Евроазија
ШТО ДРУГИ ШАПУЋУ, МИ ПИШЕМО НА ГЛАС Што је више истините вести, то више људи сазнаје о томе. Родољуби контролишу светску сцену, и да, медије. Када је реч о истини, сваки публицитет је добар публицитет.
Show more📈 Analytical overview of Telegram channel Евроазија
Channel Евроазија (@evroaz) in the Serbian language segment is an active participant. Currently, the community unites 12 959 subscribers, ranking 4 162 in the Politics category and 47 in the Serbia region.
📊 Audience metrics and dynamics
Since its creation on невідомо, the project has demonstrated rapid growth, gathering an audience of 12 959 subscribers.
According to the latest data from 08 June, 2026, the channel demonstrates stable activity. Although there has been a change in the number of participants by -6 over the last 30 days and by 0 over the last 24 hours, overall reach remains high.
- Verification status: Not verified
- Engagement rate (ER): The average audience engagement rate is 10.42%. Within the first 24 hours after publication, content typically collects 8.06% reactions from the total number of subscribers.
- Post reach: On average, each post receives 1 350 views. Within the first day, a publication typically gains 1 045 views.
- Reactions and interaction: The audience actively supports content: the average number of reactions per post is 41.
📝 Description and content policy
The author describes the resource as a platform for expressing subjective opinions:
“ШТО ДРУГИ ШАПУЋУ, МИ ПИШЕМО НА ГЛАС
Што је више истините вести, то више људи сазнаје о томе. Родољуби контролишу светску сцену, и да, медије. Када је реч о истини, сваки публицитет је добар публицитет.”
Thanks to the high frequency of updates (latest data received on 09 June, 2026), the channel maintains relevance and a high level of publication reach. Analytics show that the audience actively interacts with content, making it an important point of influence in the Politics category.
(Первом Сербли крстишесја по рождеству Христове 50. лета во дни аппостолски, апостолом Андроником, бившем епископом в Паноне граде /а то јест у Дмитровици/. Втором, по рождеству Христе, в лето 610. Славеносербли крстишесја чрез греческаго цара Ираклија и патријарха Сергија, к кристјанској вери привдени и окрештени стали. Третом: по рождестве Христове, в лето 867, во царство Греческое Михаила Третјаго, сина Теофила иконоборца и матере Теодори благочестивој царици…)Ова Хаџи Рувимова историја сагласна је са Несторовим летописом, у коме стоји да је апостол Павле долазио (доходил) у Илирик, где су Словени од почетка (первоје), и да је поставио Андроника у Панонији за учитеља словенском народу (језику), то јест – за епископа. Сви наши старији црквени писци родослова, летописа и житија, када су се освртали на стари век, увек су тврдили да Немања води порекло од цара Ликинија, а да су Срби хришћанство примили „апостолом Титом“ у јужнијим деловима Илирика, док је у Панонији, као што видимо, хришћанство преносио апостол Андроник. Међу тим писцима – укључујући и владику Николаја Велимировића – не постоји историјска идеја о било каквом досељавању Срба. Та новотарија почиње да се појављује и прихвата током 18. века, пре свега међу световним и појединим црквеним писцима (гроф Ђорђе Бранковић, Павле Јулинац, Јован Рајић), који су читали Диканжа и другу страну литературу, у којој су Порфирогенитове тврдње некритички прихватане. Упоредо с том идејом, увезен је и презир према домаћој историјској традицији, али и према свеукупној словенској. Тако се Несторов летопис, Далимилова хроника и Великопољска хроника – које доказују супротно, тј. исељавање из Илирика и Паноније – почињу сматрати безвредним. Такође је и народно предање, у коме не постоји идеја о досељавању, већ се, напротив, чува сећање на римске цареве, одбачено са подсмехом. На тај начин је утиснута лажна историјска идеја о досељавању, као неки вирус који је заразио умове српске интелигенције. Неки ту идеју спроводе из интереса, неки да би се допали странцима, а већина – као корисни идиоти. Стање ствари (Фејсбук страница Александра Ћеклића) |📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај| | @evroaz| @evroazp |
Available now! Telegram Research 2025 — the year's key insights 
