Евроазија
ШТО ДРУГИ ШАПУЋУ, МИ ПИШЕМО НА ГЛАС Што је више истините вести, то више људи сазнаје о томе. Родољуби контролишу светску сцену, и да, медије. Када је реч о истини, сваки публицитет је добар публицитет.
Показати більше📈 Аналітичний огляд Telegram-каналу Евроазија
Канал Евроазија (@evroaz) у мовному сегменті Сербська є активним учасником. На даний момент спільнота об'єднує 12 960 підписників, посідаючи 4 169 місце в категорії Політика та 47 місце у регіоні Сербія.
📊 Показники аудиторії та динаміка
З моменту свого створення невідомо, проект продемонстрував стрімке зростання, зібравши аудиторію у 12 960 підписників.
За останніми даними від 07 червня, 2026, канал демонструє стабільну активність. Хоча за останні 30 днів спостерігається зміна кількості учасників на -4, а за останні 24 години на -8, загальне охоплення залишається високим.
- Статус верифікації: Не верифікований
- Рівень залученості (ER): Середній показник залученості аудиторії становить 10.56%. Протягом перших 24 годин після публікації контент зазвичай збирає 8.05% реакцій від загальної кількості підписників.
- Охоплення публікацій: В середньому кожен допис отримує 1 368 переглядів. Протягом першої доби публікація в середньому набирає 1 043 переглядів.
- Реакції та взаємодія: Аудиторія активно підтримує контент: середня кількість реакцій на один пост – 40.
📝 Опис та контентна політика
Автор описує ресурс як майданчик для висловлення суб'єктивної думки:
“ШТО ДРУГИ ШАПУЋУ, МИ ПИШЕМО НА ГЛАС
Што је више истините вести, то више људи сазнаје о томе. Родољуби контролишу светску сцену, и да, медије. Када је реч о истини, сваки публицитет је добар публицитет.”
Завдяки високій частоті оновлень (останні дані отримано 08 червня, 2026), канал підтримує актуальність та високий рівень охоплення публікацій. Аналітика показує, що аудиторія активно взаємодіє з контентом, що робить його важливою точкою впливу в категорії Політика.
(Первом Сербли крстишесја по рождеству Христове 50. лета во дни аппостолски, апостолом Андроником, бившем епископом в Паноне граде /а то јест у Дмитровици/. Втором, по рождеству Христе, в лето 610. Славеносербли крстишесја чрез греческаго цара Ираклија и патријарха Сергија, к кристјанској вери привдени и окрештени стали. Третом: по рождестве Христове, в лето 867, во царство Греческое Михаила Третјаго, сина Теофила иконоборца и матере Теодори благочестивој царици…)Ова Хаџи Рувимова историја сагласна је са Несторовим летописом, у коме стоји да је апостол Павле долазио (доходил) у Илирик, где су Словени од почетка (первоје), и да је поставио Андроника у Панонији за учитеља словенском народу (језику), то јест – за епископа. Сви наши старији црквени писци родослова, летописа и житија, када су се освртали на стари век, увек су тврдили да Немања води порекло од цара Ликинија, а да су Срби хришћанство примили „апостолом Титом“ у јужнијим деловима Илирика, док је у Панонији, као што видимо, хришћанство преносио апостол Андроник. Међу тим писцима – укључујући и владику Николаја Велимировића – не постоји историјска идеја о било каквом досељавању Срба. Та новотарија почиње да се појављује и прихвата током 18. века, пре свега међу световним и појединим црквеним писцима (гроф Ђорђе Бранковић, Павле Јулинац, Јован Рајић), који су читали Диканжа и другу страну литературу, у којој су Порфирогенитове тврдње некритички прихватане. Упоредо с том идејом, увезен је и презир према домаћој историјској традицији, али и према свеукупној словенској. Тако се Несторов летопис, Далимилова хроника и Великопољска хроника – које доказују супротно, тј. исељавање из Илирика и Паноније – почињу сматрати безвредним. Такође је и народно предање, у коме не постоји идеја о досељавању, већ се, напротив, чува сећање на римске цареве, одбачено са подсмехом. На тај начин је утиснута лажна историјска идеја о досељавању, као неки вирус који је заразио умове српске интелигенције. Неки ту идеју спроводе из интереса, неки да би се допали странцима, а већина – као корисни идиоти. Стање ствари (Фејсбук страница Александра Ћеклића) |📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај| | @evroaz| @evroazp |
Вже доступно! Дослідження Telegram за 2025 — головні інсайти року 
