ГРАФИТИ - GRAFFITI
Open in Telegram
18+"ГРАФИТИ". Покушаћемо да кроз историју заједно са вама схватимо прошлост,садашњост и погледамо у будућност.Будућност, садашњост и прошлост су делови времена у коме оно што ми зовемо прошлошћу постаје садашњост или будућност и обратно
Show moreThe country is not specifiedThe category is not specified
261
Subscribers
+124 hours
+97 days
+2530 days
Posts Archive
Стеван Инић (1928-1991) је био прва србска жртва у Вуковару 1991. године. Њега је комшија Михајло Мијо Геленчир убио из пиштоља 1. маја 1991. године у Бршадину.
Полицајци из СУП Вуковар нису могли доћи одмах на увиђај, јер су мештани Бршадина видели велику опасност и оборили балване/трупце на цесте, бојећи се нових упада Хрвата у њихово село, да не почине још убистава! Зато су дошли полицајци из СУП Осијек.
Дан касније 2. маја 1991. хрватска специјална полиција упада у Борово Село, али мештани предвођени Вукашином Шошкоћанином су успели да одбију овај напад.
Злочин се десио из шовинистичких побуда и мржње, када је несрећни Стеван Инић носио југословенску заставу на Првомајски уранак у оближњу шуму Ђергај где се већ скупио већи број његових пријатеља и комшија.
Овај догађај је изазвао велики страх и напетост између Срба и Хрвата у источном делу Хрватске. Тензије су подигнуте на највиши ниво, што је резултирало каснијом ескалацијом сукоба у суседном Борову Селу.
Све то је био увод каснија у ратна дешавања у Вуковару 1991. године, с тим да је важно напоменути да Стеван Инић убијен 3 месеца пре ратних дешавања у Вуковару.
ГРАФИТИ
Ђорђе Мартиновић је после пет операција коначно услед жестоких притисака продао своју њиву у Гњилану и населио се у селу Читлук крај Крушевца где је и преминуо 6. септембра 2000. године. Иза себе је оставио супругу Јагодинку, три сина, кћерку и десеторо унучади. Сва три сина и два најстарија унука били су мобилисани за време НАТО агресије односно варварског бомбардовања Србије и Црне Горе 1999. године.
ГРАФИТИ
Слику страдања Ђорђа Мартиновића овековечио је сликар и академик Мића Поповић у својој слици 1. мај 1985. назвавши "Распеће Ђорђа Мартиновића", која га приказује у јасној паралели са распећем Исуса Христа, под будним оком југославенске комунистичке полиције.
Случај Ђорђа Мартиновића подигао је, због своје природе, југословенску јавност на ноге, али ово је био само један од небројених случајева насиља над неалбанцима на Косову и Метохији 1980-их.
ГРАФИТИ
Броз и Доланц
Случај је водио Стане Доланц, савезни секретар унутрашњих послова и шеф контраобавештајне службе СФРЈ. За њега се касније утврдило да је радио за БНД - немачку сигурносно-обавештајну службу.
Ђорђа Мартиновића потом пребацују у Лондон, где га у болници „Сент Џорџ“ два пута оперише проктолог др Питер Холи. Он је после операције изјавио:
„Искључено је свако самоповређивање, злочин сам проучио са својим колегама после увида у комплетну медицинску документацију. Насиље су извршиле најмање три особе!“. Др Питер Холи је након овога од Јанеза Малчинског добио писмо претеће садржине „зато што се меша у унутрашње ствари Југославије“.
За званични Београд, закључак је био другачији. Власти су уз друго саопштење са налазом о „самоповређивању“, супротно првом саопштењу из Гњилана, приложили налаз из Љубљане, као и добијену изјаву самог Мартиновића. Тада 56-годишњи Ђорђе Мартиновић се, према званичној верзији, упустио у хомосексуални акт самозадовољења који је кренуо наопачке. Он је непријатни инцидент напросто свалио на албанске сепаратисте, истовремено га искорштавајући у пропагандне сврхе за демонизацију Албанаца и осликавање Срба као жртава.
ГРАФИТИ
Дана 1. маја 1985. године у 13 часова Ђорђе Мартиновић је пресретнут од косовских Албанаца на својој њиви и набијен на колац, на чијем је врху била полулитарска стаклена пивска флаша. Флаша му је кроз анус набијена у утробу, данцетом на горе, а на дрво била натакнута кроз грлић. Зауставила се тик под десним подребарним луком и поломљена, остала у утроби жртве.
Мартиновић је смогао снаге да се допуже до пута, одакле је пребачен у приштинску болницу. Хитну операцију вађења флаше водила су три хирурга, од којих су двојица били по националности Албанци. Они су накнадно позвали трећег хирурга, Србина др Морачића, уплашени од флаше и срче коју је требало извадити. Др Морачић је после операције описао да је призор који је затекао био „језив“.
Ђорђе Мартиновић је затим из Приштине превежен на Војно-медицинску академију у Београду, где је поново оперисан. Тим од пет лекара који је предводио др Ћерамилац потписује дијагнозу којом се потврђује да самоповређивање ове врсте није могуће.
За све то време, док је тешко болесни Ђорђе Мартиновић лежао на ВМА у Београду. Паралелно се наставља са изнуђивањем признања о самоповређивању, од стране Вукашина Трумпића и Градимира Поповића из правосуђа и то уз присуство полиције. Тадашњи начелник ВМА, генерал ЈНА Владимир Војводић, је одобрио испитивање. Његов заменик, Срђан Крстинић, касније адмирал у Војсци Републике Хрватске, инсистирао је да се Мартиновић избаци са ВМА.
ГРАФИТИ
Црква Светог Преображења Христовог је подигнута на врху узвишења и непосредно се може сагледати са јужне, западне и северне стране. Источна страна цркве је на самој ивици стрмог узвишења, па је њу могуће видети само из даљине, са пута у подножју брда на коме се црква налази.
ГРАФИТИ
Храм Светог Преображења Христовог налази се у селу Стубал, 9 км од Владичиног Хана.
ГРАФИТИ
Манастир Темска
Манастир Темска није само светиња — то је место где се душа смирује, а мисли утихну смештен уз реку Темштицу и окружен нетакнутом природом, овај манастир носи посебну тишину која се не може описати, већ само доживети.
Подигнут у XIV веку и посвећен Светом Георгију, кроз векове је био уточиште вере, наде и духовне снаге за све који су долазили.
Оно што га чини посебним јесте осећај мира који те обухвати чим закорачиш у његово двориште — као да време стане, а све бриге нестану.
Манастир Темска није само место које се обилази — то је место које се памти и носи у срцу.
#православље@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Пушка погинулог српског хероја Предрага Пеђе Леовца данас стоји у његовом дому – не као обично оружје, већ као светиња, као опомена и завет.
Да подсјети. Да не дозволи заборав. Да каже за шта се гинуло.
Предраг Леовац није био човек који одступа. Тешко рањен, са јасном препоруком лекара да мирује најмање годину дана – он бира тежи пут. Бира саборце. Бира част. Враћа се на Кошаре, тамо где се бранила отаџбина, тамо где се мерило ко је какав човек.
И тамо, 14. априла 1999. године, даје оно највредније – свој живот. Такви људи не одлазе. Они остају у темељима народа, у причама које се преносе, у сваком ко зна шта значе ријечи дужност, част и жртва.
Да се не заборави. Да се памти. Да се поштује. Слава хероју!
#кошаре@channelgraffiti
ГРАФИТИ
30. април 1945. - Делови 45. дивизије Југословенске армије, који су прогонили већ разбијене немачке и хрватске јединице, у Другом светском рату ослободили су усташки концентрациони логор "Јасеновац", у којем је ликвидирано најмање 700.000 Срба, Јевреја и Рома. При повлачењу усташе су масакрирале логораше, тако да их је једва стотињак дочекало ослободиоце. Јасеновац је током рата био највећа "фабрика смрти" на Балкану, која је "радила" од лета 1941.
#усташе@channelgraffiti
#ндх@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Мирко Норац
30. април 2000. - Некадашњи агент хрватске Службе за заштиту уставног покрета Рикард Павелић потврдио да је у Госпићу у току ноћи, 18. септембра 1991. године, убијено између 150 и 160 лица, углавном Срба, директно оптуживши Тихомира Орешковића и војног команданта Мирка Норца да су руководили одвођењима и убијањем.
#усташе@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Закржљала раса...Загреб, дочек немачких трупа 1941.
#ндх@channelgraffiti
#усташе@channelgraffiti
ГРАФИТИ
30. април 1941. - Независна Држава Хрватске донела Закон о расној припадности, заштити аријске крви и части хрватског народа.
На основу овог акта у усташкој држави почели су прогони и убијање Срба, Јевреја и Рома.
Закон је издао Анте Павелић, поглавар Независне Државе Хрватске - марионетске фашистичке творевине настале у Другом светском рату, после уласка немачких нацистичких јединица у Загреб, где их је хрватско становништво масовно и одушевљено поздравило.
#ндх@channelgraffiti
#усташе@channelgraffiti
ГРАФИТИ
30. април 1999. Авиони НАТО пакта имали 600 полетања над СР Југославијом.
Бомбардована је околина Плава село Мурино, на североистоку Црне Горе, када је убијено 6 цивила, од тога 3 деце, а 10 их је рањено. Уништен је мост на Лиму, Дом културе и фабрика текстила.
#милосрднианђео@channelgraffiti
ГРАФИТИ
ВЕРА ЈЕ ТЕМЕЉ НАШЕГ ЖИВОТА, БЕЗ ЊЕ МИ СМО САМО ТЕЛО! Патријарх српски Порфирије
ДОБРО ЈУТРО БРАЋО И СЕСТРЕ!!!
ГРАФИТИ
По народном предању, Маглич је Јеринин град, тврђава коју је народ везао за Проклету Јерину и тешку муку градње.
Историја, међутим, прича опрезније: порекло Маглича није до краја расветљено, а историчари га пре везују за време Немањића него за Јерину Бранковић. Зато Маглич и данас стоји између легенде и историје.
ГРАФИТИ
29. април 2007. У Загребу, умро бивши хрватски премијер Ивица Рачан и дугогодишњи председник Савеза Комумиста Хрватске, који су после променили име у Социјалдемократска партија. Рачан је једна од важних карика у разбијању Југославије почетком деведесетих година 20. века.
На изборима који су одржавани у СР Хрватској априла 1990. своје гласове је предао свом главном конкуренту Фрањи Туђману, иако је пар месеци раније оптуживао његови странку да има опасне намере...
2000. године се поново враћа на власт и саставља Министарски савет Хрватске, али није ништа значајно учинио да раскринка Туђманов режим.
Положио је маја 2002. венац и одао пошту усташким крволоцима на Блајбургу, при чему је изједначавао то са Јасеновцем.
#усташе@channelgraffiti
ГРАФИТИ
29. април 2003. У Загребу, умро хрватски генерал Јанко Бобетко (84) кога је Хашки трибунал оптужио за ратне злочине над Србима у Медачком џепу 1993. Поред тога, Бобетко је одговоран за злочиначке акције против Срба у Северној Далмацији (Масленица), као и у Херцеговини (злочиначке операције Чагаљ 1992. и Бура 1994.). Одговоран је и за прогон и етничко чишћење Срба из Западне Славоније (Бљесак). Бобетко спада у ону групу Титових генерала који су раних деведесетих година прешли на страну хрватских сепаратиста и паравојних формација.
#усташе@channelgraffiti
ГРАФИТИ
29. април 1999. У Србији, авиони НАТО пакта срушили мост у Грделичкој клисури. Гађани су релеји широм Србије: Борча, Авала, Фрушка Гора, Црни Врх, Овчар бања и др. На Подгорицу пало 70 пројектила. У Београду бомбама срушен Авалски торањ, један од симбола српске престолнице.
#милосрднианђео@channelgraffiti
ГРАФИТИ
