متاح الآن! بحث تيليغرام 2025 — أهم رؤى العام 
1 978
المشتركون
-224 ساعات
-57 أيام
-2430 أيام
جاري تحميل البيانات...
القنوات المماثلة
سحابة العلامات
لا توجد بيانات
هل تواجه مشاكل؟ يرجى تحديث الصفحة أو الاتصال بمدير الدعم الخاص بنا.
الإشارات الواردة والصادرة
---
---
---
---
---
---
جذب المشتركين
يونيو '26
يونيو '26
+2
في 0 قنوات
مايو '26
+2
في 2 قنوات
Get PRO
أبريل '26
+4
في 0 قنوات
Get PRO
مارس '26
+31
في 0 قنوات
Get PRO
فبراير '26
+20
في 1 قنوات
Get PRO
يناير '26
+12
في 2 قنوات
Get PRO
ديسمبر '25
+11
في 0 قنوات
Get PRO
نوفمبر '25
+12
في 0 قنوات
Get PRO
أكتوبر '25
+14
في 0 قنوات
Get PRO
سبتمبر '25
+7
في 0 قنوات
Get PRO
أغسطس '25
+14
في 0 قنوات
Get PRO
يوليو '25
+14
في 1 قنوات
Get PRO
يونيو '25
+22
في 0 قنوات
Get PRO
مايو '25
+57
في 0 قنوات
Get PRO
أبريل '25
+20
في 0 قنوات
Get PRO
مارس '25
+18
في 0 قنوات
Get PRO
فبراير '25
+13
في 0 قنوات
Get PRO
يناير '25
+34
في 0 قنوات
Get PRO
ديسمبر '24
+22
في 0 قنوات
Get PRO
نوفمبر '24
+12
في 0 قنوات
Get PRO
أكتوبر '24
+10
في 0 قنوات
Get PRO
سبتمبر '24
+140
في 2 قنوات
Get PRO
أغسطس '24
+110
في 2 قنوات
Get PRO
يوليو '24
+117
في 5 قنوات
Get PRO
يونيو '24
+62
في 2 قنوات
Get PRO
مايو '24
+24
في 2 قنوات
Get PRO
أبريل '24
+20
في 1 قنوات
Get PRO
مارس '24
+285
في 6 قنوات
Get PRO
فبراير '24
+767
في 3 قنوات
Get PRO
يناير '24
+254
في 3 قنوات
Get PRO
ديسمبر '23
+3
في 0 قنوات
Get PRO
نوفمبر '23
+16
في 0 قنوات
Get PRO
أكتوبر '23
+45
في 1 قنوات
Get PRO
سبتمبر '23
+7
في 0 قنوات
Get PRO
أغسطس '23
+1 319
في 0 قنوات
| التاريخ | نمو المشتركين | الإشارات | القنوات | |
| 23 يونيو | 0 | |||
| 22 يونيو | 0 | |||
| 21 يونيو | 0 | |||
| 20 يونيو | 0 | |||
| 19 يونيو | 0 | |||
| 18 يونيو | +1 | |||
| 17 يونيو | 0 | |||
| 16 يونيو | 0 | |||
| 15 يونيو | 0 | |||
| 14 يونيو | 0 | |||
| 13 يونيو | 0 | |||
| 12 يونيو | 0 | |||
| 11 يونيو | 0 | |||
| 10 يونيو | +1 | |||
| 09 يونيو | 0 | |||
| 08 يونيو | 0 | |||
| 07 يونيو | 0 | |||
| 06 يونيو | 0 | |||
| 05 يونيو | 0 | |||
| 04 يونيو | 0 | |||
| 03 يونيو | 0 | |||
| 02 يونيو | 0 | |||
| 01 يونيو | 0 |
منشورات القناة
"Никада нећете препливати океан ако немате храбрости да изгубите обалу из вида." — Кристофер Колумбо
| 2 |  Михајло Пејић (Mitchell Paige) 🇷🇸🇺🇸
31 Август, 1918 - 15 Новембар, 2003
Medal of Honour
Purple Heart
Combat Action Ribbon
Мало Срба, а још мање Херцеговаца зна да је један од најпопуларнијих америчких војника рођен и одгајан у српској породици. Због обавезне американизације имена и презимена остао је упамћен као Mitchell Paige, док је његово право име остало скривено али не и заборављено, Михајло Пејић! Своје порекло води из Херцеговине, а његова мајка је њега и његовог брата од малена учила српским коренима и нашој ратничкој култури. Битка на Косову и подвиг многих наших јунака су формирали херојски менталитет Михајла, који ће показати у једној од највећих битака WW2.
Своју војну каријеру започео је 1936 у Балтимору, а своју основну обуку ће проћи на Парис Ајленду у Јужној Каролини. Касније је пребачен на многе патролне мисије у Панами, Филипинима, Кини. Вративши се у САД 1940, одлучује да пређе у Маринце и већ истог месеца успева да посети Гвантанамо, Кубу и Порто-рико где учествује у вежбама за амфибијско и тропско ратовање.
1941 у склопу 7. режименте бива пребачен на Пацифички фронт. Након Јапанског напада на Пирл Харбор учествује у амфибијским операцијама на Самоу, одакле ће касније извршити десант на Гвадал Канал (Септембар 1942) и упознати своју херојску судбину.
26. Октобра биће одликован најпрестижнијим достигнићем у америчкој војсци (Медаља части), због хероизма епских размера у току битке за Хендерсон Филд/Guadal Canal.
Битка ⚔️🌴
У току битке, након што је масовни Јапански напад пробио америчке положаје, сви до једног од његових сабораца били су тешко рањени или убијени. Међутим то није утицало на Михајла. Српски инат се пробудио.
Веома брзо се сабрао и запосео митраљез на већ тешко развљеном положају. Одатле је почео да коси јапанске јуришнике све до момента док његов положај није био докрајчен. Након што му Јапанци уништавају митраљеско гнездо, он привремено глув преузима преостало наоружање из рова и очајнички наставља да одбија масивне јурише на свој положај… све док није пристигло појачање.
Након регруписања, због мањка муниције и опасности да Јапанци затворе обруч, Михајло предводи бајонетски јуриш на суседне положаје.
Контра-напад је био веома ефикасан и бруталан. Након крваве борбе прса у прса, тера Јапанце да се панично повуку и одустану од својих планова.
Иначе битка у густим џунглама Гвадал Канала је имала савршене услове за тропски пакао, где поред незгодних природних услова, вегетација је стварала савршене услове за блиску борбу. Због ефикасности у блиској борби, маринци су стекли озбиљну репутацију и поштовање међу оружаним снагама.
Након велике победе на Гвадал Каналу
бива пребачен на предах у Мелбурн, где га и одликују Медаљом Части.
Касније наставља да учествује у операцијама широм Индо-пацофика.
По завршетку рата, остаје при војсци али у неактивној служби, да би се вратио у активну по почетку Корејског рата 1950.
У Калифорнији ради као инструктор, официр. 1959 одлази у инвалидску пензију са чином пуковника!
Остатак живота проводи у месту Ла Квинта, Калифорнија. Тамо пише књиге, једна од познатих: “A Marine Named Mitch”. Такође води борбу против лажних ветерана и фалсификовања ратних заслуга. У његовом дому 15 Новембра 2003, његово срце престаје да куца. Сахрањен је са свим својим ратним одликовањима као последњи ветеран са чувеног Guadalcanal-a.
Поред Пупина, Тесле и многих других, Михајло Пејић је најбољи пример да географска даљина и животне околности нису разлог да заборавимо своје славне корене и да уевек са собом носимо херојски дух наших предака. | 748 |
| 3 | Михајло Пејић (Mitchell Paige) 🇷🇸🇺🇸
31 Август, 1918 - 15 Новембар, 2003
Medal of Honour
Purple Heart
Combat Action Ribbon
Мало Срба, а још мање Херцеговаца зна да је један од најпопуларнијих америчких војника рођен и одгајан у српској породици. Због обавезне американизације имена и презимена остао је упамћен као Mitchell Paige, док је његово право име остало скривено али не и заборављено, Михајло Пејић! Своје порекло води из Херцеговине, а његова мајка је њега и његовог брата од малена учила српским коренима и нашој ратничкој култури. Битка на Косову и подвиг многих наших јунака су формирали херојски менталитет Михајла, који ће показати у једној од највећих битака WW2.
Своју војну каријеру започео је 1936 у Балтимору, а своју основну обуку ће проћи на Парис Ајленду у Јужној Каролини. Касније је пребачен на многе патролне мисије у Панами, Филипинима, Кини. Вративши се у САД 1940, одлучује да пређе у Маринце и већ истог месеца успева да посети Гвантанамо, Кубу и Порто-рико где учествује у вежбама за амфибијско и тропско ратовање.
1941 у склопу 7. режименте бива пребачен на Пацифички фронт. Након Јапанског напада на Пирл Харбор учествује у амфибијским операцијама на Самоу, одакле ће касније извршити десант на Гвадал Канал (Септембар 1942) и упознати своју херојску судбину.
26. Октобра биће одликован најпрестижнијим достигнићем у америчкој војсци (Медаља части), због хероизма епских размера у току битке за Хендерсон Филд/Guadal Canal.
Битка ⚔️🌴
У току битке, након што је масовни Јапански напад пробио америчке положаје, сви до једног од његових сабораца били су тешко рањени или убијени. Међутим то није утицало на Михајла. Српски инат се пробудио.
Веома брзо се сабрао и запосео митраљез на већ тешко развљеном положају. Одатле је почео да коси јапанске јуришнике све до момента док његов положај није био докрајчен. Након што му Јапанци уништавају митраљеско гнездо, он привремено глув преузима преостало наоружање из рова и очајнички наставља да одбија масивне јурише на свој положај… све док није пристигло појачање.
Након регруписања, због мањка муниције и опасности да Јапанци затворе обруч, Михајло предводи бајонетски јуриш на суседне положаје.
Контра-напад је био веома ефикасан и бруталан. Након крваве борбе прса у прса, тера Јапанце да се панично повуку и одустану од својих планова.
Иначе битка у густим џунглама Гвадал Канала је имала савршене услове за тропски пакао, где поред незгодних природних услова, вегетација је стварала савршене услове за блиску борбу. Због ефикасности у блиској борби, маринци су стекли озбиљну репутацију и поштовање међу оружаним снагама.
Након велике победе на Гвадал Каналу
бива пребачен на предах у Мелбурн, где га и одликују Медаљом Части.
Касније наставља да учествује у операцијама широм Индо-пацофика.
По завршетку рата, остаје при војсци али у неактивној служби, да би се вратио у активну по почетку Корејског рата 1950.
У Калифорнији ради као инструктор, официр. 1959 одлази у инвалидску пензију са чином пуковника!
Остатак живота проводи у месту Ла Квинта, Калифорнија. Тамо пише књиге, једна од познатих: “A Marine Named Mitch”. Такође води борбу против лажних ветерана и фалсификовања ратних заслуга. У његовом дому 15 Новембра 2003, његово срце престаје да куца. Сахрањен је са свим својим ратним одликовањима као последњи ветеран са чувеног Guadalcanal-a.
Поред Пупина, Тесле и многих других, Михајло Пејић је најбољи пример да географска даљина и животне околности нису разлог да заборавимо своје славне корене и да уевек са собом носимо херојски дух наших предака. | 8 |
| 4 |  Последњи поздрав легендарном пилоту хеликоптерске ескадриле ЈСО, пуковнику Владану Косићу званом КОС.
🐺🚁 | 977 |
| 5 |  +1🇷🇸 На данашњи дан, 4.5.1999, своја овоземаљска крила склопио је пуковник пилот Миленко Павловић, командант 204. ловачко авијациског пука.
⬛️ После 26. марта када је војска Југославије изгубила два авиона Миг 29, донета је прећутна одлука да се ловачка авијација више не подиже. Међутим, команда РВ и ПВО донела је 4. маја одлуку, да полети Миг 29, и да се супротстави НАТО авионима који су се устремили ка Ваљеву, и фабрици муниције ,,Крушик".
⬛️ Миленко је из авиона извукао млађег колегу, и сам кренуо на задатак, пут свог завичаја. Један од Миленкових колега, у једном интервјуу прокоментарисао је Миленково полетање са: ,,Отишао је Паја да докаже идиотима да смо немоћни!". Јер је до тада био под огромним притиском од стране главне команде РВ-а и државног врха.
⬛️ Изнад Ваљева га је сачекала формација од 16 авиона НАТО-а. Борбу у ваздуху који су становници Ваљева будно пратили, завршена је Миленковим речима: ,,Имају ме..".
⬛️ Миленко је био врстан пилот - ловац, о чему сведоче и бројна признања, а и усмено сведочење његових колега. На аеромитингу 1998. година на аеродрому Батајница, извео је соло наступ на авиону Миг-29 који апсолутно ни по чему није заостајао од тадашњих приказа који су изводили руски пилоти на овој машини.
⬛️ Данас аеродром у Батајници носи назив ,,Аеродром пуковник пилот Миленко Павловић". Један од авиона Миг 29 на свом вертикалцу има исписане чувене речи које је изговорио Миленко приликом полетања: ,,Мајку вам дечију, нећете ви да гинете, ја ћу!". Такође, спортски ваздухопловци Републике Србије надмећу се у аеро релију на меморијалу који носи име по Миленку.
📌 До данас се у бројним текстовима и документарцима говори по свему судећи погрешно, да су Миленков авион погодили холандски авиони. Међутим, ради се о авиону F-16CJ (рег. бр 91-0353) из 78. ескадриле америчког ратног ваздухопловства. Пилот за командама био је п.пуковник Мајкл Гечи. Миленко је као и његове остале колеге из 127. лае, био жртва ракете AIM-120 AMRAAM.
📌 Иза себе је оставио супругу и два сина. Слава вам и хвала господине пуковниче.
📌 Сам тренутак погађања Милековог авиона, начинио је тог 4.5.1999. године ваљевски сниматељ Миливоје Мићко Милинковић. | 0 |
| 6 |  +1🇷🇸 На данашњи дан, 2. маја 1999. наша ПВО забележила је свој други успех у тада текућој агресији на нашу земљу!
У 2 сата и 8 минута након поноћи, 3. ракетни дивизион, 250. ракетне бригаде, системом С-125 Нева, оборио је авион америчког ратног ваздухопловства типа F-16CG Block 40 (сер. бр. 88-0550), који се након неуспешног покушаја да излети из нашег ваздушног простора ка територији БиХ, срушио у подножју Цера код места Накучани. Пилот п. пуковник David Goldfein, катапултирао се отприлике у 2 сата и 20 минута, да би након два сата, спасилачке службе успеле да га пронађу и извуку са наше територије.
Оборени авион припадао је 555. ловачкој ескадрили која је у моменту агресије на СРЈ базирала на аеродрому Авиано. Те ноћи, група од 4 aвиона F-16 била је на мисији коју они називају ,,Wild Weasel". Задатак је био намамити нашу ПВО да се открије и затим извршити дејство против радарским ракетама по радарском положају, а затим уколико услови дозволе, и уништење лансера и пратеће опреме. Нису успели. Након што је ,,Нева" погодила вођу ове групе, небо се врло брзо расчистило.
Данас многи овај успех наших ракеташа стављају чак и испред легендарног обарања F-117. Аргументи су, прво, оборен је командант ексадриле, искусан пилот који је након година даље службе постао и први човек америког РВ. Оборен је авион који за разлику од ,,невидљивог" има знатно боље летне перформансе, и по причи самих наших ракеташа, много пута су успевали да избегну ракете и спасу се.
Било како било, од срца препоручујем да баците поглед на видео у коме наши ракеташи објашњавају како се те ноћи све то одиграло. Као и на видео снимак који даје приказ HUD-a са обореног авиона, као и комункацију пилота у тим критичним моментима, уз коментарисање бившег пилота на F-16. Оба клипа биће постављена у секцији Авијација.
📌 И једна занимљивост за крај објаве. Те ноћи, у станици за вођење ракета сисетма ,,Нева", налазио и млади поручник Тиосав Јанковић. Данас је он генерал, и налази се на месту заменика генералштаба Војске Србије. | 0 |
| 7 |  Напомена у питању је лице са посебним потребама. | 0 |
| 8 |  🔥Ц222
Полагање пољског кабла
Као што је познато, у питању одржавања везе у условима деловања на стационарним положајима, ако постоји могућност, најбоље је дати предност жичној вези, јер жична веза, у виду старог доброг ТА-57 и пољског кабла, практично у потпуности искључује могућност прислушкивања.
У питању жичане везе, поред правилног повезивања апарата, велики значај има полагање пољског кабла. За развијање линија везе између командних пунктова, пољских објеката и удаљених тачака користе се каблови П-274, П-274М и П-274М2 који су у потпуности компатибилни са апаратуром ТА-57 и новијим ТА-88.
За обезбеђење непрекидне и квалитетне везе за полагање пољских кабловских линија важе два главна захтева: кабл мора бити заштићен од сметњи са стране других линија везе и линија јаке струје, а траса полагања мора обезбедити погодност експлоатационог одржавања. Такође, за обезбеђење поуздане везе неопходно је максимално користити заштитна својства терена и полагати кабл са закопавањем у земљу или у рововима и јарцима.
На отвореном простору, када није могуће закопавање кабла, линије се полажу по површини земље користећи удубљења терена; кабл се полаже на земљу слободно, без затезања и причвршћује за локалне предмете или кочеве на сваких 150-200 м.
Важно је избегавати полагање линија у близини железничких и аутопутева. Ако по условима ситуације кабл мора да се полаже уздужно дуж путева, растојање између њих мора бити најмање 150 м.
За вешање пољских кабловских линија везе могу се користити стубови сталних ваздушних линија везе. У тим случајевима кабл мора бити вешан на висини од 3 м и 1,5 м ниже од доње жице сталне ваздушне линије везе. За причвршћивање кабла на стубовима он се обмотава два-три пута. Забрањено је причвршћивати кабл за куке и изолаторе које користе жице. Такође није дозвољено вешати пољске кабловске линије на стубовима високонапонских магистрала и осветљавајућих мрежа.
На мочварним и влажним местима кабл мора бити вешан на штаповима, локалним предметима или полаган по грудвама, при чему га треба причврстити коцима или виљушкама како би се спречило клизање у воду.
У шуми кабл треба полагати по површини земље дуж просека, пољана и ређе шуме или га вешати без затезања на дрвећу на висини око 3 м. При преласку кабловске линије са земље на дрвеће, кабл мора бити причвршћен код корена дрвета, а затим подигнут уз стабло горе.
У рововима и комуникационим пролазима кабл треба полагати дуж њихових падина и причвршћивати коцима; на местима пресецања ровова и комуникационих пролаза кабл треба закопати и покрити даскама.
Зими, при снегу, кабл треба полагати по површини. При полагању кабла у снег, траса кабловске линије мора бити обележена стубићима.
Кроз насељена места не треба полагати пољске кабловске линије. Ако није могуће заобићи насеље, линија се полаже улицама са најмањим саобраћајем, вешајући и причвршћујући кабл на висини од најмање 5,5 м или га закопавати у земљу. | 0 |
| 9 |  🔥Ц222
Конверзија подвеске
Конверзија подвеске представља замену већ постављене подвеске притисним завојем. Конверзија омогућава минимизирање негативних последица постављања подвеске, на пример, избегавање ампутације и синдрома дуготрајног притиска. Процес преласка са подвеске на притисни завој мора се изводити у одређеном редоследу и само уз поштовање одређених услова.
Конверзија је забрањена ако:
• Не постоји могућност сталног надзора ране у погледу поновног крварења.
• Дошло је до трауматске ампутације екстремитета.
• Повређени је у стању шока (низак крвни притисак, збуњеност свести).
• Пидвеска је постављена пре више од 6 сати, због чега постоји висок ризик од кардиоваскуларног колапса услед токсина.
• Од претходног покушаја конверзије подвеске прошло је више од 30 минута.
Такође, конверзија је забрањена ако не постоји могућност непосредног посматрања повређеног, на пример, ако је чврсто умотан у спасилачко термо ћебе ради превенције хипотермије.
Конверзију треба изводити у складу са алгоритмом правилне контроле и ослобађања:
• По могућности поставити, али не затезати другу подвеску изнад прве (подвеска „плус 1“). Он се користи као резервни ако главна подвеска не успева да заустави поновно крварење.
• Поставити притисни завој и/или тампонирати рану (по могућности завојем са хемостатским агенсом) и вршити директан притисак 3-5 минута. На следећи корак препоручује се приступити не раније од 30 минута.
• Полако (одврћући ручицу подвеске у смеру казаљке на сату) ослабити прву подвеску, пратећи рану у погледу поновног крварења. Не скидати подвеску у потпуности.
• Ако завој и/или тампонирајући материјал постају мокри, или постоје други знаци јаког крварења, затегнути прво подвеску, по могућности и потреби померити је ближе рани (по правилу „жуте зоне“). Подвеска „плус 1“ се не скида, остаје на екстремитету ради додатне контроле крварења ако је потребно. Следећи покушај конверзије могућ је не раније од 30 минута.
• Ако је крварење заустављено, полако ослабити обе подвеске, не скидајући их у потпуности.
Обавезно треба извршити процену резултата конверзије:
• Ако завој није мокар – подвеску треба оставити потпуно ослабљен на екстремитету „за сваки случај“.
• Ако је почело активно крварење – подвеска мора одмах бити поново затегнута.
Важно је настојати да се замена подвеске притисним завојем изведе што брже, у условима релативне безбедности. | 0 |
| 10 |  +1🚀Ц222
Међународни путнички воз Београд-Солун НАТО авијација бомбардовала је 12. априла 1999. док је прелазио преко моста на Јужној Морави. Тачан број погинулих путника у возу у Грделичкој клисури још није утврђен. Идентификовано је 15 тела, у возу је било више од 50 путника.
НАТО бомбардери су ракетирали путнички воз. Више десетина је рањено, а тачан број жртава никада није утврђен. Најмлађа идентификована жртва је имала 6година. Никада нико није поставио питање када ће се утврдити тачан број жртава. Никада нико није питао зашто је пилот испалио још две ракете када је видео да је у питању воз и да људи из оближних кућа покушавају да помогну повређенима, никада нико није стао испред каубојске амбасаде и направио протест.
Никада нико...
Како радили тако нам бог помогао!
Никада заборавити никада опростити дугове све наплатити! | 0 |
| 11 |  🔥Ц222
Христос Воскресе. | 0 |
| 12 |  КОШАРЕ КРВ НА КАМЕНУ, ЗАКЛЕТВА У ВАТРИ
Пролеће 1999. године. Док су бомбе НАТО-а парале небо изнад Србије, на западној граници Космета одигравала се битка која није била само војни сукоб. То је била борба за опстанак. Кошаре. Граница. Камен. Снег. Ватра. Крв. И испред свега српски војник.
Са шиптарске стране грми артиљерија, туку хаубице, крећу таласи бораца УЧК, страни инструктори, плаћеници, јединице албанске војске. НАТО их покрива из ваздуха. Све је било припремљено за јуриш. Требало је да се српска одбрана сломи за дан-два.
Али нису рачунали на оно што нису могли да мере сателитима и мапама српски инат, упорност и оданост заклетви.
СВАКА СТЕНА ПОСТАЈЕ ТВРЂАВА
У рововима, иза стабала, на гребенима залеђених висова, нису били професионалци с десет година искуства. Били су то младићи, војници по позиву, двадесетогодишњаци. Неки се још нису ни бријали редовно. Али су знали зашто стоје ту.
Нису узмицали. Нису напуштали ровове. Држали су линију док су им саборци умирали поред њих. Без предаха, без покривања из ваздуха. Само они, камен, митраљези и заклетва.
Непријатељ је покушавао све фронталне нападе, обиласке, диверзије. Али сваки пут је наилазио на ватру. На крв и урлик. На војника који радије гине него да узмакне.
Кошаре нису пале. Нису поклекнуле. Српски војници су тамо погинули али нису изгубили.
СТО ИМЕНА, ЈЕДНА СЛОБОДА
Преко сто погинулих. Њихова тела остала су у рововима, на падинама, под снегом и под кишом. Њихове душе у вечности. Неки су носили ознаке специјалних јединица. Неки су дошли из села. Неки су ћутали до последњег даха. Сви су постали једна реч хероји
КОШАРЕ НИСУ ЛЕКЦИЈА КОШАРЕ СУ ЗАКОН
Тамо је српски војник показао свету да постоји нешто јаче од страха, од смрти, од политике часна одбрана земље.
Кошаре нису мит. Нису легенда. Кошаре су истина. Исписана крвљу, запечаћена огњем.
Кошаре су вечни одговор: овде се не пролази.
НЕМА НАЗАД, ИЗА ЈЕ СРБИЈА!!! | 0 |
| 13 |  🔥Ц222
Заклон у борби
Повлачење са линије ватре непријатеља при настанку ватреног контакта, обично подразумева кретање ка заклону (који може пружити физичку заштиту борцу) уз накнадно вођење ватре иза њега.
При гађању из заклона, стрелцу-десноруком, је препоручљиво користити заклоне који се налазе лево од њега, што ће омогућити заштиту већег дела тела од могућег поготка и вођење ватре из погоднијег положаја. У случају да је заклон са десне стране, најбезбедније је променити руку и наставити гађање из новог леворуког става.
Међутим, не препоручује се као заклоне бирати канте за смеће, трговачке киоске и шаторе, објекте од даске или пластике и сличне предмете који не могу пружити адекватну физичку заштиту. Једина могућност њихове употребе јесте хитно привремено скривање борца иза њих ради дезоријентације и визуелног губитка циља од стране непријатеља, као и за утврђивање поузданијег заклона и начина кретања ка њему.
Кретање ка заклону или од једног заклона ка другом треба да буде што динамичније, а цев оружја се препоручује усмерити ка непријатељу. При томе је могуће вођење отпорне ватре (под условом безбедности таквог дејства за саборце и довољне количине муниције).
Положај стрелца иза заклона треба да буде тако постављен да сви делови тела буду што више сакривени и заштићени објектом, без обзира на изабрани положај за гађање. Ово омогућава да се борац сакрије од визуелног надзора непријатеља, обезбеди његова безбедност и припреми за одговарајуће радње (промена положаја за гађање, пуњење оружја, избор другог заклона итд.). При томе се у положај уносе одговарајуће техничке корекције које минимизирају изложене делове тела борца који се заклања током гађања.
Пре напуштања заклона ради промене позиције или при престанку ватреног контакта, неопходно је успоставити непрекидан визуелни надзор околине, положаја и физичког стања непријатеља.
Успостављање визуелног надзора треба да буде извршено након завршне серије пуцања коју је извршио борац, прегледом не само правца пуцања већ и околне територије, и не сме престати док се ситуација у потпуности не контролише, не промени локација или док непријатељ не отвори ватру. | 0 |
| 14 |  🇷🇸На данашњи дан 1941. године, у 6.30 часова Београд су напала 234 бомбардера и 120 ловаца Нацистичке Немачке.
⬛️Операција уништења Београда носила је назив 'Страшниi суд'. У току 6. априла град је бомбардован у четири налета, а настављено је 7. априла, 11. и 12. априла. На Београд је изручено око 440 тона разорних запаљивих бомби. Погинуло је преко 2.500 људи. Уништено је више стотина зграда, међу њима до темеља срушено издање Народне библиотеке Србије - установе основане 1832. - са око 300.000 књига, укључујући средњовековне списе непроцењиве културне вредности.
⬛️ Предвиђајући рат југословенска Врховна команда и Влада су Београд прогласиле 'отвореним градом'. Но, то није спречило немачко 'Луфтвафе' да нападне наш престони град и да га разори.
⬛️Југословенску престоницу је од напада из ваздуха бранио елитни Шести ловачки пук и јединице противваздушне одбране Ваздушне зоне Београд. У тој неравноправној борби ваздушног Голијата и Давида, упркос срчаности и јунаштву наших небеских витезова, победила је фашистичка сила.
⬛️ Храбри пилоти Шестог ловачког пука су ушли у историју, јер су као орлови бранили свој главни град од најезде црних јата хитлерових 'флуг-цојг'-формација. Они су истински витезови нашег неба, сећање на њих живи, а традиција се преноси покољењима, па и на генерацију садашњих пилота-ловаца. Пилоти из Шестог ловачког пука су у току одбране Београда 6. и 7. априла 1941. године према подацима у књизи потпуковника Костића 'Пламен над Београдом', оборили 42 немачка авиона, а за још 19 се то не може тачно тврдити. У књизи 'Наше небо априла 1941.' инг. Петар Боснић наводи 47 оборених непријатељских авиона. Тачан број немачких авиона, које су 6. и 7. априла пилоти Шестог ловачког пука оборили над Београдом, не може се утврдити, али на основу доступних извора број се креће између 42 и 48 авиона.
⬛️ У тим неравноправним борбама у ваздуху су погинула једанаесторица наших пилота: десеторица из Шестог пука и капетан Живица Митровић из 31. групе Другог ваздухопловног пука. Рањено је девет пилота: од тога шесторица тешко, а тројица лакше. У априлском рату је погинуло 135 југословенских летача и око 600 нелетача. Ваздухопловство је пружило одлучан и организован отпор, а изведена су и узвратна дејства по немачким аеродромима.
⬛️ Пилоти, браниоци престонице погинули у априлском рату 1941:
Милош Жунић, погинуо 6. априла код Панчева
Михо Клавора, погинуо 7. априла код манастира Крушедол
Владимир Горуп, погинуо 7. априла
Карло Штрбенк, погинуо 6. априла код Глогоњског рита
Добрица Новаковић, погинуо 6. априла код Београда
Бранислав Тодоровић, погинуо 7. априла
Јован Капешић, погинуо 7. априла код Бешке
Миливоје Бошковић, погинуо 7. априла код Ковиља
Душан Борчић, погинуо 6. априла - пао у Сарајевску улицу
Милутин Петров, погинуо 7. априла код ушћа Тисе у Дунав
Живица Митровић, погинуо 6. априла код Шида
⬛️ Када је дат знак за узбуну, пилоти се нису налазили на аеродрому, већ у кафани Зора, која и дан данас постоји. Једна од често помињаних београдских прича гласи да се у „Зори“ сваке године у ноћи између 5. и 6. априла у један сат иза поноћи огласи телефонско звоно, у знак сећања на хероје београдског неба.
🇷🇸Ми данас имамо само један задатак када су у питању сви борци за слободу Србије. Само један. Да их не заборавимо! | 0 |
| 15 | 🪖 TCCC ПРОТОКОЛ (2024–2026)
🔺 ОСНОВНИ ЦИЉ
Смањење избеживих смрти на бојишту, које су најчешће узроковане:
Масивним крварењем
Тензионим пнеумотораксом
Опструкцијом дисајног пута �
Scribd
🔻 ФАЗЕ TCCC
1. 🔴 CARE UNDER FIRE (CUF) – „под ватром“
Фокус: преживљавање и тактика
Приоритети:
Узвратити ватру и наћи заклон
Натерати повређеног да се сам помери (ако може)
Евакуација у заклон
Контрола масивног крварења
Кључне мере:
Подвеска („high & tight“) одмах ако има масивног крварења
Без бављења дисајним путевима у овој фази (ако није неопходно)
tccc.org.ua
2. 🟡 TACTICAL FIELD CARE (TFC) – „на терену“
Фокус: систематско збрињавање
👉 Овде се користи главни алгоритам:
⚕️ MARCH (основни алгоритам)
🩸 M – Massive hemorrhage
Подвеска (проверити/кориговати)
Хемостатски завоји
Провера завоја(што раније – више нема строгог лимита од 3 сата) �
MED-TAC International Corp.
🫁 A – Airway
Свесан → „седећи положај“
Несвестан → recovery position-положај за опоравак
📌 НОВО:
Поједностављен приступ ради мањег оптерећења под стресом �
MED-TAC International Corp.
🌬️ R – Respiration
Проверити грудни кош
Chest seal за отворене ране
Иглена декомпресија код тензионог пнеумоторакса-само обучено лице!!!
💉 C – Circulation
Контрола крварења
IV/IO приступ
Трансфузија (приоритет крв)
Одржавати:
без TBI → довољан пулс/свест
са TBI → систолни притисак ≥ 100–110
🧠 H – Hypothermia / Head injury
Спречити хипотермију (чак и у топлом окружењу!)
Заштита главе
Пратити GCS / стање свести
➕ ДОДАТАК: PAWS (после MARCH)
P – Pain
Аналгезија (кетамин, фентанил и сл.)-само обучено лице!!!!
A – Antibiotics-само обучено лице!!!
Рано давање антибиотика
📌 НОВО (2025): прелаз на цефтриаксон 2g дневно уместо ертапенема -само обучено лице!!!
Crisis Medicine
W – Wounds
Преглед и збрињавање рана
S – Splinting
Имобилизација прелома
3. 🔵 TACTICAL EVACUATION CARE (TACEVAC)
Фокус: транспорт и напредна нега
Континуирано праћење
Документација (MIST, TCCC card)
Напредне интервенције (ако је доступно)
Припрема за MEDEVAC
⚠️ НАЈВАЖНИЈЕ НОВИНЕ (2024–2026)
✔ MARCH остаје основа
✔ TXA дај одмах (без чекања)
✔ Подвеску контролисати у року ~2h
✔ Поједностављено управљање дисајним путевима
✔ Већи фокус на TBI
✔ Антибиотици ажурирани (цефтриаксон)
✔ Приоритет крв над инфузијама
🧠 СУШТИНА (једна реченица)
👉 Прво заустави крварење, па дисајни пут, па дисање — све остало долази после. | 0 |
| 16 |  🔥 Ц222
Пријатно вече жели вам админ тим. | 0 |
| 17 |  25.03.1999.год. бомбардовање је почело, сви су нервозни, очеви су мобилисани, креће копање ровова уз Дрину, цела област се прекопава муњевито, свако јутро налазимо нове ровове, као клинци од 14 год лутамо пољем наоружани ножевима и тражимо непријатеља, обилазећи терен и гледајући где су све ископани положаји за тенкове и за пешадију видимо нешто необично поред ивице шуме, нормално, требало је то испитати. Долазимо да видимо шта је то необично што јуче није било ту, али ТО је видело нас, ПВО положај, наши момци завршавају маскирање технике прича ко си шта си где вам је кућа(видели су и они да два детета једва чекају да виде оружје које ће да обара непријатеље) и онда договор не смемо да причамо да смо их видели никоме али да можемо да их обиђемо кад нема ваздушне опасности. Радосни смо отишли кући и за идући дан спремили поклоне за нове пријатеље, сланина, суво месо, ракија, хлеба све што смо могли неопажено из куће да украдемо.
26.03.1999.год крећемо онако битни ка положају, носимо поклон да виде да су дошли у домаћинско село и на изласку из једне шуме чули смо јак хук са неба два авиона у маневру изгледало је као да јуре један другог, навијали смо да "наш" обори "њиховог" али брзо су нестали у правцу Дрине. Отишли смо до нових пријатеља и изненадили их поклонима, били су помало нервозни и рекли нам да би требало што пре да идемо кући, за авионе нам нису ништа рекли. После тог дана положај је промењен технике није било у шуми, само трагови гусеница. Сутрадан смо сазнали да је пао авион на Мајевици прво су рекли да су заробили нато пилота али испоставило се да је наш. Много година касније сазнали смо да оно нису били НАШ и ЊИХОВ авион него оба наша, мајор Слободан Перић и капетан прве класе Зоран Радосављевић који су кренули у бој са далеко моћнијим непријатељем. И данас када обилазим ту шуму могу да видим ту сцену када се појављују из облака и изводе маневре, да чујем тај хук мотора у форсажу, а момцима са ПВО положаја надам се да се храна допала, да се нисмо обрукали, а ја сам своје обећање одржао, идуће годне сам обукао униформу и дан данас је носим поносно и часно.
Зоран Радосављевић је рођен 26. фебруара 1965. у Приштини. Његов отац је био пешадијски подофицир ЈНА и фамилија се често селила и пре доласка у Београд 1977. живела је у Скопљу и Крушевцу. По завршетку основне школе, 1979. уписао је ваздухопловну гимназију ‘Маршал Тито’ у Мостару (и када причамо о његовим гимназијски данима ево једне тривије. У филму Далеко је небо, Зоран се у једној сцени појављује како испраћа друга из гимназије. Кликом ОВДЕ можете видети ту сцену. Зоран је плави дечак који седи у другом реду од зида.). У 36. класу ВВА ступио је 1983. По селекцији за ловце, дипломирао је 1987. као пети у рангу. Те године, по први пут у историји РВ и ПВО, свих 11 дипломираних пилота суперсоничних ловаца распоређени су у 128. лае батајничког 204. лап, опремљену Миговима 21. Током 1990. расформирана је 128. лае а њен састав преведен у 126. лае. По избијању грађанског рата у лето 1991, активно је учествовао у борбеним операцијама над Хрватском и касније над Босном и Херцеговином. Као један од најперспективнијих пилота ескадриле, 1992. је завршио преобуку на МиГ-29 и као најмлађи пилот на типу у РВ и ПВО прешао у 127. лае. Погинуо је 26.3.1999. године током борбеног задатка.
Горе на слици, Зоран као поручник седи на саћастом лансеру поред свог авиона. 1990. година, аеродром Батајница. | 0 |
| 18 |  Ц222
На данашњи дан током извршења борбеног задатка 1999.год погинуо је мајор Живота Ђурић командант 241.ЛБЕ ВЈ.
Мајор Ђурић летео је у Орлу евиденцијског броја 25104 а са њим у пару летео је његов класић Слободан Димовски. Задатак је био уништити упориште ОВК терориста у рејону Глоговца где се према обавештајним подацима налазило 800-1000 терориста.
Авион мајора Ђурића носио је 4 бомбе ФАБ 250 а Димовски је на свом апарату имао 4 БЛ-755.
Летели су у радио тишини, веза са командом само у ситуацији крајње нужде или ако екипа на земљи процени да бомбе падају близу наших копнених снага.
Мајор Ђурић је извршио задак успешно избацио две бомбе на задату локацију када га је пратилац изгубио у сенци планине. У повратку Мајор Ђурић је погођен, апарат је погодио базу. Накнадном истрагом је утврђено да су мотори прошли кроз кућу где су се налазили терористи, закључак је био да је апарат био онеспособљен поготком за даље управљање и да је зато пао, познаваоци мајора Ђурића, знајући његов темперамент знају да ако није могао да извуче авион да је апарат усмерио на камп и заједно са авионом извршио задатак и отишао у славу.
Постхумно је одликован и унапређен у чин потпукивника.
Ми данас Животи Ђурићу дајемо орден ХЕРОЈА, оно што је требао да добије давних дана и оно што је својим радом и својом жртвом заслужио.
Вечна ти слава господине потпуковниче, и нека твоје речи "Мене је војска школовала да убијем и да будем убијен"! одзвањају вечно небеским сводом да нове генерације знају какве су претке имали и да се поносе њима. | 0 |
