现已上线！2025 年 Telegram 研究 — 年度关键洞察 
389
订阅者
+124 小时
+67 天
+5930 天
吸引订阅者
六月 '26
六月 '26
+11
在1个频道中
五月 '26
+386
在2个频道中
Get PRO
四月 '260
在2个频道中
Get PRO
三月 '26
+34
在2个频道中
| 日期 | 订阅者增长 | 提及 | 频道 | |
| 13 六月 | 0 | |||
| 12 六月 | +1 | |||
| 11 六月 | +1 | |||
| 10 六月 | 0 | |||
| 09 六月 | +3 | |||
| 08 六月 | +5 | |||
| 07 六月 | 0 | |||
| 06 六月 | 0 | |||
| 05 六月 | 0 | |||
| 04 六月 | 0 | |||
| 03 六月 | 0 | |||
| 02 六月 | +1 | |||
| 01 六月 | 0 |
频道帖子
ꒌ Српска јела непромијењена још из старословјенскгоа доба (1. дијел)
Старословјенски начин згушњавања јела задржан до данашњих дана. Све што бијаше тврђе воће, на тај начин бјеше згушњавано као дотично јело са снимка.
https://www.youtube.com/watch?v=U8M7q1YgmTM
| 2 |  ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (11. дијел)
Љекарница је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу apoteku.
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 261 |
| 3 | Они који се журе уграбити туђе, изгубити ће и оно што мисле како безбједно држе.
Краљ Стјефан Дјечански Немањић
#ПознатиСрби #Срједњовјековље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 473 |
| 4 |  ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (10. дијел)
Јуха је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу supu.
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 513 |
| 5 | ⏰ Часовник на старосрпскоме, умјесто редовнога и устаљенога arapskoga или rimskoga бројења врјемена!
Часовник је неопходно помагало за мјерење врјемена. Најстарији облици часовника у овој саврјеменој употрјеби потјечу још из 14. вијека, те се сматра једним од настаријих људских изума који задовољавају потрјебе мјерења краћих јединица попут часа, minute и часка (sekundi).
Устаљени су часовници са арапским бројевима тј. 1,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12.
Као и они који су написани римским бројевима I,II,III, IV,V,VI,VII,VIII,IX,X,XI,XII.
Овај часовник би за наше доба био необичан, јер смо навикли на арапске бројеве, те рјеђе на римске бројеве у часовнику, али вјерујем како би ријетки љубитељи старина и изворности били задовољни са оваковим часовником у својему дому, кући или стану као одјеку прошлости, и сјећању на ћириличне бројеве који су већ дуго заборављени, и скрајнути код нас Србаља.
Какови би био одјек када би један овакав часовник био устаљенији, и равноправнији близанцима својима који носе бројеве на arapskome и rimskome писму?
#Умјетност
👉 Радохна Грмечки 👈 | 516 |
| 6 |  ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (9. дијел)
Јамачно је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу sigurno.
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 541 |
| 7 | ❗️❗️❗️Позивамо вас све да се придружите каналу Ратни Дописник. Овдје свакодневно можете очекивати објаве везане за очување сјећања на борце Војске Републике Српске и сукобе деведесетих година на Балкану. ❗️❗️❗️
🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸
☦️☦️☦️☦️☦️☦️☦️☦️☦️☦️☦️
⚔️⚔️⚔️⚔️⚔️⚔️⚔️⚔️⚔️⚔️⚔️
https://t.me/ratnidopisnik | 272 |
| 8 |  ꒌ Како је одиста звучао старосрпски језик у доба Немањића?
Ако сте се икада упитали како је звучао старосрпски језик, ево примјера са јасним ријечима и јасним изражавањем. Превасходно за оне који не вјерују како је старосрпски посједовао јасно слово ј, тј. имао у себи ј као у данашњој ијекавици.
Када би се данас дигли из гроба Немањићи они би причали овако њешто, тј. као што је данашња српска ијекавица са јасним словом ј у ријечима.
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 839 |
| 9 | ꒌ Краљ Стјефан Владислав Немањић (старосрпски Стѣфань Владиславь) и српски стијег!
Краљ Стјефан Владислав Немањић (старосрпски Стѣфань Владиславь) је трећевјенчани краљ, тј. син Стјефана Немање Првовјенчанога, и други краљ по редослиједу из лозе Немањића.
О њему су разне приче испричане, о његовоме поријеклу, о његовоме начину управљања државом, али је мало позната прича како је он највише заслужан за очуваност заставе, или стијега српскога из државе Немањића, па можемо јамачно и данас видјети њезин прави изглед, те се увјерити како одабир редослиједа црвен-плави-бијели надилази нововјековна схваћања и улази у раздобље Немањића и старе српске пријетурске државности.
Краљ Стјефан Владислав Немањић (старосрпски Стѣфань Владиславь) је оставио полог у дубровачкоме arhivu, и с тијем очувао живући и опипљиви доказ о изгледу народне српске заставе у доба Немањића што можемо видјети из приложене слике дотичне заставе из 13. вијека.
#ПознатиСрби #Срједњовјековље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 673 |
| 10 |  ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (8. дијел)
Изријек је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу frazu.
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 553 |
| 11 | И оградих храм у мјесту званом Цјетиње, и назвах га надвладичанством зетском.
Господин Иван Црнојевић.
#ПознатиСрби #НовоВјековље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 624 |
| 12 |  ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (7. дијел)
Земљопис је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу geografiju.
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 598 |
| 13 | Имена људи који посриједно или непосриједно судјеловаху у Боју на Косову!
Књез - Лазар Хребељановић.
Господин - Вук Бранковић
Господин - Стефан Мусић
Господин - Лазар Мусић.
Жупан - Санко Милтјеновић.
Челник - Смил Хранотић.
Стјегоноша - Павле Орловић.
Властјелин - Влатко Хранотић.
Властјелин - Детош Вукдраговић.
Војевода - Прибил Кућинић.
Војевода - Прњак.
Војевода - Сандаљ Хранић.
Војевода - Влатко Вуковић.
Војевода - Иван Косанчић.
Војевода - Цреп Вукославић.
Војевода - Павле Раденовић.
Војевода - Крајимир Оливеровић.
Војевода - Вукмир Златоносовић.
Војевода - Вукашин Златоносовић.
Војевода - Новак Бјелоцрквић.
Слуга - Голуб - човјек који примљаху главу књеза Лазара (Прибчева) Хребељановића када му бјеше одрубљена од стране Турака.
Ризничар - Бранислав.
Писар - Добровој.
Крајишник - Угљеша Десислалић.
Драгослав Пробиштитовић - повијесна личност која се може назвати правим издајником косовске битке.
#Именословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 676 |
| 14 |  ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (6. дијел)
Занијекати је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу negirati.
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 728 |
| 15 | ꒌ Срједњовјековни војни чинови код Србаља!
Српска војска имаше чинове и прије доласка Агарјена (Турака), али ти чинови бијаху потпуно друкчији него данашњи, јер сви бијаху српски по језику, и ниједан од назива не бијаше странога поријекла у односу на данашње стање, тј. на данашње називље чинова у саврјеменој српској восјци.
Из слике можемо видјети како Србљи користијаше назив сатник, што одговара данас чину kapetana, те тисућник што данас одговара чину majora.
#Повијест #Срједњовјековље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 945 |
| 16 |  Старосрбски називи мѣсеций | 393 |
| 17 |  ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (5. дијел)
Закисјелити је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу acidifikovati.
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 825 |
| 18 | ꒌ📜 Стари српски љетописи из разнијех крајева (1. дио)
Љетопис обитјељи (manastira) Љепавине је значајан и битан љетопис за духовност, али и за језик српскога народа у цјелини.
У њему се пише и биљежи о свакодневноме животу инока (monaha) у обитјељи (manastiru), те се користе ријечи које корстијаху иноци у то доба, што ријечи рускословјенскога језика, што српскога народнога језика.
Овај исјечак, тј. лист из самога љетописа биљежи ствари, те ријечи при објашњавању.
У њему има много ријечи које су нам познате, али и ријечи које нам нијесу познате.
Најбитнији податак су ријечи које се користе данас, али не више у српскоме језику, тј. сами их Србљи не сматрају за своје ријечи више; попут ријечи жлица, здјела, здјелица, тањир, тањијер, ремен, плаћа, па и вилица у значењу виљушка, маколико чудно звучало за ову задњу ријеч.
Овај љетопис је из 18-ога вијека, самим тијем не може посједовати лажне ријечи, тј. из 1772 године, и не може припадати другијем језицима.
#Љетописи
👉 Радохна Грмечки 👈 | 763 |
| 19 |  ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (4. дијел)
Жмигавац је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу vinker.
#Језикословље
👉 Радохна Грмечки 👈 | 832 |
| 20 | ꒌ Сријем област Немањића, и име кроз вијекове до данашњијех дана!
Сријем је земљописна (geografska) област (регион) у Панонској низини између ријеке Дунав, на сјеверу и истоку и ријеке Саве до ушћа у Дунав, на југу. Западна граница није јасно омеђена и објашњена. Пријема једноме мишљењу, Сријем је на западу ограничен ријекама Босутом и Вуком, док пријема другој иначици (varijanti) западну границу Сријема чини западна граница данашње Вуковарско-сријемске жупаније.
Име Сријема долази од имена древнога града Сирмијума (данашња Сријемска Митровица). Називи на другим језицима - лат. Syrmia или Sirmium, мађ. Szerém или Szerémség, нем. Syrmien, слч. Sriem, рсн. Срим, тур. Sirem. У ијекавској иначици (varijanti) српскога језика је раније употрјебљаван и назив Сријем.
Називе Сријем, Сријемска Митровица или Сријемски Карловци су раније користили Срби ијекавци. Герасим Зелић користи тај назив. Саво Ивановић у књизи "Неколико крвавих страница из албума Петровић Његошевог дома" (pp. 173.) наводи фразу "…као вјешти Сријемац", Митрополит Митрофан Бан у књизи о Петру Цетињском пише "… Архимандрит Петроније Лујановић (из Сријема)", Буде Будисављевић Приједорски у делу "Успомене на Никанора Грујића" помиње фразу "…убавога Сријема" (pp. 5.), док Србин католик Луко Зоре у књизи "Дубровчани су Срби" на страни 12. спомиње Сријемце и замера им што критикују Вука због јекавштине као тобоже хрватског говора. Манојло Грбић у "Карловачком владичанству" (књига прва. pp. 194) пише: "по Сријему". Срби ијекавци различитих вероисповести су у Хрватској, Далмацији, Црној Гори, па и у западној Србији (као Вук Караџић, Рјечник, Биоград) користили ијекавске иначице (varijante) неких мјеста, такођер и срједњовјековни српски језик познаје облик Срѣм, као и личности попут Арсений Срѣмьц. Као што је и у Дечанској хрисовуљу краља Стѣфань Дечанскога забиљежено властито име Срѣмьц.
👉 Радохна Грмечки 👈 | 925 |
