IIV Kiberjinoyatlarga qarshi kurashish departamenti
O'zbekiston Respublikasi IIV Kiberjinoyatlarga qarshi kurashish departamenti rasmiy kanali. https://www.youtube.com/@cyberpolice_uz https://www.instagram.com/iiv_kiberxavfsizlik_markazi https://www.facebook.com/share/1Afaca9GtF/?mibextid=wwXIfr Kanald
Ko'proq ko'rsatish📈 Telegram kanali IIV Kiberjinoyatlarga qarshi kurashish departamenti analitikasi
IIV Kiberjinoyatlarga qarshi kurashish departamenti (@cyber_102) O'zbek til segmentidagi kanali faol ishtirokchi. Hozirda hamjamiyat 89 892 obunachidan iborat bo'lib, Texnologiyalar & Aralashmalar toifasida 1 415-o'rinni va O'zbekiston mintaqasida 707-o'rinni egallagan.
📊 Auditoriya ko‘rsatkichlari va dinamika
невідомо sanasidan buyon loyiha tez o‘sib, 89 892 obunachiga ega bo‘ldi.
03 Iyul, 2026 dagi oxirgi ma’lumotlarga ko‘ra kanal barqaror faollikka ega. Oxirgi 30 kunda obunachilar soni -1 610 ga, so‘nggi 24 soatda esa -48 ga o‘zgardi va umumiy qamrov yuqori darajada qolmoqda.
- Tasdiqlash holati: Tasdiqlanmagan
- Jalb etish (ER): Auditoriya o‘rtacha 20.38% darajada jalb etiladi. Nashrdan keyingi dastlabki 24 soatda kontent odatda umumiy obunachilar sonining 17.13% ini tashkil etuvchi reaksiyalarni to‘playdi.
- Post qamrovi: Har bir post o‘rtacha 18 318 marta ko‘riladi; birinchi sutkada odatda 15 400 ta ko‘rish yig‘iladi.
- Reaksiyalar va o‘zaro ta’sir: Auditoriya faol: har bir postga o‘rtacha 5 ta reaksiya keladi.
📝 Tavsif va kontent siyosati
Muallif resursni shaxsiy fikrni ifoda etish maydoni sifatida ta’riflaydi:
“O'zbekiston Respublikasi IIV Kiberjinoyatlarga qarshi kurashish departamenti rasmiy kanali.
https://www.youtube.com/@cyberpolice_uz
https://www.instagram.com/iiv_kiberxavfsizlik_markazi
https://www.facebook.com/share/1Afaca9GtF/?mibextid=wwXIfr
K...”
Yuqori yangilanish chastotasi (oxirgi ma’lumot 04 Iyul, 2026 da olingan) sababli kanal doimo dolzarb va katta qamrovli bo‘lib qoladi. Analitika auditoriya kontent bilan faol hamkorlik qilishini, uni Texnologiyalar & Aralashmalar toifasidagi muhim ta’sir nuqtasiga aylantirishini ko‘rsatadi.
🔹 1991 йил — Финляндиялик дастурчи Линус Торвальдс тарихий хабар қолдирган кун: у биринчи марта Linux операцион тизими ядросини яратиш ҳақида эълон қилди. Бу эса замонавий IT дунёсида энг катта инқилоблардан бири бўлди. 🔹 2003 йил — интернет тарихидаги энг йирик вирус ҳужумларидан бири — "Blaster" черв вируси бутун дунё бўйлаб миллионлаб компьютерларга зарар етказди. Бу воқеа киберхавфсизлик соҳасида жиддий сигнал сифатида тарихда қолган.📲 Обуна бўлинг — биз билан хавфсизликда бўлинг! 📱 𝑇𝑒𝑙𝑒𝑔𝑟𝑎𝑚 | 📱 𝑌𝑜𝑢𝑡𝑢𝑏𝑒 | 📱 𝐼𝑛𝑠𝑡𝑎𝑔𝑟𝑎𝑚
🔹 1991 йил — Финляндиялик дастурчи Линус Торвальдс тарихий хабар қолдирган кун: у биринчи марта Linux операцион тизими ядросини яратиш ҳақида эълон қилди. Бу эса замонавий IT дунёсида энг катта инқилоблардан бири бўлди. 🔹 2003 йил — интернет тарихидаги энг йирик вирус ҳужумларидан бири — "Blaster" черв вируси бутун дунё бўйлаб миллионлаб компьютерларга зарар етказди. Бу воқеа киберхавфсизлик соҳасида жиддий сигнал сифатида тарихда қолган.📲 Обуна бўлинг — биз билан хавфсизликда бўлинг! 📱 𝑇𝑒𝑙𝑒𝑔𝑟𝑎𝑚 | 📱 𝑌𝑜𝑢𝑡𝑢𝑏𝑒 | 📱 𝐼𝑛𝑠𝑡𝑎𝑔𝑟𝑎𝑚
ChatGPT мобил иловаси 2023 йилдан буён 690 миллион марта юклаб олинган ва ҳар бир юкланишдан ўртача 2,9 доллар даромад келтириб, жами 2 миллиард доллар фойда топган.📲 Обуна бўлинг — биз билан хавфсизликда бўлинг! 📱 𝑇𝑒𝑙𝑒𝑔𝑟𝑎𝑚 | 📱 𝑌𝑜𝑢𝑡𝑢𝑏𝑒 | 📱 𝐼𝑛𝑠𝑡𝑎𝑔𝑟𝑎𝑚
🔹 1999 йил — “CIH” вируси (чип вируси, “Чернобыль” номи билан ҳам машҳур) Жанубий Корея ва Осиё мамлакатларида миллионлаб компьютерларни ишдан чиқариб, тарихдаги энг йирик зарар етказган вируслардан бири сифатида қайд этилди. 🔹 2010 йил — Google ўзининг илк “Google Apps Marketplace” ни очди, у ерда фойдаланувчилар турли иловалар орқали корпоратив киберхавфсизликни кучайтириш имконига эга бўлишди. 🔹 2017 йил — WannaCry ва NotPetya ҳужумларидан кейин Европа мамлакатлари биринчи марта киберхавфсизлик соҳасида ягона фавқулодда ҳолат режасини ишлаб чиқишга келишиб олдилар. 🔹 2021 йил — АҚШда Colonial Pipeline ҳужуми ортидан киберхавфсизликни миллий инфратузилма даражасига кўтариш ҳақида қарор қабул қилинди.📞 Эҳтиёт бўлинг. Фақат расмий манбаларга ишонинг: 📱 𝑇𝑒𝑙𝑒𝑔𝑟𝑎𝑚 | 📱 𝑌𝑜𝑢𝑡𝑢𝑏𝑒 | 📱 𝐼𝑛𝑠𝑡𝑎𝑔𝑟𝑎𝑚
🔹 1999 йил — “CIH” вируси (чип вируси, “Чернобыль” номи билан ҳам машҳур) Жанубий Корея ва Осиё мамлакатларида миллионлаб компьютерларни ишдан чиқариб, тарихдаги энг йирик зарар етказган вируслардан бири сифатида қайд этилди. 🔹 2010 йил — Google ўзининг илк “Google Apps Marketplace” ни очди, у ерда фойдаланувчилар турли иловалар орқали корпоратив киберхавфсизликни кучайтириш имконига эга бўлишди. 🔹 2017 йил — WannaCry ва NotPetya ҳужумларидан кейин Европа мамлакатлари биринчи марта киберхавфсизлик соҳасида ягона фавқулодда ҳолат режасини ишлаб чиқишга келишиб олдилар. 🔹 2021 йил — АҚШда Colonial Pipeline ҳужуми ортидан киберхавфсизликни миллий инфратузилма даражасига кўтариш ҳақида қарор қабул қилинди.📞 Эҳтиёт бўлинг. Фақат расмий манбаларга ишонинг: 📱 𝑇𝑒𝑙𝑒𝑔𝑟𝑎𝑚 | 📱 𝑌𝑜𝑢𝑡𝑢𝑏𝑒 | 📱 𝐼𝑛𝑠𝑡𝑎𝑔𝑟𝑎𝑚
Фирибгарлар кўпинча зарарли ҳаволалар орқали аккаунтингизни қўлга киритишга уринишади. ❌ Нотаниш манбадан келган ҳаволаларга босманг. ✅ Фақат расмий каналлар ва ишончли манбалардан фойдаланинг. 🔑 Икки босқичли ҳимояни ёқишни унутманг!📞 Эҳтиёт бўлинг. Фақат расмий манбаларга ишонинг: 📱 𝑇𝑒𝑙𝑒𝑔𝑟𝑎𝑚 | 📱 𝑌𝑜𝑢𝑡𝑢𝑏𝑒 | 📱 𝐼𝑛𝑠𝑡𝑎𝑔𝑟𝑎𝑚
1995 йил — Sun Microsystems томонидан Java 1.0 версияси чиқарилди. 2008 йил — Microsoft Critical Patch Update чиқарди, унда Windows'нинг 19 та хавфсизлик нуқсонлари ёпилди. 2012 йил — LinkedIn’нинг 6,5 миллион пароли интернетга чиқиб кетгани ҳақида хабар қилинди. 2021 йил — АҚШда Colonial Pipeline’га бўлган ҳужумдан кейин, киберхавфсизлик ва критик инфратузилмаларни ҳимоя қилиш бўйича янги чора-тадбирлар жорий этилди.📲 Обуна бўлинг — биз билан хавфсизликда бўлинг! 📱 𝑇𝑒𝑙𝑒𝑔𝑟𝑎𝑚 | 📱 𝑌𝑜𝑢𝑡𝑢𝑏𝑒 | 📱 𝐼𝑛𝑠𝑡𝑎𝑔𝑟𝑎𝑚
Endi mavjud! Telegram Tadqiqoti 2025 — yilning asosiy insaytlari 
