Радохна Грмечки - Именословац
Відкрити в Telegram
Ова дотична станица се бави српским језиком, ријечима, именима повијешћу, уљудбом и српским прједањем, и отворена је за све врсте сарадње везане за дотичне области.
Показати більше407
Підписники
Немає даних24 години
+17 днів
+1830 день
Триває завантаження даних...
Схожі канали
Немає даних
Виникли проблеми? Будь ласка, оновіть сторінку або зверніться до нашого support-менеджера.
Хмара тегів
Немає даних
Виникли проблеми? Будь ласка, оновіть сторінку або зверніться до нашого support-менеджера.
Вхідні та вихідні згадування
---
---
---
---
---
---
Залучення підписників
липень '26
липень '26
+5
в 0 каналах
червень '26
+32
в 2 каналах
Get PRO
травень '26
+386
в 2 каналах
Get PRO
квітень '260
в 2 каналах
Get PRO
березень '26
+34
в 2 каналах
| Дата | Залучення підписників | Згадування | Канали | |
| 12 липня | 0 | |||
| 11 липня | 0 | |||
| 10 липня | 0 | |||
| 09 липня | +1 | |||
| 08 липня | 0 | |||
| 07 липня | +1 | |||
| 06 липня | 0 | |||
| 05 липня | +1 | |||
| 04 липня | +1 | |||
| 03 липня | 0 | |||
| 02 липня | +1 | |||
| 01 липня | 0 |
Дописи каналу
Свесловјесност, словјесност и бесловјесност, двије човјекове крајности!
Свесловјесност је човјекова врлина када је разуман, и сверазуман.
Ако је човјека превише свесловјестан, уобразиће се у превеликоме разуму својему, и полудјеће!
Ако ли је човјек превише бесловјестан, онда је је превише неразуман, глуп и бесвјестан!
Трихеба бити умјерен у словјесности и разуму, јер је танка граница измећу разума и глупости као и између бесловјесности и свесловјесности.
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈
| 2 |  ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (22. дијел)
Постотност је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу procentualnost.
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 282 |
| 3 | ꒌ Је ли одиста istorija српска ријеч, или је заиста повијест српска ријеч?
Ријеч istorija потјече из грчкога језика тј. из дројевногрчкога језика ἱστορία, што потјече из дријевногркога језика ἵστωρ што значи забиљежити, што даље иде у прошлост до прагрчкога wístōr, у односу на на њу ријеч повијест потјече из прасловјенскога језика pověstь, која постоји и у старословјенскоме језику повѣсть, као и у цркванословјенскоме језику повѣсть, па тако и у старосрпскоме језику повѣсть (читај повијест). Дотична домаћа ријеч је уско везана за ријеч приповиједати и приповијест, те значи прича, или поука из прошлости.
Правопис српскога језика јасно познаје ријеч повијест, али из разлога остраштености и опањканости појединих ријечи многи се стиде и плаше користити ријеч повијест, јер мисле како ће бити већи Срби, ако користе istoriju.
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 470 |
| 4 |  ꒌ Српски родослов: називи приједака до 16-ога кољена уназад!
-4. Наврхунук, наврхунука
-3. Чукунунук, чукунунука
-2. Праунук, праунука
-1. Унук, унука
0. Син, кћер
1. Отац, мајка; (сљедећи нараштај)
2. Дјед, баба; (сљедећи нараштај)
3. Прадјед, прабаба; (сљедећи нараштај)
4. Чукундјед , чукунбака; (сљедећи нараштај)
5. Наврхдјед, наврхбаба; (сљедећи нараштај)
6. Курђел, курђела; (сљедећи нараштај)
7. Аскурђел, аскурђела; (сљедећи нараштај)
8. Курђуп (Курђун), курђупа (курђуна); (сљедећи нараштај)
9. Курлебало, курлебала; (сљедећи нараштај)
10. Сукурдов (Сукурдол), сукурдова (сукурдола); (сљедећи нараштај)
11. Сурдепач, сурдепача; (сљедећи нараштај)
12. Парђупан, парђупана; (сљедећи нараштај)
13. Ожмикура, ожмикурка; (сљедећи нараштај)
14. Курајбер, курајберка; (сљедећи нараштај)
15. Сајкатава, сајкатавка; (сљедећи нараштај)
16. Бијели орао, бијела пчела; (сљедећи нараштај)
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 512 |
| 5 |  ꒌ Једино ово Срби не смију, или не желе!
Ако многи народи смију посједовати, и посједују саобраћајни знак за устављање кола на својему језику и својему писму, зашто Срби то не би смјели посједовати!
Што ви мислите о овоме?
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 548 |
| 6 | Граница [кога? чега?]
› падеж родовник
, то значи
Граница двају слијевова има назив ....
Не гушимо падежно склањање бројева у србском! Србски није опустошени маћедонски ни бугарски! | 1 |
| 7 | Слијев као водена површина једне ријеке.
Слијев (basen) је назив простора (zone) са којега све воде отјечу ка њекојеме мору, велемору (okeanu), или језеру.
Граница два слијева има назив развође или вододијелница, а у земљописноме (geografskome) смислу вододијелницу чини њекоје брдо, гребен или планина.
Слијев (basen) се састоји од више ријечних слијевова.
Слијев долази од, прасловјенскога; (psl. slěvъ), (читај слијев), старословјенскога (стсл. слѣвъ), цркванословјенскога (цсл. слѣвъ), старосрпскога (ст. срп. слѣвъ), (читај слијев).
Нами најпознатији велики ријечни слијев, јесте слијев ријеке Дунав који заузима огроман простор (zonu) evropskoga подтла (kontinenta).
Протјечући кроз 10 evropskih држава како би се улио у Црно море, дунавски слијев се уједно зове и црноморски слијев, због улијевања дотичне ријеке (Дунава) у Црно море.
Ријечни слијевови (baseni) су јако битни за тло, јер водени проток наводњава земљу чинећи је плодну за биљке, животиње, дрвећа, а уједно и чинећи земљу плодну за човјечије дјелатности без којих човјек не би могао живјети, и преживјети, попут пољоприврједе (agrikulture).
Стари Србљи вољаху своја насеља мјетати уз воду, па тако и у близини ријечних слијевова; Срби не вољаше пустињу, и пустињско тло, већ земљу која имаше воду за пиће.
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 596 |
| 8 |  ꒌ🐺🪕КРАЈИШКЕ ГУСЛЕ - СТАРО СРПСКО ГУДАЧКО НАСЛИЈЕЂЕ 2. ДИЈЕЛ
Гусле су народно српско свирало које има једну (у Херцеговини) или двије струње (у Крајини). Крајишке гусле због више струња имају дубљи звук, и по томе се распознају у односу на шире и распрострањеније, свјема познатије херцеговачке једноструње гусле.
Гуслар може изводити народну и прједањску пјесму о српским јунацима, или може гудјети ојкачу гдје један првачи, а други пјевају други глас као у ојкачама.
Гудјети уз гусле су од давнина увијек могли само Богом обдарени људи, надарени и од малих ногу учени са кољена на кољено преносити пјесме свога завичаја.
Као и Херцеговачке, и Крајишке гусле пјеваху о старим Србима (из Крајине) истакнутим борцима против Турске власти.
Послушајте примјер извођења једнога гуслара из Лике уз двоструње (крајишке) гусле на приложеном снимку.
Назив гусала потјече од древне ријечи гусли. (psl. gǫsli), (стсл. гѫсли), (цсл. гѫсли), (ст. срп. гѫсли), што значи жица или струња.
#Прједање #Даворија
👉 Радохна Грмечки 👈 | 638 |
| 9 | ꒌ Јесу ли заиста крстијани били отпаници од православља, или је то само још једна у низу подвала српскоме народу?
Свијех правовјерних Крстијан молабник Сава грјешни!
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 622 |
| 10 |  ꒌ🐺🪕КРАЈИШКЕ ГУСЛЕ - СТАРО СРПСКО ГУДАЧКО НАСЛИЈЕЂЕ 1. ДИЈЕЛ
Гусле су народно српско свирало које има једну (у Херцеговини) или двије струње (у Крајини). Крајишке гусле због више струња имају дубљи звук, и по томе се распознају у односу на шире и распрострањеније, свјема познатије херцеговачке једноструње гусле.
Гуслар може изводити народну и прједањску пјесму о српским јунацима, или може гудјети ојкачу гдје један првачи, а други пјевају други глас као у ојкачама.
Гудјети уз гусле су од давнина увијек могли само Богом обдарени људи, надарени и од малих ногу учени са кољена на кољено преносити пјесме својега завичаја.
Као и Херцеговачке, и Крајишке гусле пјеваху о старим Србима (из Крајине) истакнутим борцима против Турске власти.
Послушајте примјер извођења једнога гуслара из Лике уз двоструње (крајишке) гусле на приложеном снимку.
Назив гусала потјече од древне ријечи гусли. (psl. gǫsli), (стсл. гѫсли), (цсл. гѫсли), (ст. срп. гѫсли), што значи жица или струња.
#Прједање #Даворија
👉 Радохна Грмечки 👈 | 750 |
| 11 |  ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (21. дијел)
Повијест је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу istoriju.
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 839 |
| 12 | 📜Је ли доиста српскији „pasoš" од путовница, или је обрнуто?
„Pasoš" је корјенословно ријеч; која је дошла као туђица у српски језик; која долази од старе угарске ријечи „paszus"; док она потјече изравно од њемачке ријечи „Pass"; а ова ријеч вуче своју везу и коријење од старе француске ријечи „passe" што значи кључ, или дозвола.
У односу на ријеч „pasoš" која је туђица ријеч „путовница" потјече од домаће српске ријечи путовати, ићи његдје која свој пут може вући до старосрпске ријечи пѫтовати, која потјече од прасловјенске ријечи pǫtovati.
Иако је ријеч „путовница" кованица из 19-ога вијека, она је скована од нами добро познате ријечи коју чујемо сваки дан, тј. од ријечи „путовати".
То што је туђица „pasoš" устаљенија, и што „путовницу" користе и други није оправдање и образложење за њезино некориштење, јер из приложенога можете видјети како је кориштаху стари српски писци у 19. вијеку
На слици је приказан начин кориштења ријеч „путовница" која се користила у српскоме језику још у 19. вијеку, тј. 1888. љета Господњега.
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 910 |
| 13 |  ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (20. дијел)
Пљескати је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу aplaudirati.
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 739 |
| 14 | 🎦 Филм „РЕПУБЛИКА СРПСКА: БОРБА ЗА СЛОБОДУ"- УТИСЦИ
Управо одгледјех овај „film" Бориса Малагурскога који говори о борби Србаља западно од ријеке Дрине за слободу од туђинске власти.
„Film" је јако добро приказан, и описује догађаје из далеке босанско херцеговачке прошлости, исто као и оне догађаје из ближе нам прошлост на тлу босанскохецеговачке државе.
У „filmu" је врло добро показано како је тај простор од давнина био „српска земља", дајући имена најпознатијих владара из повијести срједњовјековља, попут бана Матеја Нинослава, бана и краља Стјепана Твртка Котроманића, и износе се докази о њиховоме српскоме поријеклу и самобићу у повељама у којима пише како се они саму изјашњаваху, попут Стјепана Твртка Котроманића „краљ Србљем Босне, Поморјем и Западнијем странама".
Поред срједњовјековне повијести у „filmu" је јасно приказана и новија повијест под влашћу странаца, те како и на који начин они влађаху на тијем просторима још од пада срједњовјековне Босне под турску власт. У ту сврху дају примјер пописа становништва при доласку турске власти, који показује тежње и намјере турских власти, али и посљедице и начин њихове владјевине. Неизоставан је дијел и аустријска власт која је такођер уплијетавши своје прсте у Босну и Херцеговину обликовала новостворену смјесу народа и различитих вјера у своје доба моћи.
Погледните „film" Бориса Малагурскога о бурној повијести, и борби Србаља западно од ријеке Дрине за слободу од туђинске власти.
Искрана пријепорука; „Уколико желите, „film" можете погледјети овдје на дољепоменутој вези"
https://watch.plex.tv/movie/srpska-the-struggle-for-freedom
#Повијест
👉 Радохна Грмечки 👈 | 785 |
| 15 |  ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (19. дијел)
Опруга је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу feder.
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 764 |
| 16 | Братска љубав спаси manastir од уништења у Крајини.
Свјема нами је добро познат случај из повијести Мехмеда паше Соколовића због којега опстаде црквана независност Српске Православне Цркве дуже него што би опстала без његовога залагања.
Мање нам је познато или никако случај Хасана паше Предојевића који обнови и сачува битну српску свјетињу, тј. обитјељ (manastir) Рмањ у Крајини готово истовјетно као што је то уради и Мехмед-паше Соколовић са Српском црквом у тешка врјемена.
Иако је краткотрајно трајала та узајамност између паша и Српске цркве, али вриједи помена како је Хасан-паша Предојевић рођен као Никола Предојевића чувао свјету обитјељ Рмањ због властитога брата Гаврила Предојевића који бијаше инок (monah) у дотичној свјетој обитјељи тј. Рмњу.
Сматрате ли како је и ова личност заслужила споменик сличан или истовјетан ономе у Андрићграду / Каменграду гдје стоји споменик двају браће Соколовића?
Искрана пријепорука; „Уколико желите, „film" можете погледјети о обитјељи Рмањ на вези испод.
https://www.youtube.com/watch?v=tnVKMChNP8I
#Повијест
👉 Радохна Грмечки 👈 | 879 |
| 17 |  ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (18. дијел)
Њемушти језик је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу tarzanski језик.
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 903 |
| 18 | Мријена - болијест вида и риба у води.
Мријена долази од, прасловјенскога; (st. psl. merna), (ml. psl. mrěna), (читај мријена), старословјенскога (стсл. мрѣна), цркванословјенскога (цсл. мрѣна), старосрпскога (ст. срп. мрѣна), (читај мријена).
Мријена (barbus) је риба врјетенастога тијела са наглашеним и јаким перајима. Леђа су јој сивомаслинаста. Расте до 10 kilograma, најчешћа тежина при улову је између пола kilograma и једнога kilograma, а када се улови мријена од 5 kilograma сматра се врхунским уловом за риболовца.
Мријена (barbus) је слатководна риба, која најрађе се воли налазити у главним токовима ријека гдје је дно од камена тврдно.
Мријена (barbus) се највише налази у сриједњему току ријеке на пјесковитоме и шљункастоме дну.
Љети је налазимо у брзим и плићим дијеловима ријека на пријељевима у самим брзацима, и на мјестима гдје по дну има крупнога камења гдје се и најлакше улови.
Мријена (barbus) представља и замућење очнога сочива, што доводи до слабљења вида.
Ова болијест са рибом дијели назив, јер приказује исту врсту мастила при испољавањау на видљиви свијет око нас.
Као што је риба мријена сива, тако је болијест препознатљива по својеме сивилу које пада на очи када човјек оболи од дотичне болијести.
Старије пријетци који осмислише име мријена риби и болијести очију имађаху јасну одрједницу коју изгубисмо у данашњем језику.
📚 Извори:
‣ Андрија Шеваљевић, Шпиро С. Рачета - Људи из наше улице, Котор, (1960. Г.)
‣ Марија Требен - Здравље из Божје апотеке, Цеље - Нови Сад, (2003. Г.)
‣ Михајло Лалић - Зло прољеће, Нолит, Београд, (1967. Г.)
‣ Свевиђе - (2016. Г.)
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 795 |
| 19 | 📜 Је ли доиста српскији „fabrika" од творнице, или је заиста творница српскија ријеч?
„fabrika" је корјенословно ријеч; која је дошла као туђица у српски језик; која долази од старе латинске ријечи fabrica; док она потјече изравно од старолатинске ријечи fabricus; што значи мјесто гдје се производи.
У односу на ријеч „fabrika" која је туђица ријеч „творница" потјече од домаће српске ријечи творити, стварати која свој пут може вући до старосрпске ријечи творити, која потјече од прасловјенске ријечи tvoriti.
Иако је ријеч „творница" кованица из 19-ога вијека, она је скована од нами добро познате ријечи коју чујемо сваки дан, тј. од ријечи „творити".
То што је туђица „fabrika" устаљенија, и што „творница" користе и други није оправдање и образложење за њезино некориштење, јер из приложенога можете видјети како је кориштаху стари српски писци у 19. вијеку
На слици је приказан начин кориштења ријеч „творница" коју су користили стари српски писци у 20. вијеку.
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 874 |
| 20 |  ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (17. дијел)
Дјејство је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу impresiju.
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 744 |
