Бановина Хрватска као прото-НДХ: Институционална и паравојна припрема геноцида над Србима (1939-1941)
Припрема за геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској 1941. године није започела тренутком проглашења ове монструозне творевине, нити је била искључиви производ њемачке окупације. Физички, институционални и друштвени темељи за касније систематско уништење српског народа ударени су управо током постојања Бановине Хрватске (1939-1941), када су створени сви потребни механизми - од паравојних формација и локалних институција до дубоке идеолошке радикализације и индоктринације хрватског друштва.
Споразумом Цветковић-Мачек од 26. августа 1939. године створена је Бановина Хрватска са широком аутономијом, која је у пракси функционисала као држава у држави. Хрватска сељачка странка (ХСС) Влатка Мачека преузела је комплетну управу, судство, просвјету и локалну полицију.
Интервенцијом бана Ивана Шубашића и ХСС-а, органи реда очишћени су од Срба и прокраљевских кадрова. Сеоска аграрна реформа из 1920-их проглашена је „србизацијом хрватске земље“, чиме су солунски добровољци и колонисти легитимисани као „окупатори“ које треба протјерати или неутралисати.
Улога Хрватске сељачке и грађанске заштите!
Окосница будућег хрватског усташког и домобранског апарата била је Хрватска сељачка и грађанска заштита (ХСЗ) - партијска милиција ХСС-а која је формирањем Бановине Хрватске легализована као помоћна полицијска снага са преко 200 000 чланова под оружјем.
Заштита је послужила као мост између Мачекове умјеренo-националистичке политике и екстремног усташког франковачког крила. Франковци и ране усташке ћелије масовно су се инфилтрирали у редове Заштите управо на подручју Славоније, Подравине и Западног Срема, претварајући је у отворено антисрпску паравојску.
Ескалација насиља и инциденти у Славонији (1939–1941)!
Током 1939. и 1940. године у славонским и сремским селима спровођен је систематски терор над српским становништвом, са посебним фокусом на солунске добровољце, Соколска друштва и Српску Православну Цркву. Навешћемо само неке од примјера:
- Славонски Батинци (код Подравске Слатине): Као истакнуто добровољачко село, Батинци су били под константном опсадом хрватске Заштите. Биљежени су ноћни упади у српске куће, одузимање трофејног и личног оружја солунцима, пребијања сеоских кметова и демонтирање државних и соколских обиљежја.
- Добровољачка насеља око Осијека, Вуковара и Винковаца (Шиповача, Силаш, Вера и друга): У овим селима хрватска Заштита је физички спречавала српске сељаке да обрађују сопствена имања. Биљежене су оружане засједе, паљење усјева, отимачина стоке и физички сукоби са смртним исходима.
- Сибињ (код Славонског Брода): Упади у локални Соколски дом имали су карактер ритуалног понижења - изношене су и јавно спаљиване српске тробојке, слике краља Александра, док су спомен-плоче палим борцима Првог свјетског рата разбијане чекићима.
- Борчин и околина Славонске Пожеге: Дошло је до самовољне „ревизије аграра“ гдје су хрватски заштитари уз подршку ХСС-ових општинских чиновника избацивали српске породице из кућа, физички их злостављали и присилно им одузимали имовину.
- Гаћиште (код Вировитице): Локални Срби су у овом периоду били приморани да закопају спомен-бисту краљу Александру I Карађорђевићу како би је сачували од вандализма хрватске Заштите. Скрнављења православне цркве у Гаћишту у јесен 1939., попут ломљења кандила и лупања прозора, третирана су од стране локалне бановинске полиције као „обичне сеоске размирице“.
Улога Франковаца и стварање несносне србомржње!
Преко ХСС-ове штампе (Hrvatski dnevnik, Hrvatski narod) и локалних проповиједи, Срби су системски дехуманизовани. Називани су „угњетачима“, „туђинским елементом“ и „терористима“.
Франковачки елементи су ову атмосферу искористили за мобилизацију широких слојева хрватског становништва. Насиље над Србима није било санкционисано - судови Бановине су редовно ослобађали припаднике хрватске Заштите за пребијања или убиства Срба, чиме је створена клима потпуне некажњивости.