Ц-222

ILS – или како авион слеће кроз маглу! Када се авион приближава аеродрому кроз облаке, маглу или јаку кишу, пилот можда неће моћи да види писту све до последњих тренутака прилаза. Ипак, авион мора да буде прецизно поравнат са њеном осом и да се спушта одговарајућом путањом. Један од најважнијих система који то омогућава јесте ILS (Instrument Landing System), односно систем за инструментално слетање. ILS је земаљски радио-навигациони систем који авиону пружа прецизне информације о бочном и вертикалном одступању од жељене путање прилаза. Иако се често повезује са слетањем у лошим метеоролошким условима, користи се и када је видљивост добра, јер омогућава стабилан и прецизан прилаз писти. Два основна елемента: Localizer и Glide Slope 👉 Основу ILS-а чине два независна радио-предајника чији се сигнали приказују на инструментима у пилотској кабини. 1. Localizer (LOC) Localizer обезбеђује бочно навођење, односно показује пилоту да ли се авион налази лево или десно од продужене осе писте. Његова предајна антена најчешће се налази иза супротног краја писте, гледано из правца прилаза. На основу приказа на инструментима, пилот коригује курс како би авион довео на осу писте и одржавао је током завршног прилаза. 2. Glide Slope (GS) Glide Slope обезбеђује вертикално навођење. Његов сигнал показује да ли се авион налази изнад или испод пројектоване путање спуштања. Стандардни угао прилаза најчешће износи приближно три степена. То значи да авион не понире стрмо према писти, већ се спушта контролисаном путањом која омогућава стабилан прилаз и одговарајуће услове за слетање. Када се оба сигнала правилно прате, пилот добија прецизну информацију о томе где се авион налази у односу на замишљену путању која води ка зони додира са пистом. 👉 Како пилот прати ILS? На инструментима се приказују одступања од идеалне путање. Ако индикатор Localizer-а показује одступање у страну, пилот коригује курс. Ако индикатор Glide Slope-а показује да је авион превисоко или прениско, прилагођава вертикални профил лета. Циљ је одржавање оба индикатора што ближе централном положају. Тако авион остаје поравнат са пистом и на одговарајућој путањи спуштања. ILS може бити повезан са аутопилотом, па одређени авиони могу аутоматски пратити оба сигнала. Код одговарајуће опремљених авиона, уз испуњене оперативне и аеродромске услове, систем може подржати и потпуно аутоматско слетање (autoland). То, међутим, не значи да пилот престаје да надзире прилаз и рад система. ILS није само радио-сигнал За безбедно извођење прецизног прилаза важни су и други елементи: систем светлосног обележавања прилаза, осветљење писте, ознаке зоне додира и светла њене централне линије. У зависности од опреме и процедуре, за одређивање положаја авиона користе се и DME (Distance Measuring Equipment) или други дозвољени навигациони извори. Посебно је значајна заштита ILS сигнала од сметњи. Авиони и возила у близини антена могу утицати на простирање радио-таласа, због чега се на аеродромима дефинишу посебне критичне и осетљиве зоне. ILS зато није непогрешив систем. Ако се појави квар, непоуздана индикација или одступање које посада не може безбедно да исправи, прилаз се прекида и изводи се процедура неуспелог прилаза. ILS је један од кључних разлога због којих савремено ваздухопловство може да одржава висок ниво безбедности и поузданости чак и када временски услови озбиљно ограничавају видљивост. Он не уклања ризик нити замењује пилота, али обезбеђује прецизно електронско вођење у фази лета у којој је простор за грешку најмањи – на самом завршетку прилаза и током слетања. 📌 На снимку је прилаз Боинга 737 кроз густу маглу, а на слици, оно што можете да видите где год пролазили поред аеродрома. Антене и прилазна средства система који чине ILS!

Heckler & Koch MP7 је компактно оружје за личну одбрану (PDW) и аутомат, које функционише на принципу позајмице барутних гасова, а производи га немачка компанија Heckler & Koch. Техничке карактеристике: Калибар: 4,6x30 mm NATO (пробојна муниција). Брзина паљбе: 950 метака у минути Ефективни домет: до 200 метара Маса: 1,90 kg – 2,10 kg (без муниције, у зависности од варијанте). Дужина: 638 mm (са извученим кундаком) / 415 mm (са увученим кундаком). Капацитет оквира: одвојиви оквири за 20, 30 или 40 метака. Механизам: позајмица барутних гасова, клип са кратким ходом и ротирајући затварач. Кључне карактеристике: Пробијање оклопа: Дизајнирано за савладавање савремене телесне заштитне опреме на малим удаљеностима, уз задржавање мале тежине и компактности, попут тешког пиштоља. Слаб трзај: Мали метак калибра 4,6x30 mm ствара минималан трзај при рафалној паљби. Варијанте: Обухватају оригинални MP7, MP7A1, MP7A2 (са „Пикатини“ шинама уместо преклопног предњег рукохвата), као и конфигурације за војску и снаге реда које се користе у више од 20 земаља.

ВСС Винторез („Специјална снајперска пушка“) је снајперска пушка совјетске дизајна са интегрисаним пригушивачем, развијена крајем 1980-их за тајне операције Спецназа и КГБ-а. Испаљује тешке подзвучне метке калибра 9x39 мм — као што су СП-5 и панцирно-пробојна СП-6 — што јој омогућава да тихо пробија панцир до 400 метара. Кључне карактеристике: Калибар: 9x39 mm, подзвучни (SP-5, SP-6) Ефективни домет: 300 до 400 метара Тежина: 2,6 kg (без муниције) Дужина: 894 mm Систем храњења: Одвијиви оквири капацитета 10 или 20 метака Механизам: Погон барутним гасовима, ротирајући затварач (заснован на систему Калашњиков), са могућношћу полуаутоматске и аутоматске паљбе. Дизајн и карактеристике: Интегрални пригушивач: На цеви се налазе интегрисани отвори за испуштање гасова, који усмеравају гасове директно у вишекоморни пригушивач, чиме се брзина зрна смањује на подзвучну пре него што оно напусти уста цеви. Преносивост: Пушка се може брзо расклопити на три компактна модула (сандук, дрвени или скелетни кундак и пригушивач), тако да стане у специјализовану торбу за тајно ношење. Заједничко порекло: Оружје дели приближно 70% својих унутрашњих делова са својим „сродником” — јуришном пушком АС „Вал”, која поседује преклапајући жичани кундак и оквире већег капацитета.

АН-94 („Аутомат Никонова” модел из 1994. године) је напредна руска јуришна пушка коју је конструисао Генадиј Никонов као потенцијалну замену за чувену серију АК-74. Развијена у оквиру пројекта под називом „Абакан”, ова пушка је позната по свом јединственом техничком решењу и веома сложеном механизму за опаливање, осмишљеном тако да се постигне максимална прецизност. Техничке карактеристике • Калибар: 5,45×39 mm. • Маса: 3,85 kg. • Дужина: 94 cm (73 cm са склопљеним кундаком). • Капацитет оквира: Стандардни оквири за АК-74, капацитета 30 метака. Механизам „хиперрафала” Карактеристика по којој је модел AN-94 препознатљив јесте његова способност испаљивања „хиперрафала” од два метка. Захваљујући систему рада познатом као „померајући импулс при трзају” (енгл. *blowback shifted pulse*), ова пушка може да испали рафал од два хица невероватном брзином од 1.800 метака у минути. Када се пребаци на потпуно аутоматски режим, пушка испаљује прва два метка у овом „хипер-рафалном” (hyperburst) режиму, након чега аутоматски прелази на стандардну брзину паљбе од 600 метака у минути за наредне хице. Особености конструкције Нагнут оквир: Оквир је нагнут за неколико степени удесно. Тиме се обезбеђује унутрашњи простор неопходан за јединствени механизам за подизање и увођење муниције. Покретна цев: Приликом опаљења, цев се активно помера уназад унутар предњег дела кундака (потцевија), чиме се одлаже осећај трзаја. Кочница на устима цеви: Поседује карактеристичан компензатор у облику чаше.

Тактичка намена оружја по даљини дејствовања: Пиштољ (0 – 25 метара) • Тактичка улога: Помоћно/резервно оружје или специјализовано одбрамбено оружје за прикривено ношење. • Објашњење удаљености: Иако зрно испаљено из пиштоља може да пређе много већу раздаљину, његова тактичка ефикасност драстично опада на удаљеностима већим од 25 метара, услед кратке нишанске линије, одсуства кундака и великог трзаја у односу на масу оружја. Већина стварних одбрамбених ситуација у којима се користи пиштољ одвија се на веома малим растојањима — често мањим од 7 јарди (приближно 6 метара). У зависности од близине противника, примењују се технике гађања са потпуно испруженим рукама или технике гађања из непосредне близине (уз тело). Аутомат / SMG (0 – 100 метара) • Тактичка намена: Борба у затвореном простору (CQB), наоружање посада возила и чишћење просторија у урбаним условима. • Објашњење домета: Аутомати попуњавају празнину између пиштоља и пушака. Будући да испаљују муницију пиштољског калибра из оружја које се ослања на раме, изузетно су прецизни и лаки за контролу на веома малим удаљеностима. Међутим, на даљинама већим од 100 метара, пиштољска зрна брзо губе брзину, трпе снажан аеродинамички отпор и значајно губе висину (падају). Савремено, специјализовано оружје за личну одбрану (попут модела MP7 или P90) може бити ефикасно и на даљинама до 200 метара, али стандардни аутомати су искључиво оружје за кратке домете. Јуришна пушка / AR (50 – 400 метара) • Тактичка улога: Стандардно примарно оружје пешадије, пројектовано за разноврсну примену у борби на малим до средњим удаљеностима. • Објашњење долета: Јуришне пушке користе пушчану муницију средње снаге, која садржи знатно више барута и постиже много веће брзине од пиштољске муниције. Велика брзина омогућава пологу путању зрна, што пешадинцима пружа могућност прецизног гађања појединачних циљева на удаљеностима до 300 или 400 метара. На растојањима до 50 метара ово оружје је изузетно смртоносно, мада му недостаје компактност и покретљивост коју поседују аутомати (SMG). Лаки митраљез / LMG (100 – 800+ метара) • Тактичка улога: Аутоматско оружје на нивоу одељења, намењено за одржавање велике густине ватре и неутралисање (сузбијање) кретања непријатеља. • Објашњење домета: Лаки митраљези често користе исту средње снажну муницију као и јуришне пушке, али поседују знатно теже и дуже цеви, интегрисане ножице, као и системе за храњење муницијом путем реденика или добоша великог капацитета. Стабилна платформа омогућава стрелцу да ефикасно гађа појединачне циљеве на даљинама до 600 метара, као и да дејствује по ширим непријатељским зонама (тзв. „циљевима у простору”) на даљинама од 800 и више метара. Због велике тежине и спорог руковања, ово оружје је тактички неефикасно у борби на блиским одстојањима (испод 50 метара).

- Тушт(Portulaca oleracea) - - Опис биљке: Ниска, најчешће по земљи прилегнута, од подножја разграњена једногодишња биљка са округлом, меснатом и сочном, светлозеленом или црвенкастом, 5-7цм дугом стабљиком. Дебели меснати и сочни 1-2цм дуги листови обрнуто су јајасти, често лоптичасти, седећи сјајни и глатки светлозелене боје. Ситни жућкасти, звездасти цветови отворени су само у преподневним сатима. - Станишта: Веома је распрострањена - Јестиви део биљке: За јело може служити читава млада надземна биљка. Листови су сочни, пријатно сланкасто-накиселог укуса. Ледена је, јер делује расхлађујуће, споља и изнутра. Садржи највише воде(92-95%) У 100г има:1-2,2% беланчевина, 0,3-0,4% масти, 1,3-2,2% пробављивих угљених хидрата,5% минералних материја(гвожђе, калцијум, фосфор), витамине(бета каротин 1,5-2мг, Ц и Е), и омега 3-масне киселине(алфалионолеинска), аскоробинску киселину(20-50мг). Отпорна је на високе, ниске температуре и сушу, успева на лошем земљишту. У исхрани се користи за припрему салата, чорби, варива, ђувече, у тесту за палачинке или као хрскав зачин салатама. Кува се највише до 15 минута, кувањем ослобађа слуз која благо згушњава чорбе и даје им кремасти изглед. Погодан је за кисељење, али не и за сушење. У свежим салатама лепо се слаже са краставцем, парадајзом, луком, кромпиром, грашком и белим луком, дињама и брескавама. Служи се и као прилог за зачињење јела од меса или рибе. Бере се пре цветања, чим се одсече поново брзо расте. Ситне, црне, бубрежасте семенке тушта, које дозревају крајем лета, могу се самлети у хранљиво брашно. - Лековита својства: омега-3 масна киселина је значајна за раст и развој организма, штити ћелијске зидове, регулише ниво холестерола и спречава болести срца и крвотока. #светоконас #тушт #portulacaoleracea

Дан 63. падобранске бригаде Основана 1944. године, 63. падобранска бригада изградила је свој идентитет на високој обучености, дисциплини и спремности за извршавање најсложенијих задатака. Кроз деценије постојања, остала је један од симбола елитног војничког позива и традиције српског војног падобранства. Честитке свим припадницима и ветеранима бригаде, уз поштовање према онима који су своју дужност извршили до краја. „За отаџбину! За друга! За пушку! За војничку и ратничку част! Падобранци 63. падобранске бригаде — РАДЕ!” 🇷🇸

Пушка Витворт, коју је 1856. године конструисао британски инжењер сер Џозеф Витворт, широм света се сматра првом правом снајперском пушком великог домета. Кључне карактеристике и историјат: Шестоугаона цев: Уместо уобичајеног спиралног олучења, пушка „Витворт” (Whitworth) користила је јединствену шестоугаону цев у комбинацији са одговарајућим шестоугаоним зрном, што је обезбеђивало равномерну ротацију и изузетну стабилност током лета. Домет и прецизност: Имала је ефективни домет од 1.000 до 1.390 јарди, чиме је далеко надмашивала стандардне војне мускете и пушке тог доба, које су губиле ефикасност на удаљеностима већим од 300 јарди. Телескопски нишани: Била је међу првим пушкама компатибилним са оптичким телескопским нишанима (као што су нишани „Дејвидсон” или „Чепмен”). Употреба током Америчког грађанског рата: Конфедерација је набавила ограничен број пушака „Витворт” и доделила их елитним стрелцима, који су их, између осталог, чувено користили за ликвидацију официра и артиљеријских посада Уније са великих удаљености (укључујући генерала Уније Џона Сеџвика током битке код Спотсилваније 1864. године). Цена: Будући да је процес производње шестоугаоних цеви био скуп и захтевао много рада, само око 100 примерака је стигло до снага Конфедерације.

Полиуретанске непробојне плоче обично се односе на тврде оклопне плоче направљене или обложене полиетиленом ултра високе молекулске тежине (UHMWPE) и запечаћене или завршене заштитним полиуретанским или полиуретанским спреј премазом. Како функционише оклоп од полиуретана и полиетилена: • Апсорпција удара: Када метак велике брзине погоди плочу, кинетичка енергија доводи до тога да спољашњи слојеви полиетилена локално омекшају и заробе пројектил, док се влакна деформишу и поново стврдњавају. • Заштитни слој: Многи произвођачи наносе спољашњи слој од полиурее или полиуретана како би плочу учинили водоотпорном, отпорном на временске услове и издржљивом на ударце приликом пада или хабање услед утицаја околине. Кључне предности: • Изузетно мала тежина: Теже знатно мање од стандардних челичних или појединачних керамичких плоча (често око 1,1 до 1,8 кг по плочи). • Пловност: Већина плоча од чистог полиетилена или UHMWPE материјала има неутралну пловност и плута на води, што их чини погодним за поморске или амфибијске операције. • Отпорност на вишеструке поготке: Могу боље да апсорбују вишеструке ударе од крхких керамичких плоча, у зависности од конкретног степена заштите. • Без одвајања фрагмената (spalling): За разлику од челика, полиетилен се не распада нити избацује смртоносне секундарне металне фрагменте приликом удара. Ограничења и компромиси: • Осетљивост на топлоту: Полиетилен може да омекша или изгуби својства када је изложен високој температури околине (смањење чврстоће или омекшавање почиње на око 180°F / 82°C, док су тачке топљења на вишим температурама). • Дебљина: Плоче од чистог UHMWPE материјала намењене за заштиту од пушчане муниције обично су дебље (1 инч или више) од танких челичних плоча или врхунских хибридних керамичких плоча. • Ограничења у погледу претњи: Плоче од чистог UHMWPE материјала нивоа III могу бити неефикасне против специјализоване муниције са челичним језгром или муниције за пробијање оклопа (као што је M855 / „Green Tip”), осим ако нису посебно декларисане за ту намену или комбиноване са керамичким ударним слојем (хибридна конфигурација нивоа IV).

Керамичке плоче су лакше и апсорбују енергију тако што при удару разбијају и пројектил и саме себе, док су челичне плоче теже, физички деформишу зрно и одличне су за подношење вишеструких погодака, али носе ризик од рикошетирања металних фрагмената са плоче (појава позната као *spalling*). Кључне разлике • Тежина: Керамичке плоче су лакше; стандардна плоча димензија 10x12 инча обично тежи између 4 и 7 фунти (приближно 1,8–3,2 кг). Челичне плоче су теже, са тежином која се обично креће од 6 до 10 фунти (приближно 2,7–4,5 кг) по плочи. • Балистичка заштита и зауставна моћ: Керамичке плоче неутралишу претње велике брзине и оне које пробијају оклоп (често са оценом до NIJ нивоа IV) тако што пуцају и тиме апсорбују енергију. Челичне плоче (обично од легура AR500 или AR550) су физички тврђе и деформишу стандардна пушчана зрна, али могу имати потешкоћа у заустављању специјализованих зрна велике брзине или оних намењених пробијању оклопа. • Способност подношења вишеструких погодака: Челичне плоче су изузетно издржљиве и могу да поднесу више погодака у исту зону без ломљења. Керамичке плоче пуцају при удару, што значи да наредни погоци у ту зону или њену близину угрожавају заштиту. • Рикошетирање фрагмената (*spalling*) и распрскавање: Када зрно погоди челик, оно се распада на опасне комадиће (фрагменте) који могу да лете наниже или ка врату, рукама или ногама особе која носи оклоп, осим ако се та појава не ублажи дебелим заштитним слојем који спречава распрскавање. Керамичке плоче боље задржавају или разграђују фрагменте, чиме се смањује опасност од њиховог летења (иако често користе композитни задњи слој за хватање преосталих комадића). • Издржљивост и рок трајања: Челик је практично неуништив приликом испадања или грубог руковања. Керамика је крта и може да пукне ако падне или претрпи снажан ударац, а керамички оклоп обично има рок трајања од око 5 година према спецификацији произвођача. • Цена: Челичне плоче су знатно јефтиније и приступачније. Керамичке плоче су скупље због напредне технологије израде која укључује композитне материјале и системе за расипање енергије удара.

Основне врсте балистичке заштите Мека балистичка заштита: Флексибилни прслуци израђени од чврсто тканих синтетичких влакана, као што су кевлар или полиетилен ултра-високе молекулске масе (UHMWPE). Лагани су, могу се носити испод одеће и дизајнирани су тако да апсорбују енергију и деформишу зрна из краткоцевног оружја и фрагменте. Тврда балистичка заштита: Круте плоче израђене од керамике, челика или композитног полиетилена. Умећу се у носаче прслука ради заштите од зрна пушака велике брзине и пројектила за пробијање оклопа. Ниво IIA (мека заштита): Пружа заштиту од: муниције калибра 9 mm и .40 S&W мање брзине. Ниво I је застарео и више се не признаје. Ниво II (мека заштита): Пружа заштиту од: муниције калибра 9 mm и .357 Magnum веће брзине. Ниво IIIA (мека заштита): Пружа заштиту од: .357 SIG и .44 Magnum (највиши стандард за меке панцире; не зауставља пушчану муницију). Ниво III (тврда заштита / плоче): Пружа заштиту од: уобичајене муниције за пушке, укључујући 7,62 mm NATO (M80 FMJ) и све калибре за пиштоље. Ниво III+ (посебна ознака / попуна празнине у стандардима): Пружа заштиту од: претњи из пушака велике брзине или муниције са „зеленим врхом” (M855), које се налазе између стандардних нивоа III и IV. Ниво IV (тврда заштита / плоче): Пружа заштиту од: пушчаних зрна за пробијање оклопа, уз посебно тестирање на зрна .30-06 M2AP.

- Кантарион/Богородичина трава(Hypercium perforatum) - Опис биљке: Кантарион је дуговечна зељаста и коровска биљка, висока 30 до 100цм. Има врло чврсту, угласту и разгранату стабљику, а на врху китњасте цвасти са жутим цветовима. Својственог је мириса, опорог, нагорког и ароматичног укуса. Станиште: Расте свуда, а највише по напуштеним њивама. Бере се горња половина биљке у цвету Лековита својства: Има мешовитог танина и коме преовлађује катихенски; садржај етњеичног уља, смоле, антиоцијана(црвене боје), каротена и флавоноидних хетерозида(хиперозида, рутозида, квеецитрозида и других од којих потиче жута боја), холина и витамина Ц. Канатрион се од вајкада у народу цени и много употребљава споља против посекотина, опекотина, хемороида, за зарастање рана, и као антисептик, а изнутра против болова јетре, желуца, пролива итд. Дејство биљке је многоструко због сложеног хемијског састава. Народ цвет биљке, лист и стабљику стави у уље и држи на сунцу 30 до 40 дана да што јаче поцрвени. Уље се користи за мазање рана, посекотина, опекотина и других повреда или се тим уљем натопи газа или чисто платно па се повређено место обложи. Етарску уље кантариона делује против цревних паразита. Фенолска једињења која се налазе у кантариону имају јаку антибактеријски моћ. #кантарион #hyperciumperforatum #светоконас

Пуцање на више циљева У условима борбе, прилично често се јавља потреба да један борац води ватру по неколико циљева. Ефикасност таквог вођења ватре у великој мери зависи од правилног редоследа гађања циљева. Грешке у редоследу доводе до тога да противник добија кључне секунде за одговор на ватру и/или за извођење маневра. Стога, да би се постигао неопходни ефекат приликом вођења ватре по неколико циљева, потребно је узети у обзир три главна фактора: • Вођење ватре по неколико циљева је практичније вршити са десна на лево, односно почети гађати циљеве од најдеснијег. • Ако је циљ групни и у покрету, треба усмерити ватру на последњег борца у групи противника, јер се тако добија неколико додатних секунди пре него што се група оријентише и снаге непријатеља смање своју силуету и почну да узвраћају ватру. • Ако група противника почне да се разилази, што се обично дешава организовано (са покривањем једног борца приликом одступања другог), чак и по циљевима који беже у пуној висини, не треба водити ватру, иако је циљ велик и лак за неутралисање. Пре свега, потребно је гађати или неутралисати оног који покрива.

- Водопија-Цикорија(Cichorium intybus) - Опис биљке: Вишегодишња зељаста биљка која нарасте у висину преко 50 и до 120 цм. Стабљика је усправна, разграната уздуж избраздана. Корен је јак, вретенаст или ваљкаст. Доњи листови су дугуљасти и перасто изрезани, а горњи су мањи, копљасти по ивици крупније зупчасти. Цветови су многобројни, јасно-плаве боје. Станиште: Биљка је веома распрострањена, расте као коров свуда, по напуштеним њивама, ливадама, око путева и стаза, уз ограде.. од низина па до високих планина. Јестиви део биљке су млади, сочни, и нешто нагорки листови, који се користе за спремање салата, чорби и варива. По укусу су доста слични маслачку. Корен водопије се пече и употребљава се као замена за кафу, а може да се кува и као вариво иако је нагорак. Биљку могу користити дијабетичари као дијеталну храну. Лековита својства: Лековити су сви делови биљке. Чај куван од цвета водопије нарочито је корисан за скидање виского шећера код дијабетичара. Лечи низ болести, чисти желудац, јетру, слезину, жуч, подстиче избацивање мокраће, избацује бубрежно камење, лечи жутици и заразну жутицу, смирује жучне нападе, зауставља крварење, чисти крв и подстиче њено обнављање, избацује цревне паразите... #водопија #cichoriumintybus #светоконас

Ако сте се икада нашли на мањем аеродрому и посматрали како авиони полећу и слећу, вероватно сте приметили да њихово кретање није препуштено случају и да се у великој мери понавља. Авиони се око аеродрома крећу по унапред дефинисаној путањи која се назива школски круг, односно traffic pattern или aerodrome traffic circuit. Његова основна сврха је једноставна – да омогући безбедно и предвидиво одвијање саобраћаја у непосредној близини аеродрома, посебно у условима када више авиона истовремено полеће, слеће или се припрема за прилаз, Такође, за оне који су тек на почетку летачке каријере, представља апсолутно незаменљиву вежбу у којој сваки пилот може да увежба све фазе лета! Класичан школски круг има облик правоугаоника и састоји се од неколико основних сегмената. Након полетања авион се налази на upwind сегменту. То је део путање у којем авион лети у смеру полетања, приближно изнад продужетка централне линије писте. Након достизања одговарајуће висине и позиције, авион изводи crosswind turn – заокрет од приближно 90 степени у односу на осу писте. Следи crosswind leg, односно бочни сегмент круга. Следећи и веома важан део је downwind leg. Авион тада лети приближно паралелно са пистом, али у смеру супротном од планираног смера слетања. На downwind-у пилот обично започиње или наставља landing checklist, подешава снагу мотора, смањује брзину и постепено уводи авион у конфигурацију за слетање. Овде је важан појам circuit altitude, односно прописана висина школског круга која може да зависи од врсте ваздухоплова. Када се приближи позицији за скретање ка писти, пилот изводи base turn, чиме авион прелази на base leg. Овај сегмент води авион са downwind-а према продужетку осе писте. Током базе пилот наставља конфигурацију за слетање и врши корекције курса у зависности од ветра. Последњи сегмент је final approach, или једноставно final. Авион је тада поравнат са осом писте и пилот успоставља стабилан завршни прилаз. Циљ је да се одрже одговарајућа брзина, вертикална брзина и угао прилаза, уз постепено смањивање висине до самог додира. Школски круг, међутим, није увек исти. Заокрети могу бити леви или десни, што се дефинише као left-hand или right-hand traffic pattern. Правац заокрета је веома важан јер пилот мора да зна са које стране аеродрома се очекује саобраћај! Посебну пажњу захтева и ветар. Пошто авион у односу на ваздушну масу има одређену брзину, а ваздух се креће у односу на земљу, ветар може значајно да утиче на путању авиона преко земље. Због тога пилот прорачунава угао заноса, односно корекцију курса, како би задржао правилну позицију у школском кругу. На аеродромима без контроле летења пилоти додатно користе радио-комуникацију како би остале учеснике обавестили о својој позицији и намерама. Формулације попут „downwind“, „base“ и „final“ омогућавају осталим пилотима да стекну јасну слику о томе где се авион налази и шта планира. Још један важан елемент представља и правилан размак између авиона. Пилот не сме само да прати путању круга већ мора да процењује положај и брзину авиона испред себе. Ако је размак превелик, може бити потребно скратити круг; ако је премали, пилот може продужити одређени сегмент или кренути на нови прилаз, уколико се наруши безбедност. Управо због тога школски круг можемо посматрати као невидљиве саобраћајне траке на небу. Не постоје беле линије као на путу, али сваки пилот мора да зна своју позицију, висину, правац и намеру. И као што рекосмо, због свега наведеног, за ученика пилота школски круг представља једну од првих и најважнијих лекција. Кроз њега учи полетање, пењање, заокрете, контролу брзине и висине, конфигурацију авиона, прилаз, слетање и процедуру go-around, уз константну комуникацију са контролом!

Столкомски синдром Дефиниција и статус: Основни концепт: Жртве почињу да се поистовећују са циљевима, вредностима или људскошћу особе која их контролише, често осећајући бес или неповерење према полицији или представницима власти који покушавају да помогну. Није званична дијагноза: Не признаје се као званични поремећај менталног здравља. Стратегија преживљавања: Психолози је посматрају као несвесни механизам суочавања или одбране који служи за смањење ризика од насиља и очување живота у застрашујућој ситуацији. Уобичајени знаци и симптоми: Дубока наклоност, лојалност или саосећање према особи која наноси штету. Правдање или рационализација понашања насилника. Доживљавање основне људске пристојности или одсуства злостављања као изузетне љубазности. Неповерење, бес или отпор према спасиоцима, члановима породице или надлежним органима. Посттрауматски стресни поремећај (ПТСП), анксиозност, депресија или изолација. Где се то дешава: Ситуације са таоцима: Назив потиче од пљачке банке у Стокхолму (Шведска) 1973. године, током које су таоци стали у одбрану својих отмичара након шестодневне опсаде. Односи обележени злостављањем: Јављају се у случајевима породичног насиља, злостављања деце и инцеста, где постоје неравнотежа моћи и циклуси страха. Ситуације са таоцима: Назив потиче од пљачке банке у Стокхолму (Шведска) 1973. године, током које су таоци стали у одбрану својих отмичара након шестодневне опсаде. Односи обележени злостављањем: Јављају се у случајевима породичног насиља, злостављања деце и инцеста, где постоје неравнотежа моћи и циклуси страха. Друга окружења: Случајеви су забележени у контексту трговине људима, секти и логора за ратне заробљенике. Ситуације са таоцима: Назив потиче од пљачке банке у Стокхолму (Шведска) 1973. године, током које су таоци стали у одбрану својих отмичара након шестодневне опсаде. Односи обележени злостављањем: Јављају се у случајевима породичног насиља, злостављања деце и инцеста, где постоје неравнотежа моћи и циклуси страха. Друга окружења: Случајеви су забележени у контексту трговине људима, секти и логора за ратне заробљенике. Друга окружења: Случајеви су забележени у контексту трговине људима, секти и логора за ратне заробљенике.

Дехидратација организма У једном од старих документарних филмова о операцији "Пустињска олуја", један амерички пуковник је рекао: "Паметно планирање и обука војника омогућавају победу у одређеној битци, али логистика одлучује исход целе операције." И у данашњим условима модерног ратовања, где савремена средства обавештавања и наоружања максимално отежавају логистику на најнижем нивоу, ова изјава је више пута потврђена: снабдевање неопходном опремом, као и испорука беспилотних летелица, нису увек могући. Поред тога, у садашњим условима, проблем са логистиком, заједно са честом немогућношћу ротације трупа, ствара огроман низ проблема који захтевају, пре свега, рационално коришћење свега: од метка до свега осталог. Али, најважније је рационално коришћење воде, коју је немогуће акумулирати и која се увек исцрпљује брже од свега осталог. Тамо где вода престаје, почиње дехидратација, тј. губитак течности - патолошко стање које настаје због недостатка воде у организму, када се губитак течности (у облику урина, зноја и других физиолошких излучевина) значајно прекорачује количину течности која се уноси. Дехидратација, већ у својој почетној фази, се не манифестује само осећајем жеђи и сувим устима, већ и сметњама у концентрацији, а касније (ако се не уноси вода у организам)јављују се и вртоглавица, главобоље, смањена координација и реакција, мишићни грчеви, као и дезоријентација у простору, чиме се војник лишава борбене способности. Да би се избегло или бар одложило такво стање, потребно је поштовати низ основних правила: •  Узимати са собом искључиво чисту воду, а не енергетска пића из бајки о "гориву рата" која "дају више калорија организму". Енергетска пића садрже високе концентрације шећера, кофеина и других супстанци које имају диуретични ефекат и доприносе излучивању течности из организма. Минимална количина чисте воде за једног борца треба да износи најмање 3 литра. •  Придржавати се режима штедње воде, који се састоји у рационалном и равномерном конзумирању у пар-три мања гутљаја, а не чекати осећај жеђи, који указује на већ започету дехидратацију. •  Одевати се на начин да се, током дугих прелазака и активних дејстава, избегне знојење. Знојење доводи до губитка воде и важних минералних соли: натријума, калијума, калцијума и магнезијума, који су неопходни за нормалан рад мишића и нервног система.  •  Организовати (по могућности у фази планирања) претрагу извора воде на месту извођења борбених дејстава, како би се вода даље конзумирала искључиво уз употребу филтера за воду и/или таблета "aquatabs", "aquabreeze" и слично. •  Организовати прикупљање кишнице помоћу церада, кабаница или ископаних удубљења обложених водоотпорним материјалом; прикупљена кишница треба да се конзумира такође искључиво уз употребу филтера за воду и/или таблета за дезинфекцију воде. ❗️  Конзумирање снега или леда је могуће само након њиховог растопљења и прочишћавања филтером и/или таблетама, јер конзумирање у хладном облику доводи до додатног губитка топлоте и енергије организма.  ❗️  У условима ограничених залиха, важно је настојати да се конзумира минимална количина од 2,5-3 литра дневно (за одраслог мушкарца). Потребно је конзумирати ову количину равномерно током целог дана, дајући предност јутарњим и вечерњим часовима, када су оптерећења обично мања. У екстремним ситуацијама, при акутном недостатку воде, количина се може привремено смањити на 1,5 литра дневно, али не дуже од 2-3 дана.

Испратили сте шта било на лет дубаји тел авив?

- Коприва(Urtica dioca) - Опис биљке: Вишегодишња зељаста биљка која може да нарасте и преко 100 цм. Стабљика је четвртаста. Листови су јајолико-дугуљасти, са продуженим шиљастим крајем, по ивици зупчасти. Са обе стране покривени су кратким меким длакама. И стабљика и листови обрасли су још и дужим, ломљивим длакама пуним киселине која жари и изазива пликове по кожи. Ситни, неугледни зеленкасти цветови сакупљени су у разгранату гроздасту цваст при врху стабљике или њених огранака. - Станиште: Веома је распрострањена у целој нашој земљи. Расте по запуштеним местима, као коров крај путева, око насеља, по шумама и мочварама и запуштеним њивама и воћњацима. - За исхрану се користе млади изданци и листови као и вршци младих стабљика. Употребљава се за припрему чорби, варива, пиреа, надева за пите сл. Из семена се добија висококвалитетно уље. Лековитост коприве је велика нарочито као извор гвожђа за поправљање крвне слике и за чишћење крви. Сви су делови биљке лековити и свежи и осушени. Свежи сок од коприве је најлековитији за мноштво болести, а нарочито против оштећења радиоактивним загађењем. Свежи сок се може стерилисати и оставити за зиму, а може се такође правити и сируп. Коприва је важан лек за упале мокраћних канала, болесно задржавање мокраће, а отклања упалу бубрега, водену болест, стварање бубрежног и мокраћног песка па чак и стварање бубрежног камена. Побољшава столицу, побуђује метаболизам и јача имунитет. Делује на заустављање крви, може излечити повраћање крви, крвави кашаљ, крваво мокрење, као и прејаки женски циклус. Чај од коприве лечи јетру, жуч и слезину, органе за дисање, чиреве на цревима и желуцу.. Уварак(напитак који се добија кувањем корена биљке) помешан са винским сирћетом делује на пораст косе. Корисити се у ветерини, у заштити биља и за исхрану домаћих животиња као драгоцена и здрава храна уместо концентрата, а живина њоме храњена носи јаја и читаве зиме. Корен служи за бојење тканина у жуто. Влакно стабла је погодно за израду папира, канапа, риболовачке мреже, конца и платна.