Радохна Грмечки - Именословац

🎦 Филм „РЕПУБЛИКА СРПСКА: БОРБА ЗА СЛОБОДУ"- УТИСЦИ Управо одгледјех овај „film" Бориса Малагурскога који говори о борби Србаља западно од ријеке Дрине за слободу од туђинске власти. „Film" је јако добро приказан, и описује догађаје из далеке босанско херцеговачке прошлости, исто као и оне догађаје из ближе нам прошлост на тлу босанскохецеговачке државе. У „filmu" је врло добро показано како је тај простор од давнина био „српска земља", дајући имена најпознатијих владара из повијести срједњовјековља, попут бана Матеја Нинослава, бана и краља Стјепана Твртка Котроманића, и износе се докази о њиховоме српскоме поријеклу и самобићу у повељама у којима пише како се они саму изјашњаваху, попут Стјепана Твртка Котроманића „краљ Србљем Босне, Поморјем и Западнијем странама". Поред срједњовјековне повијести у „filmu" је јасно приказана и новија повијест под влашћу странаца, те како и на који начин они влађаху на тијем просторима још од пада срједњовјековне Босне под турску власт. У ту сврху дају примјер пописа становништва при доласку турске власти, који показује тежње и намјере турских власти, али и посљедице и начин њихове владјевине. Неизоставан је дијел и аустријска власт која је такођер уплијетавши своје прсте у Босну и Херцеговину обликовала новостворену смјесу народа и различитих вјера у своје доба моћи. Погледните „film" Бориса Малагурскога о бурној повијести, и борби Србаља западно од ријеке Дрине за слободу од туђинске власти. Искрана пријепорука; „Уколико желите, „film" можете погледјети овдје на дољепоменутој вези" https://watch.plex.tv/movie/srpska-the-struggle-for-freedom #Повијест 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (19. дијел) Опруга је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу feder. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

Братска љубав спаси manastir од уништења у Крајини. Свјема нами је добро познат случај из повијести Мехмеда паше Соколовића због којега опстаде црквана независност Српске Православне Цркве дуже него што би опстала без његовога залагања. Мање нам је познато или никако случај Хасана паше Предојевића који обнови и сачува битну српску свјетињу, тј. обитјељ (manastir) Рмањ у Крајини готово истовјетно као што је то уради и Мехмед-паше Соколовић са Српском црквом у тешка врјемена. Иако је краткотрајно трајала та узајамност између паша и Српске цркве, али вриједи помена како је Хасан-паша Предојевић рођен као Никола Предојевића чувао свјету обитјељ Рмањ због властитога брата Гаврила Предојевића који бијаше инок (monah) у дотичној свјетој обитјељи тј. Рмњу. Сматрате ли како је и ова личност заслужила споменик сличан или истовјетан ономе у Андрићграду / Каменграду гдје стоји споменик двају браће Соколовића? Искрана пријепорука; „Уколико желите, „film" можете погледјети о обитјељи Рмањ на вези испод. https://www.youtube.com/watch?v=tnVKMChNP8I #Повијест 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (18. дијел) Њемушти језик је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу tarzanski језик. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

Мријена - болијест вида и риба у води.

Мријена долази од, прасловјенскога; (st. psl. merna), (ml. psl. mrěna), (читај мријена), старословјенскога (стсл. мрѣна), цркванословјенскога (цсл. мрѣна), старосрпскога (ст. срп. мрѣна), (читај мријена).

Мријена (barbus) је риба врјетенастога тијела са наглашеним и јаким перајима. Леђа су јој сивомаслинаста. Расте до 10 kilograma, најчешћа тежина при улову је између пола kilograma и једнога kilograma, а када се улови мријена од 5 kilograma сматра се врхунским уловом за риболовца. Мријена (barbus) је слатководна риба, која најрађе се воли налазити у главним токовима ријека гдје је дно од камена тврдно. Мријена (barbus) се највише налази у сриједњему току ријеке на пјесковитоме и шљункастоме дну. Љети је налазимо у брзим и плићим дијеловима ријека на пријељевима у самим брзацима, и на мјестима гдје по дну има крупнога камења гдје се и најлакше улови. Мријена (barbus) представља и замућење очнога сочива, што доводи до слабљења вида. Ова болијест са рибом дијели назив, јер приказује исту врсту мастила при испољавањау на видљиви свијет око нас. Као што је риба мријена сива, тако је болијест препознатљива по својеме сивилу које пада на очи када човјек оболи од дотичне болијести. Старије пријетци који осмислише име мријена риби и болијести очију имађаху јасну одрједницу коју изгубисмо у данашњем језику. 📚 Извори: ‣ Андрија Шеваљевић, Шпиро С. Рачета - Људи из наше улице, Котор, (1960. Г.) ‣ Марија Требен - Здравље из Божје апотеке, Цеље - Нови Сад, (2003. Г.) ‣ Михајло Лалић - Зло прољеће, Нолит, Београд, (1967. Г.) ‣ Свевиђе - (2016. Г.) #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

📜 Је ли доиста српскији „fabrika" од творнице, или је заиста творница српскија ријеч? „fabrika" је корјенословно ријеч; која је дошла као туђица у српски језик; која долази од старе латинске ријечи fabrica; док она потјече изравно од старолатинске ријечи fabricus; што значи мјесто гдје се производи. У односу на ријеч „fabrika" која је туђица ријеч „творница" потјече од домаће српске ријечи творити, стварати која свој пут може вући до старосрпске ријечи творити, која потјече од прасловјенске ријечи tvoriti. Иако је ријеч „творница" кованица из 19-ога вијека, она је скована од нами добро познате ријечи коју чујемо сваки дан, тј. од ријечи „творити". То што је туђица „fabrika" устаљенија, и што „творница" користе и други није оправдање и образложење за њезино некориштење, јер из приложенога можете видјети како је кориштаху стари српски писци у 19. вијеку На слици је приказан начин кориштења ријеч „творница" коју су користили стари српски писци у 20. вијеку. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (17. дијел) Дјејство је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу impresiju. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ⚜️Најзападнија и посљедња српска пријестолница у срједњему вијеку! Висућ град, или Град Унац је тврђава из срједњега вијека у којем се налазио двор, пријестолница и мјесто становања посљедње српске срједњовјековне краљице Јелене Бранковић Томашевић која бијеше удата за Стјепана Томашевића, задњега босанскога краља и деспота Србије. Висућ град се налази у селу Награђе у општини Дрвар. Накратко у та бурна, тегобна и тешка врјемена Висућ град бијаше пријестолница српских држава, или оно што остаде од њих налетом Турака на ове просторе. За више о причи о најзападнијој пријестолници код Србаља погледајте доље означени снимак. https://www.youtube.com/watch?v=lCw8VLbFBzg 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (16. дијел) Десетљеће је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу deceniju. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

Бубрјег - људски дијел тијела без кога човјек не може живјети.

Бубрјег долази од, прасловјенскога; (st. psl. bubrěgъ), (ml. psl. bubrěgъ), (читај бубрјег), старословјенскога (стсл. бубрѣгъ), цркванословјенскога (цсл. бубрѣгъ), старосрпскога (ст. срп. бубрѣгъ), (читај бубрјег). Бубрјег је organ у тијелу човјека или животиња који долазе скупно, тј. битују ка браћа близанци, њих двојица као бубрјези, и без бубрјега човјек или живитиња не може живјети, те послије отказивања умрије због недостатка равнотеже у тијелу. Човјек је због напрјетка у лијечење успио заобићи тренутну смрт због отказивања бубрјега, али мора ићи на доживотно избачење штетних твари из тијела пријеко направа које мијењају улогу бубрјега, те што прије прјесадити нови бубрјег зарад редовитога живота. Бубрјег има облик шупљега зрна граха, чија је ивица окренута кичменоме стубу. Бубрјег одраслога човјека тежи отприлике 140-150 грама, и има величину стиснуте шаке или песнице. Бубрјези стварају коначну мокраћу унутар тијека у којеме се налазе, али и поред тога они имају вишеструку улогу у одржавању равнотеже у тијелу. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (15. дијел) Нишевљанин је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу Nišliju. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🐺🎶 Народна пјесма из Крајине! Тешко стаду, тешко стаду кад' га сколе вуци, ој, дјевојко. И дјевојци, и дјевојци у нејакој руци, ој, дјевојко. Лијепо је, лијепо је сватове видјети, ој, дјевојко. Драга моја, драга моја кад' ћемо ја и ти, ој, дјевојко. Родила је, родила је шљива трновача, шљива трновача, ој, дјевојко. Изгорјела, изгорјела кућа поповача, кућа поповача, ој, дјевојко. Ој, дјевојко Милијана јел' ти соба загријана, ој, дјевојко. Јесте, јесте, како није пећница ми добро грије, ој, дјевојко. Ти си лоло ложач стари дођи, дођи па подјари, ој, дјевојко. Куда прође, куда прође козарачка чета, ој, дјевојко. Нема траве, нема траве за четири љета, ој, дјевојко. Лијепо пјевај, лијепо пјевај са Козаре сине, ој, дјевојко. Буди понос, буди понос српске Крајине, ој, дјевојко. Козара је и Мањача, то су сестре двије, ој, дјевојко. Још их нико, још их нико побиједио није, ој, дјевојко. У пјевању, у пјевању, па и ратовању, ој, дјевојко. Мање познате ријечи: сколити - опколити подјари - појачај жар, наложи ватру пећница - пећ, ложиште #Крајина #НароднеУмотворине #Пјесништво 👉 СвеСрбље на Јутјубу 👈 👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (14. дијел) Мрква је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу šargarepu. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ Примијетио сам како те твоји нијесу подржали, зато сам ти послао странце. Пјесневац (psaltir) 68,8 #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (13. дијел) Мљекар је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу mljekadžiju. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🐺🎶 Народна пјесма из Крајине! Мученице, мученице од тридесет гради, о, дјевојко. Штој од моје, штој од моје јетрице уради, о, дјевојко. Мученице, мученице од шездесет гради, о дјевојко. Штој од мога, штој од мога бубрјега уради, о, дјевојко. Ја сам иш'о, ја сам иш'о и јопет ћу ићи, о, дјевојко. Туђој жени, туђој жени, па што буде мени, о, дјевојко. Ја ракију, ја ракију и дјевојке мајко, о, дјевојко. Обадвије, обадвије волим подједнако, о, дјевојко. Мигни мала, мигни мала, мигни оком на ме, о, дјевојко. Мигни на ме, мигни на ме, па не вољела ме, о, дјевојко. Читлук село, Читлук село а Стригова дола, о, дјевојко. Ту је мене, ту је мене затјецала зора, о, дјевојко. Ој, дјевојко, ој, дјевојко, драгај душо моја! Ој, дјевојко, ој, дјевојко мило јагње моје! У мог ћаће, у мог ћаће четири су сина, о, дјевојко. А ја сам му, а ја сам му пуста бећарина, о, дјевојко. Ој дјевојко, ој , дјевојко драгај душо моја! Ој дјевојко, ој, дјевојко мило јагње моје! #Крајина #НароднеУмотворине #Пјесништво 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (12. дијел) Мјед је српска ријеч која мијења устаљене и редовне туђице bakar, месинг. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ Српска јела непромијењена још из старословјенскгоа доба (1. дијел) Старословјенски начин згушњавања јела задржан до данашњих дана. Све што бијаше тврђе воће, на тај начин бјеше згушњавано као дотично јело са снимка. https://www.youtube.com/watch?v=U8M7q1YgmTM

ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (11. дијел) Љекарница је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу apoteku. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

Они који се журе уграбити туђе, изгубити ће и оно што мисле како безбједно држе.

Краљ Стјефан Дјечански Немањић

#ПознатиСрби #Срједњовјековље 👉 Радохна Грмечки 👈