Јадовно 1941.

Песма посвећена Катаринином ујаку, Саши Васиљевићу, јунаку са Кошара, као и свим јунацима! текст и музика: Бојана Пришуњак аранжман: Александар Ковачевић Микс, мастер, студио -AK sound studio Александар и Слађана Ковачевић режија, директор фотографије, дрон оператер, видео монтажа, корекција боje: Владимир Видојевић свирали: Никола Богдановић - бас гитара и гитара Немања Мијатовић - виолина Јанко Лукић - фрула Александар Ковачевић - хармоника у споту учествовали: Ива Стоиљковић, Нина Димитријевић, Ђурђа Вукашиновић, Теодор Милутиновић Михало Николић, Михало Прокић, Михајло Вукашиновић, Александра Стоиљковић Ношња- Живота Милановић Кошуља - Simtex Подгорица Комплет - Наташа Жупац, Врњачка Бања Шминка - Studio Jungle Фризура - Aleksandra Hair салон Локације из спота: Захваљујемо се оцу Дејану на благослову да пар кадрова снимимо испред храма свете Недеље у Десимировцу код Крагујевца Имање код дивне баке Радмиле Лекић, Ресник код Крагујевца Церовац код Крагујевца Каблар врх Захваљујемо се Сашиној мами, Биљани на неизмерној подршци и дозволи да се сними песма посвећена Саши.

Пре годину дана, у суботу 01. јула 2023. у подне је премијерно емитован спот за песму „Теци реко“ Београдског синдиката и Павлине Радовановић која се бави Покољем над Србима у НДХ. Песма „Теци реко“ пуштена је по окончању опела страдалим Србима код Шаранове јаме, коме су присуствовали и чланови Синдиката. 01. јул 2023. Велебит, Шаранова јама; ФОТО: Јадовно 1941. Пише: Владимир Судар Спот за песму „Теци реко“ Београдског синдиката и Павлине Радовановић премијерно је објављен данас тачно у подне на Јутјуб каналу Синдиката и свим дигиталним платформама. Песма „Теци реко“ објављена је на новом албуму Београдског синдиката – „Синдикално пролеће“. Спот Београдског синдиката и Павлине о покољу над Србима у НДХ „Теци реко“ бави се о једној од најважнијих тема српског народа – геноцидом над Србима у Независној Држави Хрватској (НДХ) посебно Јасеновцем, једним од најгорих логора на свету, каже за Спутњик Феђа Димовић из Београдског синдиката.

„Спот за…

Трећи јули 1941. освануо је као и прва два, лијеп, сунчан и веома погодан за пољске радове. То мало мушкараца, жена и дјеце што је било око кућа будно је мотрило и радило. Панорама Малог и Великог Бубња(Снимљено 2015. године) Радила је и моба копача кукуруза код Саве Медића у Жегару, група од 12 дјевојака и момака. Код Васе Петровића група, од 10 копача и Милоша Медића, моба од 9 дјевојака и момака. У јутарњим сатима по Бубњу су крстариле усташке извиднице. Биле су то усташе из сусједних мјеста. Циљ им је био да збуне народ. Код Јоце Медића Стојина дошао је Суљо Пеливановић, син Рамин, одјевен у цивилну одјећу. Усташку одјећу носио је у торби. Суљо је добро познавао људе и обичаје у Бубњу, јер је раније трговао јагњећим кожицама. Јоци Медићу је саопштио »Нико нек се не боји. Овуда ће данас проћи хрватска војска и наређено је да је сав народ дочека и поздрави«. То је поновио код куће Васе Петровића и његових копача кукуруза, само је тада већ био обучен у усташку одјећу. Тад је и почела пуцњава, па…

Усташки покољ, 01. jула 1941. над становништвом села Доња Суваjа, смjештеном између Срба и Доњег Лапца, представља наjмасовниjи усташки злочин над становништвом котара Доњи Лапац приjе устанка српског народа у борби за опстанак.[1] Храм Вазнесења Господњег у Доњој Суваји саграђен 1878. ФОТО: Јадовно 1941. О размjерама овог злочина, али и злочина уско везаних за оваj догађаj, тj. покоља у мjестима Лички Осредци и Бубањ, говоре и подаци о укупном броjу жртава. Према подацима историчара др Ђуре Затезала (1931-2017.) из Карловца, усташе су тог дана убиле и ножем усмртиле 243 српска цивила од коjих 118 дjеце, 75 жена и 50 мушкараца[2] По неким другим изворима, тj. поименичним списковима жртава, у поменутим селима Суваjа, Осредци и Бубањ, у прва три дана мjесеца jула, било jе 279 убиjених, претежно жена, дjеце и стараца, и jедва десетак мушкараца у доби способних за воjску.[3] Срез Доњи Лапац (села Бубањ, Небљуси, Мељиновац, Лички Осредци...) укупно jе у том кратком размаку, у мjесецима након оснивања…