Радохна Грмечки - Именословац

ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (29. дијел) Раздобље је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу period. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ Корјенословно (etimološko) објашњење имена Србин (Срб)! Доста корјенословаца (etimologa) објашњавало значење српскога имена кроз прошлост, а многа објашњења преживјеше до данашњих дана. Једни нас зову слугама, због латинскога јези и ријечи Servi, што значи слуге. Други нам даваху разноразна звања по њиховим потрјебама како би се могло што измусти од нас у датоме повијесноме тренутку. Мени лично је најближе објашњење истини ово за коријен србакати, јер је прједање о живљењу Србаља покрај воде преживјело до 19. вијека када се почиње распадати стари начин живота, те продрије овај нови западни начин у све поре живота. Што ви мислите о томе? Кажите своје мишљење у опаскама! #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (27. дијел) Сусјед, сусјетка су српске ријечи које мијењају устаљене и редовне туђице komšija и komšinicu/komšiku. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🐺🎶 Народна пјесма из Крајине! Кнез Лазаре, кнез Лазаре узданицо српска, о, дјевојко. Тебе добро, тебе добро памти земља Турска, о, дјевојко! Ој, малена, ој, малена приђи ближе мени, о, дјевојко. Видјећеш ти, видјећеш ти што враг повилени, о, дјевојко! Краљу Твртко српска узданице, о, дјевојко. Тебе Турци, тебе Турци добро упамтише, о, дјевојко! И војводу, и војводу Влатка Вуковића, о, дјевојко. Што их разби, што их разби у Билећком пољу, о, дјевојко! Мала, моја, мала моја погледни на мене, о, дјевојко. Неће теби, неће теби пасти очи с главе, о, дјевојко! #Крајина #НароднеУмотворине #Пјесништво 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (28. дијел) Посто, одсто и насто су српске ријечи које мијењају устаљену и редовну туђицу procenat. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ Прије више од двије године извршен је пријевод Телеграма на „изворни српски" Пријевод је извршен због изразите потрјебе, али и звог самих туђица, јер је у дотичноме пријеводу Телеграм „aplikacije" или „примјењења" избачено доста страних ријечи које иначе постоје и користе се у редовноме пријеводу на српски. Сви који желе осјетити чар изворнога српскога језика, од сада могу користити Телеграм на изворноме српскоме језику. Притискон на везу доље у продужетку истога тренутка добивате понуђено за пријелаз на кориштење. https://t.me/setlanguage/serbian-traditional #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (25. дијел) Свашто је једна од занимљивости која се налази у дотичноме правопису, а њезина тачност је оправдана због корјенословнога што. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

Молитва заспаломе, Господу! И дан и ноћ бјежећи са својим осјеротјелим народом, од мјеста до мјеста, као лађа на пучини великога велемора бјекству се дајемо чекајући када ће заћи сунце и прјеклонити се дан и проћи тамна ноћ и зимска биједа која лијежи над нами. Јер нема онога који нас савјетује, ни онога који нас од невоље ослобађа, и невоља наша удвостручава се. И ријекох са сузама: Докље ћеш, Господе, заборављати нас до краја, докље ће се наоружавати на достојање твоје? Устани, Господе! Зашто спаваш, зашто лице твоје, Боже наш, одвраћаш од нас? И јопет ускрсни, Господе, помози нам имена твојега ради! И тако непрестано ридање на ридање прилажемо и ниоткуда помоћи. Patrijarh (поглавар) Арсеније 3. Црнојевић, пјесма из 1690. године! #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ Крајишке напјев и духовност на народни начин Србаља! #Прједање 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🗻 "ПОВИЈЕСТ О ЖИВОТУ СВ. ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГА" БАШТИНИК ПОВИЈЕСТИ И СТАРИХ СРПСКИХ РИЈЕЧИ: 🐺 Повијест о животу Св. Василија Острошкога, свјетитеља, молитавника, инока и владике Херцеговачкога и Захумскога, који је рођен у селу Мркоњићи близо Требиња. Василије Острошки (Стојан Јовановић) живљаше од првога до седмога десетљећа 17. вијека у тадашњему Османскоме царству. Највећи дијел својега подвижничкога живота провео је у манастиру Острогу, по чему је и добио назив „острошки", а чудутворац по чудима која се и дан-данас догађају над његовим моћима, која обитавају у самој обитјељи (manastiru) Острогу. Ово су њеке од страница постојеће књиге о Василију Острошкоме под насловом: „Повијест о животу св. Василија Острошког". Књига је издата 2003. у Никшићу, издавач књиге је „Светигора". Ова књига нарочито има своју духовну садржину, али исто тако и језички саржај, јер користи и баштини одријеђене заборављене и старе српске ријечи, од којих се поњеке, нажалост, већ много вијекова код Србаља не користе, а њеке се више и не сматрају за српске ријеч, што је веома тужно, страшно и поражавајуће. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (26. дијел) Свеучилиште је српска ријеч која мијења устаљене и редовне туђице fakultet и univerzitet. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

📉✍️ Успони и падови ћирилице од 1900 године до данашњих дана! Пад ћирилице као главнога писма у Србаља није од данас, није нова појава и може се пратити од 1900 године, па до данашњих дана. Падове ћирилице можемо подијелити у њеколико раздобља: 1. Прво раздобље је од 1900 - 1914. г., што приједставља и најзлатније раздобље недавне прошлости гдје је употрјеба ћирилице била тврдна и скоро стопостотна. 2. Друго раздобље је у Првоме свјетскоме рату и траје од 1914 - 1918. г., гдје бијаше осјетан пад ћирилице због одласка људи у рат, и пријелаза цијеле државе на острво Крф, као и велике погибије становништва у Великоме рату. 3. Треће је раздобље прве Југославије гдје је био први прави пад у миру, те је било устаљено падање из године у годину до почетка Другога свјетскога рата. 4. Четврто је раздобље 2. свјетскога рата од 1941 - 1945. г., гдје се осјећао раст и повраћај ћирилици до 1944. г. Посљедња година је пак дала пад употрјебе ћирилице. 5. Пето је раздобље друге Југославије од 1945 - 1990. г., гдје је био огроман пад у кориштењу ћирилице из године у години. У томе раздобљу бијаше 1965-а година када употрјеба ћирилице бјеше само 35%, а најгора година је 1988. г. када употрјеба ћирилице бијаше само 30%. 6. Шесто је најсвјежије и њега се највише сјећамо, а оно је од 1990 - до данашњих дана. У томе раздобљу је дошло до наглога повраћаја употрјебе ћирилице, вративши се на 60% употрјебе 1996. Г. 📚 Извор: ‣ Синиша Стафановић - УСПОН И ПАД ВУКОВЕ ЋИРИЛИЦЕ Од Кримског рата до Кримског рата - Андрићев институт Андрићград - Вишеград, 2023. #Језикословље #Ћирилица 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (24. дијел) Приредба је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу manifestaciju. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

📚📚📚Прилози и замјенице који бијаху по свјема правилима исправни, док не постаху застарјелице: Давље, дакље, датље, довдје, дондје, докље, доњегда, доњегдашњи, доњегдје, доњека, доњекада, доњекадашњи, доњекакав, доњекако, доњекамо(ли), доњеки, доњеких, доњекима, доњекље, доњекња, доњекога, доњекој(зи), доњеколико, доњеколицина, доњекоме, доњекоћ, доњекуда, доње(т)ко, доњечему, доњечесив, доњечесов, доњечијем, доњешто, његда, његдашњи, његдје, њека, њекада, њекадашњи, њекакав, њекако, њекамо(ли), њеки, њеких, њекима, њекље, њекња, њекога, њекој(зи), њеколико, њеколицина, њекоме, њекоћ, њекуда, ње(т)ко, њечему, њемушт, њечесив, њечесов, њечијем, њешто, одавдје, одакље, одандје, одакље, одатље, одокље, одњегда, одњегдашњи, одњека, одњекада, одњекадашњи, одњекакав, одњекако, одњекамо(ли), одњеки, одњеких, одњекима, одњекље, одњекња, одњекога, одњекој(зи), одњеколико, одњеколицина, одњекоме, одњекоћ, одњекуда, одње(т)ко, одњечему, одњечесив, одњечесов, одњечијем, одњешто, подавдје, подавље, подакље, подандје, податље, подокље, поњегда, поњегдашњи, поњегдје, поњека, поњекада, поњекакав, поњекако, поњекамо(ли), поњеки, поњеких, поњекима, поњекље, поњекња, поњекога, поњекој(зи), поњеколико, поњеколицина, поњекоме, поњекоћ, поњекуда, поње(т)ко, поњечему, поњечесив, поњечесов, поњечијем, поњешто. Из приложенога се може видјети како су облици лѣ и нѣ изворни облици овијех прилога у српскоме језику. Облици са лѣ и нѣ су настали од прасловјенских облика lě и ně који се касније налазе у старословјенскоме и у цркванословјенскоме језику као облици лѣ и нѣ, и у старосрпскоме језику такођер као облици лѣ и нѣ. Ијекавски примјери у овоме случају су јотовани, тј. дотични облици врше пријелаз из нѣ у ње и лѣ у ље. Њеке присталице Вука Стефановића Караџића, међу њима и извјесни писменичари 19 стољећа, сматрали су ијекавске неодријеђене замјенице и прилоге са ње- (њеки, њешто...), исправно једино у овоме облику зато што их је сам Вук једно вријеме (1839—1845) тако писао пошто их је чуо у Дубровнику и њеким крајевима Црне Горе. У другом издању Српскога рјечника (1852) их је означио као дубровачке мјесне особитости. Вук је и када се одлучио употрјебљавати их са почетним слогом ње казао је како тамо гдје их је чуо они користе поред облика неки, нешто, некакав итд... Пошто је правило о гласовној вриједнсти слова ѣ тачно, онда дотичне ријечи никако не могу бити неисправне или се сматратити застарјелицама. 📚 Извори: ‣ Вучковић, Јован. "Шест књига о свештенству светога Јована Златоустога". Нови Сад (1894). ‣ Држић, Марин. "Грижула". (1556). ‣ Караџић, Стефановић Вук. "Српске народне пословице". Цетиње (1836). ‣ Кочић, Петар ‣ Његош, Петровић 2. Петар. "Луча микрокозма". Београд (1845). ‣ Матавуљ, Симо. Београд (1902). ‣ Просвјета (1897) ‣ Соларић, Павле. "Сабране пјесме". (1999). ‣ Стевановић, Михаило. "Савремени српскохрватски језик (граматички системи и књижевнојезичка норма) 1". Пето издање. Београд (1986). ‣ Сундечић Јован. "Изабране пјесме". Загреб (1889). #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (23. дијел) Потријемак је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу paviljon. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

Свесловјесност, словјесност и бесловјесност, двије човјекове крајности! Свесловјесност је човјекова врлина када је разуман, и сверазуман. Ако је човјека превише свесловјестан, уобразиће се у превеликоме разуму својему, и полудјеће! Ако ли је човјек превише бесловјестан, онда је је превише неразуман, глуп и бесвјестан! Трихеба бити умјерен у словјесности и разуму, јер је танка граница измећу разума и глупости као и између бесловјесности и свесловјесности. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (22. дијел) Постотност је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу procentualnost. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ Је ли одиста istorija српска ријеч, или је заиста повијест српска ријеч? Ријеч istorija потјече из грчкога језика тј. из дројевногрчкога језика ἱστορία, што потјече из дријевногркога језика ἵστωρ што значи забиљежити, што даље иде у прошлост до прагрчкога wístōr, у односу на на њу ријеч повијест потјече из прасловјенскога језика pověstь, која постоји и у старословјенскоме језику повѣсть, као и у цркванословјенскоме језику повѣсть, па тако и у старосрпскоме језику повѣсть (читај повијест). Дотична домаћа ријеч је уско везана за ријеч приповиједати и приповијест, те значи прича, или поука из прошлости. Правопис српскога језика јасно познаје ријеч повијест, али из разлога остраштености и опањканости појединих ријечи многи се стиде и плаше користити ријеч повијест, јер мисле како ће бити већи Срби, ако користе istoriju. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ Српски родослов: називи приједака до 16-ога кољена уназад! -4. Наврхунук, наврхунука -3. Чукунунук, чукунунука -2. Праунук, праунука -1. Унук, унука 0. Син, кћер 1. Отац, мајка; (сљедећи нараштај) 2. Дјед, баба; (сљедећи нараштај) 3. Прадјед, прабаба; (сљедећи нараштај) 4. Чукундјед , чукунбака; (сљедећи нараштај) 5. Наврхдјед, наврхбаба; (сљедећи нараштај) 6. Курђел, курђела; (сљедећи нараштај) 7. Аскурђел, аскурђела; (сљедећи нараштај) 8. Курђуп (Курђун), курђупа (курђуна); (сљедећи нараштај) 9. Курлебало, курлебала; (сљедећи нараштај) 10. Сукурдов (Сукурдол), сукурдова (сукурдола); (сљедећи нараштај) 11. Сурдепач, сурдепача; (сљедећи нараштај) 12. Парђупан, парђупана; (сљедећи нараштај) 13. Ожмикура, ожмикурка; (сљедећи нараштај) 14. Курајбер, курајберка; (сљедећи нараштај) 15. Сајкатава, сајкатавка; (сљедећи нараштај) 16. Бијели орао, бијела пчела; (сљедећи нараштај) #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ Једино ово Срби не смију, или не желе! Ако многи народи смију посједовати, и посједују саобраћајни знак за устављање кола на својему језику и својему писму, зашто Срби то не би смјели посједовати! Што ви мислите о овоме? #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈