Правблог Sr

Прослеђено од Религия сегодная Ветар промена у Америчкој архиепископији Константинопоља Данас, на конвенцији Републиканске партије САД (на којој ће Трамп званично бити проглашен за председничког кандидата) изненада се огласио предстојатељ Америчке архиепископије Васељенске* патријаршије архиепископ Елпидофор Ламбриниадис. Његово појављивање на конвенцији републиканаца је прилично неочекивано, због тога што православни Грци у Сједињеним Државама традиционално подржавају Демократску партију, а сам архиепископ Елпидофор је демонстрирао пријатељство са Бајденом. Очигледно, да је чак и архиепископија схватила неизбежност Трампове победе и одлучила је да делује проактивно. Ово су речи молитве, коју је архиепископ Елпидофор јавно произнео на партијском скупу: Помолимо се Господу... Погледај на овај скуп политичких лидера наше земље и даруј им просветљење срца и умова, како би они могли да служе својим суграђанима кроз овај републиканску националну конвенцију. Даруј кандидату за председника Доналду Џеј Трампу и његовим саветницима мудрост, милосеђе, дух дужности, како би они могли да задовоље све потребе Американаца. *) Невероватно да их колеге зову "Васељенском", али истинито. Пре решавања богословске проблематике, многи православни морају да реше своју менталну проблематику.

Трамп је именовао свог потпредседника 40-годишњи сенатор из Охаја Џеј Ди Венс, који је окарактерисан као „већи трамписта од Трампа“ је Трампив избор за његовог подпреседника. Важно је напоменути да се Венс,у јесен прошле године, изјаснио за окончање рата у Украјини по цену територијалних уступака. Такође, он није крио свој скептицизам у погледу могућег успеха Украјине у актуелном рату. Занимљиво, он је такође више пута иступао у одбрану Украјинске православне цркве, оглашавајући постојање верског прогона у Украјини. У марту 2024. The Wall Street Journal је цитирао Венса: „Када амерички лидери ово представљају као рат за демократију и људска права, било би лепо, када би прималац помоћи био мало пажљивији према људским правима, укључујући и верске слободе." Украјина „ради неке прилично лоше ствари“, додао је Венс, позивајући се на „новинске извештаје о истрагама над свештеницима, конфискацију црквене имовине и хапшењу свештеника“. Чини се, да се многима у Кијеву данас погоршало расположење после вести из Милвокија. @kost1969

Атентат на Трампа Реални покушај убиства америчког председничког кандидата (према прелиминарним информацијама, један од Трампових присталица је убијен, а двојица тешко повређена) могао би значајно да промени однос снага у борби за Белу кућу. И учини шансе „републиканца“ на коначну победу још већим. На том фону, исти званични Кијев ће настојати да не покреће теме које изазивају одбојност у „републиканској“ средини. То се посебно тиче питања директне забране Украјинске православне цркве. Као минимум, УПЦ је добила још неколико месеци. Наравно, нико не може да гарантује, да се у случају победе Трампа, на хоризонту неће појавити нови Помпео и да се неће десити нешто слично стварању „ПЦУ“. Међутим, све је ово питање за будућност. Сада УПЦ може да дише мање-више слободно: највероватније, неће ја дирати у већим размерама до зиме.

У „ПЦУ“ „епископи“ уз помоћ снага безбедности шпијунирају „свештенике“ У оквиру расправе о кадровском решењу „јерарха“ из Думенкове организације, испливала је чињеница, да неки „епископи“ „ПЦУ“, уз помоћ агенција за спровођење закона, хакују телефоне својим „свештеницима“ и добијају приступ њиховој личној преписци.

О православној саборности и „папиним каприцима“: одговор римокатоличком теологу (други део) Како је покушај патријарха Вартоломеја, да се представи као мудри „централизатор“, одиграо лошу шалу, када је сам интервенисао у украјинској ситуацији и само погоршао проблем, уместо да га реши. Зашто ово није пример веће користи од „синодалности“, уместо „јаке централизоване моћи“? Даље, римокатолички теолог тврди да је Католичка црква „већ постала истински синодалнија од Истока, у смислу, да је снажно централизовано папство оснажило месне бискупе у њиховој борби против репресивних локалних власти“ и допринело „истинској разноликости на месном нивоу." Овде се такође поставља питање, колико он може да наведе примера, када се се румокатоличке структуре одупрле „обојеним револуцијама“ или компрадорским режимима које намеће Запад? Очигледно, је да су политички погледи Чапа, као и Римо-католичке цркве у целини, прилично ригидни и тешко да могу да изађу из оквира западног модела глобализма (под контролом геополитичког „папства“ Сједињених Држава). За то време, „ћелијска“ структура Православља је много флексибилнија на политичком плану и оставља простор за алтер-глобализам, водећи рачуна о интересима свих, а не само Запада. На крају крајева, сам римокатолички аутор прецртава сва своја расуђивања о предностима папства, рекавши на крају свог чланка, да Католичкој цркви „не требају стотине националних експеримената“, већ јој је потребан „једноставно најбољи папа“. То јест, он сам признаје, да пирамидална структура католицизма јако зависи од субјективизма једне особе. Зашто је онда римокатолички систем бољи или стабилнији од православног, ако га могу разлабавити „папини каприци”? #Александр_Подгорный

О православној саборности и „каприцима папе“: одговор римокатоличком теологу (први део) Римокатоличко издање The Catholic World Report је објавило је чланак римокатоличког професора теологије Ларија Чапа (Larry Chapp), у којем он критикује концепт „синодалности“ и покушава да ограничи моћ римског папе. Овај чланак је значајан по томе, што је његов аутор крајње саркастичано говорио у вези са тврдњом, да „Латинска црква може научити од Истока како да буде 'синодална'". И изјавио је да, католицизам наводно има већи степен „синодалности“ од Православне цркве. По његовом мишљењу, православље је „скуп конкурентних националних идентитета“, а не права синодална структура достојна подражавања. „Назвати овај (православни - ред.) модел 'синодалним' - значи понизити овај термин толико да он игуби смисао“, - тврди аутор. Овакви напади очигледно заслужују одговор. Поготово у контексту, да су поједини православни јерарси и теолози, под утицајем неког комплекса инфериорности, склони да прихвате ову критику и покушавају да у Православље уведу римокатолички модел централизоване власти. На пример, аргументи патријарха Вартоломеја готово од речи до речи понављају римокатоличку пропаганду у вези са Православљем. О томе, да ће се без једног управљајућег центра Православље претворити у окупљање етнофилетских структура итд. По нашем мишљењу, иако признајемо постојање одређених проблема у православљу, нема разлога да се осећамо инфериорним пред лицем „корпоративног јединства“ католицизма. Штавише, може се тврдити, да нам, споља „анархична” саборна структура Православне цркве, омогућава да сачувамо аутентични универзализам хришћанства, а да га не заменимо псеудо-универзалним западним глобализмом. Тако, Чап тврди, да је јака централизована власт нужна због тога, да би се Црква, која се простире по целом свету, одржала уједињеном. Док „'синодалност' у англиканском или православном стилу води ка распаду правог црквеног јединства". И као пример наводи неуспех Критског сабора, у коме је неколико помесних православних Цркава одбило да учествује. Међутим, оно што римокатолички теолог назива неуспехом, може се назвати способношћу Православља да се одупре покушајима наметања концепата који су у супротности са православним богословљем. А што је немогуће у католицизму, где су све енциклике римског папе или декларације куријалних структура обавезујуће за све римокатолике. На пример, са православне тачке гледишта, "неуспех" за црквено јединство је декларација „Fiducia Supplicans“, са којом афричке помесне римокатоличке структуре очигледно нису биле задовољне. Дакле, шта је овде „право црквено јединство“? Чапа можемо запитати, како тачно папски ауторитет прави разлику између „каприца локалног осећања“ (како се он то изразио) и аргументованих богословских примедби? И на основу чега он верује, да римски папа не може да погреши у питањима моралне доктрине? Само молимо, без толико нужног позивања на папску непогрешивост. Пошто је очигледно, да зависност целе Цркве од једног човека (неважно је колико он саветника има) може да одигра веома лошу шалу са њом.

Прослеђено од Религия сегодня Шта смо научили из интервјуа апостолског нунција у Украјини, надбискупа Висвалдаса Кулбокаса 1. Папска реторика о „размјени свих за све” је - фикција, и, реална ватиканска бирократија је циљано радила на размјени појединих свештеника УГКЦ. 2. Званична мисија Ватикана на повратку деце у Украјину је - апсолутно непродуктивна. Само једно дете је враћено (у тренутку повратка - већ има 18 година). 3. У посредничке активности Ватикана између Украјине и Русије су укључени многи канали: то је лично папа Франциско, и специјални представник кардинал Зупи и државни секретар кардинал Паролин; УГЦЦ и Амбасада Украјине при Светој Столици; Руске власти и РПЦ. 4. Упркос формалном „неутралном“ статусу Свете Столице на самиту у Швајцарској, Ватикан је извршио утицај на Бразил и Аргентину да их убеди да потпишу завршни коминике. 5. Планирана је посета државног секретара кардинала Паролина Кијеву. 6. У припреми је друга посета специјалног представника кардинала Зупија. 7. У РПЦ, међу заграничним свештенством и епископатом (sic!) има оних који желе да „оживе и обнове” односе са Ватиканом.

Оправдавање Феофаније: принцип "повући за уши" - 2 На званичном сајту Бугарске цркве се наводи, да су у име митрополита Агафангела* прочитани поздрави и уручени поклони бугарском патријарху. Међутим, није забележено, да су то учинили представници званичне делегације Одеске епархије. Једног од придошлих из Украјине, предстојатељ БПЦ познаје лично. Реч је о свештенику Георгију Мартинову, који брине о бугарској дијаспори у одеској области. Не мислимо, да исти однос повезује патријарха Данила са „веселим чиновником“ [архиђакон је веселник који стално снима неке видео записе, и феофанијевски манита у њима]. Стога, не вреди говорити, да је предстојатељ БПЦ показно примио присталицу Феофаније. На службеном сајту Бугарске цркве Палчук ​​се уопште не помиње. Ни као представник, ни као изасланик митрополита одеског. За разлику од свештеника Георгија Мартинова. Заузврат, бугарски првојерарх је у свом одговору** на честитке изразио подршку прогоњеној УПЦ, а не УПЦ која је прогласила независност од РПЦ. *) На вечерње у Саборном храму Свете мученице Недеље, где је извршено наречење бугарског патријарха за митрополита софијског, стигли су представници Одеске епархије УПЦ. Један од њих је прочитао поздравну беседу епископа Агафангела на руском језику и предстојатељу БПЦ поклонио панагију и икону Пресвете Богородице. **) Патријарх бугарски Данило је у одговору на честитке митрополита Агатангела рекао следеће: „Благодарим Вам за добре жеље, за молитве, које су нам посебно драгоцене, зато што знамо да долазе из исповедничких срца, из срца, која трпе гоњења, изузетне тешкоће рата и прогоне против Цркве. Пренесите нашу благодарност Његовом Високопреосвештенству и засведочите пред њим, да ми, као чланови Једне Свете Католичанске и Апостолске Цркве, знамо, по речи светог апостола Павла, да када страда један члан Цркве, страдају сви. Ми нисмо равнодушни према страдањима које трпите од рата и гоњења Свете Православне Цркве. Бог нека вам да помоћ, трпљење, да претрпите до краја спасења својих душа ради. Благодарим вам од свег срца!“ Српски коментар: Лепо од одеског митрополита за активитет, баш лепо. Бугарски патријарх је човек хришћанин, и културан, те је у одговору говорио о "исповедничким срцима"... Иако, вероватно, и сам зна да би са Агафангелом прошао исто као прота Димитриј Матиенко!

Да ли је папа Франциско „глас глобалног Југа“? Веома често, експерти из области религије, покушавајући да покажу своју ерудицију, римског папу називају „гласом глобалног Југа“, напомињући његово латиноамеричко порекло и зависност од тзв. „теологија ослобођења”. Међутим, таква „модна“ дефиниција карактера Францисковог понтификата захтева озбиљно појашњење и диференцијацију појмова. Пре свега, сам појам „глобални Југ” је сам по себи крајње противречан, пошто обједињује земље веома различитих културних и друштвено-политичких садржаја. Покушај да се Латинска Америка, Африка, Индија, Кина и друге земље угурају у једну категорију није увек оправдан са становишта стварног стања ствари. Тим више, са становишта стања у Католичкој цркви. Може ли се тврдити, да су земље „глобалног Југа” тренутно најутицајније у католицизму? С једне стране, папа Франциско, говорећи о земљама Латинске Америке и Африке, се позива на „социјалистички“ дискурс у духу „теологије ослобођења“, позивајући на заштиту ових земаља од експлоатације, конзумеризма итд. „О широком спектру питања социјалне политике, од рата и мира и климатских промена до анализе глобалног капитализма, папа Франциско и афрички католицизам се слажу у целини“, - каже Џон Л. Ален, амерички новинар и уредник католичког часописа Crux. С друге стране, када је реч о моралној доктрини Католичке цркве и питањима као што су други брак и ставови према хомосексуалним браковима, папа Франциско више слуша глас немачких напредњака него глас афричких бискупа као што је кардинал Роберт Сара или кардинала Фридолин Амбонга из Конга. Познато је да је афрички бискупат веома оштро одреаговао на декларацију Fiducia Supplicans и постао готово главна опозиција овом документу. „Постоји посебна иронија у томе, да је у историји први папа из света у развоју, који себе види као апостолом периферије, ипак, следио унутрашњи црквени програм, који често одражава програм Запада, изазивајући отпор и узнемиреност традиционално маргинализованих делова света, коме он тако јасно жели да служи и представља га“, - примећује Џон Л. Ален. Дакле, можемо донети закључак, да Франциско, у најмању руку, није глас „глобалног Југа”, када је у питању унутрашња црквена политика. Он остаје под утицајем западне лево-либералне агенде. Међутим, конзервативни Африканци имају шансу да повећају свој утицај у Католичкој цркви, указује Ален. Током 20. века, римокатоличко становништво подсахарске Африке порасло је са 1,9 милиона на више од 130 милиона људи. Меморијална семинарија Бигард на југо-истоку Нигерије се сматра се највећом римокатоличком семинаријом на свету: број ученика у њој је отприлике једна петина укупног броја семинариста у Сједињеним Државама. У краткорочној перспективи, Африканци могу играти важну улогу у следећој конклави. Тренутно, од 127 афричких електора, то јест кардинала млађих од 80 година, оних који имају право да бирају папу, има 17. И, највероватније ће конзервативни табор у оквиру Колегијума кардинала ће направити своје изборне калкулације, узимајући у обзир подршку афричког блока. Што сугерише, да би афрички бискупи могли бити у доброј позицији да утичу на резултат. #Александр_Подгорный

Одржан је четврто заседање Радне групе за интеракцију између Руске православне цркве и Управе за верске послове Турске Протојереј Игор Јакимчук је у свом иступању упознао присутне са чињеницама кршења права верника Украјинске православне цркве, отимањем и скрнављењем храмова и манастира у Украјини, прогоном свештенства. Свештеник Георгиј Сергејев је говорио о пастирској бризи над православним Русима у Турској и захвалио државном руководству ове земље на пруженој могућности да се врше богослужења за Русе, укључујући и на историјским местима региона. https://mospat.ru/ru/news/91959/