Љетописац

Српски језик посједује заиста очаравајуће особености. Но, његово богатство, раскош, пуноћа, разноврсност, јединственост, се открива само онима који љубе свој народ, који га воле без обзира на поједине мане и пропусте, који српство схватају много шире од тренутних налога времена, земљописних и државних граница. За њих се тајна српства крије у свеобухватности културе. Такви умију да разазнају знаке дубине пренебрегавајући испразност површине. Такви читају између редова. Виде љепоту свог рода гдје се другима она указује као гнусоба. Шире руке кад их други скупљају. Чистима је све чисто. Мили моји, само таквима се открива чаролија звана српски језик. 🖋 ЉЕТОПИСАЦ

Мера и провера.

Васељенски сабори - саборни разум Цркве У најважнијим питањима, Црква никада није полагала ослонац на мишљење појединца, без обзира на његов углед и част. Црквена сила увијек је била у саборном разуму и одлукама Васељенских сабора. Православна Црква признаје седам Васељенских сабора, који су поставили темеље хришћанског учења и установили главна начела. Прва два сабора одржана су у четвртом вијеку, сљедећа два у петом, два у шестом, а посљедњи, седми сабор, одржан је 787. године. Васељенски сабори су сазивани у тешким повијесним тренуцима за Цркву, када су смутње у хришћанском свијету захтијевале одлучност православног народа. На прва два сабора обликован је „Символ вјере“, који садржи основне постулате хришћанске вјере. Велики учитељи Цркве, као што су Василије Велики, Јован Златоусти, Григорије Богослов, Атанасије Велики и многи други, су на овим саборима обликовали богословску мисао супротстављајући се кривовјерним [јеретичким] учењима. На саборима су такође установљени многи празници који су постали дио црквеног живота. На ових седам сабора учествовало је преко двије хиљаде епископа и свештеника. Црква их молитвено спомиње на данашњи дан. 🖋 ЉЕТОПИСАЦ

„Повијест је као месна паштета: боље је не гледати како се прави“.

📝 Олдус Хаксли (1894–1963) 🖋 ЉЕТОПИСАЦ

Сједи и размисли о лијепим женама: 1. оне су ти недоступне. 2. то је све што можеш о њима рећи.

📝 Данил Иванович Хармс (1905-1942) из биљежница. 🖋 ЉЕТОПИСАЦ

Вашој пажњи препоручујем ову потресну пјесму посвећену Светом Теодору Вршачком. Ово је једна од мојих омиљених пјесама. Сваки пут кад је слушам цијелога ме протресе. Узнемири али и чудно обрадује. Слушајући ову пјесму није могуће оку да не засузи, срцу да не заигра. Није могуће не осјетити потрес цијелог свог бића. Но, слушајући ову пјесму осјетићете и неописиву радост - својеврсну радосну тугу. Радост у смрти је српска посебност, јер Србин зна да је смрт у подвигу прелазак у Живот дочим је живот у срамоти смрт и прије смрти. Ријечима другог великог светитеља нашег рода, Светога ђакона Авакума:„Срб је Христов, радује се смрти.”. https://youtu.be/aPq9hUVM8L0?si=g7tnMUHC1tNQgir4 🖋 ЉЕТОПИСАЦ

Свјетионици Завјета, витезови вјере - Свети Вукашин Јасеновачки и Свети Теодор Вршачки Данас наша Света Црква прославља два свјетилника наше вјере: Светог Вукашина Јасеновачког и Светог Теодора Вршачког. Кроз ове двије личности се огледа цијела наша повијест и наша небесност. Ова два света човјека су живи докази завјетне особености нашег народа. Косовски Завјет је уткан у основе нашег бића. Дори и кад га и не разумијемо он дише кроз нас, несвјесно. Он је наша свеза са пријецима али и наш најсигурнији залог за будућност. Наш путоказ за садашњост. Свети Вукашин је мирно посматрао усташу који је звјерски клао све око себе. Док му је усташа ножем резао дијелове тијела Свети Вукашин је мужаствено, надљудски, божански узвратио:„Само ти дијете ради свој посао". Свети Теодор Вршачки је подигао устанак против Турака. Устаници су на заставе поставили лик Светог Саве. То је Турке толико озлоједило да су спалили мошти Светог Саве а Светог Теодора живог одрали и од његове коже направили бубањ. Но, ниједан од ова два велика свјетионика вјере није посустао. Није поклекао пред силом и пред налозима времена. Кријепко су стајали у вјери знајући да је "земаљско замалена царство а небеско увијек и довијека". Немогуће је бити Србин а не осјетити понос што си припадник таквог народа који је (био) кадар да изњедри овакве људе. Шта данас можемо научити од Светог Вукашина и Светог Теодора? Не смијемо се заваравати да било каква изврсност и светост произилази из било чега што је ван народа, што ја ван нас самијех. Никакве политичке умјешности, савези, уговори, уздање у личност ма ко она била, нијесу кадре да спасу и крмане српским бродом ван вјере у Христа Господа Васкрслог. Данас нас уче да се уздамо у политичке вође, у економски раст, страна улагања - све оно што није поуздано, што није потврђено - све што је противно Косовском Завјету. Да ли је Светом Вукашину и Теодору могла помоћи икаква спољна сила у околностима у којима су се нашли? Били су препуштени сами себи и својој вјери. У потпуности у рукама Бога Живога. И Бог их није напустио. Дао им је кријепост и силу да издрже надљудски напор и да се упишу у вјечне становнике Вјечног Царства. Разлика између светости, која стријеми ка небу, и пузања по прашини земљности је у снази вјере, борби за непролазне циљеве, и сазнању да се у подвигу вјечно живи а у (само)издаји и предаји се растаче вјечност и спушта до мравињака. Понекад није ни важно знати све појединсоти о важним личностима из повијести. Битно је знати лирске садржаје повијести, није нужно јасно познање чињеница и њихово хладноразумско набрајање. Важно је знати да дух предака живи и дише кроз нас. Једном учињен подвиг остаје записан у небеса - као Завјет, као нераскидиви знак са Вјечношћу, који свим покољењима нуди могућност да живе у том подвигу, без стида и срамоте, са сазнањем да је дјело предака и наше опште дјело. Свети Вукашин и Свети Теодор су нам показали ко смо ми у ствари. На нама је избор, остати у Завјету или живјети у стиду, срамоти и безнађу, јер супротност Завјету није земаљско благостање већ лагано корачање ка рову вјечног мрака и таме. Људски напредак без Бога и Завјета је само корак ка гробу. Свети Вукашине и Теодоре молите Бога за нас. Да на вашем путу останемо. Да Завјет и вјеру сачувамо. Да се не плашимо као што се ви нијесте плашили. Да истрпимо све што дође на нас - мужаствено, храбро, постојано. Ако наиђе олуја зла да се не страшимо имајући вас као наше небеске заступнике и заштитнике. Молите Бога да се смилује на род ваш српски православни. 🖋 ЉЕТОПИСАЦ

Свети свештеномученик Теодор Епископ вршачки Владика вршачки Теодор Несторовић, духовни вођа банатски Срба са краја 16. века, у народном предању је запамћен као примерен архијереј, благе нарави, скроман и православљу потпуно предан. Волео је свој народ и патио због његових страдања, посебно на подручју Баната, где је био епископ. Живот под Отоманском влашћу био је тада, посебно тежак. Када је у Вршац стигао глас да су се јаничари у Стамболу побунили, владика Теодор се понадао да ће се ови зулумћари повући из Баната и других поробљених српских земаља. Kод владике Теодора, 1593. године, долазе народни прваци и обавештавају га да су створени услови за подизање устанка. Владика Теодор им поручује: „Узмите заставе их својих цркава, украсите их ликом Светог Саве. Као што је свети цар Константин победио са заставама на којима је био крст, тако и на нашим заставама нек се вије лик светог Саве, нашег духовног оца и бранитеља. Кренимо, децо моја и браћо моја, у бој за правду и слободу„. Устанак је почео 1594. године. И до данас је остала упамћена устаничка песма: „Сва се будум земља побунила, – Шест стотина подигло се села, – Свак на цара пушку подигао!“ Устаници су извојевали многе победе, али и пролили много крви. Чета од 200 устаника, под вођством Петра Мојзеша, ослободи и вршачку паланку. Разјарене османлије су говориле да их не побеђују устаници, већ „каурски светац Сава“. То је био и повод да спале мошти светог Саве на Врачару у Београду. Јуна 1594. године, у одлучној бици код Бечкерека, 30.000 Турака је напало 4300 устаника. Изгинула је скоро сва српска војска, а цео Банат пао под турску власт. Српски живаљ, предвођен владиком Теодором, избегао је у Ердељ. Ердељски кнез Батори, доделио је епископу Теодору за прибежиште место Тевиса. После неког времена, Турци су поручили епископу Теодору да ће, ако се врати у Вршац, њему и његовом народу, бити спашени животи. Иако је знао да се не може поуздати у њихово обећање, преовладала је нада да ће његова жртва бити довољан залог за престанак страдања недужног српског народа. Када је дошао у Вршац, Турци су га одмах утамничили и после бројних понижења и мучења, живог „на мех одрали“. Поштовање и сећање на владику Теодора, као светитеља и мученика вековима је живо у Банату, али и у целом српском народу. ♨️ Извор: Светигора радио 🖋 ЉЕТОПИСАЦ

Свети новомученик Вукашин из Клепаца Овај павославни Србин, Новомученик из Јасеновца, родом је из херцеговачког села Клепци, које се налази на источној обали Неретве (наспрам Чапљине). Био је родом од фамилије Мандрапа, и звао се Вуксан-Вукан-Вук, Вукашин. Треба да је рођен негде крајем 19. века, највероватније у своме селу, али је рано отишао и радио у Сарајеву, па га се зато они Клепчани којису преживели усташки геноцид над Србима 1941-45. г. мало сећају, док га се поједини Срби у Сарајеву добро сећају. У Сарајеву је породица Мандрапа била позната као побожна српска трговачка породица, блиско повезана са Старом Сарајевском црквом. Када је 1941. г. дошла усташка злочиначка НДХ, Вукашин, који је до тада често виђан у Старој Српској цркви Св. Арханђела у Сарајеву, склонио се у своје село, али су хрватске усташе римокатолици и тамо дошли, побили му све у његовој и другим кућама у Клепцима и суседним Пребиловцима, као и многе друге Србе у долини Неретве и по скоро читавој Херцеговини, и тада буде ухваћен и Вукашин. Кажу да је био на “неким шумским радовима”, али изгледа да се био склонио “у шуму”, тј. у неки од збегова Српског народа, где су се прогоњени и убијани Срби склањали да би сачували голи живот. Из родне му Херцеговине одведен је у Сарајево, а одатле 1942. године депортован у злогласни логор Јасеновац, заједно са многим другим православним Србима. У Јасеновцу је Старац Вукашин (иако није био много стар, но је кријући се по шуми сав био зарастао у већ проседу браду), јануара 1943. године, погубљен од усташког кољача Жила Фригановића и то страдање је описао доктор Недо Зец, такође један од преживелих Јасеновачких логораша, под насловом Само ти, дете, ради свој посао. Усташки зликовац Фригановић, видећи Вукашина, постаријег сељака, како спокојна лица и с неким недокучивим миром на лицу посматра страшно клање своје Православне сабраће, доведе га преко реда пред ископану јаму, где су од раног јутра клали и бацали невине жртве, те решен да му разбије тај мир и спокојство, затражи од њега да викне „Живео Павелић”. Како Свети Вукашин није ништа одговарао, него је само мирно и спокојно ћутао, убица му је ножем сјекао једно по једно ухо и нос. Када му је мучитељ запретио да ће му и срце из груди извадити, ако не викне похвалу Павелићу (који је, као поглавник злочиначке “Независне Државе Хрватске”, тада спроводио страховит прогон и затирање Православних Срба свуда у Хрватској и Босни и Херцеговини), блажени Мученик Вукашин је, мирно погледавши у мучитеља и кроз њега у Божју неизмер ност, полако и разговетно рекао: „Ради ти, дијете, свој посао!” Овај одговор и зрачећи небески мир са већ крвљу покропљеног лица Светог Новомученика разбеснео је убицу, па му је у бесу ископао очи, исјекао срце, преклао му грло од уха до уха, и онда га ногама сјурио у јаму. Мучитељ убица је затим полудио, и ово је све испричао у логорској амбуланти доктору Неду Зецу, који је ово касније и записао, и објављено је у збиркама сведочења преживелих логораша из Јасеновца. Светог Мученика Вукашина сав народ српски поштује као Новомученика. Његова фреска поодавно је насликана у манастиру Светог арханђела Гаврила у Земуну, и такође у скиту Јован-До код Острога, а свети лик му је насликан и међу Светитељима Захумско-Херцеговачке Епархије, коју је за прославу њене 780-годишњице урадио иконописац Александар Живадиновић. На Светог апостола и јеванђелиста Јована Свети Архијерејски Сабор наше Цркве свечано је прославио Светог Вукађина заједно са бројним другим новим Свештено- мученицима и Мученицима и у календар Светих Православне Цркве унео. У манастиру Тврдошу насликана је икона Светог Вукашина и спеван му је тропар. На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 1998. године, Вукашин из Клепаца, као исповедник, унет је у Именослов Српске Православне Цркве. Датум празновања је 16. мај по јулијанском календару. ♨️ Извор: Светигора радио 🖋 ЉЕТОПИСАЦ

Змија у њедрима и нож у леђима или о дјеловању наше исламизиране браће «Бити непријатељ Америке може бити опасно, али бити њен пријатељ је смртоносно опасно» (у изворнику: «To be an enemy of America can be dangerous, but to be a friend is fatal»). Творац ове реченице је Хенри Алфред Кисинџер – истакнути амерички државник, савјетник предсједника САД-а за националну безбједност (1969-1975), државни секретар САД-а (1973-1977) и добитник Нобелове награде за мир (1973). Чини се да ове ријечи треба добро да науче сви који се моле САД, очекујући од њих некакву помоћ и погодности. Друга ствар је што у САД постоји изврсна политичка подметачина [пропаганда], и они знају како продати опсјене о себи. У стварности, судбина земаља које су, на несрећу, постале дио Пакс Американа [Pax Americana], унапријед је одређена – у складу с англосаксонским начелом: у политици нема пријатеља и савезника – постоје само геополитичка корист и новчана добит. Врло је жалосно што наивни „пријатељи Америке“, наша исламизирана браћа у Босни и Херцеговини, то не схватају. Настављају да глођу кост коју су им бацили објесни господари - њихови лажни пријатељи. А ми? Шта ми, Срби, чинимо? Хоћемо ли се поклати око бачене коске? Ко је за Додика? Ко је за Вучића? Ко је против? Ко су државни непријатељи? Ко су другосрбијанци? Државни непријатељи, рушитељи државе и поретка, ко су? Хоћемо ли наставити стазама нашијех властодржца који свађају и два ока у глави? Хоћемо ли пожар гасити ватром или ћемо мало метнути и воде? Хоћемо ли видати ране или их још добрано засолити сољу подјела и распре? Ко је за кога? Сви за себе, свако против свих. Кајгана мисли. Сатараш осјећања. 🖋 ЉЕТОПИСАЦ