Радохна Грмечки - Именословац

ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (10. дијел) Јуха је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу supu. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

⏰ Часовник на старосрпскоме, умјесто редовнога и устаљенога arapskoga или rimskoga бројења врјемена! Часовник је неопходно помагало за мјерење врјемена. Најстарији облици часовника у овој саврјеменој употрјеби потјечу још из 14. вијека, те се сматра једним од настаријих људских изума који задовољавају потрјебе мјерења краћих јединица попут часа, minute и часка (sekundi). Устаљени су часовници са арапским бројевима тј. 1,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12. Као и они који су написани римским бројевима I,II,III, IV,V,VI,VII,VIII,IX,X,XI,XII. Овај часовник би за наше доба био необичан, јер смо навикли на арапске бројеве, те рјеђе на римске бројеве у часовнику, али вјерујем како би ријетки љубитељи старина и изворности били задовољни са оваковим часовником у својему дому, кући или стану као одјеку прошлости, и сјећању на ћириличне бројеве који су већ дуго заборављени, и скрајнути код нас Србаља. Какови би био одјек када би један овакав часовник био устаљенији, и равноправнији близанцима својима који носе бројеве на arapskome и rimskome писму? #Умјетност 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (9. дијел) Јамачно је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу sigurno. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

❗️❗️❗️Позивамо вас све да се придружите каналу Ратни Дописник. Овдје свакодневно можете очекивати објаве везане за очување сјећања на борце Војске Републике Српске и сукобе деведесетих година на Балкану. ❗️❗️❗️ 🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸 ☦️☦️☦️☦️☦️☦️☦️☦️☦️☦️☦️ ⚔️⚔️⚔️⚔️⚔️⚔️⚔️⚔️⚔️⚔️⚔️ https://t.me/ratnidopisnik

ꒌ Како је одиста звучао старосрпски језик у доба Немањића? Ако сте се икада упитали како је звучао старосрпски језик, ево примјера са јасним ријечима и јасним изражавањем. Превасходно за оне који не вјерују како је старосрпски посједовао јасно слово ј, тј. имао у себи ј као у данашњој ијекавици. Када би се данас дигли из гроба Немањићи они би причали овако њешто, тј. као што је данашња српска ијекавица са јасним словом ј у ријечима. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ Краљ Стјефан Владислав Немањић (старосрпски Стѣфань Владиславь) и српски стијег! Краљ Стјефан Владислав Немањић (старосрпски Стѣфань Владиславь) је трећевјенчани краљ, тј. син Стјефана Немање Првовјенчанога, и други краљ по редослиједу из лозе Немањића. О њему су разне приче испричане, о његовоме поријеклу, о његовоме начину управљања државом, али је мало позната прича како је он највише заслужан за очуваност заставе, или стијега српскога из државе Немањића, па можемо јамачно и данас видјети њезин прави изглед, те се увјерити како одабир редослиједа црвен-плави-бијели надилази нововјековна схваћања и улази у раздобље Немањића и старе српске пријетурске државности. Краљ Стјефан Владислав Немањић (старосрпски Стѣфань Владиславь) је оставио полог у дубровачкоме arhivu, и с тијем очувао живући и опипљиви доказ о изгледу народне српске заставе у доба Немањића што можемо видјети из приложене слике дотичне заставе из 13. вијека. #ПознатиСрби #Срједњовјековље 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (8. дијел) Изријек је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу frazu. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

И оградих храм у мјесту званом Цјетиње, и назвах га надвладичанством зетском.

Господин Иван Црнојевић.

#ПознатиСрби #НовоВјековље 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (7. дијел) Земљопис је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу geografiju. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

Имена људи који посриједно или непосриједно судјеловаху у Боју на Косову! Књез - Лазар Хребељановић. Господин - Вук Бранковић Господин - Стефан Мусић Господин - Лазар Мусић. Жупан - Санко Милтјеновић. Челник - Смил Хранотић. Стјегоноша - Павле Орловић. Властјелин - Влатко Хранотић. Властјелин - Детош Вукдраговић. Војевода - Прибил Кућинић. Војевода - Прњак. Војевода - Сандаљ Хранић. Војевода - Влатко Вуковић. Војевода - Иван Косанчић. Војевода - Цреп Вукославић. Војевода - Павле Раденовић. Војевода - Крајимир Оливеровић. Војевода - Вукмир Златоносовић. Војевода - Вукашин Златоносовић. Војевода - Новак Бјелоцрквић. Слуга - Голуб - човјек који примљаху главу књеза Лазара (Прибчева) Хребељановића када му бјеше одрубљена од стране Турака. Ризничар - Бранислав. Писар - Добровој. Крајишник - Угљеша Десислалић. Драгослав Пробиштитовић - повијесна личност која се може назвати правим издајником косовске битке. #Именословље 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (6. дијел) Занијекати је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу negirati. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ Срједњовјековни војни чинови код Србаља! Српска војска имаше чинове и прије доласка Агарјена (Турака), али ти чинови бијаху потпуно друкчији него данашњи, јер сви бијаху српски по језику, и ниједан од назива не бијаше странога поријекла у односу на данашње стање, тј. на данашње називље чинова у саврјеменој српској восјци. Из слике можемо видјети како Србљи користијаше назив сатник, што одговара данас чину kapetana, те тисућник што данас одговара чину majora. #Повијест #Срједњовјековље 👉 Радохна Грмечки 👈

Старосрбски називи мѣсеций

ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (5. дијел) Закисјелити је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу acidifikovati. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ📜 Стари српски љетописи из разнијех крајева (1. дио) Љетопис обитјељи (manastira) Љепавине је значајан и битан љетопис за духовност, али и за језик српскога народа у цјелини. У њему се пише и биљежи о свакодневноме животу инока (monaha) у обитјељи (manastiru), те се користе ријечи које корстијаху иноци у то доба, што ријечи рускословјенскога језика, што српскога народнога језика. Овај исјечак, тј. лист из самога љетописа биљежи ствари, те ријечи при објашњавању. У њему има много ријечи које су нам познате, али и ријечи које нам нијесу познате. Најбитнији податак су ријечи које се користе данас, али не више у српскоме језику, тј. сами их Србљи не сматрају за своје ријечи више; попут ријечи жлица, здјела, здјелица, тањир, тањијер, ремен, плаћа, па и вилица у значењу виљушка, маколико чудно звучало за ову задњу ријеч. Овај љетопис је из 18-ога вијека, самим тијем не може посједовати лажне ријечи, тј. из 1772 године, и не може припадати другијем језицима. #Љетописи 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (4. дијел) Жмигавац је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу vinker. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ Сријем област Немањића, и име кроз вијекове до данашњијех дана! Сријем је земљописна (geografska) област (регион) у Панонској низини између ријеке Дунав, на сјеверу и истоку и ријеке Саве до ушћа у Дунав, на југу. Западна граница није јасно омеђена и објашњена. Пријема једноме мишљењу, Сријем је на западу ограничен ријекама Босутом и Вуком, док пријема другој иначици (varijanti) западну границу Сријема чини западна граница данашње Вуковарско-сријемске жупаније. Име Сријема долази од имена древнога града Сирмијума (данашња Сријемска Митровица). Називи на другим језицима - лат. Syrmia или Sirmium, мађ. Szerém или Szerémség, нем. Syrmien, слч. Sriem, рсн. Срим, тур. Sirem. У ијекавској иначици (varijanti) српскога језика је раније употрјебљаван и назив Сријем.

Називе Сријем, Сријемска Митровица или Сријемски Карловци су раније користили Срби ијекавци. Герасим Зелић користи тај назив. Саво Ивановић у књизи "Неколико крвавих страница из албума Петровић Његошевог дома" (pp. 173.) наводи фразу "…као вјешти Сријемац", Митрополит Митрофан Бан у књизи о Петру Цетињском пише "… Архимандрит Петроније Лујановић (из Сријема)", Буде Будисављевић Приједорски у делу "Успомене на Никанора Грујића" помиње фразу "…убавога Сријема" (pp. 5.), док Србин католик Луко Зоре у књизи "Дубровчани су Срби" на страни 12. спомиње Сријемце и замера им што критикују Вука због јекавштине као тобоже хрватског говора. Манојло Грбић у "Карловачком владичанству" (књига прва. pp. 194) пише: "по Сријему". Срби ијекавци различитих вероисповести су у Хрватској, Далмацији, Црној Гори, па и у западној Србији (као Вук Караџић, Рјечник, Биоград) користили ијекавске иначице (varijante) неких мјеста, такођер и срједњовјековни српски језик познаје облик Срѣм, као и личности попут Арсений Срѣмьц. Као што је и у Дечанској хрисовуљу краља Стѣфань Дечанскога забиљежено властито име Срѣмьц.

👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (3. дијел) Дјелатност је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу aktivnost. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🐺Сумња за породицу Шубића коју ваља потврдјети, или оповргнути! 📚 Извори: ‣ Никола Гиљен - Српски средњовековни грбови, 2022. Г. #Пословице 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (2. дијел) Даскаш је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу surfer. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈