uk
Feedback
Najmiddin Turon

Najmiddin Turon

Відкрити в Telegram

Dilda darding bo‘lmasa, Dardisarimni kovlama. Mashrab

Показати більше
4 626
Підписники
-324 години
-357 днів
-9430 день
Архів дописів
"Yo el uchun ALP tuqqan, faqat mozormi, jo‘ra?.." Diyarova Sevinch Koson tumani 89-maktabning 4-sinf o‘quvchisi. https://t.me/NajmiddinTURON

Diyarov Shahriyor Ruslan oʻgʻli Koson tuman Pudina mahallasidan. Kelgusi yili maktabga chiqarkan. https://t.me/NajmiddinTURON

Бир ёқда суйгулинг кўзингдан ғойиб, Бир ёқда ватанинг ғарларга талош. Бир ёқда андуҳинг бормоқда бойиб, Бир ёқда қароққа тўлқ
Бир ёқда суйгулинг кўзингдан ғойиб, Бир ёқда ватанинг ғарларга талош. Бир ёқда андуҳинг бормоқда бойиб, Бир ёқда қароққа тўлқин урар ёш. Бир ёқда шимолга сургун йигитлар, Бир ёқда жувонлар жамиятга қул. Бир ёқда ялоғи тиллодан итлар, Бир ёқда танглайи тешилган булбул. Бир ёқда Оролдай шўрлаган манглай, Бир ёқда адашган йўлчидай авом. Бир ёқда ёлғонни айтишар чиндай, Бир ёқда алданиш этади давом. Бир ёқда қулликни тусар кексалар, Бир ёқда ёшанглар фарқи йўқ ҳар ёқ. Бир ёқда келажак ҳиссиз ингранар, Бир ёқда қабрлар ҳайқирар узоқ. Бир ёқда бемалол қиш келаётир, Бир ёқда кўчини тўплар тийрамоҳ. Бир ёқда бемажол дил йиғлаётир, Бир ёқда самога ўрлаётир оҳ. Бир ёқда ҳаммаси ўткинчи гўё, Бир ёқда ҳар бири жон беришга тенг. Бир ёқда измидан қўймайди дунё, Бир ёқда бир ёққа кетгинг келар сен. https://t.me/Najmiddin_Ermatov

“Izlam” turkumidagi kitoblarga 30% chegirma taqdim etamiz! Chegirmadan foydalanish uchun ushbu turkumdan 5+ kitoblar xarid qi
“Izlam” turkumidagi kitoblarga 30% chegirma taqdim etamiz! Chegirmadan foydalanish uchun ushbu turkumdan 5+ kitoblar xarid qilishingiz kerak.
1. Shahriyor Shavkat “Ham” — 31 000 so‘m 21 700 so‘m 2. Nozima Habibullayeva “Nafas” — 27 000 so‘m 18 900 so‘m 3. Mansur Jumayev “Biz kutgan fasl” — 27 000 so‘m 18 900 so‘m 4. Najmiddin Ermatov “Turon sog'inchi” — 31 000 so‘m 21 700 so‘m 5. Furqat Alimardon “Qorakuya” — 27 000 so‘m 18 900 so‘m 6. Suhrob Ziyo “Daryo” — 31 000 so‘m 21 700 so‘m 7. Muhammadxon Yusupov “Deraza ortida” — 31 000 so‘m 21 700 so‘m 8. Bayram Ali “Bosiriq” — 35 000 so‘m 24 500 so‘m 9. MohiRa “Qirq birinchi kun” — 35 000 so‘m 24 500 so‘m 10. Gulrang “Gulqaychi” — 27 000 so‘m 18 900 so‘m 11. Jaloliddin Sayyid “Huqqaboz” — 31 000 so‘m 21 700 so‘m 12. Jumanazar Yo'ldosh “Sir” — 31 000 so‘m 21 700 so‘m 13. Rahmat Bobojon “Ro‘baro‘” — 35 000 so‘m 24 500 so‘m 14. Gulhayo Anorova “Avron” — 27 000 so‘m 18 900 so‘m 15. Sevara Alijonova “Mahkum sayohati” — 31 000 so‘m 21 700 so‘m
Xarid: t.me/akademsavdo | +998994331677 📘 @akademnashr | #izlam

Бугун бир эмас икки катта ижодкор, аввалига қўнғирот, сўнг Ўзбекистон, энди эса Туркий олам билан бўйлашаётган шоирларнинг тувилди куни. Дунё билан юзлашиш, отини мингйиллик саҳифаларга муҳрлаш ҳар иккисига ҳам насиб қилсин! Шодмонқул Салом ҲАЛИ... Ҳали сенинг юзларингдан доғлар кетар, Кетар менинг кўксимдаги ғуборлар ҳам. Ҳали сенинг тушларингни ой ёритар, Оқ турнадек учиб келар хабарлар ҳам. Ахир ҳали осмон борин айтгани йўқ, Замин ҳали бергани йўқ бор меҳрини. Ҳали офтоб ўз сўзидан қайтгани йўқ, Шоир ҳали ёзолмади зўр шеърини. Ҳали дунё киприк қоқмай жим турибди, Ҳали меҳмон бўлолмаган туйғулар бор. Болаликнинг тушларида яшаётган, Адолатли кўзёшлар бор, кулгулар бор. Жангга кетган ботир каби бўз тўлқинлар, Дарё гувоҳ соҳилига қайтгани йўқ. Соғинч ҳали бу дийдорга тайёр эмас, Интиқ кутган лекин буни кутгани йўқ. Ҳали умид йўл четида ўлтирибди, Мен бу йўлнинг ҳар бир тошин шарҳлаганман. Ғаму шодлик тенглашганда кўкка учган, Юлдузларни юрагимда чархлаганман. Кўрдим, сенинг кипригингнинг соясида, Қирқта малак кокил тарар нигоҳи чўғ. Шеър келяпти изтироблар воясида Энди ёнгин, яшамоқнинг иложи йўқ. Зўр сукунат Парвардигор ҳузурида, Юрак вулқон еру само бир титрайди. Англаб қолдим, шу лаҳзада англаб қолдим, Қиёматда шоирлардан шеър сўрайди. Элёр Мурод Олтой Икки бошли қуш кўрдим, Қўрқдим, ёмон туш кўрдим. Елиб борарди тулпор, Эгарини бўш кўрдим. Тоғлар кўрдим тиши йўқ, Ватан деган киши йўқ. Қорин ғамидан бўлак, Ўйлайдиган иши йўқ. Дарё кўрдим саноқсиз, Уйлар кўрдим қўноқсиз. Ватанини ғанимлар, Пайхон қилар сўроқсиз. Бия кўрдим, от кўрдим, Мен ўзимни ёт кўрдим. Биз бирмиз деб келгандим, Ўзгача ҳаёт кўрдим. Бошим ё сўнгим қолди, Тушим ё ўнгим қолди, Мен Олтойдан кетяпман, Олтойда кўнглим қолди. Икки бошли қуш кўрдим, Қўрқдим, ёмон туш кўрдим. Елиб борарди тулпор, Эгарини бўш кўрдим. https://t.me/NajmiddinTURON

Qor misoli kaftingga qo'ndim, Kuyib ketdi kafting taftimdan. Tisarilding, axir bilmasding, Qorning cho'g'dek yonishin, erkam.
Qor misoli kaftingga qo'ndim, Kuyib ketdi kafting taftimdan. Tisarilding, axir bilmasding, Qorning cho'g'dek yonishin, erkam. Men yonardim, sen hayron eding, Hadik ichra yumding ko'zingni. Ko'z o'rgangan, yurilgan o'sha, Yo'llar tomon burding yuzingni. Ketayapsan, yonayapman men, Ortingda qor- oppoq alanga. Olding sovuq- yog'ayapti qor... Ishonch bilan boqding o'shanga. Ranjimagin, yonarkan deya, Ketavergin sen o'sha izdan. Ranjimayman, dunyoning sovuq Qorlariga ko'nikkan qizdan. https://t.me/Najmiddin_Ermatov

Кузак боғларида дилгир дарахтлар Эроний қизлардай ечганда рўмол, Кафтим чизиғига монанд турналар Ортидан кетурман, боғларим,
Кузак боғларида дилгир дарахтлар Эроний қизлардай ечганда рўмол, Кафтим чизиғига монанд турналар Ортидан кетурман, боғларим, хуш қол. Ҳижроннинг сояси майсани қоплаб, Сарғарган хазондай ёйилган чоғда, Кўрар тушларини ҳушида оқлаб, Бир сулув келади ҳали бу боғга. Дарахтлар соясин тирқишларидан Кўзига ботганда идраган ёғду, Гўёки бегона — юз йил наридан Исмини пичирлаб сўрагайдир у. Хазонлар ёяди хотирдан раста, Ғоваклар бўғриқиб чалади бурғу: “Бу боғлар баҳорги боғлар эмасда, Исмини барибир эслолмайди у...” Эгик мажнунтолнинг баланд шохидан Энг сўнги япроқлар тупроққа энса— Йўлакка тўшалган хазон оҳидан Синиққан сас чиқар: “бу ахир сенсан”! Шамоллар хас ила сўз ёзар кўлга, Тошларга тўш уриб пичирлайди сув. Измини унутиб ботади ўйга, Исмини кўнглимга жойлаган сулув. Қисматдай орқага йўл бошлайди йўл, Эслатар фурсати етганлигини. Бир умр билмайди, яноқлари ҳўл — Исмининг мен билан кетганлигини. https://t.me/Najmiddin_Ermatov

Шимолдан ёғий келар Талаб қилиб Туронни, Минг аср эш бўлсак ҳам Бизга қўшилмас қони, Ўрнингдан қўзғал энди, Туркий элнинг ўғл
Шимолдан ёғий келар Талаб қилиб Туронни, Минг аср эш бўлсак ҳам Бизга қўшилмас қони, Ўрнингдан қўзғал энди, Туркий элнинг ўғлони, Тулпорингга қамчи ур Селдай қалқи, бовурим, Бизлардан шон сўрмоққа Ватан ҳақли, бовурим. https://t.me/NajmiddinTURON/1196

Бизда тарихни халқ яратади, деб одамларнинг кўзига қум сочишади. Тарихни шахслар яратади, қўлидан иш келадиган одамлар яратади. Шахслар бўлиши учун уни бошига уриш керак эмас, қўллаб қувватлаш керак, унга муҳит яратиш керак. Муҳит бўлмаса бўлмайди. Салжуқийлар ҳукмдори АлпАрслондан сўрашибди: шундай қудратли империя нега парчаланди? “Бунга сабаб шуки, биз қўлидан иш келадиган одамларга майда-чуйда ишларни бердик. Қўлидан иш келмайдиган пандавақиларга катта-катта вазифаларни бердик. Катта вазифаларни улар эплолмади. Наригилар ишини писад қилмади”, деган эканлар. Ҳар бир раҳбарлик қиладиган одамни ўз жойини топиб қўйиш керак. Фалон жойни битирган, фалон медални олган деган гаплар керак эмас. Энг катта унвонларимизни олганлар ҳақиқий асар қандай бўлишини билмай ўтиб кетди. Эҳтимол билишни хоҳламагандир. Жилпиллаб ҳамманинг олдида ўзини кўрсатиб шеър ўқиб юрганларга қараб баҳо бермаслик керак. Улар адабиётнинг устидаги кўпиклар. Бировларга орқа қилиб ҳар хил ишлар қилиб юрибди. Мавқелари бор. Лекин булар сохта. Ҳақиқий ўрни йўқ ундайларни. Улар кун кўриш билан овора. ©Маҳмуд Саъдий Suhrob Ziyo саҳифасидан https://t.me/NajmiddinTURON

ТУРҒУНОВ ОРЗУБЕК ОДИЛ ўғли. Тўйтепадаги 57 мактабнинг 6 синф ўқувчиси. https://t.me/NajmiddinTURON

Республика болалар кутубхонасида яхши учрашув бўларкан. Имкон бўлса, қизиқувчилар бориб қўяверадиган жойи лекин! @NajmiddinTURON

Шеърни Шунқор Чориев ўқиган. https://t.me/NajmiddinTURON

Yomg‘ir yog‘sa, umid gulday unar bo‘lsa, Kemtik ko‘ngil xalqobdayin to‘lar bo‘lsa. Yo‘l chetida yomg‘irpo‘shsiz turgandir deb
Yomg‘ir yog‘sa, umid gulday unar bo‘lsa, Kemtik ko‘ngil xalqobdayin to‘lar bo‘lsa. Yo‘l chetida yomg‘irpo‘shsiz turgandir deb, Ketgan yoring qaytishiga ko‘nar bo‘lsa. Ko‘lob yo‘llar yag‘rinida yo‘l ko‘rsatib, Yolg‘izlikning azobini mo‘l ko‘rsatib. Pinhon tutgan sog‘inchini etib oshkor, Boshlab kelsa ro‘molchasin ho‘l ko‘rsatib. Nigohidan yomg‘ir yuvgan so‘z taralsa, Ifor sochib barmog‘ingda soch taralsa. Peshonangga bitgan taqdir bo‘lib mulzam, Ul yor bilan bir ketgulik yo‘l yaralsa. Xovuchida gulgun gulob quyib bersa, Tag‘in yomg‘ir tinmay battar quyib bersa. Tosh ko‘chada chopsalaring qo‘l ushlashib, Oh, bu dunyo o‘z holingga qo‘yib bersa. Olib borsang, qo‘rg‘oningda issiq tancha, Ostonada oyoq ilsa rafiq kecha. Derazadan borligini etib isbot, Yomg‘ir tinmay yog‘aversa jon chiqquncha. Bir tong kelsa avvaliga o‘xshamayin, Yengillashib borsang quyosh chiqqan sayin. Yomg‘ir tingan dunyosiga etak siltab, Uchib ketsang ul yor ila bir bug‘dayin. Yomg‘ir yog‘sa... https://t.me/Najmiddin_Ermatov

—Аё, беклар, фақирларни Кўп ҳам туртманг ўз юртида. —Ким тегинди, юраверсин. —Сизни элга фидо ўйлаб Тинмай армон ўстирдида. —
—Аё, беклар, фақирларни Кўп ҳам туртманг ўз юртида. —Ким тегинди, юраверсин. —Сизни элга фидо ўйлаб Тинмай армон ўстирдида. —Манглайидан кўраверсин. —Ўз Ватани, ўз бойлиги, Ўз ризқидан бермайсизми. —Ваъда бердик, етмайдими. —Ер юзига тарқаб борар, Ҳолини бир сўрмайсизми. —Ундан нари кетмайдими... —Сизлар пешво, кўп айтарсиз Халқ деб тинчдан кечганингиз. —Мадҳ айласин, алқасин. —Лек айтмайсиз эл кўзи-чун Ёлғон қасам ичганингиз. —Билдирмасдан қарғасин. —Минглаб қонун жорий қилиб, Нечун амал қилмайсизлар. —Амал қилсак чиқармиди. —Сабр тўлган коса бир кун Ёмон синар, билмайсизлар. —Элнинг ҳадди сиғармиди. —Ўғри урган карвон мисол Бор бисоти тугаб борар... —Яшайверсин, ватан мана. —Бир кун одил судлов бўлса, Эл ҳаққини сўраб борар! —Худосига айтсин ана... https://t.me/Najmiddin_Ermatov

Bugun bayram! Iltimos, unga amal qiling(iz)lar!

Ярим тунда яримланяпман юлдуз санаётган кўлнинг ёнида. Кел, Нурим-ей, руҳима синггин. Кўлдан чиқиб бақалар аста кўзларима сак
Ярим тунда яримланяпман юлдуз санаётган кўлнинг ёнида. Кел, Нурим-ей, руҳима синггин. Кўлдан чиқиб бақалар аста кўзларима сакрай бошлайди. Кел, Нурим-ей, руҳима синггин. Муқовадек очиб сочимни пешонамни ўқийди шамол. Кел, Нурим-ей, руҳима синггин. Тошлар отиб бу кўлга кимдир чалғитмасдан юлдуз санашдан, қолмасимдан яримлаб буткул, кўзларима тўлмасдан бақа, тугатмасдан ўқишни шамол, кел, Нурим-ей, руҳима синггин. ©Н. Э. ноябрь, 2018 https://t.me/Najmiddin_Ermatov

Бугун даврадош жўрамиз, шоир, журналист Дилмурод Дўст тувилган кун! ОҚШОМ. СЕН ВА РАСМ Тошкент тунги чироқлар Нурлари оғушида
Бугун даврадош жўрамиз, шоир, журналист Дилмурод Дўст тувилган кун! ОҚШОМ. СЕН ВА РАСМ Тошкент тунги чироқлар Нурлари оғушида. Чироқ нурларин рақси Ҳайрат навозишида. Эслатар бунда сени Ҳар қадам, гулу гиёҳ. Чироқ орзуларингдек Товланур пушти, сиёҳ... Тарих мулкига жойлаб Ўшал кун, ул насмни. Чироқлар ёғдусида Тушгандик бу расмни. Бугун сен йўқ, қолгани Расм, тунги чироқлар. Энди мен билан кезар Боғни соғинч, фироқлар... Ҳайронман бу ҳолга мен, Сенсиз ҳам осмон ойли. Васлинг билмадим, аммо Ҳижронинг ҳам чиройли. Тошкент тунги чироқлар Нурлари оғушида... © Дилмурод Дўст

Eski yangi!

Ҳижронга эврилган умр йўлимда— Менинг сен сиғмаган пешонам ҳам бор. Шеърни Шунқор Чориев ўқиган. https://t.me/NajmiddinTURON

Бугун ака-жўрам Дадахон Муҳаммадийнинг тувилди куни! КЕЧИККАН ЙЎЛОВЧИ Поезд кетиб бўлди. Энди қайтамиз. Кечиккан йўловчи, не
Бугун ака-жўрам Дадахон Муҳаммадийнинг тувилди куни! КЕЧИККАН ЙЎЛОВЧИ Поезд кетиб бўлди. Энди қайтамиз. Кечиккан йўловчи, не кечар ҳолинг? Битта чиптачию бир қоровулдан Бошқа ҳеч кимсага келмас малолинг. Кечиккан йўловчи, кел, мен билан юр, Иккиланяпсанми қайтишга, ахир? Бир шунга қўл силтаб кетолмаяпсан, Поезд – тақдир эмас, пешонанг – тақдир. Йўловчи, кўнглингдан нималар кечди? Ҳар мусофир – меҳмон, бизнинг ақида. Қўшиқлар айтамиз, шеърлар айтамиз, Кечикиш ҳақида, кечиш ҳақида... Кўнглингдан ўтганин мен ҳам сезганман, Зулматдан гўёки қочиб панага. Мен ҳам кетмасликка баҳона излаб, Бир ўзим қолганман чиптахонада. Қаерга кетяпман – исмсиз манзил, Чиптага ёзиб ҳам бўлмайдиган жой. Кечикканинг, балки, фожеамасдир, Сен ҳам бебахтмассан қолиб, ҳойнаҳой... Поезд кетиб бўлди. Энди қайтамиз. Кел, энди, дўстимми, инимми, оғам... Ҳеч ким кузатгани келмади, тушун, Атай поездига кечиккан одам!.. ©Дадахон Муҳаммадиев @dadaxonmuhammadiy