ГРАФИТИ - GRAFFITI
Open in Telegram
18+"ГРАФИТИ". Покушаћемо да кроз историју заједно са вама схватимо прошлост,садашњост и погледамо у будућност.Будућност, садашњост и прошлост су делови времена у коме оно што ми зовемо прошлошћу постаје садашњост или будућност и обратно
Show moreThe country is not specifiedThe category is not specified
261
Subscribers
+124 hours
+97 days
+2530 days
Posts Archive
29. април 1945. Код Минхена америчке трупе су у Другом светском рату ослободиле најстарији немачки концентрациони логор Дахау у Баварској, који су нацисти основали још 1933. У њему је убијено око 70.000 људи, од чега најмање 600 Срба, иако постоје индиције да их је било далеко више.
ГРАФИТИ
ПРЕСТАНАК РАДА ЛОГОРА
Почетком септембра 1944. било је сасвим извесно да Немци неће моћи да издрже снажан притисак ослободилаца на град Ниш, који је растао из дана у дан. Штаб дивизије „Принц Еуген“ (сачињен углавном од Дунавских Немаца) планирао је нов распоред својих снага и преношење свог командног места из Ниша у Крушевац. Тако је у склопу тих припрема наређено и расформирање логора.
Непосредно пре расформиравање логора Црвени Крст и одласка Гестапоа из Ниша, 14. септембра 1944. године, стрељана је последња група логораша, на северној страни логорског круга. Највероватније је то била група оних који су на Бубњу уништавали трагова нацистичког злочина и који су за то време чувани и храњени у нишком концентрационом логору, одакле су их нацисти сваког дана одвозили камионима на присилни рад.
Датум 14. септембра 1944. године, када су последњи логораши у подне изведени из круга и упућени ка градском пољу, а потом са стражарских кула поубијани, сматра се и датум када је званично логор престао да функционише.
#немачкизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
БРОЈ ЖРТАВА
Према непотпуним подацима сматра се да је преко 30.000 људи прошло кроз логор Црвени Крст, од којих је око 10.000 (процена се креће и до 12.000) убијено на локацији Бубањ. Према поузданим подацима, до сада је утврђено 3.550 имена стрељаних, до 14. септембра 1944. године.
Тачан број стрељаних није могао бити утврђен због недостатка валидне документације и чињенице да су Немци уништавали посмртне остатке, јер су претпостављили да ће по завршетку рата доћи до прекопавања бубањске раке и пребројавања лешеви оних које су стрељали. Зато су Немци, како би прикрили своје злочиначко дело, вршили паљење посмртних остатака стрељаних на Бубњу. За ову активност у јулу 1944. године Немци су ангажовали италијанске заробљенике.
Велики део заточеника затварању логора пребачен је у логор Сајмиште или друге логоре широм Европе. Жртве логора су били симпатизери покрета отпора, четници, комунисти, Јевреји и Роми. Више од 300 србских Рома је убијено у кампу.
#немачкизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Вернер Шулц, наредник СС јединица
Трећи и најозлоглашенији командант логора Црвени Крст од априла 1943. године. Добио је надимак „Моткар“ јер је затвореника тукао до бесвести са мотком. Рођен је у Келну (Немачка). Био је крупан али ограничене интелигенције. Често је водио са собом пса.
#немачкизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
SS- капетан Ерих Винеке, други шеф нишког Гестапоа од марта 1942. до повлачења из града и други
командант логора Црвени Крст - велики злочинац. Ослобођен на процесу против немачких функционера у
Хановеру. После рата радио као адвокат у Немачкој
#немачкизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Логором Црвени Крст управљали ду поверљиви људи немачког Гестапоа.
Хајнрих Брант, капетан СС јединица
Рођен 27. августа 1908. у Брекведу (Немачка). Оснивач нишког концентрационог логора и први шеф нишког Гестапоа. Касније шеф одсека за борбу против четничког покрета Драже Михаиловића у Београду. Одговоран је за масовне злочине према Михаиловићевим људима у окупираној Србији (1941-1944). Никада није изручен југословенским властима. После рата радио као иследник у полицији у Салцбургу.
#немачкизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Неке логораше су стављали у самице у којима је под био покривен бодљикавом жицом. Логораши су ту могли само да стоје и никако нису могли да спавају. Недостатак сна их је врло често доводио до лудила.
Једна од страшних тајни нишког логора била је и та, да је и много деце покупљено у рацијама и завршавало у логору. Немци су допуштали родбини могућност да у логор дође отац и својим животом замени дете. Дете би излазило, а отац остајао у логору. Није познато да је то забележено у још неком логору током Другог светског рату.
#немачкизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Током 1943. и 1944. године у Логору Црвени Крст било је и мањих група Енглеза и Руса који су заробљени после ваздушних борби. Ова категорија затвореника била је најмалобројнија и они нису стрељани, јер су према њима Немци поштовали Женевску и Хашку конвенцију о поступку за ратним заробљеницима.
Прво масовно стрељање 700 логораша и затвореника требало је да буде извршено у периоду од 16. до 20. фебруара 1942. године, по наређењу немачког генерала Паул Бадер који је у свом десетодневном извештају од 10. фебруара 1942. наредио да се за одмазду у логорима широм Србије стреља 3.484 лица.
#немачкизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Логор Црвени Крст је имао два стална стражарска места и и две куле осматрачнице. Једно са леве стране главног улаза, а друго на супротној страни у непосредној близини собе 12. Стражарска места су за време „шетње’’ логораша удвостручавана. На двема кулама била су два стражара са митраљезима, даноноћно дежурна. Куле су биле снабдевене и рефлекторима.
Таоци су служили за стрељање у случају одмазде. За једног убијеног окупаторског војника страљано је 100, а за једног рањеног 50. Међу таоцима су, у више наврата, довођени и тзв. угледни грађани или „цвет нишке чаршије”.
#немачкизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
УСЛОВИ У ЛОГОРУ
До краја марта 1942. године, затвореници широм окупиране Србије, па и у Логор на Црвеном крсту, били су под утицајем немачке немилости. Тако је до ступања на снагу наређења о почетку интернирања животе у разним одмаздама изгубио велики број житеља Србије.
Последње недеље априла 1942. године следило је упутство да се започне са првим интернцијама четничко-партизанских устаничких криваца у немачке радне-концентрационе логоре.
Повремено су затворенике пуштали у шетњу логорским двориштем, с тим што нису смели разговарати, и морали су да се крећу са рукама на леђима и погнуте главе у одређеном кругу.
Према свим затвореници у логору није подједнако поступано. Постојале су категорије унутар којих су припадници различито третирани.
#немачкизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
СТРУКТУРА ЛОГОРАША
Од априла до 22. јуна 1941. године, док Немачка са савезницима још није извела "операцију Барбароса" односно напад на СССР, логор је имао намену за конфинирање националиста, међу које су спадали:
- предратни припадници демократских партија, као носиоци антинемачке политике,
- чланови соколских и четничких удружења,
- православни свештеници, као духовне вође
- учесници Топличког устанка 1917,
- активни краљевски официри
- следбеници демонстрација 27. марта,
До краја октобра 1941.године у логору је било око 600 људи.
Логор на нишком Црвеном крсту, током рата се брзо празнио, али и непрекидно пунио новим затвореницима. Они који нису стрељани на брду Бубњањ, масовно су превожени у логоре широм Европе (Немачку, Аустрију и Норвешку). У тим логорима многи логораши су окончали своје животе. Пут у интернацију из Логора на Црвеном крстуи углавном је ишао преко Бањичког логора у Београду, Сајмишта или директно.
#немачкизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
ОСНИВАЊЕ ЛОГОРА
Концентрациони логор Црвени Крст у Нишу је основан крајем априла 1941. године у магацинској згради коњичког пука „Милош Обилић’’ у Нишу. Његова намена била је привремени смештај ратних заробљеника југословенске краљевске војске - ЈВуО.
Овај концентрациони логор је од 22. јуна 1941. био намењен и за непријатеље Трећег Рајха, односно имао је функцију затвора, који је званично образован средином јуна 1941. од стране СС капетана Хајнриха Бранта (Heinrih Brandt), који је вршио дужност шефа нишког Гестапоа и официра за везу са главним штабом у Београду.
Касарна се налазила недалеко од железничке станице Црвени крст па је и сам логор незванично по њој назван Логор на Црвеном крсту. Овај логор, у свом саставу имао је и стратиште на Бубњу, на коме је вршено стрељање логораша.
Бубањ је пре рата коришћен као полигон на коме је војска Краљевине Југославије изводила бојева гађања. Доградњом барака претворен је у стрелиште на коме су стрељани логораши из Логора Црвени крст и других затвора, на ширем простору Ниша. Логораши су стрељани уторком и петком, а закопавани у гробне јаме које су ишле у цик-цак.
#немачкизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Према подацима послератне југославенске Земаљске комисије за утврђивање ратне штете, кроз логор Црвени Крст је за време окупације прошло преко 30.000 затвореника, углавном Срба, а 10.000 логораша и затвореника из других затвора у граду је убијено односно стрељано је на Бубњу код Ниша. Тачан број стрељаних није било могуће утврдити пошто су нацисти уништили трагове злочина.
Комплекс некадашњег концентрационог логора „Црвени крст“ у Нишу утврђен је за споменик културе од изузетног значаја за Републику Србију одлуком Извршног већа СР Србије из 1979. године.
Логор Црвени крст је данас музејски комплекс "12. фебрурар".
#немачкизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Логор: ЦРВЕНИ КРСТ
Логор Црвени крст у Нишу (нем. Das Anhalterlager), је био један од бројних нацистичких концентрационих логора које су широм Србије основале Немачке окупационе снаге 1941. године за смештај ратних заробљеника југословенске краљевске војске ЈВуО и србских цивила.
Од априла до 22. јуна 1941. године, у време напада Немчке и њених савезника на Сојветски Савез, логор је имао намену за смештај Јевреја и конфинирање националиста, чланови соколских и четничких удружења, православни свештеници, као и народни прваци... активни краљевски официри, који су организовали прве непредате војне одреде, следбеници демонстрација 27. марта и други.
Логор је био смештен у непосредној близини железничке станице „Црвени крст“ у Нишу (по којој је и добио најчешће коришћен назив, Логор Црверни крст),
Логор је формирао шеф Гестапоа у Нишу СС капетана Хајнрих Брант (Heinrih Brandt), који је непосредно био потчињен заповеднику СИПО и СД, пуковнику Шеферу.
#немачкизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
29. април 1941. У Нишу немачки Гестапо основао концентрациони логор Црвени крст. Кроз овај логор за 3.5 године прошло је 30.000 Срба, а око 10.000 је убијено.
За време окупације у Србији (1941-1944), окупатори (Немци и Бугари) хапсили
су, доводили у нишки концентрациони логор, у затворе, интернирали на принудне
радове или у заробљеничким логорима и стрељали на Бубњу код Ниша војно-
политичке кривце (припаднике и присталице четничког и партизанског покрета),
Јевреје, Роме, таоце и остале, првенствено заточенике Казненог завода, који су своје
казне због деликата издржавали још пре рата и странце.
У својој ратној пропаганди 1941. и делимично 1942. години, Немци су за немире у Србији оптуживали припаднике НОП-а, тј. комунисте, а врло често и Јевреје, па су сходно томе и објављивали да су стрељали одређени број комуниста иако су са њима ликвидирали и друге-војне четнике.
#немачкизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Манастир Поганово налази се у живописној клисури реке Јерме, у близини места Поганово код Димитровграда.
Основан је крајем 14. века, а задужбина је властелина Константина Дејановића , који је владао овим крајевима Црква посвећена Светом Јовану Богослову.
ГРАФИТИ
