uz
Feedback
БАШАНД КИТОБЕН

БАШАНД КИТОБЕН

Kanalga Telegram’da o‘tish

📈 Telegram kanali БАШАНД КИТОБЕН analitikasi

БАШАНД КИТОБЕН (@bashandkitoben) Rus til segmentidagi kanali faol ishtirokchi. Hozirda hamjamiyat 12 033 obunachidan iborat bo'lib, Kitoblar toifasida 3 139-o'rinni va Tojikiston mintaqasida 187-o'rinni egallagan.

📊 Auditoriya ko‘rsatkichlari va dinamika

невідомо sanasidan buyon loyiha tez o‘sib, 12 033 obunachiga ega bo‘ldi.

16 Sentabr, 2026 dagi oxirgi ma’lumotlarga ko‘ra kanal barqaror faollikka ega. Oxirgi 30 kunda obunachilar soni 616 ga, so‘nggi 24 soatda esa 4 ga o‘zgardi va umumiy qamrov yuqori darajada qolmoqda.

  • Tasdiqlash holati: Tasdiqlanmagan
  • Jalb etish (ER): Auditoriya o‘rtacha 27.92% darajada jalb etiladi. Nashrdan keyingi dastlabki 24 soatda kontent odatda umumiy obunachilar sonining N/A% ini tashkil etuvchi reaksiyalarni to‘playdi.
  • Post qamrovi: Har bir post o‘rtacha 0 marta ko‘riladi; birinchi sutkada odatda 0 ta ko‘rish yig‘iladi.
  • Reaksiyalar va o‘zaro ta’sir: Auditoriya faol: har bir postga o‘rtacha 0 ta reaksiya keladi.

📝 Tavsif va kontent siyosati

Muallif resursni shaxsiy fikrni ifoda etish maydoni sifatida ta’riflaydi:
Аниси кунҷи танҳоӣ китоб аст. Instagram:https://www.instagram.com/bashandkitoben?igsh=MW5zdXE4eGEydmZiaQ%3D%3D&utm_source=qr YouTube: https://youtube.com/@bashandkitoben?si=-CS3pTZA5q5OcCJE Facebook: https://www.facebook.com/share/g/1ArURQip1G/?mi...

Yuqori yangilanish chastotasi (oxirgi ma’lumot 17 Sentabr, 2026 da olingan) sababli kanal doimo dolzarb va katta qamrovli bo‘lib qoladi. Analitika auditoriya kontent bilan faol hamkorlik qilishini, uni Kitoblar toifasidagi muhim ta’sir nuqtasiga aylantirishini ko‘rsatadi.

12 033
Obunachilar
+424 soatlar
+867 kun
+61630 kun
Postlar arxiv
АВТОР: Л.О. Каневский СТАТЬЯ: Ибн Сина (Авиценна) великий Таджикский учёный и врач
«Жизнь великого ученого ибн-Сины (Авиценны) была связана с эпохой Саманидов, оставившей глубокий след в истории таджикского народа. На протяжении огромного периода таджикский народ самостоятельно развивал свою культуру. Известно, что она далеко превосходила культуру арабов-завоевателей, которые в VII-VIII вв. захватили Среднюю Азию. В борьбе, длившейся веками, народы Средней Азии отстаивали традиции своих предков. В этих условиях сложилось таджикское феодальное государство Саманидов (875-999).»
Статью можно скачать по данной ссылке: https://t.me/bashandkitoben/3861

НАЗВАНИЕ СТАТЬИ: Ибни Сина АВТОР: А.Я.Якубовский
«Абу Али ал-Хусейн ибн Абдаллах ибн ал-Хасан ибн Али Сина, или, как его сокращенно называют на Востоке, — Абу Али ибн Сина, в Европе известен под именем Авиценны, причем последнее получилось не вследствие искажения имени Абу Али ибн Сина, а является передачей древнееврейского написания Авен Сина. По происхождению Ибн Сина был таджиком и формирование его мировоззрения проходило в самом центре Средней Азии, в саманидской столице Бухаре.» Из статьи стр. 5
Статью можно скачать по данной ссылке: https://t.me/bashandkitoben/3860

Страница БАШАНД КИТОБЕН в инстаграме: 👇 https://www.instagram.com/bashand_kitoben?igsh=MW5zdXE4eGEydmZiaQ%3D%3D&utm_source=q
Страница БАШАНД КИТОБЕН в инстаграме: 👇 https://www.instagram.com/bashand_kitoben?igsh=MW5zdXE4eGEydmZiaQ%3D%3D&utm_source=qr

НОМИ КИТОБ: ПОМИР - ТАЪРИХИ ГУМШУДА МУАЛЛИФ: Муҳтарам Ҳотам
«Помир сарзамини пурасрорест, ки кушодани розҳои таърихии он то кунун муяссар нагардидааст. Донишмандони зиёд аз кишварҳову замонҳои гуногун ин сарзаминро биҳишти гумшуда, сарзамини муқаддас, ҷойгоҳи нузули Нахустодам – ҳазрати Одам, Нахустмеҳани башарият донистаанд, ки ин гуфтаҳо воқеияти комил доранд. Муаллифи китоб асрори таърихии Помирро мавриди пажӯҳиш қарор дода, маводеро пешниҳод менамояд, ки то имрӯз ба илми ориёишиносӣ дастрас набуд.» Аз дохили китоб. «Помир Кремли умумиҷаҳонӣ, биҳишти Эдем, яке аз се сарзамини муқаддаси дунё ва ҷойгоҳи нузули Нахустодам аст.» Н. Фёдоров
Скачать: https://t.me/bashandkitoben/3856

МУАЛЛИФ: Нисормамад Шакармамадов НОМИ КИТОБ: Бадахшон дар масири тамаддуни умумибашарӣ
«Китоби мазкур мақолаҳоеро фаро гирифтааст, ки онҳо аз нигоҳи мазмун ва муҳтаво мантиқан дар алоқамандии ҳамдигар қарор дошта, дар онҳо дар бораи таърихи таҳқиқи фолклори Бадахшон, хусусиятҳои асосии он, таърихи сукунату таркиби этникии аҳолӣ, сабабҳои вучуд доштани лаҳҷаҳо ва забонҳои гуногунигуфтугӯӣ дар Кӯҳистони Бадахшон, дар давоми таърихи ҳазорсолаҳо дар равобити иҷтимоӣ ва иқтисодӣ, моддӣ ва маишӣ, фарҳангӣ ва адабӣ будани сокинони ин вилояти баландкӯҳ бо халқҳои дигар ва ғайра мулоҳизаҳо баён ёфтаанд.»
Скачать: https://t.me/AjibJamolPoems/805

Книгу можно скачать по данной ссылке: https://t.me/bashandkitoben/3851
Книгу можно скачать по данной ссылке: https://t.me/bashandkitoben/3851

Книгу можно скачать по данной ссылке: https://t.me/bashandkitoben/3848
Книгу можно скачать по данной ссылке: https://t.me/bashandkitoben/3848

Книгу можно скачать по данной ссылке: https://t.me/bashandkitoben/3850
Книгу можно скачать по данной ссылке: https://t.me/bashandkitoben/3850

КНИГА: Сравнительно-историческая морфология памирских языков. АВТОР: Пахалина Т.Н.
«Книга представляет собой первый опыт (как в советской, так и в зарубежной иранистике) исследования морфологии всей группы памирских языков в сравнительно-историческом плане. В ней описываются морфологические категории ваханского, ишкашимского, язгулямского и рушано-шугнанского языков и дается их общий сравнительно-исторический анализ.»
Книгу можно скачать по данной ссылке: https://t.me/bashandkitoben/3851

КНИГА: Отражение концепта «свадьба» в таджикском и памирских языках (на материале прецедентных текстов.) АВТОР: Рахмонова Нушофарин Бадалбековна
«ГЛАВА I. ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ ПРЕДПОСЫЛКИ ИЗУЧЕНИЯ КОНЦЕПТА. Глава II. АНАЛИЗ КОНЦЕПТА «СВАДЬБА» В ТАДЖИКСКОМ И ШУГНАНО-РУШАНСКОЙ ГРУППЕ ЯЗЫКОВ ГЛАВА III. АССОЦИАТИВНОЕ ПОЛЕ КОНЦЕПТА «СВАДЬБА» В ТАДЖИКСКОМ И ШУГНАНО - РУШАНСКОЙ ГРУППЕ ПАМИРСКИХ ЯЗЫКОВ.»
Книгу можно скачать по данной ссылке: https://t.me/bashandkitoben/3850

photo content

КНИГА: Устные и письменные традиции таджикской литературы в Бадахшане (вторая половина XIX и начало XX вв. АВТОР: Давлатбеков Лоло Мирзоевич
«Объективный взгляд на литературной жизни Бадахшана может стать основанием того, что специфические особенности письменной и устной литературы народов этого региона становятся объектом серьёзного изучения во взаимосвязи с материальной и духовной культурой этого народа. Литература Бадахшана заключает в себя духовные ценности этого народа, а её изучение содействует более позитивному определению культурных связей между жителями региона Бадахшан и другими литературными кругами ираноязычных народов.»

НОМИ КИТОБ: Ашки ҳасрат МУАЛЛИФ: Адим Замониддин МУРАТТИБ ВА МУАЛЛИФИ ПЕШГУФТОР: Алиризо Ризо ДУ ҶИЛД: 1 ва 2
«Китоберо, ки дар даст доред, иқтибосе аз ранҷҳои пурсӯзи шоир Адим Замониддин дар овони навҷавонӣ ва ҷавонӣ буда, ки бидуни далеле ба он мубтало шудааст ва ин куҳначархи номурод муддатҳо ӯро дар мазиқа дошт. Ҳамчунин хонанда метавонад дар китоби мазкур перомуни ҳиҷрати шоир аз зодгоҳаш Водии Хуф ба самти Бадахшони Афғонистон, ки бино бар таъқиботи диниву мазҳабии ҳокимони шӯравӣ сурат гирифта буд, маълумот пайдо намояд.»
Книгу можно скачать по данной ссылке: https://t.me/bashandkitoben/3845

НОМИ КИТОБ: Ашки ҳасрат МУАЛЛИФ: Адим Замониддин МУРАТТИБ ВА МУАЛЛИФИ ПЕШГУФТОР: Алиризо Ризо ДУ ҶИЛД: 1 ва 2
«Китоберо, ки дар даст доред, иқтибосе аз ранҷҳои пурсӯзи шоир Адим Замониддин дар овони навҷавонӣ ва ҷавонӣ буда, ки бидуни далеле ба он мубтало шудааст ва ин куҳначархи номурод муддатҳо ӯро дар мазиқа дошт. Ҳамчунин хонанда метавонад дар китоби мазкур перомуни ҳиҷрати шоир аз зодгоҳаш Водии Хуф ба самти Бадахшони Афғонистон, ки бино бар таъқиботи диниву мазҳабии ҳокимони шӯравӣ сурат гирифта буд, маълумот пайдо намояд.»
Книгу можно скачать по данной ссылке: https://t.me/bashandkitoben/3845

НОМИ КИТОБ: Адими ду соҳил МУАЛЛИФ: Адим Замониддин
«Замониддин Адим (1905-1999) зодаи Водии Хуфи Бадахшони Тоҷикистон буда, баъди Инқилоби Октябр бар асари таъқибот ба хоки Бадахшони Афғонистон муҳоҷират кардааст. Қисми зиёди умрашро дар Бадахшони Афғонистон гузаронда, баъдан дар айёми пирӣ дубора барояш дидори ёру диёр насиб мегардад. Шоири зуллисонайн буда, ба порсӣ ва шуғнӣ-рӯшонӣ шеър эъҷод кардааст.»
Книгу можно скачать по данной ссылке: https://t.me/bashandkitoben/3843

ДАРХОСТ
Дуруд ба дӯстдорони ҳикмат ва доноӣ. Аз обуначиёни гурӯҳи БАШАНД КИТОБЕН эҳтиромона хоҳиш карда мешавад, ки агар касе аз байни шумо китоби зеринро дошта бошад, мехостем дар шарҳ(комент) нависад. Қаблан сипос аз шумо! АВТОР: Карамхудоев Нодир КНИГА: Бартангский язык. (Фонетика и морфология) ИЗДАТЕЛЬСТВО: Душанбе: Дониш, 1973. https://t.me/bashandkitoben

Книгу можно скачать по данной ссылке: 👉https://t.me/AjibJamolPoems/797
Книгу можно скачать по данной ссылке: 👉https://t.me/AjibJamolPoems/797

КИТОБ: Аз таърихи адабиёти тоҷик дар Бадахшон МУАЛЛИФ: А.Абибов
«Адабиёти Бадахшон ҳам мисли адабиёти тамоми халқҳои дигар инъикоскунандаи ҳаёт, таърих, урфу одат ва дигар ҳолатҳои рӯҳии халқи он мебошад, ки ба воситаи омӯхтани адабиёти он ҳар кас метавонад бо таърихи аз сар гузаронидаи халқи Бадахшон пурратар ошно гардад. Бисьёр шоирони ин вилоят тасвири табиати ин кишвар, ғаму андӯҳ, ва орзуву ормони халқи худро дар ашъорашон баён кардаанд.»
Книгу можно скачать по данной ссылке: https://t.me/bashandkitoben/3839

КИТОБ: Аз таърихи адабиёти тоҷик дар Бадахшон МУАЛЛИФ: А.Абибов
«Адабиёти Бадахшон ҳам мисли адабиёти тамоми халқҳои дигар инъикоскунандаи ҳаёт, таърих, урфу одат ва дигар ҳолатҳои рӯҳии халқи он мебошад, ки ба воситаи омӯхтани адабиёти он ҳар кас метавонад бо таърихи аз сар гузаронидаи халқи Бадахшон пурратар ошно гардад. Бисьёр шоирони ин вилоят тасвири табиати ин кишвар, ғаму андӯҳ, ва орзуву ормони халқи худро дар ашъорашон баён кардаанд.»
Книгу можно скачать по данной ссылке: https://t.me/AjibJamolPoems/796