Правблог Sr

О могућем противудару Фанара на грузијском правцу Ми, православна браћа, срдачно честитамо владици Шију избор за новог Католикоса-Патријарха Грузије. Аксиос! При томе, постоје одређене мисли које бисмо желели да изнесемо у оквиру ове аналитичке белешке. Прво и најважније. То је, наравно, чињеница да владика Шио оличава настављање курса покојног Католикоса-Патријарха Илије II. Већина чланова Синода гласала је управо за то. А сада о скривеним замкама. Чињеница да је митрополит Шио добио 22 од 38 гласова (један је проглашен неважећим, а у Синоду је тренутно 39 чланова) говори о томе да је око 45% епископата ГПЦ (а у Грузији цео архијерејски сабор чини Синод) гласало против њега. Свако из својих разлога. Оних који су гласали за митрополита потијског Григорија, који оличава присталице Константинопољске патријаршије (његово име се чак појавило у саопштењу Спољне обавештајне службе РФ као експонента Фанара), нема много, али су активни и нови Католикос-Патријарх ће морати да рачуна с тим. Осим тога, у националистичким и профанарским круговима митрополита Шија називају искључиво „промосковским“. И то је такође изазов за новог Католикоса-Патријарха – он ће, ако не током целог свог понтификата, а оно бар током његовог значајног дела, морати да доказује супротно. Нису искључене ни тешке одлуке. Рецимо, први изазов је обавезна „мирна посета“ Фанару. Не само лукави Грци, већ и домаћи западњаци покушаће да новог Предстојатеља ГПЦ доведу у неугодан положај. А сада о абхазијско-осетинском питању. Уопште није искључено да ће Фанар, очигледно незадовољан резултатима избора, покушати да одигра ову игру под новим Предстојатељем ГПЦ. Свестан да од владике Шија тешко може очекивати признање „ПЦУ“ (у почетку је чак могућа и директна уцена), Фанар би могао да покуша да легализује абхазијске (са јужноосетинским је теже) црквене структуре. Тиме би Вартоломеј могао да покуша да убије две муве једним ударцем: да казни ГПЦ изазивањем унутрашњих немира и да одигра на карту одвајања Абхазије од РФ, као и против РПЦ, која се „ипак није усудила“ на „канонско регулисање“. Како се овде не сетити аргумената приликом стварања „ПЦУ“. Тако да и у ГПЦ и у РПЦ морају бити спремни за овај сценарио. Уопштено говорећи, новоизабраном Католикосу-Патријарху Грузије од свег срца желимо Божију помоћ и на многаја љета! #George_D

Званични сајт РКЦ. „Кардинал Бичок: Украјина није сама. Црква и папа су са нама“. А у Москви многи и даље сматрају Ватикан „стратешким партнером“.

Низ страница пише о томе да „намесник“ Кијевско-печерске лавре "Аврамије" Лотиш намерава да пређе у Константинопољску патријаршију. Да ли је због тога дефакто смењен са дужности одлуком „Синода ПЦУ“? Думенку се није свидело то што Лотиш учествује у процесу додељивања статуса ставропигије Фанара овом манастиру?

Шта стоји иза посете јерусалимског патријарха Теофила III Фанару? Налетели смо на материјал са експертским проценама онога што се догодило. За сада ништа нећемо коментарисати, већ вам само стављамо на увид превод чланка. Иако извор припада табору фанариота, његове процене су, у најмању руку, индикативне. Дана 21. јула 2026. године у резиденцији Васељенске патријаршије у Константинопољу одржан је званични састанак васељенског патријарха Вартоломеја и јерусалимског патријарха Теофила III. Посета предстојатеља Јерусалимске цркве уследила је као одговор на раније упућене позиве од стране Фанара. Састанак је протекао у наглашено топлој и братској атмосфери. Патријарха Теофила и његову делегацију дочекали су уз празничну звоњаву звона и уз учешће највишег свештенства патријаршијског двора у Истанбулу. Током затвореног састанка у четири ока, предстојатељи су разговарали о кључним међуправославним проблемима и актуелним питањима од заједничког интереса. Посебна пажња посвећена је тешкој ситуацији на Блиском истоку. Патријарх Вартоломеј изразио је дубоку забринутост за судбину хришћана у Светој земљи и упутио молитве за што брже успостављање мира у овом многострадалном региону. Посета је завршена свечаном вечером у част пристигле делегације, након чега је патријарх Теофил отпутовао назад у Јерусалим. А ипак се иза све ове позитиве крила компликована историја. Покушаји црквеног Јерусалима да нагласи свој посебан статус у више наврата су изазивали иритацију на Фанару, али то је био само врх леденог брега. Прави разлог захлађења био је покушај патријарха Теофила да 2020. године сазове „Амански састанак“ предстојатеља ради решавања украјинске црквене кризе. Фанар је то доживео као директан удар на своје ексклузивно право да сазива свеправославне форуме. Зашто се онда лед покренуо баш сада, у јулу 2026. године? То се може објаснити из три разлога. За патријарха Теофила сада није време за амбиције у сфери црквене политике. Положај хришћана у Гази, Израелу и на Западној обали реке Јордан је критичан. Јерусалимска патријаршија константно трпи огроман притисак, а њена имовина и светиње су угрожени у контексту дуготрајног регионалног сукоба. Патријарху Теофилу је од животне важности међународна подршка. Патријарх Вартоломеј поседује огроман дипломатски утицај и директне контакте са западним владама (посебно у САД и Европи). Јерусалиму је сада потребан Фанар као гласноговорник и ослонац на међународној сцени. Историјски гледано, Јерусалимска патријаршија је вешто балансирала између грчког православног света и Московске патријаршије, која је обезбеђивала огроман прилив ходочасника и финансијску подршку. Међутим, у тренутној реалности глобалне изолације Русије, та равнотежа се помера. Москва више не може бити онај дипломатски и финансијски ослонац у Светој земљи какав је била раније. У таквим околностима, патријарх Теофил прави прагматичан заокрет ка консолидацији са грчким језгром православља, заглађујући оштре углове са Фанаром. За патријарха Вартоломеја ова посета представља дипломатски тријумф. Примајући у својој резиденцији јерусалимског патријарха, поглавар Фанара очигледно демонстрира целом свету (а посебно својим противницима) да управо Константинопољ остаје центар привлачења древних патријаршија. То што је патријарх Теофил дошао „као одговор на позиве“, симболично затвара страницу аманског самоиницијативног деловања Јерусалима. Фанар великодушно „опрашта“ Јерусалиму његову некадашњу реторику о статусу „Мајке-Цркве“ у замену за признавање водеће улоге Константинопоља у решавању актуелних криза.

Ужасан видео А то ипак није појединачан случај. Има их на стотине. Како нам се чини, апели и судски поступци само унутар Украјине неће бити довољни. За адекватну заштиту свештеника УПЦ важно је дићи узбуну на свим правцима (посебно на међународном). Али да ли је за то спремна Кијевска митрополија? Као и "држава у држави "у виду Одеске епархије?

Прослеђено од Raskolam.net На снимку је „бусификација“ свештеника Волинске епархије УПЦ у Луцку. И то је само део онога што „упада у кадар“ у таквим ситуацијама. Понекад једноставно нема ко да сними видео, а бива и много горих случајева. Мобилисани свештеници неретко говоре о стварном малтретирању од стране представника ТРЦ (територијалних регрутационих центара) управо на основу конфесионалне припадности. Поново се враћамо на оно о чему смо недавно писали. Ако Синодално правно одељење УПЦ не предузме одговарајуће мере, врло брзо ће архијереји морати сами да служе у „удовим“ парохијама. И не треба само појединачно разматрати сваки такав случај, већ поднети колективну тужбу Уставном суду против ГЕСС-а са оптужбом за организовање дискриминације групе лица на основу конфесионалне припадности. Нека сваки свештеник УПЦ, неправедно лишен својих грађанских права, каже реч у своје име. #Од_редакције

Патријарх Вартоломеј је хтео да призна украјинске расколнике још 2008. године – митрополит запорошки Лука У интервјуу за портал „Живот Цркве“, епископ Украјинске православне цркве поделио је занимљиве детаље посете патријарха Вартоломеја Кијеву 2008. године. Према његовим речима, тада је Константинопољска патријаршија заједно са украјинским властима планирала да легализује расколничку „Кијевску патријаршију“ на челу са Михаилом (Филаретом) Денисенком. Како истиче митрополит Лука, он је лично посматрао посету изасланика тадашњег председника Виктора Јушченка сада покојном поглавару УПЦ, митрополиту Владимиру.

„Емисари у униформама“ нудили су канонској Украјинској православној цркви да пређе под јурисдикцију Фанара. Како је касније испричао сам митрополит Владимир, план Константинопоља се састојао у задавању снажног ударца Руској православној цркви – било је предвиђено да се УПЦ и тада непризната „Кијевска патријаршија“ уједине у јединствену митрополију. Фанар је предлагао управо митрополиту Владимиру да стане на чело те нове структуре.

Међутим, поглавар УПЦ је одговорио категоричним одбијањем. Након тога, према наводима митрополита Луке, световни изасланици заједно са представницима Фанара дали су алтернативну понуду вођи раскола Михаилу (Филарету) Денисенку – да се његова структура призна као митрополија Константинопољске патријаршије. Али овај сценарио је пропао због амбиција самог Денисенка. Он није желео да се одрекне самопроглашене титуле „патријарха“ и да постане обичан јерарх потчињен Истанбулу. Како истиче митрополит Лука, Денисенков понос је парадоксално одложио раскол православног јединства за читаву деценију. https://zivotcrkve.rs/blog/patrijarkh-vartolomej-je-khteo-da-prizna-ukrajinske-raskolnike-josh-2008-godine-mitropolit

Тајне игре Фанара - Илијан Минчев за портал "Живот Цркве" https://zivotcrkve.rs/blog/ilijan-minchev-tajne-igre-fanara

Денисенко је открио детаље ситуације без преседана – јерарх који претендује на неформални статус „поглавара Православља”, тајно је водио преговоре са човеком кога је он сам званично признавао за анатемисано световно лице, лишено чина. Ово није просто кршење црквене етике, већ потпуно гажење канонског права, које Константинопољ наводно тако ватрено брани.

@zivotcrkve

Прослеђено од Православная Молдова и мир У Јерусалиму је извршен напад на француску монахињу У Старом граду Јерусалиму, у области горе Сион, догодио се бруталан напад на француску монахињу, сарадницу Библијске и археолошке школе. Мушкарац стар 36 година је напао жену с леђа, снажно је гурнувши на земљу, након чега јој је задао неколико удараца ногом. Инцидент се догодио у близини Сионске Горнице (дворане Тајне вечере) — места светог за хришћане. Пострадала жена је задобила повреде главе и нагњечења. У помоћ су јој притекли случајни пролазници, који су зауставили нападача и помогли јој да дође до Сионске капије. @pravmolmir

Украјински суд продужио кућни притвор митрополиту Арсенију, ублажене мере за медицинску негу https://zivotcrkve.rs/blog/ukrajinski-sud-produzhio-kucni-pritvor-mitropolitu-arseniju-ublazhene-mere-za-medicinsku-negu

Митрополит Арсеније налази се у кућном притвору од 25. фебруара, када је пуштен из истражног притвора након 22 месеца проведена у затвору. Дана 18. марта оперисан је на срцу у Кијеву. Лекари су још у септембру утврдили потребу за операцијом, али, како се наводи, током притвора није имао адекватну медицинску негу.

@zivotcrkve

Прослеђено од Со своей колокольни Кардинал Рајнхард Маркс је изјавио да се против Католичке цркве у Немачкој води информативни рат.

То је такође феномен друштвених мрежа, посебно у реакционарнијем табору. Они су веома добро координисани, посебно у Сједињеним Државама. То се односи и на политику и на цркву… Више пута сам указивао Франциску и Леу XIV на то да се води пропаганда.

Маркс је постао први католички бискуп у Немачкој који је у својој дијецези дозволио благосиљање „свега што се креће“. Чак је и римски папа морао да испашта због иницијативе свог потчињеног. Сада Маркс покушава да пребаци одговорност за своје поступке на конзервативце, Трампову Америку и друштвене мреже. Што би рекли, на лопову и кардиналска капа гори*. *) од руске пословице

Прослеђено од Со своей колокольни Немачки новинари су поставили питање папи Леу XIV, какав је његов однос према одлуци кардинала Рајнхарда Маркса, надбискупа Минхена и Фрајзинга, да у својој надбискупији уведе церемонију црквеног благослова истополних парова. Према речима понтифекса, немачким бискупима је познат став Свете столице о овом питању. Одлука кардинала Маркса излази из оквира онога што је дозволио папа Франциско: забрана званичног литургијског благосиљања истополних заједница и допуштање њиховог „незваничног“ благослова, на пример, након завршетка мисе, када се благослов даје свима. Али папа се није зауставио на томе:

Пре свега, сматрам да је веома важно разумети да јединство или подела Цркве не треба да се врти око сексуалних питања. Склони смо да мислимо да је, када Црква говори о моралу, једино питање морала сексуално. А у стварности, сматрам да постоје много важнија питања, као што су правда, једнакост, слобода мушкараца и жена, верска слобода, која морају имати приоритет над овим конкретним питањем.

 Папа Лео XIV је још једном потврдио да је хуманистичка проповед савременог Ватикана густо проткана идејама Француске револуције (слобода, једнакост, братство), зарад којих се може жртвовати традиционални хришћански морал, укључујући чедност и светост брака.

Основан Међународни савет за заштиту православног канонског поретка

У организацији Центра за геостратешке студије, 30. априла 2026. године у Београду, у Прес центру Удружења новинара Србије, одржана је међународна конференција у оквиру циклуса „Блокада агресије на Цркву“, под називом „Заштита верских права и православне баштине“. Скуп је окупио стручњаке из области теологије, права, геополитике, медија и културе, који су разматрали актуелне изазове у очувању верских слобода и православног културно-историјског наслеђа.

Један од најзначајнијих резултата ове конференције јр била иницијатива митрополита запорошког Луке за оснивање Међународног савета за заштиту православног канонског поретка. Задатак новог Савета биће стални мониторинг процеса који могу угрозити канонско јединство Православне цркве, као и анализа улоге верских институција у контексту савремених глобалних стратегија. Савет ће припремати стратешке извештаје, препоруке и аналитичке документе у циљу формирања дугорочне основе за очување православног канонског јединства.

„И даље се споља намеће Православљу страна доктрина о посебним овлашћењима власти константинопољског патријарха“ – предстојатељ Руске православне цркве Покушаји да се константинопољски патријарх Вартоломеј представи као онај који поседује посебна овлашћења власти над целим православним светом су грешни. Ово је изјавио патријарх московски и све Русије Кирил у Дому пријема Министарства спољних послова Руске Федерације. „Сваки покушаји да се један од наше сабраће представи као онај који поседује посебна овлашћења власти над читавом православном васељеном су грешни. То је кршење црквених закона“, - изјавио је предстојатељ Руске цркве. Патријарх Кирил је такође приметио да међуправославни односи пролазе кроз проверу верности канонском поретку. „Нажалост, и даље се споља намеће Православљу страна доктрина о посебним овлашћењима власти мог сабрата, константинопољског патријарха“, - закључио је патријарх московски и све Русије.

Христос Воскресе! https://youtu.be/t_PmU3q5PoM?si=rUL5UsXvYd4O5Ur3

👇 Руска православна црква подржала је ову иницијативу. Представник Цркве Владимир Легоида је напоменуо да би пауза у непријатељствима могла омогућити становницима погођених региона да безбедно присуствују васкршњим службама, изразивши наду да ће све стране поштовати прописе. Хуманитарне иницијативе се такође настављају: на пример, у Калуги и Чебоксарима су освећени васкршњи колачи и послати у зону сукоба за војно особље. Ова иницијатива је део подршке Цркве и јавности усмерене на одржавање духовне везе са празником чак и током војних операција. https://gorthodox.com/news-item/glavnye-novosti-pravoslavnyh-media-s-4-po-11-aprelya-2026

Најважније вести православних медија од 4. до 11. априла 2026. Почетком недеље, хришћански свет је прославио Васкрс: неке цркве су већ прославиле Васкрсење Христово, док су православне започеле Страсну недељу. У том контексту, размењене су међусобне честитке и позиви на мир. Почетком недеље, патријарх московски и све Русије Кирил упутио је васкршње честитке поглаварима неправославних цркава, истичући духовно значење празника као тријумфа живота над смрћу и победе благодати. Међу примаоцима су били папа Лав XIV, Карекин II и други хришћански предводници. Патријарх им је пожелео помоћ у њиховој служби и истакао уједињујући значај Васкрса за све хришћане. Слични гестови су одјекнули и на Блиском истоку: патријарх антиохијски Јован X честитао је источно-католичким примасима, изражавајући наду за мир у региону. Римски папа Лав XIV је у недељу одржао свој васкшњи говор „Urbi et Orbi“. Папа је позвао на одбацивање непријатељства, наглашавајући да је мир немогућ без дијалога и међусобног поштовања. Упозорио је на опасности од „навикавања на насиље“ и осврнуо се на проблем глобалне равнодушности. Такође је најавио молитву за мир у Ватикану 11. априла, позивајући вернике широм света да му се придруже. У својој поруци није нагласио сукобе, већ наду коју Васкрс доноси – као основу за одбацивање насиља и тежњу ка хармонији. Патријарх Вартоломеј је такође посветио своју васкршњу поруку теми молитве за мир, наглашавајући да се Црква током Васкрса моли за „жртве ратног насиља“. Ситуација у Светој земљи се приметно променила до краја недеље: усред проглашеног примирја између Израела и Ирана, верски живот у Јерусалиму је почео да се враћа у нормалу. Након скоро 40 дана ограничења, Црква Светог Гроба, заједно са другим светим местима у граду, поново је отворена. Већ првог дана, тамо су одржане службе на Велики четвртак, које је предводио Теофил III. Власти су појачале мере безбедности, очекујући прилив ходочасника. Раније ове недеље, јерусалимски патријарх Теофил је у свом обраћању говорио о Васкрсу као о празнику који се одвија „у условима испитивања“, наглашавајући да патња не негира наду у Васкрсење и духовно јединство верника. Међутим, до Велике суботе, реторика се померила са присилних ограничења на ишчекивање празника: Јерусалимска патријаршија је позвала хришћане из целог света да се окупе код Гроба Господњег како би учествовали у служби и прославили силазак Благодатног огња, истичући континуитет древне традиције. Ипак, последице сукоба се и даље осећају. Више Цркава остаје опрезно: на пример, Бугарска Црква је одбила да пошаље делегацију у Јерусалим из безбедносних разлога, напомињући да ће верници моћи да приме Благодатни огањ унутар земље. У међувремену, друге помесне Цркве, укључујући Руску Цркву, изјавиле су да ће наставити да га доносе. Док се Јерусалим стабилизовао, ситуација у Либану је остала напета: упркос примирју између Израела и Ирана, борбе на југу земље су се наставиле већи део недеље. Блиско-источни савет цркава прогласио је да је регион суочен са „дубоким искушењем“ и позвао на заштиту цивила, осуђујући нападе и присилно расељавање. Јован X је координирао контакте са поглаварима других цркава и изразио наду за мир у Либану и Сирији. Архиепископ кипарски Георгије је такође изразио подршку Антиохијској цркви, напомињући да ескалација погађа све и захтева међународни одговор. Глобалне организације су се такође огласиле: Светски савет цркава позвао је на прекид ватре, заштиту цивила и поштовање међународног права, упозоравајући на ризик од хуманитарне катастрофе. УН су такође известиле о хиљадама жртава током протеклог месеца и нападима на цивилну инфраструктуру. Тек до краја недеље појавили су се знаци деескалације: САД су, према извештајима медија, привремено гарантовале безбедност Бејрута пре разговора са Израелом. Уочи Васкрса, тема прекида ватре појавила се и у контексту украјинског сукоба. Владимир Путин је прогласио привремени прекид ватре од 11. до 12. априла, позивајући украјинску страну да учини исто. Ово је четврти такав прекид ватре од избијања непријатељстава. 👇

Васкршња посланица јерусалимског патријарха https://zivotcrkve.rs/blog/vaskrshna-poslanica-jerusalimskog-patrijarkha

Црква јерусалимска, заједно са својим благочестивим стадом, представља непролазно и живо сведочанство тајне Васкрсења, односно испуњења Божанског домостроја. Она непрестано слуша заповест Господњу: „И ево, ја сам с вама у све дане“ (Мт. 28, 20), не као сећање на неку прошлу стварност, већ као живо и делатно присуство које превазилази времена и раздобља, људске границе и законе природе.

@zivotcrkve