Љетописац

ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ Вељко Петровић је своје хајдуковање почео 1803. у дружини харамбаше Станоја Главаша након што је са својим друговима чобанима побио неке Турке и докопао се оружја. Кад је хтео да јуриша, Вељко би постројио борце па би опсовао унапред свакога ко би се усудио да пође пре њега, али и сваког ко заостане. „Када је мир”, рекао је кнез Милош о Вељку, „њега треба затворити у кавез у коме се носе по свету лавови и тигрови, а он би се ослободио и учинио нешто неочекивано. А када је рат, само га треба пустити па не бринути за њега”. Турцима је Вељко задавао огроман страх. Једна прича каже како, кад се у војсци само зачује име Вељко, сваки војник макар био на сат удаљен, пипа врат да провери није ли га Вељко већ дохватио сабљом. Од свега на свету волео је три добра своја: коња Кушљу кога је задобио у Подгорцу 1807. када је Дели-кара Мустафу победио, затим пушку и Чучук Стану. Музичари који су увек пратили Хајдук Вељка у борбама опевали су и мегдан и како је коња и сабљу добио од Дели-кара Мустафе. Једну од тих песама Стеван Мокрањац је прерадио и уврстио у своје „Руковети”: („Болан ми лежи Кара Мустафа... Ко да јаше твог врана коња? Нека га јаше тај Хајдук Вељко, јер је он бољи јунак од мене...”). Хајдук Вељко је заслужан што се међу борцима, додуше невољним, у књизи „Сабор јунака” нашло име његова млађега брата Милутина Петровића. Петар Жебељан наводи да се Милутин није истицао као борац, да није био ни неки знаменити устаник, а ни знатни војвода. Испричао је како је на једини борбени сусрет неком Турчину изашао по наређењу и да се жив из боја вратио захваљујући упутствима које је добио од брата Хајдук Вељка. „Изађох у поље. Турчин на белом коњу чекаше, а видевши ме поче кретати. Мени се пред очима непрестанце показиваху неки котурићи: плави, жути, црвени. Бејах се препао као никад дотле. Тек се ипак сећах Вељкових речи да коња добро стегнем коленима, да први не пуцам и да ми је Турчин увек на левој страни. Приђох му на једно 100 корака. Туркешина повика: ’Вурун бре!’. Ја премрех. Али Кушља стриже ушима и иде поносито. Турчин ме понуди по други пут да пуцам. Ја ћу ћутати и ићи све ближе гледајући да ми је он увек на левој страни. Наједанмах бакрачлија сину, Турчин полете, кубура пуче. А он пролетевши поред мене као муња упути се у турски логор. Ту Кушља учини онако како ми је брат казивао и не даде Турчину натраг, него је морао правити велики круг да се врати. Кушља га готово престиже. Ја извадим кубуру и испалим за Турчином. Пошто ми пиштољ пукне, ја не знам шта ћу, док не видех да ме Кушља донесе пред кулу одакле ме је и понео. Вељко је све то гледао. Сишавши с коња одем на кулу. Брат ме дочека на вратима, пољуби ме у чело и рече: ’Срећан ти брате први мегдан. Виде ли ти како се с бесна коња стропошта твој противник?’ Па погледавши у мене настави: ’А што тај пиштољ држиш у руци?’ Ја се тек тада сетих да га је требало заденути у кубурлук. Вељко зовну Дилбер Стану те донесе по једну љуту, а кад пописмо рече: ’Е сад иди у собу те мало одмори. Знам како ти је’. Онај пољубац био ми је први и последњи од брата. Бог да га прости”. 📚 Петар Жебељан:„Сабор јунака“ 🖋 ЛѢТОПИСЕЦЪ #СаборЈунака #ВељкоПетровић