Српска Национална Алијанса

Алтернативни пут федералиста: У овом дјелу које смо написали сви, већ је разјашњено да су зеленаши били потпуно другачија формација но како се представља од Милових квази-повијесничара. Они су извор српског национал-социјализма у Црној Гори, и то ранији екстремни националистички покрет од почетка правашке странке до данашњих дана. Међутим, оћемо да одговоримо на клевете о наводном масовном преласку у партизанима. У почетку формације, Ловћенска бригада је имала 1.650 припадника, то је већ општепознато. Током 1943. дошло је до масовног приласка људи из Загарача, Љешанске Нахије и других крајева, што повећава тај број до 5.000. Међутим, до разоружања одреда Ловћенске бригаде када су двије аутономне чете распуштене и када су батаљони 1, 2, и 3. лимитирани на једва 200 војника, исто су тако били распуштени. [1] То је исто казао бивши војник Ловћенске бригаде Илија Вукотић, чији батаљони су били распуштени у Ријеци Црнојевића, Паштровићима, Грахову, Велимља и Враћановића, дакле ови батаљони су расформисани. 13. августа формирана је Ловћенска бригада. Наоружано је 1.213 људи, [2] мада 23. септембра долази до дезертирања малобројних присталица ЦФС. Дезертирају 360 војника Коста Радовића, 50 или мало више присталица из Бјелопавлића, 57 Чевљана, 150 Ријечана и других што може укупно износити око 650, с обзиром да су Катуњани дезертирали послије рата и били ликвидирани. Међутим, што се тиче у националистичке редове, списак иде и преко тисућу људи али набројаћу бројеве из саме формације бригаде. 200 људи из аутономних чета је прешло у националистичке редове, [3] 40 осталих из Вучедолског батаљона, Јован Николић, затим 375 зеленаша у цетињском батаљону, [4] Вукале Рајковић, Иван Булатовић са 318 људи који су отишли у четнички Ровачки батаљон, [5] Петар Вулековић, 400 из Црмничког батаљона, [6] затим 400 војника у четничком батаљону од 2.000 војника, [7] што укупно износи око 1.737 зеленаша из формације прешлих у националисте. Разлог за непотпуну документацију батаљона јесте што су сви били под истим именом, националисти, те је било тешко идентификовати који су четници, а који федералисти. То је исцрпнији списак и зато је више прешло код четника. Свједочи сам и Вељко Сјеклоћа, на кога се аутошовинисти позивају и бјелаши: ,,Један дио и ОНАКО МАЛОБРОЈНИХ ПРИСТАЛИЦА ЦФС отпао је од ње и пасивизирао се. Приступили су НОП-у и поједини до тада истакнути припадници ЦФС односно команданти оружаних формација Крста Поповића, као: Косто Радовић, командант четвртог батаљона Ловћенске бригаде, са читавим батаљоном, мајор Димитрије Јовићевић, начелник Поповићевог штаба, Ново Вулетић и многи други". [8] Тако да већ је та лаж кроз обимну студију и кроз нове документе које ћу ускоро фотокопирати из архива пропала. Годинама је пласирана лаж од лажи-комита попут Новака Аџића и осталих канала на интернету да су били анти-националисти и анти-Срби, али свеједно истина увијек изађе на видјело.