ru
Feedback
📚 Ibratli Hikoyalar 📚

📚 Ibratli Hikoyalar 📚

Открыть в Telegram

Хаётий ва Ибратли ҳикоялар... Хикматлар хазинаси... Инсон такдирини аччик синовлари... Hamkorlik va reklama uchun 👇👇 @Bronzam . . . . . .

Больше

📈 Аналитический обзор Telegram-канала 📚 Ibratli Hikoyalar 📚

Канал 📚 Ibratli Hikoyalar 📚 (@ibratli_sozlar) языкового сегмента Узбекский является активным участником. Сейчас сообщество объединяет 21 148 подписчиков, занимая 3 759 место в категории Религия и духовность и 3 835 место в регионе Узбекистан.

📊 Показатели аудитории и динамика

С момента создания невідомо проект демонстрирует стремительный рост, собрав аудиторию из 21 148 подписчиков.

Согласно последним данным от 21 июня, 2026, канал показывает стабильную активность. За последние 30 дней изменение числа участников составило -394, а за последние 24 часа — -8, при этом общий охват остаётся высоким.

  • Статус верификации: Не верифицирован
  • Уровень вовлечённости (ER): Средний показатель вовлечённости аудитории составляет 12.59%. В первые 24 часа после публикации контент обычно набирает 8.91% реакций от общего числа подписчиков.
  • Охват публикаций: В среднем каждый пост получает 2 664 просмотров. В течение первых суток публикация набирает 1 884 просмотров.
  • Реакции и взаимодействия: Аудитория активно поддерживает контент: среднее количество реакций на один пост — 19.

📝 Описание и контентная политика

Автор описывает ресурс как площадку для выражения субъективного мнения:
Хаётий ва Ибратли ҳикоялар... Хикматлар хазинаси... Инсон такдирини аччик синовлари... Hamkorlik va reklama uchun 👇👇 @Bronzam . . . . . .

Благодаря высокой частоте обновлений (последние данные получены 22 июня, 2026) канал поддерживает актуальность и высокий уровень охвата публикаций. Аналитика показывает, что аудитория активно взаимодействует с контентом, что делает его важной точкой влияния в категории Религия и духовность.

21 148
Подписчики
-824 часа
-1187 дней
-39430 день
Архив постов
БУГУН БАҲОР ТУГАЙДИ. Бугун баҳор тугайди, Эртадан бошланар ёз. Энди юрак тафтидан, Ёзилур қайноқ баёз. Энди қуёш бағридан, Ёғилади тиллалар. Бизни кутмоқда ҳали, Саратону, чиллалар. Ошиқамиз энди биз, Дарёларнинг мавжига. Бошланиб куй - наволар, Тўйлар чиқар авжига. Боғлар кириб мевага, Яйрар деҳқоннинг дили. Чидайсизда, бошланар, Болажонлар таътили. Энди чошгоҳ бўлмасдан, Пешонадан тер оқар. Кундузлар жон олгувчи, Оқшомлар жонга ёқар. Қишда қандай қийналиб, Кўрдик аномал аёз. Тайёр туринг эртадан, Бошланур аномал ёз. Бугун баҳор тугайди, Майнинг сўнгги оҳори. Тугамасин ҳеч қачон, Умримизнинг баҳори

Қўшниси ва унинг турмуш ўртоғи жуда олижаноб инсонлар экан. Уни уйларига олиб бориб, тасалли беришди. "Бундан буён сен бизнинг фарзандимизсан", дейишди. Маҳалла-кўй, таниш-билишлар, савдогарлар пул йиғиб, унинг барча қарзларини узишди. Шифохонага ётқизиб, даволатишди. Узоқ давом этган муолажалардан сўнг у соғайиб кетди. Бу одамларнинг бир кекса ва ёлғиз қариндоши бор эди. У аёл ўзини эплай оларди-ю, лекин ёлғизликдан қўрқарди. Унга хизматкор эмас, кўнгилдош, ҳамроҳ керак эди. Аёлни ўша ерга жойлаштиришди. Энди унинг ҳеч қандай харажати йўқ эди. Ейиш-ичиши таъминланган, олаётган маошини эса жамғариб борарди. Устига-устак, кекса аёл унга хизматкордек эмас, ўз қизидек муносабатда бўларди. Ҳаёти изига тушган бўлса-да, болаларининг соғинчига чидай олмасди. Бир муддат ишлаб, озроқ пул йиққач, кекса аёлга ишни тарк этмоқчилигини айтди. Кампир жуда хафа бўлди ва сабабини сўради. Аёл болаларини соғинганини, уларни Меҳрибонлик уйидан олиб, алоҳида уй тутиб яшамоқчилигини тушунтирди. Шунда кекса аёл: — Сен энди менинг қизимсан, сени ҳеч қаерга юбормайман. Болаларинг эса менинг набираларим, бор, уларни олиб кел! — деди. Уйнинг болохонасини уларга бўшатиб берди. У вафот этгунига қадар болаларнинг барча харажатларини, ҳатто чўнтак пулларигача бериб, аёлга пул ишлатишга йўл қўймади. Аёл эса маошини жамғаришда давом этди. Орадан ўн йил ўтиб, кекса аёл вафот этганда, болалар ҳам вояга етган, қўлларида анчагина маблағ йиғилган эди. Улар кичик бир мантихона очиб, ҳаётларини фаровон давом эттиришди. Шавкат Ўймовутли тайёрлади

У эндигина ўттиз ёшни қаршилаган жуда ёш аёл эди. Турмуш ўртоғи ташлаб кетганига бир йил бўлди. Ваҳоланки, турмуш қураётганда қандай ширин ваъдалар берилганди. У ҳаётидаги энг катта хатони қилиб, оиласини писанд қилмай, уйидан қочиб чиққанди. Шу сабабли ортига қайта олмасди — ота-онаси уни оқ қилганди. Эрининг эса яқинлари йўқ, етимликда, у ер-бу ерда сарсон бўлиб улғайган эди. Турмуш қурган кезларида у ниҳоятда гўзал қиз эди. Бир неча йил фарзанд кўришмади. Узоқ давом этган муолажалардан сўнг, ниҳоят, эгизак фарзандли бўлди. Аммо даволаниш жараёнидаги гормонал ўзгаришлар туфайли жуда семириб кетди. Бунинг устига, бўғим ревматизми касаллигига йўлиқди. Қабул қилаётган кортизон дорилари таъсирида вазни борган сари ортиб борарди. Эри эса доим унинг юзига солар, вазни устидан мазах қиларди. Эркак уйга қарамай қўйди, кеч келишни одат қилди. Кўп ўтмай атрофдан совуқ гаплар эшитила бошлади: эри икки фарзанди билан ажрашган, енгилтак бир аёлга илакишиб қолган эди. Буни билгач, аёлнинг дунёси остин-устун бўлиб кетди. Бу ҳақда эрига айтганда, баттар зарба еди. Эркак беҳаёларча унинг қаршисига ўтиб: "Агар хотинга ўхшаган хотин бўлганингда, эрингни қўлда тутиб қолардинг. Бочкага ўхшаб қолдинг, на кийганинг ярашади, на ёнимда юришинг. Сени кўришга тоқатим йўқ, сендан нафратланаман", деди. Катта жанжалдан сўнг эри буюмларини йиғиштириб чиқиб кетди. Кетиш билан ғойиб бўлди. На уй ижарасини, на тўловларни тўлади ва на бир тийин пул қолдирди. Ўша аёлнинг уйига жойлашиб олди. Энг алам қиладигани — йиллар давомида орзиқиб кутилган ўз фарзандлари оч-наҳор юрган бир пайтда, у жазманининг болаларига қимматбаҳо совғалар сотиб оларди. Шўрлик аёл чорасиз қолиб, қизлик пайтида ишлаган тикувчилик цехига қайтди. Яшаб турган уйининг ижараси оғирлик қилгач, ер тўладан иборат, зах ва рутубатли бир хонали жойга кўчиб ўтди. Олаётган маоши болаларнинг боғчаси ва ижара ҳақидан ортмасди. Кечалари ҳам тиним билмай қўл меҳнати билан шуғулланарди. Зах уй касаллигини қўзғатиб юборди. Оғриқлар азоб берса-да, ишлашга мажбур эди. Касаллик, чарчоқ, уйқусизлик ва тинимсиз оғриқлар ичида кунлари ўтарди. Ҳаммадан қарздор бўлиб қолди. Ҳаётидаги навбатдаги хатони қилиб, қарзларини ёпиш учун кредит олди. Лекин касали туфайли баъзан ишга бора олмас, маошидан чегириб қолинарди. Ниҳоят, аҳволи жуда оғирлашиб, бир неча кун ишга чиқа олмади. Бошлиғи уни ҳузурига чақириб, энди ишга келмаслигини, бўшатилганини айтди. Ишлаган кунлари учун ҳаққини бериб, кузатиб қўйди. Қўлидаги пул билан болаларини боғчадан олиш вақтигача бемақсад кезди, боғларда кўз ёш тўкди. Учган қушдан ҳам қарздор эди. На суянишга яқини бор, на ишга ярашадиган дармони. Бу аҳволда яшашнинг иложи йўқ эди. Касаллиги зўрайгач, болаларини Меҳрибонлик уйига топширишга мажбур бўлди. Иккисини ҳам тўйиб-тўйиб ўпиб, ҳиққилаб хайрлашди. Қайтаётиб, қўлида қолган охирги пулига сичқон дори ва бир қути ҳўшмерим (туркча ширинлик) сотиб олди. Бу ширинликни жуда яхши кўрарди. Кўз ёшлар ичида идишга заҳарни солиб, ширинлик билан аралаштирди. "Аллоҳим, мени кечир", дея заҳарланган таомдан бир қошиқ олди. Энди оғзига олиб борган эди ҳамки, эшик тақиллаб қолди. Қошиқни четга қўйиб, эшик ёнига борди. — Ким у? — деб сўради. — Мен қўшнингизман, — деди аёл кишининг овози. Бу ерга кўчиб келганига уч ой бўлган бўлса-да, ҳали бирор киши унинг эшигини қоқмаган эди. — Агар вақтингиз бўлса, беш дақиқага кирсам майлими? — деди аёл. У ўрта ёшли аёлни ичкарига таклиф қилди. "Айбга буюрманг, — деди меҳмон, — олдингизга "хуш келибсиз"га чиқа олмадик, бизни кечиринг". Сўнг қўлидаги бир даста пулни узатиб: "Ишдан бўшаганингизни эшитдим, бу бизнинг закот пулимиз эди, илтимос, қабул қилинг", деди. Аёл кўз ёшлари билан бир заҳарланган ширинликка, бир қўшнисига қаради. — Сиз Хизрмисиз? — деди у. Кўзларидан дув-дув ёш тўкилиб, қўшнисига сарилиб йиғлай бошлади. Сўнг бор гапни сўзлаб берди. Қўшни аёл ҳам қўшилиб йиғлади. "Агар беш дақиқа кеч қолганингизда, мен аллақачон ўлган бўлардим", деди аёл.

«ГАРТКАМ» Пастқам кўчада тўрт йигит ошиқ отиб, қимор ўйнаётган экан, ҳасса тутган кўзи ожиз одам ўтиб қолибди. Йигитларнинг ўзаро гапини эшитиб, тўхтабди-да, «мен ҳам ошиқ ўйнасам майлими, деб сўрабди. Йигитлар «ўзинг шу аҳволда бўлсанг, қандай қилиб ўйнайсан», деса, «ҳа энди, бир уриниб кўрайлик-чи», дебди. Йигитлар уни эрмак қилиш учун қўлига ўнта ошиқ тутқазишибди. Бояги одам «гарткам!» деб ошиқларни кўча четидаги томга улоқтириб юборибди. Қиморбозлар «Бу нима қилиқ», деса «Чиқиб қара-чи, ошиқлар қанақа тушган экан», дебди. Йигитлардан бири томга чиқса, ўнта ошиқнинг ҳаммаси «олчи» тушган эмиш. Йигитлар ҳайратланиб, бунақа ҳунарни қандай ўрганганини сўрашган экан, кўзи ожиз айтибди. — Униси билан ишларинг бўлмасин. Бу «ҳунар»дан орттирганим шу бўлдики, охир-оқибат кўзимни қиморга тикиб, шу аҳволга тушдим... ...Бу — эски ривоят. Ҳозир ҳеч ким ошиқ ўйнамайди. Замонавий казиноларда қанча одам миллионер бўлган, қанчаси кўзини гаровга тикканини билмайман. Аммо қанчаси қамоққа тушгани, қанчаси уй-жой, хотин, бола-чақасини «ютқазиб» қўйгани, қанчаси эсдан оғиб, яна қанчаси бир-бирини ўлдирганини биладиганлар бор... Ўткир Ҳошимов

Т Ў Р Т Л И К. Барча аъзо чарчар экан чарчоқ билмас тил, Шу сабабли дейман тилинг сен эҳтиёт қил, Чарчамайди дея уни ғийбатга солма, Ўз бошингга бало-офат кўп сотиб олма. Нор Муҳаммад Ҳожи.

5-qism O‘sha ikki oy go‘yo jannatning yerdagi in’omidek o‘tdi. Ara va Akari endi bir butunga aylanishgan, har bir tongni birga qarshi olib, har bir oqshomni birga kuzatishardi. Kompaniyada ham ularni doim birga ko‘rishar, Araning nigohlarida avvalgi g‘am o‘rnini xotirjamlik egallagan edi. U Akarining yuzidagi tabassumni ko‘rganida, o‘zini dunyodagi eng baxtli inson deb hisoblardi. ​Ammo 3-dekabr tongi bu baxtni kulga aylantirish uchun keldi. ​Soat ertalabki to‘qqiz. Araning telefoni tinmay bezovta qilardi. Kechagi uchrashuvdan so‘ng qattiq charchab uxlab qolgan Ara, nihoyat qo‘ng‘iroqqa javob berdi. ​— Ha, eshitaman, men Araman... — dedi u ovozi bo‘g‘ilib. — Ara... Akari... Ara, tezda kela olasanmi?! — go‘shakning u tomonida ayol kishining bo‘g‘izlanib yig‘layotgan ovozi eshitildi. — Kim bu? — Ara sapchib o‘rnidan turdi. Yuragi allaqanday daxshatni sezib, qattiq ura boshladi. — Men Mariyaman... Akarining sinfdoshi... Iltimos, tez kel! ​Ara manzilga qanday yetib borganini eslolmaydi. Akarining uyi oldida politsiya va tez yordam mashinalarining qizil chiroqlari lipillab turardi. Ichkarida esa daxshatli sukunat hukmron edi. Akari... o‘z joniga qasd qilgan edi. ​Dafn marosimi sovuq va ruhsiz o‘tdi. Ara hech narsani tushunmas, tushunishni ham istamasdi. Axir kechagina, 2-dekabr kuni ular birga edilar-ku? Akari xursand edi, kulgan edi. Qanday qilib uning nurli yuzi ortida bunday qorong‘u reja yashirin bo‘lishi mumkin? ​Politsiya surishtiruvi natijasida daxshatli tafsilotlar fosh bo‘ldi: Akari o‘zini shiftga osish uchun ishlatgan arqonni bundan to‘rt oy avval — hali Ara bilan qayta topishmasidan oldin sotib olgan ekan. U bu yakunni allaqachon rejalashtirgan edi. Sud ekspertizasi va Akarining eski hamshirasi bir haqiqatni tasdiqladi: Akarining kasalligi shunchalik og‘irlashgan ediki, uning eng ko‘p bilan bir yil umri qolgandi. U sekin va azobli o‘limni kutishni istamagan edi. ​Akari o‘zidan atigi bir enlik xat qoldirgandi: ​"Hayotda yutqazganimni aytgandim-ku, lekin men yutgan ekanman..." ​Dafn marosimi kuni Ara tildan qoldi. Uning nigohlari bo‘shliqqa qadalgan, atrofidagi odamlarning gaplari unga shunchaki shovqindek eshitilardi. Eski sinfdoshi Kengo uning yonidan ketmay, "Bardam bo‘l, Ara," deb taskin berishga urinardi. Kengo kunda-kunora Araning oldiga kelar, uni chalg‘itish uchun turli mavzulardan gap ochardi. ​Nihoyat, Araning ichidagi vulqon portladi. ​— Bas qil, Kengo! — Ara o‘zidan chiqib baqirib yubordi. Uning ovozi g‘azab va cheksiz sog‘inchdan qaltirardi. — Menga bolmag‘ur gaplaringni gapirma! Men nurimdan ayrildim, tushunyapsanmi?! Sening bu keraksiz taskinlaring menga yordam beradi deb o‘ylaysanmi? Men Akari yulduzidan ayrildim, ahmoq! Tugadi. Mualif: Hikoyalar kanali oʼquvchisi

4-qism Polda Akari yotar, qolidagi ingalyator polda dumalagan holatda edi. Ara Akarining oldiga yugurib: —Akari!, Akari nima bo'ldi senga!?? Akarining hushidan ketgani ma'lum edi.. Ara uni ko'tarib o' mashinasiga olib bordi va Akarini kasalxonaga olib ketti. 20 daqiqa ichida ular kasalxonaga yetib kelishgan edi. Ara hamshirani chaqirib unda astma bor va u hushidan ketganini aytdi. 2 hamshira uni nasilkaga olib jonlantirish bo'limiga olib kirib ketishdi va boshqa hamshira siz shu yerda kuting deya shosha- pisha kirib ketti. 1 yarim soatlardan keyin hamshira chiqib keldi: — Unga kim bo‘lasiz? — Yaqin bo‘lgan insonman, — dedi Ara. — Qizning ahvoli yaxshi uning korishingiz mumkin... deya uni 21 xonaga kuzatib bordi. ​Ara 21-xonaga kirdi. Akarini ko‘zlari Aranikiga tushdi: — Ara? Ketayotgan eding-ku? Meni bu yerga sen olib keldingmi? — Seni yomon ko‘raman, Akari... — dedi Ara, qizning ko‘zlariga tik qarab. — O‘zingni asray olmaganing uchun. O'zingni shunchalik darajada asray olmaganing uchun Akari... seni yomon ko'raman​... 2 kundan so'ng Akariga uyiga ketishiga doktor ruxsat berdi. Ara uni mashinasida uyiga olib bordi. Mashinada bir biriga bir og'iz ham gapirishmadi, Akari oynadan tashqariga tikilgancha hayollar ichra ketdi. Ular Akarining uyiga yetib kelishgach: — Mana sog'lomman, ketishing mumkin Ara. Boshqa kelma iltimos.. deya o'z uyiga kirib ketti. Araning jim qolgani faqatgina Arani azoblardi. U uyiga ketmadi tungacha Akarini eshigini oldida mashinasi ichida o'tirdi va sabr kosasi to‘ldi: —Akari eshikni och! Akari?! —Ket dedim senga! —Gaplashib olishimiz kerak! Akari och eshikni! Akari eshikni ochdi: —Seni sevmayman Ara ket! Bas qil endi! Meni tinch qo'y! Men Yusakini sevaman! Seni emas! Ket! Ara Akaridan voz kecholmasligini bilgan holda unga hech nima demadi va Akari baqirayotgan paytida uni bag'riga bosdi: —Men sevaman seni!... Ara bu gaplarni aytarkan birdan badanidagi og'riq kuchaya boshlagandi.. —Ara!? Yaxshimisan? —Ha yaxshiman shunchaki biroz... Akari uni uyiga taklif qildi, mehmonxonadagi divanga Araga joy tayyorladi: —Xayrli tun, bugun shu yerda dam ol... deya o'zining yo'tog'iga kirib ketti.. Ara uxlay olmas edi har doim fikr-u hayoli Akarida edi u yaxshimi yoki yomon ahvoldami o'ylayverardi va uyiga ketishga qaror qildi. Uyiga ketishdan oldin Akaridan xabar olishmi ma'qul ko'rdi va Akarining eshigini taqillatdi: — Akari, uxlayapsanmi? U indamadi. Ara eshikni ochdi. Akari uyg‘oq edi. —Nima yana?! —Yaxshimisan? —Yaxshiman albatta... —Unda dam ol, men kettim o'z uyimga xayrli tun.. deya eshigini yopayotgandi: — Ara... Meni kechir... — pichirladi Akari. — Seni ranjitayotganim uchun kechir. — Bas qil... Ara ortiga qaytdi — Sen umuman kechirim so'rama... Ara uni quchoqladi. — Seni sevaman, Ara... — dedi Akari nihoyat. — Bilaman... bilaman... deya mamnun ila Ara javob berdi. ​Ara uni yechintira boshladi. O‘sha kecha ular o‘n yillik masofani bir zumda bosib o‘tishdi. Ularning birinchi kechasi bo'ldi. Davomi bor. 📚 Ibratli Hikoyalar 📚

- Жаноб Жозе, мана бу пулни олинг-да, кўп йиллик меҳнатингизга рози бўлинг. Менимча энди бу уйга қайтиб келишингизга ҳожат қолмади! “Энди нима қиламан? Энди қандай пул топаман? Бу ёшимда мени ишга оладиган бирор кимса бормикан? Йўқ! Энди мени кутиб тургани фақатгина муҳтожлик, камҳаржлик ва очликдир!” Жозе итга қабр қазиётганида бошида худди шундай ўйлар чарх урарди. У довдираб қолганди. Ишсиз ва пулсиз кўчага қолиш у учун даҳшат эди. Шунинг учун ҳам гарчи қабр тайёр бўлган бўлса-да, Худодан мўжиза кутиб, итнинг тирилиб қолишидан умид қилиб, анча пайтгача унинг бошига ўтирди. Мўжиза содир бўлмагач эса ҳаёлига даҳшатли бир фикр урилди. У итдан ўзига фойдаси тегадиган сўнгги нарсани тортиб олмоқчи бўлди. Унинг терисини! Терисини шилиб олади-да, шу нарса билан шуғулланадиганларга пуллайди. Қарабсизки оз бўлса-да чўнтагига пул киради. Жозе шу мақсадда мева артиш учун доимо ўзи билан бирга олиб юрадиган кичиккина пичоқчасини чўнтагидан чиқариб уни итнинг бўйнига тортган эди ҳамки, пичоқча унинг бўйнидаги ёнғоқдек катталикдаги чандиқнинг терисини кесди-ю, ичкаридан кўзни қамаштиргудек чиройли олмос ярқираб кетди! Abdulla Omon нинг "Озуқа занжири" ҳикояси

... Олмосни топилишидан ҳамма умидини узган бўлса-да орадан ўткан шу беш йил мобайнида Жозе уни излашдан тўхтамади. У олмосни топиб, жаноб Коста томонидан эълон қилинган мукофотга эга чиқишни ва бу пулга уй сотиб олишни чин дилдан ният қилганди. Бу пайтга келиб итнинг пичоқ санчилган елкасидаги жароҳатдан ном-нишон қолмаган, чол томонидан териси бужмайтириб тикиб ташланган бўғзидаги жароҳатдан эса ёнғоқдек катталикдаги чандиққина қолганди холос. Ит Жозега ҳам кўпгина чандиқлар қолдирган бўлса-да, кейинчалик унга ўрганиб қолди ва шундан сўнг Леонелнинг истагига биноан Бобига яқинлашишга Жозедан бошқа барчага таъқиқ қўйилди. Леонел итини ўлдириб кетишларидан қўрқиб қолганди ... ... Йўқотилган олмосни топишга уринаётганига ўн йил тўлгач Жозенинг фикри ўзгарди. Давомий етишмовчилик ва болаларнинг улғайиши ортидан унга кўпроқ пул керак бўлаётгани туфайли энди у олмосни топган тақдирда ҳам уни жаноб Костага қайтаришни эмас, сотишни ва бу пулни олиб узоқ-узоқларга кўчиб кетишни ўйлай бошлади. Лекин жон куйдириб қанчалик изламасин, унинг ҳом ҳаёллари ижобат бўлмади. Олмос барибир топилмади. Шундан сўнг унинг Худога қилаётган ибодатлари олмосни топилиши эмас, Бобининг умри узоқ бўлишини сўраш бўлиб қолди. Бу пайтга келиб ит шундоғам қариб қолган, энди кимнидир тишлаш тугул, ҳатто ўрнидан қўзғалишга ҳам ҳавфсаласи йўқ эди. - Жаноб Жозе, - деди Леонел узоқ ўлкага ўқиш учун жўнашдан олдин, - Бобини қанчалик яхши кўришимни биласиз. Тириклигим учун ундан ўлгунича қарздорман. Шундай экан, унга яхшилаб қаранг. Мен отамдан Боби ўз ажали билан ўлгунича сизга тўланадиган маошни тўхтатмасликларини сўрайман. Сизга қаттиқ ишонганим учун бошқа хизматкор олмасликларини ҳам айтаман ва ишончим комил-ки қайтиб келганимда Боби тирик бўлади! У кетди. Ўша кундан сўнг Жозе итни ўз хонасига олиб ўтди. Энди у ит билан бир хонада яшай бошлади. Жозе бўш пайтларда шаҳар бўйлаб айланар, номдор ветеринарлардан итнинг умрини узайтирувчи турли хил дори-ю-дамламалар сотиб оладиган бўлганди. Ахир у шу итнинг ортидан оиласини боқмадими? Ахир шу ит туфайли оз бўлса-да пул жамғармадими? Шундай экан, маошидан озроғини итнинг соғлиги учун сарф этса ҳеч нарса бўлмайди. Бу харажат итнинг умрини бир кун бўлса ҳам узайтира олса бас. Шундан сўнг у чўнтагига тушаётган пулдан ҳавотир олмаса ҳам бўлаверади. Худди шу тарзда яна орадан ўн йил ўтгач, ёши йигирма бешга етган, кўзи кўр бўлиб, тишлари тўкилиб кетган Бобини овқатлантириш учун Жозе оғзига овқат тутиб, итнинг оғзига пуркайдиган ҳолатга келиб қолди. Бу орада хатто жаноб Коста ҳам вафот этиб кетган, ўғли Леонел эса бир йилда бир-икки бор уйга қайтар, ҳар келганида итнинг ҳалиям тириклигидан ҳайратланиб, Жозега уни яхшироқ боқишни тайинлаб кетарди. Леонел учун бу ҳайвон энди муқаддас бир мавжудот даражасига кўтарилганди. Чунки ҳеч қайси бир ит бунча узоқ яшолмасди. - Қария, кўп эмас, яна бир йил! Бир йилгина холос. Ўтинаман сендан, яна бир йилгина ўлмай тургин. Шундай қилган тақдирингда тўплаётган пулим уй сотиб олишга етади! – ёлғиз қолишганида Жозе итга шундай дея ялиниб-ёлворар, шунча йил ўткан бўлса-да турмушидан орттириб уй олишга етадиган даража пул тўплай олмаганди. Аксига олгандек яқиндагина ит қаттиқ бетоб бўлиб қолган, Жозе уни даволаш учун тўплаган бор-будини ветеринарнинг қўлига тутқазганди. У итнинг касаллиги хақида ҳеч кимга гапирмасди. Итнинг касаллигини эшитишгач уни ўлдириб, Жозени ишсиз қолдиришларидан жуда қўрқарди. Шундай кунларнинг бирида, Леонел уйга қайтганининг шарафига байрам дастурхони ёзилган бир пайтда буталар орасидан аранг судралиб чиққан ит ўзини ерга ташлаб питирчилай бошлади ва у томон югуриб келган Леонелнинг қўлида хириллаганча жон берди. Бошини ҳам қилиб итини қучиб турган Леонел “Афсус” дея бош чайқар экан, Жозега ҳовлига туташиб кетган ўрмоннинг энг сўлим жойидан қабр қазиб, итни хурмат эҳтиром билан кўмишни буюрди. Кейин эса итни кўтариб йўлга тушишга ҳозирлик кўраётган Жозенинг қўлига озроқ пул тутқазар экан, у кўп йиллардан бери айтилишидан қўрқиб яшаётган гапни айтди:

- Итимиз сизга зиён етказмадими? – деган саволига “Йўқ. Асло! Биз у билан чиқишиб кетдик!” деди-ю, шимининг остидан чандиб боғланган, иссиқ қон билжиллаб турган сонидаги ярасини сездирмай хонадан чиқиб кетди. Ўша куни Жозе у учун ҳовлининг кўримсизгина бир бурчагидан ажратилган тор кулбага ётганча ҳаёл оғушига берилди. Қўлидаги бу пулни эртага хотинига бериб келишни, бунча кўп пулни кўрган хотини унга қаҳрамонга қарагандек тикилишини тасаввур қилди. У ҳатто илк бор авваллари тасаввур қилишга-да хадди сиғмаган уй сотиб олиш тўғрисида ҳаёл сурди. Тўғри-да, агар иш шу тарзда кетаверса беш-ўн йилда гугурт қутисидеккина бўлса ҳам ўз уйига эга бўлиши ва “Ижарачи” деган машъум тавқи лаънатдан бир умрга қутилиши мумкин эди. Шунинг учун энди ит-ку ит, хатто ажал билан яккама-якка тўқнаш келишга тўғри келса ҳам бу ёғлик ишни қўлдан бой бермасликка қасам ичди! Кичик хўжайин Леонелдан бошқага бўйин эгмайдиган бу ваҳший ит эртаси куни ҳеч кутилмаганда Жозега сездирмай яқинлашиб, кетига тиш ботирди. Ўртада олишув бошланди. Аммо бу сафар тумшуғининг остидан теккан қаттиқ мушт зарбидан сўнг ит ангиллаб ортга чекинди. Бу пайтда уйда ҳеч ким йўқлиги сабабли Жозенинг иккинчи жароҳатиям сир бўлиб қолди. Ўша куни жароҳатларининг чидаб бўлмас оғриғига қарамасдан Жозе ўзига юклатилган вазифаларни бекам-у-кўст бажарди. Чидаб бўлмас оғриқ эса тунда бошланди. Шу сабабли туни билан бедор бўлган Жозе ҳовлини айланиб юрганида қоронғуда итнинг уйи томон ҳаракатланаётган шарпани кўриб қолди. Унинг ҳаёлидан “Ўғри!” деган фикр чақмоқдек ўтди. Лекин жароҳатлари сабабли яхши қадам боса олмаётган Жозе унга етай-етай деб қолганида унинг қорасини кўрган шарпа чаққон ҳаракат билан девордан ошди-ю, кўздан ғойиб бўлди. Жозе уни танишга улгурди. Бу ўша чол, унга Бобини таништирган хизматкор эди. Бу чолнинг қоронғуда шарпадек ҳовлига санғишига сабаб нима экан? Жозе бу ҳақида узоқ ўйлаганида ниҳоят чолнинг мақсадини англагач, ҳаяжондан титраб кетди. Чолнинг мақсади битта! Ишдан ҳайдалганининг аламига итни бир ёқли қилиш ва бу билан хўжайиндан қасос олиш! Агар чол мақсадига эришганидачи? У итни бўғизлаб ташлаганидачи? Жозенинг ҳаёлидан шундай фикрлар ўтаётганида уни яна ишсизлик ва очлик ҳисси чўлғаб олди. Энди у итни, ягона даромат манбаи бўлган жонзотнинг ҳаётини сақлаб қолиш учун тунлари ухламасликка қарор қилди. Шу воқеадан сўнг Жозе уч тун шарпани пойлаб, ухламасдан тонг оттирди. Аммо чол қайтиб келмади. Энди уни бу ҳовлига қадам босмаслигига Жозенинг ишончи комил бўлган, уйқу кўзини элитаётган тўртинчи тунда эса ногаҳон Бобининг акиллагани ва ғалати ғингшиганини эшитди-ю, ҳовлига отилди. Бу сафар танасидаги жароҳатларни ҳам ўйламасдан унинг ягона даромад манбаини ўлдирмоқчи бўлган ўша чолни тутиб олди. Чол Жозенинг қўлидан қутилишга уриниб питирчилар, итнинг елкасида эса у томондан санчилган пичоқ кўринарди. Эртаси куни жаноб Костанинг уйини босган терговчилар чолни сўроққа тутишганида у олмос ўғирланган ўша тунда ўғриларнинг ортидан қувганини, таъқиб вақтида улардан бири “Олмос тушиб қолди!” деб бақирганини, шундан сўнг улар ортга қайтиб чолни тинчитмоқчи бўлишганида у бақириб ҳаммани уйғотиб юборганини, айнан шу сабабли улар ишни охирига етказа олишмаганини айтиб берди. У бу гапларни сир сақлаб, олмосни ўзи излаб топмоқчи бўлган экан. Шундай қилсагина олмос ўғрилар томонидан ўғирланган деб ўйлаган хўжайин ундан шубҳаланмаслигини, у эса олмосни сотиб, кўздан ғойиб бўлишни режа қилган экан. Шунинг учун тунда ҳовлига келиб, уни келганини сездириб қўймаслиги учун итни ўлдириб, олмосни излаб топмоқчи бўлган экан. Аммо итнинг ғингшиб қолгани чолнинг бу режасини барбод қилганди. Улар чолни олиб кетишди. Шу кундан сўнг деярли ҳамма бир ой мобайнида ҳовлидан олмос излашга мажбур бўлди. У ерда ҳам, кўкда ҳам йўқ эди. Бу орада итни ўлдирмоқчи бўлган ўша чол тергов ҳибсхонасида вафот этганининг хабари келди ...

- Сенга билдирган ишончимизни оқламадинг! Ухлаб қолишинг оиламизга қанчалик қимматга тушганини тасаввур эта оласанми? - Кечиринг жаноб. Мен ҳаммасини тўлайман! - Сен-а? Ҳаммасини-я?! Ўша олмос қанча туришини биласанми? Ўлгунингча хизмат қилсанг ҳам ишлаб топган пулинг бу олмоснинг ярим баҳосига етмайди! Қолаверса у бизнинг оилавий меъросимиз эди! Олмосни-ку сақлаб қола олмадинг. Ҳеч бўлмаса итга жароҳат етказишларига йўл қўймаслигинг керак эди! - Ундан хавотир олманг жаноб. Бобининг аҳволи яхши. Тиғ бўйнига унча чуқур ботмаган. Мен тиғ теккан жойни яхшилаб тикиб қўйдим. Мана кўрасиз, бир ҳафта ўтар-ўтмас жароҳат жойидан ҳатто из ҳам қолмайди! Шунгача тишини-тишига босиб зўрға сабр қилиб турган жаноб Коста хизматкор чолнинг оҳирги гапидан сўнг чидолмади. Уни хонасидан ҳайдаб солар экан, кетиш олдидан янги хизматкорга итни кўрсатиб, уни қандай боқиш ҳақида йўл-йўриқ беришини тайинлади. Шунча йиллик хизматига қарамасдан хўжайиннинг хонасидан гўёки ҳайдалган итдек қувилган чол эса қалпоғини ғижимлаб даҳлизда кутиб ўтирган, ўрнига ишга олинган янги ишчига худди егудек бақрайиб қаради-да, “Ортимдан юр!” дея ғижинган-ча ҳовлига чиқди. - Мана ўша ҳайвон! – деди чол тўқ сарғиш рангли ириллаб турган баҳайбат бир итнинг ёнига келгач, - Бу жирканч маҳлуқни ўтинлар орасидан топиб олганимда ҳали кўзи ҳам очилмаганди. Шу ҳолга келгунича унга озмунча меҳнатим сингмадими! Бу ифлос кўппак эса ўғрининг қўлидан уйқу дори еб, бир маротаба ғингшишга ҳам ярамай, хуррак тортиб юборган. Натижада хоним олмоссиз, мен эса ишсиз қолдим. Ўзи ҳам салқолса бошсиз қолиб кетарди. Яхшиямки вақтида хабар топдим. Ўғри уни бўғизлашга улгурмади. Аслини олганда уни бўғизлашни ўзим ҳам анчадан бери орзу қилиб юргандим. Аммо на илож, хўжайин уни жонидан ҳам ортиқ яхши кўради. Бу ит умрида бир маротаба хўжайинга яхшилик қилиб, чўкаётган ўғлини сувдан тортиб чиққан. Шундан бери бу ит улар учун азиз-авлиёга айланди! Сенга маслаҳатим унга яқин борма. Олдингга келса уриб,тепиб ҳайда. Бўйнининг остидаги жароҳатга қўл текказишни-ку ҳаёлингга ҳам келтирма. Нақ қўлингни тишлаб узиб олади! Мана шуларга амал қилсанг ишлаб кета оласан. Агар ишни эплолмасанг хўжайиндан мени яна ишга қайтаришини сўрагин-да, бу ерлардан туёғингни шиқиллат! Мен кетдим. Хайр! Чол ҳовлидан чиқиб кетгач бегона жойда, бегона одамлар орасида, қолаверса бўйи салкам елкасидан келадиган баҳайбат итнинг қаршисида ёлғиз қолиб кетган Жозе ёлғон гапирганига пушаймон бўлди. Аммо алдамаса бўлмасди. Агар у “Итларни боқиш бўйича кўп йиллик тажрибам бор. Мен ҳар қандай ит билан тил топиша оламан” демаганида ёши қирққа қараб кетаётган бу кимсага ҳеч ким иш бермасди. Дўстлари унга жаноб Костага шундай дейиши кераклигини қаттиқ тайинлашганди. Уларнинг бу маслаҳатига амал қилганида итнинг бу қадар катталигини ҳаёлига ҳам келтирмаганди. Нари борса қалпоқдек катталикдаги кучукча бўлса керак деб ўйлаганди. Лекин итни кўрди-ю, қўрқувдан совуқ тер чиқиб кетди. Ортга қайтай деса муҳтожликдан қийналаётган хотини ва бир этак болалари кўз олдига келар, ишга қолай деса бу ит уни кечгача нимта-нимта қилишига шубҳаланмасди. Хуллас, Жозе оилавий очликдан қийналишдан кўра ўзининг нимталанишига кўнди ва ишга қолди. Ўша куни бу қутирган ит Жозени сонидан тишлаб, сал қолса узиб олаёзди. - Ишингиз менга маъқул жаноб Жозе. Ўша қайсар қариянинг қўлида деярли вайрон бўлган боғимиз бир кунлик меҳнатингиздан кейин анча эпақага келиб қолди. Бобининг ҳам хурган овози унча эшитилмади. Демак, сиз унга ҳам маъқул келгансиз. Шунинг учун миннатдорчилик рамзи сифатида мана бу пулни олинг. Агар ишингиз ҳар доим мана шундай тоза бўлса, бундан кейин бошқа иш излашингизга ҳожат қолмайди. Сизни хурсанд қиладиган даражада маош тўлайман! Шундай дея буруқситиб сигара чакаётган жаноб Коста томонидан стол устига қўйилган пулни олаётган Жозенинг кўзлари порлаб кетди. У кўпдан бери қўлига бунча пул ушламаганди. Пулни олган заҳоти ҳаёлига келган илк фикр тансиқ озиқ-овқатлар сотиб олиш ва ижара уйда ўтириб қора нондан бошқасини кўрмай келаётган бола-чақасини хурсанд қилиш ҳақидаги ўй бўлди. Шу сабабли жаноб Костанинг:

Бугун сизлар билан бодрингли салат тайёрлашни ўрганамиз 🥒
🍅 Керакли масаллиқлар: •3кг помидор •3кг бодринг •5-6 дона балгарский •2 дона қалампир •Кашнич Укроп •2 бош саримсоқ •200мл ўсимлик ёғи •2,5 ош қошиқ туз •100гр шакар •4-5 ош қошиқ 9% уксус •Қора мурч
 Тайёрланиш жараёни видеода👆

❗️🍉🍉 Айни кунларда тарвуз фойдали ёки хавфли? Мутасаддидан муҳим тавсиялар! Иссиқ кунларда кенг истеъмол қилинадиган тарвуз енгил ҳазм бўладиган, сувга бой ва фойдали мевалардан бири ҳисобланади. Етарли даражада пишмаган ёки етиштиришда кимёвий ўғитлардан кўп фойдаланилган бўлса, саломатлик учун жиддий хавф туғдириши мумкин. Яқинларга ҳам юбориб қўйинг.

🌤 ХАЙРЛИ ТОНГ! Ассалому алайкум! Янги тонг муборак бўлсин! Бугунги бошланаётган янги кунингиз файзли ва барокатли бўлсин! Сиз ва яқинларингизни яхши кайфият тарк этмасин! Яқинларга Улашинг.. 🌸 Каналимизга обуна бўлинг👇💖

#драбл "Бир ёқли" -Оббо ?! Яна иккиқатман дегин ? Чопонимнинг бари тегсаям иккиқат бўлиб қолаверар экансан- да. Ўзи ейман, ичаман деб турган олтита болангни боқа олмай жоним ҳалак. Бўл тез. Вақт ўтмасдан кўз ёшингни шўлтиллатиб ўтирмай дўхтирга зинғилла. Болани бир ёқли қил. Нимага гўлаясан? Бой бўлсам экан-ки , барчангни таъминлаб қўйсам . Топганим у бағримдан бунисига етмай яшаб ўтяпмиз- ку ўзи. Хуллас "эркак" қаршиликга чоғланган аёлига бас кела олди. Аёли мунғайганча еттинчи фарзандини "бир ёқли" қилиб қайтди. Афсус... Бу оила бошига қўнадиган давлат шу гўдакнинг пойқадамига созланган эди. У ҳам гўдак билан бирга "бир ёқли" бўлди. Муаллиф: Хазонрезги

🌸Аёлларга кўп нарса керакмас! 🌸Мехр керак, ишонч керак Яшашга ундовчи!!! Яқинларга Улашинг.. 🌸 Каналимизга обуна бўлинг👇💖 📚 Ibratli Hikoyalar 📚

🚨 ДИККАТ ЯНГИ ФАСОНЛАР ЧИКДИ! 👗 2026 йилнинг энг тренд моделлари 💃 Миллий ва замонавий услуб ✂️ Тикиш учун идеал вариантла
🚨 ДИККАТ ЯНГИ ФАСОНЛАР ЧИКДИ! 👗 2026 йилнинг энг тренд моделлари 💃 Миллий ва замонавий услуб ✂️ Тикиш учун идеал вариантлар Барчаси ФАСОНЛАР каналида🔥 https://t.me/+8C2shQ0u-csxOTAy https://t.me/+8C2shQ0u-csxOTAy https://t.me/+8C2shQ0u-csxOTAy 👉 Ҳозир қўшилинг, кейин кеч бўлмасин!

Эркаклар озиб-ёзиб ўзига бирор нима олганда 😂 Охиригача кўринг. Кимга юборишни яхши биласиз. Яқинларга Улашинг.. 🌸 Каналимизга обуна бўлинг👇💖

ОЛТИН СЎЗЛАР - Дунё катта бир мактабдир. Унда ҳар қанча чўққига эришмагин, ўлим шаҳодатини олишинг муқаррар. Шундай экан кибрланмасдан одобли ва ахлоқли инсон бўлиб яшагин. - Ёстиқ бой ва фақирнинг, катта ва кичикнинг, шаҳзода ва қўриқчиларнинг бошини кўтаради. Лекин унда фақатгина виждони хотиржамлар сокин уйқуга кета оладилар... - Ҳар бир кунингизни гўзал ўтказишингиз, сиз учун одатий хол бўлиб қолсин. Самимий, одобли, меҳрибон, саҳий, очиқ кўнгил бўлинг. Чунки соҳиби кетганда, ундан муҳр - хотира қолади... - Сенга биров "Сени ҳурмат қиламан" деса ишонмагин. Сухандонлар ҳам ҳеч кимни танимай, кўрмай туриб "ҳурматли томошабинлар" деб айтишади ))) - Ҳозирги замонда "қаҳрамон" деб қиличи бор инсонни эмас, балки виждони бор инсонни ҳақиқий "қаҳрамон" деса бўлади. - Баъзи инсонлар ҳаётимизда ҳудди сониялардек, баъзилари эса ҳудди дақиқалардек, яна бошқалари эса ҳудди бир умрдек гап. Уларни фақат ўлимгина хотираларимиздан ўчира олади... - Кўринишинг билан фахрланма. Чунки уни сен яратмагансан. Насабинг билан ҳам фахрланма. Чунки уни сен танламагансан. Лекин ахлоқинг билан фахрлан. Чунки унга зийнатни "СЕН" бергансан... - Биров сенга ахлоқсиз гаплари билан қўполлик қилса, ғазабланма. Балки жилмай. Чунки у ўзининг феъл атворини сенга намоён этибди. - Бахт бу - биз эга бўлмаган нарсага эришишимиз эмас, балки биз эга бўлган нарсамизнинг қийматини билишимиз, қадрига етишимиз БАХТдир. «Ҳикматлар саодатга етаклар » китобидан