Јадовно 1941.

Село Воjишница, Воjнић, у кућама Станка Кнежевића, Миле Новаковића, Милице Ђурић, Драгана Кнежевића, Стевана Кнежевића и у штали Кате Шкргић усташе 14. маjа 1942. године поклале 189 српских сељака од коjих 93 дjетета у старости до 14 година.    Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/51/420-441,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Церска 38, Бања Лука, Република Српска. 

Покољ четника из уже пратње војводе Павла Ђуришића преживио је Мане-Манојло Вековић, родом од Мојковца. Мане је успио да дође код четника колашинске бригаде и да опише своју трагедију и трагедију осталих четника који су спаљени у крематоријуму концем априла мјесеца 1945. године. „Када су хрватске усташе спалиле војводу Павла Ђуришића са осталих 32 четника и интелектуалаца из Црне Горе, тада су довели и 20 четника из Павлове уже пратње да и њих баце живе у крематоријум. Усташе су прво повезали све четнике са рукама на леђима и тако их приводили крематоријуму који је био у подруму зграде. Сјећам се да сам избројио 10 степеница када сам се попео на први спрат зграде и да сам иза тога ушао у једну велику просторију. На средини ове просторије била је велика гвоздена плоча, око 3 метра дужине и око 2 метра ширине. Ова плоча на две супротне стране била је везана челичним конопима који су се намотавали преко два гвоздена точка које су окретали по два усташка војника. Усташе су увели у зграду групу од 6 четника.…

Конференција за медије у организацији удружења Јадовно 1941. Београд и најава молитвено - комеморативног сабрања које ће се са благословом Његове Светости патријарха српског г. Порфирија, одржати 18. маја 2024. са Крсним ходом од храма светог Архангела Гаврила у Земунском парку, до Земунског гробља. 11. мај 2019. ; ФОТО: Јадовно 1941. Још увијек се јако мало зна о многим српским стратиштима. Захваљујући удружењу грађана Јадовно 1941, 2019. године одржано је прво молитвено - комеморативно сабрање посвећено српским жртвама страдалим у логору Земун, које су без крста и опијела сахрањени у масовну гробницу на јеврејском дијелу земунског гробља на Гардошу. Ексхумација српских жртава на Јеврејском гробљу у Земуну 1944. Уочи овогодишњег обиљежавања, шесту годину за редом, биће организована конференција за штампу (појединости на плакату ниже). Биће то најава молитвено - комеморативног сабрања које ће се са благословом Његове Светости патријарха српског г. Порфирија, одржати 18. маја 2024.…

Његову Светост Патријарха српског г. Порфирија, који је са још седморицом архијереја требало да, по устаљеној процедури, у поподневним часовима допутује у седиште Српске Православне Цркве, манастир Пећку Патријаршију, ради почетка редовног годишњег заседња Светог Архијерејског Сабора, на административном прелазу Мердаре су зауставили службеници привремених власти у Приштини и, без икаквог образложења, саопштили да им

Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године дао зелено свјетло за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима... Само у првих седам мјесеци усташке власти прекрштено је око 100.000 православних, отворен концлогор Јасеновац и почеле депортације Срба Андрија Артуковић: Правне флоскуле зла Министар унутрашњих послова Независне Државе Хрватске /НДХ/ Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године прописао Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред, чиме је ван закона стављено око два милиона Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома. Та наредба искориштена је као правни основ за геноцид који је услиједио, а на основу ње Срби су прогањани, убијани, прекрштавани и протјеривани. Отворен је концентрациони логор Јасеновац, људи су убијани без суђења и бацани у јаме. ПОКРЕТНИ СУДОВИ ЗА ЛЕГАЛИЗАЦИЈУ ЗЛОЧИНА  Кажњавани су сви за које је сматрано да би на било који начин могли сметати новој власти. У Загребу је дјеловао Ванредни народни суд, а убрзо су такви судови почели да раде и у осталим…

Јасеновац, Јадовно, Пребиловци, јаме на Велебиту… нијесу дјело заведених илиизманипулисаних људи. То је производ државне политике НДХ и напора цијеле те државе да физички истријеби српски народ. Пише: Горан Киковић, српски историчар у Црној Гори Јасеновац. Једино мјесто над чијим су се злочинима чак и Хитлер и њемачки нацисти згражавали. Једино мјесто у нацистичкој Европи гдје су постојали специјални логори за погром дјеце. Едмунд Глез фон Хостенау (1882- 1946), највиши Хитлеров војниизасланик за Балкан, овако је у свом дневнику описивао хрватски усташки режим и његову војску: “Сви ови догађаји довели су до неколико крајње непријатних сусрета и жучних расправа са Павелићем… Његове најверније сараднике назвао сам злочинцима. Услов да би Хрват могао да ступи у усташку службу јесте то да он мора да убије најмање једног Србина, да силује једну Српкињу и да покраде српску имовину. Казао сам да би сваког другог усташу требало ставити уза зид и стрељати”. Дана 22. април 1945.године је око 1.600 преосталих…

Петрова гора, у предјелу Калови усташе су поклале 13. маја 1942. 28 жена и дјеце. У знак сјећања на жртве Покоља доносимо вам свједочења преживјелих о овом страшном злочину из књиге Котар Војнић у народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији. Изјаве записао и редиговао историчар др Ђуро Затезало. АНЂЕЛИЈА НАПИЈАЛО Осјећала сам да живим Тринаестог маја 1942. године око 16 сати била сам у шуми Бјељевине. Сакрили смо се у жбуње мислећи да нас усташе неће примјетити. Међутим, усташе које су се кретале тражиле су нас као што јастреб вреба кокош. Идући погибали су се да би нас примијетили испод крошања или у жбуњу. То им је успјело. Кад су нас видјели, рекли су? »Ево их!« Отворили су и ватру на нас говорећи: »Руке увис!« Ми смо подигли руке увис и замолили: »Немојте нас, немојте, ми смо жене и дјеца«. Повели су нас у Луке гдје је било пуно усташа. Нас жена и дјеце било је 28. Све су нас повезали. Један од усташа је наредио: »Спроведите цивиле«. Већина их је отишла, а с нама их је остало…