Радохна Грмечки - Именословац
Kanalga Telegram’da o‘tish
Ова дотична станица се бави српским језиком, ријечима, именима повијешћу, уљудбом и српским прједањем, и отворена је за све врсте сарадње везане за дотичне области.
Ko'proq ko'rsatish403
Obunachilar
Ma'lumot yo'q24 soatlar
+37 kunlar
+1530 kunlar
Ma'lumot yuklanmoqda...
O'xshash kanallar
Ma'lumot yo'q
Muammo bormi? Iltimos, sahifani yangilang yoki bizning qo'llab-quvvatlash boshqaruvchimizga murojaat qiling>.
Taglar buluti
Ma'lumot yo'q
Muammo bormi? Iltimos, sahifani yangilang yoki bizning qo'llab-quvvatlash boshqaruvchimizga murojaat qiling>.
Kirish va chiqish esdaliklari
---
---
---
---
---
---
Obunachilarni jalb qilish
Iyun '26
Iyun '26
+29
2 kanalda
May '26
+386
2 kanalda
Get PRO
Aprel '260
2 kanalda
Get PRO
Mart '26
+34
2 kanalda
| Sana | Obunachilarni jalb qilish | Esdaliklar | Kanallar | |
| 27 Iyun | 0 | |||
| 26 Iyun | 0 | |||
| 25 Iyun | +1 | |||
| 24 Iyun | 0 | |||
| 23 Iyun | 0 | |||
| 22 Iyun | +1 | |||
| 21 Iyun | +3 | |||
| 20 Iyun | +1 | |||
| 19 Iyun | +2 | |||
| 18 Iyun | 0 | |||
| 17 Iyun | +2 | |||
| 16 Iyun | +3 | |||
| 15 Iyun | +4 | |||
| 14 Iyun | +1 | |||
| 13 Iyun | 0 | |||
| 12 Iyun | +1 | |||
| 11 Iyun | +1 | |||
| 10 Iyun | 0 | |||
| 09 Iyun | +3 | |||
| 08 Iyun | +5 | |||
| 07 Iyun | 0 | |||
| 06 Iyun | 0 | |||
| 05 Iyun | 0 | |||
| 04 Iyun | 0 | |||
| 03 Iyun | 0 | |||
| 02 Iyun | +1 | |||
| 01 Iyun | 0 |
Kanal postlari
Мријена - болијест вида и риба у води.
Мријена долази од, прасловјенскога; (st. psl. merna), (ml. psl. mrěna), (читај мријена), старословјенскога (стсл. мрѣна), цркванословјенскога (цсл. мрѣна), старосрпскога (ст. срп. мрѣна), (читај мријена).Мријена (barbus) је риба врјетенастога тијела са наглашеним и јаким перајима. Леђа су јој сивомаслинаста. Расте до 10 kilograma, најчешћа тежина при улову је између пола kilograma и једнога kilograma, а када се улови мријена од 5 kilograma сматра се врхунским уловом за риболовца. Мријена (barbus) је слатководна риба, која најрађе се воли налазити у главним токовима ријека гдје је дно од камена тврдно. Мријена (barbus) се највише налази у сриједњему току ријеке на пјесковитоме и шљункастоме дну. Љети је налазимо у брзим и плићим дијеловима ријека на пријељевима у самим брзацима, и на мјестима гдје по дну има крупнога камења гдје се и најлакше улови. Мријена (barbus) представља и замућење очнога сочива, што доводи до слабљења вида. Ова болијест са рибом дијели назив, јер приказује исту врсту мастила при испољавањау на видљиви свијет око нас. Као што је риба мријена сива, тако је болијест препознатљива по својеме сивилу које пада на очи када човјек оболи од дотичне болијести. Старије пријетци који осмислише име мријена риби и болијести очију имађаху јасну одрједницу коју изгубисмо у данашњем језику. 📚 Извори: ‣ Андрија Шеваљевић, Шпиро С. Рачета - Људи из наше улице, Котор, (1960. Г.) ‣ Марија Требен - Здравље из Божје апотеке, Цеље - Нови Сад, (2003. Г.) ‣ Михајло Лалић - Зло прољеће, Нолит, Београд, (1967. Г.) ‣ Свевиђе - (2016. Г.) #Језикословље 👉 Радохна Грмечки 👈
| 2 | 📜 Је ли доиста српскији „fabrika" од творнице, или је заиста творница српскија ријеч?
„fabrika" је корјенословно ријеч; која је дошла као туђица у српски језик; која долази од старе латинске ријечи fabrica; док она потјече изравно од старолатинске ријечи fabricus; што значи мјесто гдје се производи.
У односу на ријеч „fabrika" која је туђица ријеч „творница" потјече од домаће српске ријечи творити, стварати која свој пут може вући до старосрпске ријечи творити, која потјече од прасловјенске ријечи tvoriti.
Иако је ријеч „творница" кованица из 19-ога вијека, она је скована од нами добро познате ријечи коју чујемо сваки дан, тј. од ријечи „творити".
То што је туђица „fabrika" устаљенија, и што „творница" користе и други није оправдање и образложење за њезино некориштење, јер из приложенога можете видјети како је кориштаху стари српски писци у 19. вијеку
На слици је приказан начин кориштења ријеч „творница" коју су користили стари српски писци у 20. вијеку.
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 425 |
| 3 | ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (17. дијел)
Дјејство је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу impresiju.
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 390 |
| 4 | ꒌ⚜️Најзападнија и посљедња српска пријестолница у срједњему вијеку!
Висућ град, или Град Унац је тврђава из срједњега вијека у којем се налазио двор, пријестолница и мјесто становања посљедње српске срједњовјековне краљице Јелене Бранковић Томашевић која бијеше удата за Стјепана Томашевића, задњега босанскога краља и деспота Србије.
Висућ град се налази у селу Награђе у општини Дрвар.
Накратко у та бурна, тегобна и тешка врјемена Висућ град бијаше пријестолница српских држава, или оно што остаде од њих налетом Турака на ове просторе.
За више о причи о најзападнијој пријестолници код Србаља погледајте доље означени снимак.
https://www.youtube.com/watch?v=lCw8VLbFBzg
👉 Радохна Грмечки 👈 | 483 |
| 5 | ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (16. дијел)
Десетљеће је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу deceniju.
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 550 |
| 6 | Бубрјег - људски дијел тијела без кога човјек не може живјети.
Бубрјег долази од, прасловјенскога; (st. psl. bubrěgъ), (ml. psl. bubrěgъ), (читај бубрјег), старословјенскога (стсл. бубрѣгъ), цркванословјенскога (цсл. бубрѣгъ), старосрпскога (ст. срп. бубрѣгъ), (читај бубрјег).
Бубрјег је organ у тијелу човјека или животиња који долазе скупно, тј. битују ка браћа близанци, њих двојица као бубрјези, и без бубрјега човјек или живитиња не може живјети, те послије отказивања умрије због недостатка равнотеже у тијелу.
Човјек је због напрјетка у лијечење успио заобићи тренутну смрт због отказивања бубрјега, али мора ићи на доживотно избачење штетних твари из тијела пријеко направа које мијењају улогу бубрјега, те што прије прјесадити нови бубрјег зарад редовитога живота.
Бубрјег има облик шупљега зрна граха, чија је ивица окренута кичменоме стубу.
Бубрјег одраслога човјека тежи отприлике 140-150 грама, и има величину стиснуте шаке или песнице.
Бубрјези стварају коначну мокраћу унутар тијека у којеме се налазе, али и поред тога они имају вишеструку улогу у одржавању равнотеже у тијелу.
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 549 |
| 7 | ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (15. дијел)
Нишевљанин је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу Nišliju.
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 628 |
| 8 | ꒌ🐺🎶 Народна пјесма из Крајине!
Тешко стаду, тешко стаду кад' га сколе вуци,
ој, дјевојко.
И дјевојци, и дјевојци у нејакој руци,
ој, дјевојко.
Лијепо је, лијепо је сватове видјети,
ој, дјевојко.
Драга моја, драга моја кад' ћемо ја и ти,
ој, дјевојко.
Родила је, родила је шљива трновача, шљива трновача,
ој, дјевојко.
Изгорјела, изгорјела кућа поповача, кућа поповача,
ој, дјевојко.
Ој, дјевојко Милијана јел' ти соба загријана,
ој, дјевојко.
Јесте, јесте, како није пећница ми добро грије,
ој, дјевојко.
Ти си лоло ложач стари дођи, дођи па подјари,
ој, дјевојко.
Куда прође, куда прође козарачка чета,
ој, дјевојко.
Нема траве, нема траве за четири љета,
ој, дјевојко.
Лијепо пјевај, лијепо пјевај са Козаре сине,
ој, дјевојко.
Буди понос, буди понос српске Крајине,
ој, дјевојко.
Козара је и Мањача, то су сестре двије,
ој, дјевојко.
Још их нико, још их нико побиједио није,
ој, дјевојко.
У пјевању, у пјевању, па и ратовању,
ој, дјевојко.
Мање познате ријечи:
сколити - опколити
подјари - појачај жар, наложи ватру
пећница - пећ, ложиште
#Крајина #НароднеУмотворине #Пјесништво
👉 СвеСрбље на Јутјубу 👈
👉 СвеСрбље 👈 | 625 |
| 9 | ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (14. дијел)
Мрква је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу šargarepu.
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 812 |
| 10 | ꒌ Примијетио сам како те твоји нијесу подржали, зато сам ти послао странце.
Пјесневац (psaltir) 68,8
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 666 |
| 11 | ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (13. дијел)
Мљекар је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу mljekadžiju.
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 696 |
| 12 | ꒌ🐺🎶 Народна пјесма из Крајине!
Мученице, мученице од тридесет гради, о, дјевојко.
Штој од моје, штој од моје јетрице уради, о, дјевојко.
Мученице, мученице од шездесет гради, о дјевојко.
Штој од мога, штој од мога бубрјега уради, о, дјевојко.
Ја сам иш'о, ја сам иш'о и јопет ћу ићи, о, дјевојко.
Туђој жени, туђој жени, па што буде мени, о, дјевојко.
Ја ракију, ја ракију и дјевојке мајко, о, дјевојко.
Обадвије, обадвије волим подједнако, о, дјевојко.
Мигни мала, мигни мала, мигни оком на ме, о, дјевојко.
Мигни на ме, мигни на ме, па не вољела ме, о, дјевојко.
Читлук село, Читлук село а Стригова дола, о, дјевојко.
Ту је мене, ту је мене затјецала зора, о, дјевојко.
Ој, дјевојко, ој, дјевојко, драгај душо моја!
Ој, дјевојко, ој, дјевојко мило јагње моје!
У мог ћаће, у мог ћаће четири су сина, о, дјевојко.
А ја сам му, а ја сам му пуста бећарина, о, дјевојко.
Ој дјевојко, ој , дјевојко драгај душо моја!
Ој дјевојко, ој, дјевојко мило јагње моје!
#Крајина #НароднеУмотворине #Пјесништво
👉 Радохна Грмечки 👈 | 745 |
| 13 | ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (12. дијел)
Мјед је српска ријеч која мијења устаљене и редовне туђице bakar, месинг.
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 735 |
| 14 | ꒌ Српска јела непромијењена још из старословјенскгоа доба (1. дијел)
Старословјенски начин згушњавања јела задржан до данашњих дана. Све што бијаше тврђе воће, на тај начин бјеше згушњавано као дотично јело са снимка.
https://www.youtube.com/watch?v=U8M7q1YgmTM | 803 |
| 15 | ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (11. дијел)
Љекарница је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу apoteku.
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 812 |
| 16 | Они који се журе уграбити туђе, изгубити ће и оно што мисле како безбједно држе.
Краљ Стјефан Дјечански Немањић
#ПознатиСрби #Срједњовјековље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 925 |
| 17 | ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (10. дијел)
Јуха је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу supu.
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 867 |
| 18 | ⏰ Часовник на старосрпскоме, умјесто редовнога и устаљенога arapskoga или rimskoga бројења врјемена!
Часовник је неопходно помагало за мјерење врјемена. Најстарији облици часовника у овој саврјеменој употрјеби потјечу још из 14. вијека, те се сматра једним од настаријих људских изума који задовољавају потрјебе мјерења краћих јединица попут часа, minute и часка (sekundi).
Устаљени су часовници са арапским бројевима тј. 1,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12.
Као и они који су написани римским бројевима I,II,III, IV,V,VI,VII,VIII,IX,X,XI,XII.
Овај часовник би за наше доба био необичан, јер смо навикли на арапске бројеве, те рјеђе на римске бројеве у часовнику, али вјерујем како би ријетки љубитељи старина и изворности били задовољни са оваковим часовником у својему дому, кући или стану као одјеку прошлости, и сјећању на ћириличне бројеве који су већ дуго заборављени, и скрајнути код нас Србаља.
Какови би био одјек када би један овакав часовник био устаљенији, и равноправнији близанцима својима који носе бројеве на arapskome и rimskome писму?
#Умјетност
👉 Радохна Грмечки 👈 | 761 |
| 19 | ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (9. дијел)
Јамачно је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу sigurno.
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 733 |
| 20 | ❗️❗️❗️Позивамо вас све да се придружите каналу Ратни Дописник. Овдје свакодневно можете очекивати објаве везане за очување сјећања на борце Војске Републике Српске и сукобе деведесетих година на Балкану. ❗️❗️❗️
🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸
☦️☦️☦️☦️☦️☦️☦️☦️☦️☦️☦️
⚔️⚔️⚔️⚔️⚔️⚔️⚔️⚔️⚔️⚔️⚔️
https://t.me/ratnidopisnik | 434 |
Endi mavjud! Telegram Tadqiqoti 2025 — yilning asosiy insaytlari 
