Суннат китоблари
Open in Telegram
Салафи солиҳлар ақидаси (Ҳозирда Ҳарб ибн Исмоил Кирмоний рохимаҳуллоҳнинг «Суннат китоби» дан асарлар қўйилмоқда)
Show more420
Subscribers
No data24 hours
No data7 days
No data30 days
Data loading in progress...
Similar Channels
Tags Cloud
No data
Any problems? Please refresh the page or contact our support manager.
Incoming and Outgoing Mentions
---
---
---
---
---
---
Attracting Subscribers
April '25
April '25
+22
in 0 channels
March '250
in 0 channels
Get PRO
February '250
in 2 channels
Get PRO
January '250
in 2 channels
Get PRO
December '24
+6
in 0 channels
Get PRO
November '24
+23
in 0 channels
Get PRO
October '24
+17
in 0 channels
Get PRO
September '24
+23
in 0 channels
Get PRO
August '24
+33
in 1 channels
Get PRO
July '24
+23
in 0 channels
Get PRO
June '24
+31
in 0 channels
Get PRO
May '24
+45
in 1 channels
Get PRO
April '24
+36
in 0 channels
Get PRO
March '24
+53
in 0 channels
Get PRO
February '24
+52
in 0 channels
Get PRO
January '24
+48
in 0 channels
Get PRO
December '23
+9
in 1 channels
Get PRO
November '23
+49
in 6 channels
Get PRO
October '23
+35
in 1 channels
Get PRO
September '23
+57
in 0 channels
Get PRO
August '23
+73
in 0 channels
Get PRO
July '23
+37
in 0 channels
Get PRO
June '23
+38
in 0 channels
Get PRO
May '23
+24
in 0 channels
Get PRO
April '23
+28
in 0 channels
Get PRO
March '23
+30
in 0 channels
Get PRO
February '23
+44
in 0 channels
Get PRO
January '23
+30
in 0 channels
Get PRO
December '22
+283
in 0 channels
Channel Posts
225. Бизга Ҳумайдий ривоят қилиб айтди: Бизга Суфён ривоят қилиб айтди: Бизга Абуз Зинад Аърождан, у киши Абу Ҳурайра розияллоҳу анҳудан ривоят қилди, у киши деди: Росулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам дедилар: «Одам алайҳиссалом билан Мусо алайҳиссалом ҳужжатлашиб қолишди. Мусо алайҳиссалом: «Эй Одам! Сиз бизнинг отамизсиз, бизларни ноумид қилдингиз, бизни жаннатдан чиқардингиз, деди.
Одам алайҳиссалом: «Эй Мусо! Аллоҳ сени ўз каломи билан танлаб олган, сенга ўз қўли билан лавҳларда (тавротни) ёзиб берган. Аллоҳ мени яратишидан қирқ йил аввал менга уни тақдир қилган ишга кўра мени маломат қилмоқдамисан?!» деди.
Росулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам: «Бас, Одам Мусони ҳужжатда енгди, Одам Мусони ҳужжатда енгди», дедилар.
| 2 | ٢٢٥ - حدثنا الحميدي، قال: حدثنا سفيان، قال: ثنا أبو الزِّناد، عن الأعرج، عن أبي هريرة، قال: قال رسول الله ﷺ : «احتج آدم وموسى، فقال موسى: يا آدم؛ أنت أبونا [خيبتنا]، وأخرجتنا من الجنة!
فقال آدم: يا موسى؛ اصطفاك الله بكلامه، وخطَّ لك في الألواح بيده، أتلومني على أمر قدَّره الله عليَّ قبل أن يخلقني بأربعين عامًا؟».
قال رسول الله ﷺ : «فحج آدم موسى، فحج آدم موسى». | 0 |
| 3 | 224. Бизга Муҳаммад ибн Мусоффа ривоят қилиб айтди: Бизга Бақийя Умар ибн Муҳаммаддан, у киши Зайд ибн Асламдан, у киши отасидан, у киши Абу Ҳурайра розияллоҳу анҳудан, у киши Росулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламдан ривоят қилди: Вақтики ушбу: «Сизлардан тўғри йўлда бўлишни хоҳловчилар учун (бир эслатмадир)». [Таквир: 28] ояти нозил бўлгач, (мушриклар) Набий соллаллоҳу алайҳи ва салламга: «Ушбу иш бизгадир. Агар хоҳласак тўғри йўлда бўламиз, агар хоҳласак эса тўғри йўлда бўлмаймиз», дейишди.
Аллоҳ таоло у зотга Жибрийл алайҳиссаломни шундай деган ҳолда туширди: «Улар ёлғон айтишди, эй Муҳаммад: «Оламларнинг Роббиси хоҳламаса, сизлар хоҳлай олмассизлар». [Таквир: 29].
Бу нарса Росулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламдан ғам-қайғуни кетказди. | 0 |
| 4 | ٢٢٤ - حدثنا محمد بن مصفى، قال: ثنا بقية، عن عمر بن محمد، عن زيد بن أسلم، عن أبيه، عن أبي هريرة، عن رسول الله ﷺ لما نزلت: ﴿لِمَن شاء مِنكُمْ أن يَسْتَقِيمَ﴾ [التكوير ٢٨]
قالوا: الأمر إلينا، إن شئنا استقمنا، وإن شئنا لم نستقم.
فاهبط الله عليه جبريل يقول: كذبوا يا محمد: ﴿وما تَشاؤُونَ إلّا أن يَشاء اللَّهُ رَبُّ العالَمِينَ﴾ [التكوير ٢٩]
ففرج ذلك عن رسول الله ﷺ. | 0 |
| 5 | 223. Бизга ибн Мусоффа ривоят қилиб айтди: Бизга Абул Муғийра ривоят қилиб айтди: Бизга Абу Яҳё Яманий / Ҳабаший ривоят қилиб айтди: Мен Товусдан Ибни Аббосдан ривоят қилаётганини эшитдим, у киши деди: Росулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам дедилар: «Ҳар бир умматнинг мажусийси бор. Менинг умматимнинг мажусийлари — Аллоҳнинг тақдирларини ёлғонга чиқараётган қавмлардир. Қадарни ёлғонга чиқаришликнинг энг қуйиси иймондан сўнг Аллоҳга ширк келтирган кимса кабидир». | 0 |
| 6 | ٢٢٣ - حدثنا ابن مصفى، قال: حدثنا أبو المغيرة، قال: ثنا أبو يحيى اليماني / الحبشي، قال: سمعت طاوسًا يحدث عن ابن عباس، قال: قال رسول الله ﷺ : «لكل أمة مجوسٌ، وإن مجوس أمتي لأقوام يكذبون بمقادير الله، وإن أدنى تكذيب بالقدر كمثل من أشرك بالله بعد الإيمان». | 0 |
| 7 | 222. Бизга Муҳаммад ибн Мусоффа ривоят қилиб айтди: Бизга Бақийя Саид ибн Абу Жамилдан, у киши Собитул Бунонийдан ривоят қилиб айтди: Ибни Умар розияллоҳу анҳумодан шундай деяётганларини эшитдим: Росулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламдан шундай деяётганларини эшитдим:
«Ёлғончи, зиндиқлар пайдо бўлишади. Огоҳ бўлинг, улар ушбу умматнинг мажусийларидир. Қайси бир уммат ҳалок бўлган бўлса, ўз ширки сабаб ҳалок бўлишган. Уларнинг иймонидан сўнг ширкининг бошланиши тақдирни ёлғонга чиқаришлик билан бўлган эди». | 0 |
| 8 | ٢٢٢ - حدثنا محمد بن مصفى، قال: حدثنا بقية، عن سعيد بن أبي جميل، عن ثابت البُناني، قال: سمعت ابن عمر يقول: سمعت رسول الله ﷺ يقول: «يكونون مكذبين زنديقين؛ ألا وهم مجوس هذه الأمة، ما هلكت أمة قط إلا بشركها، وكان بدو شركها بعد إيمانها إلا بتكذيب للقدر». | 0 |
| 9 | 221. Бизга Муҳаммад ибн Мусоффа ривоят қилиб айтди: Бизга Бақийя ривоят қилиб айтди: Бизга Ибну Аби Жамила Нофеъдан, у киши Ибни Умардан, у киши Набий соллаллоҳу алайҳи ва салламдан ривоят қилди. Набий соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтдилар:
«Агар Аллоҳ маъсият қилинмаслигини хоҳлаганида, иблисни яратмас эди». | 0 |
| 10 | ٢٢١ - حدثنا محمد بن مصفى، قال: حدثنا بقية، قال: حدثنا ابن أبي جميلة، عن نافع، عن ابن عمر، عن النبي ﷺ قال: «إن الله لو شاء أن لا يعصى ما خلق إبليس». | 0 |
| 11 | 220. Бизга Зайд ибн Язид ривоят қилиб айтди: Бизга Абдулмалик ибн Амр ривоят қилиб айтди: Бизга Сулаймон ибн Суфён Абдуллоҳ ибн Динордан, у киши Абдуллоҳ ибн Умардан, у киши Умар ибн Хаттоб розияллоҳу анҳудан ривоят қилди. Умар ибн Хаттоб розияллоҳу анҳу дедилар: «Вақтики ушбу: «Улардан бадбахтга учраганлари бор ва улардан соадатга учраганлари бордир». [Ҳуд: 105] ояти нозил бўлгач, мен Набий соллаллоҳу алайҳи ва салламдан сўраб: «Эй Росулуллоҳ! Киши нимага кўра амал қилади! Битилган ишга кўрами? Ёки битилмаган ишга кўрами?», дедим.
Шунда у зот: «Эй Умар! Балки, (тақдирда) битилган ишга ва қаламлар ёзган нарсага кўрадир. Бироқ, барча яралган нарса учун муяссар қилинувчидир» дедилар. | 0 |
| 12 | ٢٢٠ - حدثنا زيد بن يزيد، قال: حدثنا عبد الملك بن عمرو، قال: حدثنا سليمان بن سفيان، عن عبد الله بن دينار، عن عبد الله بن عمر، عن عمر بن الخطاب قال: لما نزلت ﴿فَمِنهُمْ شَقِيٌّ وسَعِيدٌ﴾ [هود ١٠٥] سألتُ النبي ﷺ فقلت: يا رسول الله؛ فعلى ما يعمل! أعلى أمر قد فرغ منه؟ أم شيء لم يفرغ منه؟
قال: «بل على شيء قد فرغ منه، وجرت به الأقلام يا عمر؛ ولكن كل ميسر لما خلق». | 0 |
| 13 | 219. Бизга Муҳаммад ибн Мусоффа ривоят қилиб айтди: Бизга Бақийя ибн Валид Ҳабиб ибн Умар Ансорийдан, у киши отасидан, у киши Ибни Умар розияллоҳу анҳумодан, у киши Росулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламдан ривоят қилди. Росулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам дедилар: «Қиёмат куни нидо қилувчи: "Аллоҳнинг хусуматчилари ўринларидан турсин!" деб нидо қилади. Улар эса қадарийлардир». | 0 |
| 14 | ٢١٩ - حدثنا محمد بن مصفى، قال: حدثنا بقية بن الوليد، عن حبيب بن عمر الأنصاري، عن أبيه، عن ابن عمر، عن رسول الله ﷺ أنه قال: «ينادي مناد يوم القيامة: ليقم خصماء الله، وهم القدرية». | 0 |
| 15 | 218. Бизга Абур Робиъ Заҳроний ривоят қилиб айтди: Бизга Абдуллоҳ ибн Язид Муқриъ ривоят қилиб айтди: Бизга Абдуллоҳ ибн Лаҳийъа ибн Уқба ривоят қилиб айтди: Менга Амр ибн Шуъайб ривоят қилиб айтди:
«Саид ибн Мусаййибнинг олдида эдим, шу вақт унинг олдига бир киши келиб: "Одамлар: «Аллоҳ таоло амаллардан ташқари барча нарсани тақдирлаб қўйгандир» деб айтишяпти", деди.
Саид шундай ғазабландики, ҳечҳам у кишини бу каби ғазабланганини кўрмаган эдим, ҳатто у киши туришга уринди. Сўнгра: «Улар буни қилишдилар! Улар буни қилишдилар! Уларнинг қилаётган амалларига вой бўлсин! Аммо мен эса, улар ҳақида уларга ёмонлик жиҳатидан кифоя қиладиган ҳадис эшитганман», деди.
— «Эй Абу Муҳаммад, Аллоҳ сизга раҳм қилсин, ўша қайси (ҳадис) эди?» дедим.
— У киши: « Менга Рофиъ ибн Ходийж Набий соллаллоҳу алайҳи ва салламдан ривоят қилди. Набий соллаллоҳу алайҳи ва саллам: «Тезда умматим ичида ўзлари сезмаган ҳолда Аллоҳни ва Қуръонни ёлғонга чиқарадиган қавмлар бўлишади», дедилар.
— «Эй Росулуллоҳ! Улар қандай айтишади?» дедим.
— «Улар қадарнинг баъзисига иқрор бўлишади ва баъзисига эса кофир бўлишади», дедилар.
— «Эй Росулуллоҳ! Улар нима деб айтишади?» дедим.
— «Улар: "Яхшилик Аллоҳдандир, ёмонлик эса иблисдандир” дейишади. Сўнгра улар бу гапига Аллоҳнинг китобини ўқишади, бас натижада иймон ва маърифатдан сўнг Аллоҳга ва Қуръонга кофир бўлишади. Бас, умматим улардан адоват ва нафратга дуч келади. Сўнгра ҳайвонга айланиш бўлади, уларнинг барчаси маймунлар ва чўчқаларга айлантирилади. Сўнгра ер ютиш бўлади, улардан нажот топадигани жуда оз бўлади. Ўша кунда мўмин кишининг ҳурсандчилиги кам, ғам-ташвиши эса қаттиқ бўлади», дедилар.
Сўнгра Набий соллаллоҳу алайҳи ва саллам йиғладилар, ҳатто биз ҳам у зотнинг йиғлашига қўшилиб йиғладик.
— Шунда у зотга: «Эй Росулуллоҳ! Нимага йиғлаяпсиз?!» дейилди.
— «Уларга раҳмим келиб. Бадбахт одамлар. Чунки улар орасида тиришқоқлари ва ибодатгўйлари ҳам бордир. Бироқ улар ушбу сўзни биринчи айтганлардан эмасдир. Бани Исроилдан ҳалок бўлган кишиларнинг кўплари қадарни ёлғонга чиқаришлик билан бўлганди», дедилар.
— Яна у зотга: «Эй Росулуллоҳ! Қадарга иймон келтириш нима?» дейилди.
— «Ёлғиз Аллоҳга иймон келтиришинг, ҳамда жаннатга ва дўзахга иймон келтиришинг. Ва Аллоҳ таборак ва таоло у иккаласини ҳалқни яратишлигидан олдин яратганлигини, сўнгра эса у иккаласи учун ҳалқни яратганлигини билмоқлигинг. Бас, улардан хоҳлаган кимсаларни жаннат учун, улардан хоҳлаган кимсаларни дўзах учун қилди. Бу эса у зотдан бўлган одилликдир. Барча одамлар битиб қўйилган нарса учун амал қилади, яралган нарсалари томон ҳаракатланувчидир», дедилар.
Мен (Саид ибн Жубайр): «Аллоҳ ва Унинг Росули рост айтди» дедим. | 0 |
| 16 | ٢١٨ - حدثنا أبو الربيع الزهراني، قال: ثنا عبد الله بن يزيد المُقرئ، قال: ثنا عبد الله بن لهيعة بن عُقبة، قال: حدثني عمرو بن شعيب، قال: كنت عند سعيد بن المسيب إذ جاءه رجل، فقال: إن ناسًا يقولون: قدر الله كل شيء ما خلا الأعمال.
فغضب سعيد غضبًا لم أره غضب مثله قط، حتى هَمَّ بالقيام، ثم قال: فعلوها! فعلوها! ويحهم لما يعملون؟! أما إني قد سمعت فيهم بحديث كفاهم به شرًا.
فقلت: وما ذاك يا أبا محمد رحمك الله؟
قال: حدثني رافع بن خديج، عن النبي ﷺ قال: «سيكون في أمتي قوم يكذبون بالله وبالقرآن، وهم لا يَشْعرون».
قال: فقلت: يقولون كيف يا رسول الله؟
قال: «يُقِرُّون ببعض القدر و يكفرون ببعض».
قال: قلت: يقولون ماذا يا رسول الله؟
قال: "يقولون الخير من الله، والشر من إبليس، ثم يقرؤون على ذلك كتاب الله؛ فيكفرون بالله وبالقرآن بعد الإيمان والمعرفة، فماذا تلقى أمتي منهم من العداوة والبغضاء، ثم يكون المسخ؛ فيمسخ عامة أولئك قردة وخنازير، ثم يكون الخسف، فَقَلَّ من ينجو منهم، المؤمن يؤمئذ قليل فَرَجُه، شديد غمه".
ثم بكى النبي ﷺ حتى بكينا لبكائه.
فقيل: يا رسول الله، ما هذا البكاء؟!
قال: «رحمة لهم، الأشقياء؛ لأن منهم المجتهد، ومنهم المتعبد، أما إنهم ليسوا بأول من سبق إلى هذا القول، وضاق بحمله ذرعًا، إن عامة من هلك من بني إسرائيل بالتكذيب بالقدر».
فقيل: يا رسول الله، فما الإيمان بالقدر؟
قال: «أن تؤمن بالله وحده، وتؤمن بالجنة والنار، وتعلم أن الله تبارك وتعالى خلقهما قبل الخلق، ثم خلق الخلق لهما، فجعل من شاء منهم للجنة، ومن شاء منهم للنار، عدلًا منه، فكل يعمل لما فرغ منه، وصائر إلى ما خلق له».
فقلت: صدق الله ورسوله. | 0 |
| 17 | 217. Бизга Абул Фазл Аббос ибн Валид ривоят қилиб айтди: Бизга Марвон ибн Муҳаммад ривоят қилиб айтди: Бизга Сулаймон ибн Утба Суламий ривоят қилиб айтди: Бизга Юнус ибн Майсара ибн Халбас Абу Идрис Хавлонийдан, у киши Абу Дардо розияллоҳу анҳудан ривоят қилди: Улар: «Эй Росулуллоҳ! Биз қилаётган амалларга нима дейсиз? Улар ёзиб-битиб қўйилган нарсадагими? Ёки уни ўзимиз янгитдан содир этадиган нарса-ми?», дедилар. Шунда Росулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам: «Ёзиб-битиб қўйилган нарсададир», дедилар. Шунда улар: «Унда қазойи-қадардан сўнг амал қилишни қандай эътибори бор?», дейишди. У зот соллаллоҳу алайҳи ва саллам: «Ҳар бир киши яралган нарсасига муяссар қилинувчидир» дедилар. | 0 |
| 18 | ٢١٧ - حدثنا أبو الفضل عباس بن الوليد، قال: حدثنا مروان بن محمد، قال: حدثنا سليمان بن عُتبة السُّلمي، قال: حدثنا يونس بن ميسرة بن حَلْبَس، عن أبي إدريس الخولاني، عن أبي الدرداء، أنهم قالوا: يا رسول الله؛ أرأيت ما نعمل، أفي شيء قد فُرِغَ منه؟ أم شيء نستأنفه؟
فقال رسول الله ﷺ : «في شيء قد فُرِغَ منه».
قالوا: فكيف بالعمل بعد القضاء؟
فقال رسول الله ﷺ : «كل امرئ ميسر لما خلق له». | 0 |
| 19 | 216. Бизга Мусаййиб ибн Возих ривоят қилиб айтди: Бизга Юсуф ибн Асбот Яҳё Саққоидан, у киши Абу Ҳозимдан, у киши Абу Ҳурайра розияллоҳу анҳудан ривоят қилиб айтди: Росулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам дедилар:
«Ҳечҳам зиндиқлик бўлмаган эди, магар унинг асли қадарни ёлғонга чиқаришлик бўлди». | 0 |
| 20 | ٢١٦ - حدثنا المسيب بن واضح، قال: ثنا يوسف بن أسباط، عن يحيى السقاء، عن أبي حازم، عن أبي هريرة، قال: قال رسول الله ﷺ : ما كانت زندقةٌ قطّ إلا كان أصلها التكذيبَ بالقدر. | 0 |
