Econosfera
Open in Telegram
Bu kanalda siz iqtisodchi fikrlari, mulohazalari, prognozlari va iqtisodiy savodxonlikka oid ma'lumotlari bilan tanishasiz. Bog'lanish uchun @EconomyTimebot
Show more342
Subscribers
No data24 hours
-67 days
-1230 days
Posts Archive
342
Har kimga ko‘r-ko‘rona ergashish kerak emas, ustoz aytganidek.
Ba’zi ko‘r-muridlar haddan tashqari oshirib yuborishyapti — ochig‘i, inson bu darajada ongsiz ravishda harakat qilishi mumkinligini tasavvur qilmagandim. Ayrimlari tayyorlagan montaj videolarni ko‘rib shok bo‘ldim.
Shukrki, men ularning qatorida emasman.
Radikal Islom va Progressiv Islom haqida qisqacha tushuncha bilib qo'yishimiz kerak.
Radikal Islom –
Dinni noto‘g‘ri talqin qilib, zo‘ravonlik, mutaassiblik va keskin fikrlarni targ‘ib qiladigan yo‘nalish. Asosiy belgisi: intolerantlik, o‘zgalarni ayblash, diniy nom ostida agressiya.
Progressiv Islom –
Dinning asl ruhini – adolat, mehr, ilm va taraqqiyotni qo‘llab-quvvatlaydigan yondashuv. Jamiyatni ijobiy rivojlanishga chorlaydi, zamonaviy muammolarga aqlli va tinch yechim izlaydi.
342
Repost from Hasanxon Yahyo Abdulmajid | Rasmiy
ҚОИДАЛАР БУЗИЛМАСИН!
Ижтимоий тармоқни доим ҳам кузата олмайман. Гоҳида иш, гоҳи шахсий ҳаёт, гоҳ сафар банд қилади. Шу боис, баъзан шахсий мурожаатлардан сўнггина тармоқдаги можоролардан бохабар бўлиб қоламан. Хабардорликдан кейин ҳам фикр билдириш осон бўлмайди, турли шароитлар, мулоҳазалар таваққуфни тақозо қилади. Бироқ масъулият юзасидан омонатни етказиш ҳам керак. Ана шу эътибордан қуйидаги сатрларни қоралашга тўғри келди.
Умумий кузатувлар шуни кўрсатадики, дину диёнатли ёки анча-мунча илмга эга бўлса-да, баҳс-мунозаралар ва муносабатларда мусулмон киши билиши лозим бўлган муҳим қоидаларни кўпчилик билмайди ёки инобатга олмай қолади. Бунга нафслардаги камчиликлардан ташқари, қоидаларни илмга айлантирилмагани ҳам асосий сабаблардан биридир. Шу боис, аввало ўзимга йўриқ, қолаверса, бошқаларга эслатма бўлиши учун мавзуга оид эсимга келган айрим қоидаларни ёзишни лозим топдим.
1. Мўмин-мусулмон киши ҳақида яхши гумонда бўлиш лозим. Кўпинча можороларга ёмон гумон сабаб бўлади. Кўп гумонлар гуноҳдир. Асл қоида мусулмоннинг сўзу амали борасида яхши гумон қилиш даркор. Ҳатто ҳикматлардан бирида: “Дўстинг агар: “Мен олий роббингизман”, деса, “Нозиъот сурасидаги Фиръавннинг сўзи акс этган оятни ўқияпти шекили”, деб тушунгин”, дейдилар. Тўғри, “Пухталик ёмон гумонда”, деган мазмунда ҳам ҳадис бор. Зотан, ёмон гумон ҳам ўз ўрнида керак. Бироқ бу асл эмас, истиснодир. Ëмон гумон душманга нисбатан ва шахсий бўлмаган ишларда қўлланиши мумкин. Бошқа ўринларда яхши гумон устувор бўлиши даркор. Мўмин киши ҳақида ёмон гумон қалб билан ғийбат қилиш бўлиб, гуноҳ саналади.
2. Гумоннинг ўзи билан, ҳатто у ғолиб бўлган тақдирда ҳам, биров хусусида қарор чиқариш дуруст эмас. Зеро, гумон далил ҳисобланмайди. Айниқса, мўминнинг шаънига оид масалада гумон билан сўзлаш дуруст эмас. Гумон иймондан айиради, деб бежиз айтилмаган.
3. Мўмин кишидан содир бўлган сўзларни имкон қадар тўғри тушунишга ва талқин қилишга уриниш лозим. Хусусан умумий фаолияти хайрли бўлган кишининг хато кўринган сўзларини имкон қадар тўғрилаб талқин қилиш керак. Муҳаққиқ уламолар асрим сўфийларнинг ибораларини айнан шу асосда таъвил қилганлар. “Фалончилар билан сурати бор, демак, у ўшалардан”, деганга ўхшаш “факт”лар шариатда инобатга олинмайди. Масалан, Юсуф Қарзовий раҳматуллоҳи алайҳ фаластинликларнинг озодлигини таъминлаш мақсадида сионизмга қарши яҳудийлар билан музокалар олиб борган. Ушбу учрашувда олинган тасвирни кўрган шаввозлар ура-сол ғийбату бўҳтонга ўтиб кетган. Энг ачинарлиси фаҳми калта мусулмонлар шу фитнага ихлос билан хизмат қилган.
4. Мўмин кишининг сўзи ёки бирор иши айбли кўринса, унинг ўзидан мавжуд ҳолат учун изоҳ сўраш лозим. Агар у феъли ёки сўзини тушунтириш орқали оқлай билса, далиллари етарли бўлса, унинг шу талқини қабул қилинади. Бунда у айтган сўзнинг зоҳири билан кифояланиш ва шу талқин билан мавзуни ёпиш мақсадга мувофиқ. Мақсад бировни жазолаш, интиқом олиш эмас, муаммони бартараф этиш бўлиши керак. Шунинг учун Расули Акрам соллаллоҳу алайҳи васаллам ҳатто мунофиқларга ҳам зоҳирига қараб муомала қилганлар.
5. Бировнинг айбини ошкор қилиш эмас, сатр қилиш устувор. Ким бир мўминнинг айбини яширса, Аллоҳ уни дунё ва охиратда сатр қилади, аксида эса илоҳий жавоб ҳам аксинча бўлади. Хусусан, кўпчиликнинг эътиборида бўлган, одамлар ҳурмат қилган кишилар, олимлар, инсонларга манфаати тегиб турган фаолларнинг камчилигини имкон қадар яшириш даркор. Мўминнинг шаъни унинг қони каби ҳурматга эга бўлиб, бировнинг айбини ошкор қилиш унинг шаънига дахл қилгани учун бу борада аниқ мақсадлар ва шаръан жоиз чегарадагина сўз суриш мумкин. Бировнинг айбини кўрганда фурсатдан фойдаланиб унинг обрўсини тўкишни мақсад қилиш номардлик. Кишининг айбини ошкор қилиш ижтимоий зарурат юзасидан бўлиши керак.
6. Бировни айблашдан олдин у инсоннинг зарари кўпми ёки фойдасими, зарарининг оммавийлик даражаси қандай, зарарини шахсини айбламай бартараф этиш мумкинми, унинг жамият учун манфаатини сақлаш қанчалар муҳим, мана бу жиҳатларни ўрганишни унутмаслик лозим. Агар айб қидириб, камчилиги учун тарк этиладиган бўлса, дунёда ҳеч кимга қулоқ солиб бўлмай қолади.
342
Insoniyatning deyarli yarmi (47%) — Z avlodi yoki Alfa avlodi vakillari.
• Millennials (Y avlodi) va X avlodi global mehnat yoshidagi aholining asosiy qismini tashkil qiladi, bu vaqtida Baby Boomers va undan katta avlodlar atigi 15% ulushga ega.
Millennials, Z va Alfa avlodlari aholining qariyb 70%ini tashkil qilganligi sababli, yaqin yillarda global mehnat bozori, iqtisodiyot va ijtimoiy dinamika keskin va jadal o‘zgarishlarga yuz tutadi.
@econosfera
342
Azizlar so'rovnamada aktiv qatnashing ertaga hamma ma'lumotlarni jamlab tahlil natijalarini chiqaraman.
342
Balki butun dunyo nazorati shu davlatlar qo'lidaligini sababi ham ular bizga qaraganda ko'p kitob o'qiyotgandadir.
342
📖 Qaysi mamlakat eng ko‘p o‘qiydi?
1️⃣AQSh – Dunyoning eng faol kitobxonlari. Amerikaliklar haftasiga o‘rtacha deyarli 7 soat o‘qishga sarflashadi. Bu yiliga 357 soatni tashkil etadi.
2️⃣Hindiston – Ikkinchi o‘rinda. Hindlar haftasiga deyarli 7 soat o‘qishadi, bu amerikaliklarga qaraganda atigi 5 daqiqa kam. Ularning yillik o‘qish vaqti 352 soatni tashkil etadi.
3️⃣Buyuk Britaniya – Uchinchi o‘rinda. Bu mamlakat aholisi haftasiga o‘rtacha 6,5 soat yoki yiliga 343 soat o‘qishadi.
4️⃣Fransiya – Bu yurtda odamlar haftasiga taxminan 5 soat 50 daqiqa o‘qishadi. Bu yiliga 305 soatga teng.
5️⃣Italiya – Dunyoda beshinchi eng faol kitobxon xalq. Italiyaliklar haftasiga 5 soat 20 daqiqa yoki yiliga 278 soat o‘qishadi.
@econosfera
342
Hamid Sodiq kimgadir haqorat yoki tuhmat qilmaydi.Shuni uchun ham bu insonni hurmat qilaman.
342
Repost from Hamid Sodiq | Rasmiy kanal
Haqiqiy ustoz o’z fikriga qaram qiladigan emas, balki keng fikrlashga o’rgatib, buning uchun sharoit yaratib beradigan insondir.
Hamid Sodiq
Фарзанд дафтаридаги битиклар.
342
+1
KATM ilovasi ichida kredit olishga taqiq qo'yishingiz mumkin bu xizmat yoqilgandan keyin kimdir sizning nomingizga kredit olmoqchi bo'lsa bank rad javobini beradi xizmatni faollashtirish bepul.
My gov uz orqali qilsangiz ham bo'ladi.
@econosfera
342
+3
📱Online bankingda kuchli raqobat muhiti shakllanmoqda.
🤝 Raqobat muhitidan ikki taraf ya'ni mijoz ham xizmat ko'rsatuvchi ham foyda ko'radi.
✅ Mijoz har xil imtiyozlardan foydalanib misol uchun jamoat transporti uchun keshbek, komissiyasiz o'tkazmalar va shunga o'xshash xizmatlardan foyda ko'rsa.
💳 Xizmat ko'rsatuvchi mahsulotlarini yanada sifatli qilishga harakat qiladi buning evaziga mijozlari va daromadi ham ortib boradi.
@econosfera
342
Repost from Gazeta.uz - Ўзбекистон янгиликлари
ОТМни битирганига 3 йилдан ошмаганларни ишга олган тадбиркорларга 18 фоизли ставкада 5 млрд сўмгача кредит ажратилади. Бунда ҳар 1 млрд сўмгача бўлган маблағ учун камида бир битирувчини ишга олиш шарт. 2 йил ичида меҳнат шартномаси бекор бўлса, фоиз тижорий ставкага ўзгартирилади.
https://www.gazeta.uz/uz/2025/11/04/employment/
Telegram | Instagram | YouTube
342
Toshkent boshqa shaharlardagi jamoat transportidan muntazam foydalanuvchilar uchun ayni muddao.
