en
Feedback
Shokirjonov news

Shokirjonov news

Open in Telegram

Jurnalist Shuhrat Shokirjonovdan yangiliklar Reklama uchun: 👉 @manager1_robot Murojaat boti: 👉 @shokirjonovbot

Show more

📈 Analytical overview of Telegram channel Shokirjonov news

Channel Shokirjonov news (@shokirjonov) in the Uzbek language segment is an active participant. Currently, the community unites 10 081 subscribers, ranking 18 312 in the News & Media category and 7 659 in the Uzbekistan region.

📊 Audience metrics and dynamics

Since its creation on невідомо, the project has demonstrated rapid growth, gathering an audience of 10 081 subscribers.

According to the latest data from 08 September, 2026, the channel demonstrates stable activity. Although there has been a change in the number of participants by -175 over the last 30 days and by -14 over the last 24 hours, overall reach remains high.

  • Verification status: Verified (Officially confirmed by Telegram)
  • Engagement rate (ER): The average audience engagement rate is 37.15%. Within the first 24 hours after publication, content typically collects 17.23% reactions from the total number of subscribers.
  • Post reach: On average, each post receives 3 746 views. Within the first day, a publication typically gains 1 737 views.
  • Reactions and interaction: The audience actively supports content: the average number of reactions per post is 22.

📝 Description and content policy

The author describes the resource as a platform for expressing subjective opinions:
Jurnalist Shuhrat Shokirjonovdan yangiliklar Reklama uchun: 👉 @manager1_robot Murojaat boti: 👉 @shokirjonovbot

Thanks to the high frequency of updates (latest data received on 09 September, 2026), the channel maintains relevance and a high level of publication reach. Analytics show that the audience actively interacts with content, making it an important point of influence in the News & Media category.

10 080
Subscribers
-1424 hours
-787 days
-17530 days
Posts Archive
Яна битта кузатув — Ўзбекистонда СИга бўлган муносабат. СИдан, айниқса сурат яратишда ҳатто давлат органлари ҳам бемалол фойдаланяпти ва аҳоли томонидан эътироз билдирилмаяпти. Канада ва АҚШда эса бунинг акси: хоҳ давлат органи бўладими, хоҳ хусусий компания СИда генерация қилинган контентдан фойдаланса, интернет нафратига учраяпти, ҳаммадан сўкиш эшитяпти. Бундан ташқари, компания ва давлат органларининг фуқаролар шахсий маълумотларини СИ ёрдамида қайта ишлашига қаршилик билдиришмоқда. Канадада, масалан, давлат органлари СИ томонидан яратилган суратдан фойдаланганини ҳали кўрганим йўқ. Умуман олганда, СИга муносабат салбий. Чунки СИни бахона қилиб юз минглаб одамлар ишдан бўшатиляпти. Умид қиламизки, Ўзбекистонда давлат органлари фуқароларнинг паспорт маълумотлари, телефон рақамлари, тўлаган солиқлари ва бошқа шахсий маълумотларини СИга юклаб улгуришмаган (ёки токенлари етмай қолган). Яхши гумонда бўвурамиза. @zambarakning_oqi

Товба, товба... ➡️ @shokirjonov
Товба, товба... ➡️ @shokirjonov

Air Samarkand самолёти Истанбул Отатурк (İSL) аэропортида бўлакланган ҳолатда турибди. ➡️ @shokirjonov

Мактабдаги 100 баллик янги баҳолаш тизими қандай ишлайди? Энди боланинг чораклик натижаси битта “3”, “4” ёки “5” билан эмас, уч хил баҳолаш натижасидан йиғилган 100 балл билан аниқланади. Янги тизимда ўқувчининг фақат маълумотни ёдлаб олгани эмас, мавзуни тушуниши, мустақил фикрлаши ва олган билимини амалда қўллай олиши ҳам баҳоланади. Чораклик натижа жами 100 баллдан иборат. 🟢 Форматив баҳолаш — 10 балл. Бу ўқувчининг кундалик дарсдаги ўзлаштиришини кузатиб боради. Муҳими, бола хатога йўл қўйса, уни дарҳол аниқлаш ва тузатиш имконига эга бўлади. 🔵 БСБ — боб бўйича сумматив баҳолаш — 50 балл. Асосий улуш шу ерда: ўқувчи ўтилган мавзу ёки бўлимни қай даражада ўзлаштиргани текширилади. 🟣 ЧСБ — чорак бўйича сумматив баҳолаш эса 40 балл. Унда бутун чорак давомида олинган билим ва амалий кўникмалар умумлаштирилади. Демак, формула оддий: 10 + 50 + 40 = 100 балл. Мақсад “бешчи” ёки “уччи” деган тамға қўйиш эмас, боланинг қаерда яхши кетаётгани ва қаерда оқсаётганини аниқ кўрсатиш. Энди ота-онада ҳам “Болам нега 3 баҳо олди?” деган савол ўрнига, “Қайси қисмида балл йўқотди?” деган аниқроқ савол пайдо бўлади. ➡️ @shokirjonov

Самарқандда зиёратчилар учун 5 юлдузли янги меҳмонхона очилди Имом Бухорий мажмуаси яқинида индонезиялик инвесторлар қурган H
Самарқандда зиёратчилар учун 5 юлдузли янги меҳмонхона очилди Имом Бухорий мажмуаси яқинида индонезиялик инвесторлар қурган Hadith Hotel иш бошлади — меҳмонхона 240 нафар зиёратчини бир вақтда қабул қила олади. Самарқанд вилоятида барпо этилган тўрт қаватли меҳмонхонада 120 та хона мавжуд. У маҳаллий ва хорижий зиёратчилар, хусусан, Индонезиядан келувчи сайёҳларга хизмат кўрсатишга мўлжалланган. Hadith Hotel меҳмонларга 5 юлдузли даражадаги хизматларни таклиф этади. Меҳмонхонада замонавий хизмат кўрсатиш стандартлари миллий меҳмондўстлик анъаналари ва зиёрат одоб-ахлоқи билан уйғунлаштирилган. Меҳмонхонанинг очилишида Ўзбекистон ва Индонезия вакиллари иштирок этди. Тадбирда Индонезиядан Ўзбекистонга зиёрат туризми учун келувчилар сони ортиб бораётгани ва улар учун халқаро даражадаги инфратузилмага эҳтиёж кучайиб бораётгани таъкидланди. Қайд этиб ўтиш керак, 45 гектарлик янгиланган мажмуа бир кунда 65 минг нафаргача зиёратчини қабул қилиш имкониятига эга. ➡️ @shokirjonov

Хивадан Тошкентга янги электропоездлар қатнай бошлайди 9 сентябрдан Хива–Бухоро, 14–15 сентябрдан эса Бухоро–Тошкент йўналишл
Хивадан Тошкентга янги электропоездлар қатнай бошлайди 9 сентябрдан Хива–Бухоро, 14–15 сентябрдан эса Бухоро–Тошкент йўналишларида янги CRRC Dalian электропоездлари ҳаракатланиши бошланади. Янги поезд тизмаси 415 нафар йўловчига мўлжалланган ва соатига 180 km/h тезликда ҳаракатлана олади. Хива–Бухоро йўналишида поездлар сешанба кунидан ташқари ҳар куни қатнайди: Хивадан 09:55 да жўнаб, Бухорога 14:32 да етиб боради. Қайтиш рейси эса душанба кунидан ташқари ҳар куни амалга оширилади. Поезд Бухородан 15:45 да чиқиб, Хивага 20:25 да етиб келади. Бухоро–Тошкент йўналишида №701 поезд душанба куни Бухородан 15:17 да жўнаб, пойтахтга 21:22 да етиб боради. №702 поезд эса сешанба куни Тошкентдан 10:05 да чиқиб, Бухорога 15:17 да етиб келади. Янги электропоездларнинг ишга туширилиши муносабати билан Тошкент–Хива, Тошкент–Шовот, Андижон–Қўнғирот, Душанбе–Тошкент, Тошкент–Ҳаваст ва Урганч–Нукус каби қатор йўналишлардаги поездлар жадвали ҳам ўзгаради. ➡️ @shokirjonov

Тунда маҳалла ичида мусиқа қўйиш, сирена ва сигнал чалиш, пойга ўйнаш ва дрифт қилишниям қўшиш керак эди. Мана шунисини ЙПХ х
Тунда маҳалла ичида мусиқа қўйиш, сирена ва сигнал чалиш, пойга ўйнаш ва дрифт қилишниям қўшиш керак эди. Мана шунисини ЙПХ ходимлари кўрмайди. ➡️ @shokirjonov

Лукашенко бованинг айтишича, анжанликлар ишлаш қанақа бўлишини кўрсатиб қўйганмиш беларусларга... ➡️ @shokirjonov

«Участковой»ларга йўл қоидасини бузганларни жазолаш ваколати берилди Маҳалла кўчаларидаги айрим йўл қоидабузарликлари энди профилактика инспекторларининг ўзи томонидан расмийлаштирилиб, маъмурий жазо қўлланиши мумкин. Президентнинг 4 сентябрдаги қарори билан ички ишлар органлари жамоат хавфсизлигини таъминлаш тизимига қатор ўзгартишлар киритилди. Унга кўра, профилактика инспекторларига қўшимча маъмурий ваколатлар берилади. Хусусан, улар биринчи марта содир этилган 17 турдаги кам аҳамиятли маъмурий ҳуқуқбузарликлар бўйича огоҳлантириш қўллаши мумкин. Шунингдек, маҳалла кўчалари ва йўлакларида йўл ҳаракати қоидаларининг 4 турдаги бузилиши учун маъмурий жазо тайинлаш ваколати ҳам берилади. Бундан ташқари, туман ёки шаҳар ички ишлар органи раҳбари ва унинг ўринбосарлари ваколатига кирувчи 9 турдаги маъмурий ҳуқуқбузарликларни кўриб чиқиш ва жазо қўллаш ҳуқуқи ҳам профилактика инспекторларига ўтказилади. ➡️ @shokirjonov

Ўзбекистонда ярим йил ичида қамоқ жазоси олганлар 22 фоизга кўпайган 2026 йилнинг биринчи ярмида Ўзбекистон судлари 11 минг 703 нафар шахсга озодликдан маҳрум қилиш жазосини тайинлади. Бу ўтган йилнинг шу даврига нисбатан 2133 нафарга кўп. Олий суд маълумотларига кўра, 2025 йил январ–июн ойларида 9570 нафар шахс қамоқ жазосига ҳукм қилинган. Бир йил ичида кўрсаткич 22 фоизга ошган. Энг кўп ҳолат Тошкент шаҳрида — 2030 нафар, Фарғона вилоятида — 1462 нафар ва Тошкент вилоятида — 1452 нафар қайд этилган. Энг кам қамалганлар Қорақалпоғистонда — 317 нафар. Жорий йилнинг дастлабки олти ойида тошкентлик икки нафар маҳбусга умрбод озодликдан маҳрум қилиш жазоси берилган. Қамоқ жазосига ҳукм қилинганлар орасида 179 нафар қасддан одам ўлдириш, 1 376 нафар оғир ва ўртача оғир тан жароҳати етказиш, 1 789 нафар безорилик билан боғлиқ жиноят содир этган. Энг катта рақам эса гиёҳвандлик билан боғлиқ жиноятларда — 5788 нафар. Коррупция жиноятлари бўйича эса 3605 нафар шахс судланган ва уларнинг 779 нафари қамоққа юборилган. Шу билан бирга, мамлакат судларида кўрилган жиноят ишлари сони ҳам бир йилда 29 фоизга ошган. ➡️ @shokirjonov

Авторақамларимиз ҳақида битта жиҳат эсга тушиб қолди... ➡️ @shokirjonov

Замҳокимларнинг ойлиги 28 млндан 10 млнга тушириляпти экан. 10 млн кам-дае... ➡️ @shokirjonov
Замҳокимларнинг ойлиги 28 млндан 10 млнга тушириляпти экан. 10 млн кам-дае... ➡️ @shokirjonov

Repost from TURKOY
ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОНГА ЯНГИ ЖУРНАЛИСТИКА КЕРАКМИ? «Ўзбекичлик» подкастидаги Шуҳрат Ориф ва Шуҳрат Шокиржонов суҳбатини кўриб, матбуотнинг бугуни ва эртаси ҳақида ўйладим. Менимча,  аслида бугун газетани сақлаб қолишдан кўра, матбуотни бугунги ўқувчига мослаштириш долзарброқ масала. Файласуф  Бахтиёр Алимжанов бир вақтлар "Янги Ўзбекистонга янги Ўзбек керакми", деб савол қўйганди. Мен эса Янги Ўзбекистонга янги журналистика керакми?"деб сўрамоқчиман. Чунки матбуот учун бугун обунадан аввал, янги журналистикага эҳтиёж бордай. Аммо, Янги журналистика қандай бўлиш керак? Бу ҳақиқий  тирик савол. Зотан, янги ўзбек эски матбуот билан яшай олмаса керак. Шуҳрат Ориф вилоят газеталарида 60 ёшдан ошган журналистлар бош муҳаррир бўлиб ишлаётгани, уларнинг ўрнини эгаллайдиган ёш кадрлар етишмаётганини айтди. Бу ерда масала фақат ёшда эмас.  Бугун авлод алмашинувига тайёр матбуот борми?  Ва Янги журналистикага тайёр янги журналистлар борми? Мафтуна Каримова

Эшиклар ортидаги минглаб юраклар ноласи ва битта ўзбек шифокорининг жасорати!
«Боланинг юраги кичик, томирлари нозик, организми жуда ҳам сезгир бўлади. Шунинг учун баъзан катталар учун оддий туюлган операциялар бола организмида жуда ҳам мураккаб бир кўриниш олади. Шунинг учун бизнинг ишимизда аниқлик ҳаёт-мамот масаласидир».
Лондон, Япония ва Германияда малака ошириб, нуфузли клиникаларни эмас, ўз юртдошларини даволашни танлаган қаҳрамонимиз — болалар кардиожарроҳи Бобур Тўраев. У дунёда саноқли марказлардагина қилинадиган энг мураккаб юрак операцияларини бугун Ўзбекистонда амалга оширяпти. 1000 дан ортиқ митти юракларни ҳаётга қайтарган шифокор ҳақида ССВнинг «Тиббиёт новаторлари» медиалойиҳасида танишасиз. @shokirjonov

Чорвоқда ота ва икки ўғил катердан тушиб, сувда чўкиб кетди Тошкент вилояти Бўстонлиқ туманидаги Чорвоқ сув омборида ота ва унинг икки ўғли катерда сайр қилиш вақтида сувга тушиб, чўкиб кетган. Ҳозир уларни қидириш ишлари давом этмоқда. Фавқулодда вазиятлар вазирлиги маълумотига кўра, ҳодиса 2 сентябрь куни “Бурчмулла” МФЙ ҳудудида содир бўлган. Уч нафар фуқаро катерда сайр қилган ва сувга тушиш тақиқланган ҳудудга борган. Улар қутқарув жилетларисиз сувга тушганидан сўнг чўкиб кетган. Хабар келиб тушиши билан ФВВнинг ғаввос-қутқарувчилари ҳодиса жойига етиб борган. Ҳозир 2–2,5 километр радиусда қидирув ишлари олиб борилмоқда. Қидирувга зарур куч ва воситалар жалб қилинган. Сув омборининг катта ҳудудни эгаллаши ва чуқурлиги ишларни мураккаблаштирмоқда. ➡️ @shokirjonov

Қуранбоев Қаҳрамон Қўчқорович Ўзбекистон маҳаллалари уюшмаси раислигидан озод қилинибди. Яхшиликка.

Repost from Xushnudbek.uz
TalabaPay (tp.uz) sayti ishga tushdi — saxiylikda bellashing ✅ Loyiha haqida qisqacha: kompaniyalar va tadbirkorlar, shuningd
TalabaPay (tp.uz) sayti ishga tushdi — saxiylikda bellashingLoyiha haqida qisqacha: kompaniyalar va tadbirkorlar, shuningdek, blogerlar va media vakillari tp.uz saytidagi reytingda yuqorida turish uchun badal to‘laydi, tushgan 100% mablag‘ ehtiyojmand talabalarning kontraktini to‘lash uchun sarflanadi (soliqlardan tashqari). 📝 Loyiha haqida batafsil: Meni uzoq vaqtdan buyon kuzatadigan insonlar biladiki, imkonim bo‘ldi deguncha, talabalarni har tomonlama, xususan, moddiy qo‘llab-quvvatlashga harakat qilaman. TalabaPay loyihasi ham shu yo‘ldagi navbatdagi qadam. Yaqinda outbid.lol manzilida bir platforma ishga tushdi. Unda kompaniyalar shunchaki reytingda o‘rin egallash uchun badal to‘lashni boshladi. Hozirgacha loyiha 255 ming AQSh dollari mablag‘ yig‘di. Keyinroq shunday loyiha bizda ham sindr.uz manzilida ishga tushdi. Qisqa vaqtda 30 mln so‘mdan ko‘proq mablag‘ yig‘ildi. Bu kabi loyihalarni ko‘rishim bilan xayolimga birinchi kelgan fikr shunda bo‘ldi: eh, shu pullarni kontrakt to‘lashga ishlatsak zo‘r bo‘lardi-da! Maqsad bor ekan, tayyor g‘oya turgan ekan, nega unda urinib ko‘rmaslik kerak, dedim o‘zimga. Shunday qilib, hozir siz ko‘rib turgan tp.uz platformasi dunyoga keldi. Siz qancha istasangiz, xohlang 50 ming so‘m, xohlang 1 mln so‘m, farqi yo‘q, shuncha to‘lang. Gap reytingda nechanchi o‘rinda turganingizda ham emas, gap kompaniyangiz katta-kichikligida ham emas, gap o‘zi sizda kompaniya bor yoki yo‘qligida ham emas. Gap sizning ta’limga befarq emasligingizda! Gap sizning bag‘rikeng va saxiy inson ekanligingizda! Ushbu loyiha orqali mablag‘ yuborgan barcha kompaniyalar va barcha insonlarga katta rahmat! Sizlar bilan faxrlanaman. 👉 @xushnudbek 👈

Америкада Илон Маскнинг Тесла компанияси томонидан ишлаб чиқарилган, шопирсиз, рулсиз, газ ва тормоз педаллари ҳам йўқ бўлган "Cybercab" (Сайберкеб) таксилари кўчаларга чиқибди. Икки киши кетади. Орқаси қисми тўлиқ юкхона. ➡️ @shokirjonov

Доналд Трамп ўзининг калласи туширилган "сўлкавой" доллар зарб этибди. ➡️ @shokirjonov
Доналд Трамп ўзининг калласи туширилган "сўлкавой" доллар зарб этибди. ➡️ @shokirjonov

Тошкентнинг Шота Руставели кўчасидаги велойўлаклар тротуар вазифасини бажармоқда. Чунки тротуарларга ўтиш жойлари нотўғри лойиҳаланган. ➡️ @shokirjonov