Ц-222

Разрада резерног плана, јер како то бива никад не иде по плану. На детаљима се све ломи. #бауштела

✉️Ц222 9. Примена правила службе у рату и понашање војних лица у рату 62. Припадници Војске су дужни да учине све да избегну заробљавање, а ако буду заробљени: - себе сматрају само одсутним из своје јединице или установе и за своје одлуке одговарају пред српским властима; - ни под којим условима не чине оно што би могло нанети штету Републици Србији; - Непријатељу не дају никакве податке, осим оних који су потребни да им се призна положај ратног заробљеника (презиме и име, датум рођења, свој број матрикуле и показују легитимацију, књижицу или други документ на основу ког се утврђује идентитет и припадност Војсци); - јачају другарство и морал, помажу једни другима, нарочито онима који су рањени или болесни, поштују старешине и помажу им у очувању и подизању морала; - одбијају сваку повластицу која би их ставила у бољи положај у односу на остале заробљенике. Шта би Ви урадили у случају заробљивања од стране непријатеља? Да ли очекујете од потенцијалних непријатеља да се придржавају ових (стандардних) правила из правила службе скоро па сваке регуларне војске на свету? #п.с.

✉️Ц222 За крваве сте се паре продали, крвљу ћете дуг и платити... Ускоро...

.

Добро јутро из Константинопоља!

✉️Ц222 "...Томе у прилог доктор Рајс у свом извештају износи сведочење Ђоке Павића,војног свештеника 13.пука,другог позива: "На линијама десно изнад села Грушића, видео сам тело младића старог 17-18година кога су убили Аустријанци. Скоро сви мушкарци из овог села одведени су у заробљеништво. Чуо сам да је аустријска солдатеска(како официри тако и војници) одговорна за бројна силовања и да нису штедели ни старице ни девојчице. Непријатељи су силовали и Циганке. Једна дојиља Циганка жалила се да су јој два војника исисала млеко. У Белој Реци,Аустријанци су све мушко становништво одвели у заробљеништво(од дечака до стараца)... ...У кући преко пута месне канцеларије села Цуљковић лично сам видео потресан призор стараца,старица,девојака, младића, сасвим мале деце и дечака израњављених бајонетима, двориште и кућа били су пуни израњављених људи. Међу рањенима био је велики број девојчица. Ту је била и једна мајка убодена бајонетом у образ и бутину, а новорођенче које је држала у наручју рањено је у раме. Најужаснији призор који сам видео био је рањени дечак који се вукао по дворишту док су му црева испадала из утробе, а није имао лекарску помоћ. У дворишту непосредно иза куће налазили су се лешеви двеју девојчица." Приликом одласка на фронт католички свештеници држали су службу аустроугарским војницима у којима су им дали опрост за све грехове које ће починити и држали им проповед како је силовати српске жене и децу корисно и да то није грех...!!!

Кад нема како, може и овако. Добро јутро. #реб

✉️Ц222 ..." Перо Блашковић бележи у својим мемоарима да су 12.Августа аустроугараки војници безразложно извршили злочин у селу Клењу. Оптуживши мештане да се у селу налазе четници покупили су таоце и све одрасле мушкарце и затворили су их у цркву. Затим су прочитали наредбу да ће сви из цркве бити побијени ако се у селу чује и један пуцањ. Убрзо су се чули пуцњи са свих страна, пуцали су по тајном наређењу аустроугарски војници. Због те пуцњаве отпочело је стрељање невиних сељака. Радосав Симић војник 3.чете 2.батаљона 18.пука Дунавске дивизије 1.позива један је од сведока дивљања аустроугарских војника у Мачви 1914 године. Под заклетвом Симић је изјавио следеће:" У селу Дубље код Шапца у једној кући нашли смо шесторо заклане деце. Под снажним утицајем тог грозног злочина ништа нисам могао да једем данима. У другој кући није било никога. У трећој смо наишли на човека од око педесет година старости и питамо га какви су то људи били овде што су направили ове страшне злочине.-Не знам ко су али говоре српски-одговори он. У следећој кући наишли смо на четворо деце са одсеченим главама стављеним поред њих а петом остала глава да виси... Деца су била поређана на столовима. У селима смо наилазили на људе обешене изнад кућног прага,повешане по стаблима воћњака, и то старци,жене и деца, или су пак поклани у кућама и двориштима..." У својим мемоарима Гојко Николић пише да се, иако је још био дечак, сећа како се неки Никола Вујачић,војник 96.инфатеријске регименте,када се 1914.вратио из Србије хвалио како је у Мачви натицао на бајонет живу српску децу. Оваквих злочина било је по целој Мачви и широј околини Шапца. У селима Липолист,Рибари,Цуљковић,Грушић,Бела Река,Прњавор,Бадовинци,Клење,Шеварице,Дреновац,Мајур, Богосавац,Орид,Мрђеновац,Ново Село, Богатић, Криваја, Добрић..."

✉️Ц222 ..." Тихомира Аничића, момка од 18година убили су и унаказили. Одсекли су му уд и ставили у уста, а са ногу су му одрали кожу... До подне су сви дотерани у центар. Оне који нису могли да се крећу убијали су на лицу места. Горела су скоро сва имања у Прњавору. Масовно стрељање и спаљивање догодило се у кући Милутиновића. Једина преживела тада сесмогодишња девојчица Драгиња Попић присећала се касније тог ужаса:" Потерају нас и зауставе код Милутиновића куће. Нисам у почетку схватала шта ће се догодити, али видим уплашио се свет. Нареде нам да легнемо. Ја сам легла уз своју мајку од које се нисам одвајала. Одједном они запуцаше и мене попрска мајчина крв. Из наше куће било нас је 11. Све су побили осим мене..." Око 16 часова 97 беживотних тела убацили су у кућу Милутиновића и запалили. Истовремено, у школи јенспаљено педесеторо живох жена,деце и стараца. Мајке су децу избациваче кроз прозор, али су их војноци дочекивали на бајонет и враћали назад у пламеном захваћене учионице... Неки од злочина у селу Брезјак које је забележио Др.А.Рајс: Аница Јездић,стара 32г очи ископане,нос и уши одсечени, Симо Јездић,14год одсечени су му нос и уши, Јелка Донић 13год одсечено нос и уши, Цветко Павловић ископане очи, Краман Калабић 56год ископане ђу очи и одсечени нос и уши, Миросава Васиљевић 21год силовало је око 40 војника,потом су јој исечени генитални органи а коса гурнута у вагину. На крају су јој извадили утробу. Смиљана Васиљевић 48год очи ископане, Јоца Милошевић 90год исекли му кожу на каишеве, Милева Јокић 17год силовали су је и убили, Станица Шакић 24год силована више пута а затим избодена бајонетом на смрт, Милосав Обрадовић 18год одсекли му нос и уши и ископали очи... " Одломак из књиге МАЧКОВ КАМЕН Списак злочина је дугачак и објављиваћемо их у светлу прича о којекаквим резолуцијама како би се цивилизовани Европљани подсетили шта је геноцид јер они из прве руке знају то ...