IIV Kiberjinoyatlarga qarshi kurashish departamenti
O'zbekiston Respublikasi IIV Kiberjinoyatlarga qarshi kurashish departamenti rasmiy kanali. https://www.youtube.com/@cyberpolice_uz https://www.instagram.com/iiv_kiberxavfsizlik_markazi https://www.facebook.com/share/1Afaca9GtF/?mibextid=wwXIfr Kanald
نمایش بیشتر📈 تحلیل کانال تلگرام IIV Kiberjinoyatlarga qarshi kurashish departamenti
کانال IIV Kiberjinoyatlarga qarshi kurashish departamenti (@cyber_102) در بخش زبانی ازبکی بازیگری فعال است. در حال حاضر جامعه شامل 89 892 مشترک است و جایگاه 1 415 را در دسته فناوری و برنامهها و رتبه 707 را در منطقه أوزبكستان دارد.
📊 شاخصهای مخاطب و پویایی
از زمان ایجاد در невідомо، پروژه رشد سریعی داشته و 89 892 مشترک جذب کرده است.
بر اساس آخرین دادهها در تاریخ 03 ژوئیه, 2026، کانال فعالیت پایداری دارد. در ۳۰ روز گذشته تغییر اعضا برابر -1 610 و در ۲۴ ساعت گذشته برابر -48 بوده و همچنان دسترسی گستردهای حفظ شده است.
- وضعیت تأیید: تأیید نشده
- نرخ تعامل (ER): میانگین تعامل مخاطب 20.38% است و در ۲۴ ساعت نخست پس از انتشار، محتوا معمولاً 17.13% واکنش نسبت به کل مشترکان کسب میکند.
- دسترسی پستها: هر پست به طور میانگین 18 318 بازدید دریافت میکند. در اولین روز معمولاً 15 400 بازدید جمعآوری میشود.
- واکنشها و تعامل: مخاطبان بهطور فعال حمایت میکنند؛ میانگین واکنش به هر پست 5 است.
📝 توضیح و سیاست محتوایی
نویسنده این فضا را محل بیان دیدگاههای شخصی توصیف میکند:
“O'zbekiston Respublikasi IIV Kiberjinoyatlarga qarshi kurashish departamenti rasmiy kanali.
https://www.youtube.com/@cyberpolice_uz
https://www.instagram.com/iiv_kiberxavfsizlik_markazi
https://www.facebook.com/share/1Afaca9GtF/?mibextid=wwXIfr
K...”
به لطف بهروزرسانیهای پرتکرار (آخرین داده در تاریخ 04 ژوئیه, 2026)، کانال همواره بهروز و دارای دسترسی بالاست. تحلیلها نشان میدهد مخاطبان بهطور فعال با محتوا تعامل دارند و آن را به نقطه اثرگذاری مهم در دسته فناوری و برنامهها تبدیل کردهاند.
🔹 1991 йил — Финляндиялик дастурчи Линус Торвальдс тарихий хабар қолдирган кун: у биринчи марта Linux операцион тизими ядросини яратиш ҳақида эълон қилди. Бу эса замонавий IT дунёсида энг катта инқилоблардан бири бўлди. 🔹 2003 йил — интернет тарихидаги энг йирик вирус ҳужумларидан бири — "Blaster" черв вируси бутун дунё бўйлаб миллионлаб компьютерларга зарар етказди. Бу воқеа киберхавфсизлик соҳасида жиддий сигнал сифатида тарихда қолган.📲 Обуна бўлинг — биз билан хавфсизликда бўлинг! 📱 𝑇𝑒𝑙𝑒𝑔𝑟𝑎𝑚 | 📱 𝑌𝑜𝑢𝑡𝑢𝑏𝑒 | 📱 𝐼𝑛𝑠𝑡𝑎𝑔𝑟𝑎𝑚
🔹 1991 йил — Финляндиялик дастурчи Линус Торвальдс тарихий хабар қолдирган кун: у биринчи марта Linux операцион тизими ядросини яратиш ҳақида эълон қилди. Бу эса замонавий IT дунёсида энг катта инқилоблардан бири бўлди. 🔹 2003 йил — интернет тарихидаги энг йирик вирус ҳужумларидан бири — "Blaster" черв вируси бутун дунё бўйлаб миллионлаб компьютерларга зарар етказди. Бу воқеа киберхавфсизлик соҳасида жиддий сигнал сифатида тарихда қолган.📲 Обуна бўлинг — биз билан хавфсизликда бўлинг! 📱 𝑇𝑒𝑙𝑒𝑔𝑟𝑎𝑚 | 📱 𝑌𝑜𝑢𝑡𝑢𝑏𝑒 | 📱 𝐼𝑛𝑠𝑡𝑎𝑔𝑟𝑎𝑚
ChatGPT мобил иловаси 2023 йилдан буён 690 миллион марта юклаб олинган ва ҳар бир юкланишдан ўртача 2,9 доллар даромад келтириб, жами 2 миллиард доллар фойда топган.📲 Обуна бўлинг — биз билан хавфсизликда бўлинг! 📱 𝑇𝑒𝑙𝑒𝑔𝑟𝑎𝑚 | 📱 𝑌𝑜𝑢𝑡𝑢𝑏𝑒 | 📱 𝐼𝑛𝑠𝑡𝑎𝑔𝑟𝑎𝑚
🔹 1999 йил — “CIH” вируси (чип вируси, “Чернобыль” номи билан ҳам машҳур) Жанубий Корея ва Осиё мамлакатларида миллионлаб компьютерларни ишдан чиқариб, тарихдаги энг йирик зарар етказган вируслардан бири сифатида қайд этилди. 🔹 2010 йил — Google ўзининг илк “Google Apps Marketplace” ни очди, у ерда фойдаланувчилар турли иловалар орқали корпоратив киберхавфсизликни кучайтириш имконига эга бўлишди. 🔹 2017 йил — WannaCry ва NotPetya ҳужумларидан кейин Европа мамлакатлари биринчи марта киберхавфсизлик соҳасида ягона фавқулодда ҳолат режасини ишлаб чиқишга келишиб олдилар. 🔹 2021 йил — АҚШда Colonial Pipeline ҳужуми ортидан киберхавфсизликни миллий инфратузилма даражасига кўтариш ҳақида қарор қабул қилинди.📞 Эҳтиёт бўлинг. Фақат расмий манбаларга ишонинг: 📱 𝑇𝑒𝑙𝑒𝑔𝑟𝑎𝑚 | 📱 𝑌𝑜𝑢𝑡𝑢𝑏𝑒 | 📱 𝐼𝑛𝑠𝑡𝑎𝑔𝑟𝑎𝑚
🔹 1999 йил — “CIH” вируси (чип вируси, “Чернобыль” номи билан ҳам машҳур) Жанубий Корея ва Осиё мамлакатларида миллионлаб компьютерларни ишдан чиқариб, тарихдаги энг йирик зарар етказган вируслардан бири сифатида қайд этилди. 🔹 2010 йил — Google ўзининг илк “Google Apps Marketplace” ни очди, у ерда фойдаланувчилар турли иловалар орқали корпоратив киберхавфсизликни кучайтириш имконига эга бўлишди. 🔹 2017 йил — WannaCry ва NotPetya ҳужумларидан кейин Европа мамлакатлари биринчи марта киберхавфсизлик соҳасида ягона фавқулодда ҳолат режасини ишлаб чиқишга келишиб олдилар. 🔹 2021 йил — АҚШда Colonial Pipeline ҳужуми ортидан киберхавфсизликни миллий инфратузилма даражасига кўтариш ҳақида қарор қабул қилинди.📞 Эҳтиёт бўлинг. Фақат расмий манбаларга ишонинг: 📱 𝑇𝑒𝑙𝑒𝑔𝑟𝑎𝑚 | 📱 𝑌𝑜𝑢𝑡𝑢𝑏𝑒 | 📱 𝐼𝑛𝑠𝑡𝑎𝑔𝑟𝑎𝑚
Фирибгарлар кўпинча зарарли ҳаволалар орқали аккаунтингизни қўлга киритишга уринишади. ❌ Нотаниш манбадан келган ҳаволаларга босманг. ✅ Фақат расмий каналлар ва ишончли манбалардан фойдаланинг. 🔑 Икки босқичли ҳимояни ёқишни унутманг!📞 Эҳтиёт бўлинг. Фақат расмий манбаларга ишонинг: 📱 𝑇𝑒𝑙𝑒𝑔𝑟𝑎𝑚 | 📱 𝑌𝑜𝑢𝑡𝑢𝑏𝑒 | 📱 𝐼𝑛𝑠𝑡𝑎𝑔𝑟𝑎𝑚
1995 йил — Sun Microsystems томонидан Java 1.0 версияси чиқарилди. 2008 йил — Microsoft Critical Patch Update чиқарди, унда Windows'нинг 19 та хавфсизлик нуқсонлари ёпилди. 2012 йил — LinkedIn’нинг 6,5 миллион пароли интернетга чиқиб кетгани ҳақида хабар қилинди. 2021 йил — АҚШда Colonial Pipeline’га бўлган ҳужумдан кейин, киберхавфсизлик ва критик инфратузилмаларни ҳимоя қилиш бўйича янги чора-тадбирлар жорий этилди.📲 Обуна бўлинг — биз билан хавфсизликда бўлинг! 📱 𝑇𝑒𝑙𝑒𝑔𝑟𝑎𝑚 | 📱 𝑌𝑜𝑢𝑡𝑢𝑏𝑒 | 📱 𝐼𝑛𝑠𝑡𝑎𝑔𝑟𝑎𝑚
اکنون در دسترس! پژوهش تلگرام ۲۰۲۵ — مهمترین بینشهای سال 
