15. Септембра 1991. године у Госпићу, јуначки је пао командант ,,Српске Гарде" Ђорђе Божовић Гишка.
Вечна му слава, помен и хвала !!!
ЗАШТО ЈЕ ВОЉА БОЖИЈА ДА МУ 26 ГОДИНА НАКОН СМРТИ БУДЕ НАЂЕНО НЕТРУЛЕЖНО ТЕЛО У ГРОБУ:
"Када су донели Ђорђа на рођендан мртвог кући, кажу био је мекан и мирисао је на рузмарин. Када га је видела, мајка је рекла: Срећан ти сине рођендан! Он је тај дан и ту ноћ био ту и још сутрадан и тек прекосутра су га однели. Он је све време крварио, иако је био хладан.
Напуштен од три тенка тадашње ЈНА који су се, уместо да му чувају одступницу, из до данас нејасних разлога, једноставно повукли. Гишка је тог 15. септембра 1991. године, дан пре 36. рођендана, више пута напуштао заклон позивајући помоћ.
Кад се последњи пут нашао на брисаном простору, погођен је са три хица. Умро је на рукама свог синовца, такође борца Српске добровољачке гарде, Милована Мићковића, једног од сведока његове погибије, који је и сам тада био рањен.
Јеванђелиста Лука кроз опис страдања Исуса Христа на Голготи даје један детаљ о покајаном разбојнику са крста који је први добио обећање од самог Христа да ће се наћи у Рају. Хришћанство од самог почетка није била религија морализма, каквим је постало у западној Европи, већ пре свега религија покајања.
Приликом ексхумације посмртних остатака Ђорђа Божовића у Београду, ради преноса посмртних остатака у Црној Гори у Кучима, нађено је потпуно сачувано тело овог команданта Српске Добровољачке Гарде, нетрулежно после чак 26 година.
Ђорђе Божовић Гишка рођен је 16.септембра 1955. године. Пореклом је из племена Куча у Црној Гори. Поносно у свакој прилици је истицао своје порекло а пре свега чињеницу да је Србин. По доласку у Београд, општину Вождовац, брзо је постао познат по тучама које су се тада организовале по граду.
Важио је за жестоког момка са београдског асфалта. Неколико пута повређиван и рањаван. Брзо се прочуо као један опасан криминалац,али врло нетипичан.Пре свега што је био факултетски образован. Говорио је шест светских језика и био је врсни познавалац књижевне литературе. Дан данас се за Гишку приповеда да је имао собе испуњене од пода до плафона књигама. Махом је своје образовање стицао по затворима.
Запао је за око тадашњој југословенској служби државне безбедности, која је у то време узимала криминалце свих миљеа нудећи им да раде за државу. Ангажовање од стране службе је подразумевало да се у иностранству обављају прљави послови који су у интересу државе, за узврат су им обећаване разне ствари, од тога да неће одговарати кривично за нека недела или пак да ће им бити омогућаване разноразне бенефиције и погодности.
У једним од тих “излета”, Гишка је био послан у српску емиграцију у Америку, са задатком да убије четничког војводу Момчила Ђујића. Гишка је прихватио задатак и отишао у Америку да испуни оно што је од њега очекивала тадашња комунистичка ДБ. Међутим, вратио се не испунивши задатак са потпуно измењеним ставовима.
Уместо да изврши задатак који су му поверили комунисти, Гишка се зближава са Америчким Србима и прихвата њихову верзију историјских догађаја Другог светског рата. Из Америке се враћа не само необављеног “посла” него и као државни непријатељ и “издајник”. Боравак у српској дијаспори Гишку окреће за 180 степени и он од једног криминалца ангажованог у комунистичкој служби ДБ постаје један национални борац и православни верник.
Многи су митови о диву са Вождовца. Но већина сведочи о његовом Робинхудовском хајдуковању.Помагао је сиротињу и никад није ниподаштавао или малтретирао слабије од себе и у том погледу заиста је био нетипичан криминалац. Тадашњу омладину која је већ кренула путем криминала или наркоманије, покушавао преваспитати и вратити у нормалан друштвени живот. Овај Гишкин српски хајдучки кодекс се може приписати његовој емпатији за слабе и незаштићене.