Зборашка Омладина

„Оно што смо ми видели много раније, други тек данас наслућују. Дубина наше вере у победу и смисао нашег задатка, надвладале су наше непријатеље и оне с лева, и оне с десна. Наши другови са усхићењем су ишли у смрт, умирући без крика, а нама су оставили само један аманет: да их следимо до краја, да борбу наставимо, да мисију извршимо. И ми се ни за часак нисмо оглушили о њихов аманет. На њиховим костима ми зидамо нову србску Отаџбину, која ће бити наша Отаџбина, и у којој ће све оно што није србско, морати да нестане.” М. М. Влаховић Цео чланак: https://zboraskamisao.blogspot.com/2024/06/blog-post.html?m=1

„Оно што смо ми видели много раније, други тек данас наслућују. Дубина наше вере у победу и смисао нашег задатка, надвладале су наше непријатеље и оне с лева, и оне с десна. Наши другови са усхићењем су ишли у смрт, умирући без крика, а нама су оставили само један аманет: да их следимо до краја, да борбу наставимо, да мисију извршимо. И ми се ни за часак нисмо оглушили о њихов аманет. На њиховим костима ми зидамо нову србску Отаџбину, која ће бити наша Отаџбина, и у којој ће све оно што није србско, морати да нестане.” М. М. Влаховић Цео чланак: https://zboraskamisao.blogspot.com/2024/06/blog-post.html?m=1

„Луди и безумни су сви они који покушавају да створе спољашни мир у свету без мира унутрашњег, и да створе спољашњу срећу људи без среће унутрашње. Хришћанска вера једина све што зида, зида с темеља, а темељ је Христос, тврда и неразорива стена. Тако и мир и срећу људи хришћанска вера заснива на Христу. На Христу Господу заснива се унутрашњи, благи и радосни мир, а на овоме миру заснива се спољашњи мир. Исто тако права и трајна срећа. Још боље је рећи, да је прави мир и права срећа као добро озидана кућа, а спољашњи мир и срећа јесу као спољашњи украси на кући. Пропадну ли украси, кућа ће ипак да стоји; но разори ли се кућа, зар ће украси висити у ваздуху? О браћо моја, хришћанска наука је једина разумна наука о миру и срећи. Све друго је лудост и безумље." Свети владика Николај

У ЗБОР, У БОЈ! Ступи у Акцију, победи окупацију! Надахнути нашом лепом мишљу Збора и делом и ликом учитеља Димитрија Љотића, боримо се за стварање нове Србије, која је слободна, национална и Православна. Србије са краљем на челу, уједињене, коју сачињавају све србске земље. Хоћемо Србију изван каљуге тзв. демократске политике, без странака, партија и других антисрбских организација. Хоћемо Србију која је независна, а не колонијалну управу окупатора. Хоћемо да обезбедимо расно-биолошки опстанак србског народа. Ми водимо пре свега борбу за духовно и национално буђење и препород србске омладине и србског народа, јер без промене владајућег духа нема ни било које друге промене и нема истинског препорода. Прикључи нам се и ти, ступи у Зборашку Омладину! Контакт: [email protected] * На фотографијама: акција наших активиста у Чачку.

На данашњи дан, врши се литургијски спомен Светог Јустина Ћелијског, великог светила православне Истине, чудотворца, веродостојног тумача Србског завета и богословског путоказа у временима духовне смутње. Свети Јустин је значајан и као разобличитељ духа савремене Европе, који је прецизно описао генезу пада западног човека. Такође, Свети Јустин је био заговорник органског погледа на друштво, које је назвао и светосавском философијом друштва, насупрот либерал-демократском индивидуализму или тоталитарном колективизму који унификује и нивелише личности. Житије и дело Светог Јустина, јасно и недвосмислено поручују србском роду, којим путем треба ходити, а које странпутице избегавати. Преподобни оче Јустине, моли Бога за свој род србски! Подвиг и борба!

Вазнесење Господње, које се већ 621 годину прославља као Крсно име Београда, и ове, као и прошле године, обележено је посебно свечаном и значајним литијом са Светим моштима на њеном челу. Овога пута, пронете су мошти Светог Јустина Ћелијског, како би његов благослов осенио србски престони град, а његова богољубива мисао, још снажније бивала пред очима србском народу. Мисао која позива на теодулију, која буди на покајање, позива на лично преиспитивање, на преображај сваког од нас. Јер то је пут ка Небеској Србији, али и ка овоземаљској Отаџбини правој, као Србији светосавској - духовно високој и великој. По завету Светих Николаја Жичког и Јустина Ћелијског! Подвиг и борба!

„Врло озбиљна ствар је бити човек у овоме свету. То је велика почаст. Човек је божанско величанство у овоме свету, врло важно, најважније биће после Бога. Да није најважније биће не би Господ Христос постао човек. Није постао ни Анђео, ни ласта, ни птица, ни љубичица – него је постао човек, да покаже колико је човек важно биће и шта човек треба да ради, ради чега је у овоме свету. Све што је Господ Христос урадио у овоме свету, све што је чинио Он је чинио ради спасења нашег. Зато је Васкрсао, и Узнео се на Небо, да би смо ми непрестано живели Њиме и непрестано чистили биће своје од свега нехристовог, од свега ђавољег, од свега прљавог... Данашњим светим празником Господ Христос завршава спасење људи и казује нам ради чега је Он дошао у овај свет. Дошао је и узео на Себе тело људско, постао човек да би показао човеку какав је пут његов на земљи и куда он иде са земље. То је казао Својим светим узнесењем на небо." Свети Јустин Ћелијски

Наша мисао о србском радништву и његовом национал-синдикалистичком организовању представља један од стубова социјалног концепта за који се боримо, насупрот капиталистичком тоталитаризму и јаловом левичарским паролашењу и демагогији. Радник као носилац стваралачке снаге нације, био је и остао објекат најгрубљих манипулација. Његов труд се обезвређује, а енергија каналише у погрешном смеру, насупрот националном интересу и социјалној правди. Ми смо за радикалан раскид са таквим стањем, па отуда препознајемо и истичемо барјак борбе за социјалну правду и права радника као неизоставни део националистичког активизма. https://akcija.org/radnik/

На данашњи дан 1453. године, збио се пад Цариграда. Због грехова људских попусти Бог љуту беду на престоницу Хришћанства. Султан Мухамед II покори Цариград 29. маја 1453. године и погуби цара Константина XI. Цар Константин храбро Цариград брањаше, а y себи Богу тихо се мољаше: О Свевишњи Боже, што c небеса гледаш, и неправди правду победити не даш, Хришћани сe о Тe много огрешише, И законе Твоје грдно погазише. Без Твог допуштења ова борба није, Због грехова људских крв се ова лије. Је ли Твоја воља, да град овај падне, Охрабри ми народ, дa се не препадне, Да крст не погази, у ислам не oде, Нo дa ропство трпи до нове слободе... Свети владика Николај * На фотографији: другови из Златне зоре полажу венац на споменик цару Константину XI Палеологу Драгашу у Атини.

„Нови светски поредак (НСП), последњи јуриш светског капитализма за преобликовање и освајање света, је толико развратно саморазголићен, да само треба не затварати очи (у страху или очајању) да се виде сва његова ђавоља и безобзирна недела од крвавих ратова, обојених револуција, потпаљивања расних, верских и грађанских разбојишта, масовне сеобе народа, до „пресвлачења” некад хришћанске Европе, суверених држава и народа, у безоблично сивило „ураниловке” народа, нација, раса, култура, вера и невера. За потребе капитала и тржишта употребљавају сва средства, од генетских промена природног биља и растиња, до стварања монструозних животињских врста. Нове генерације не знају укус и мирис сазрелог воћа и поврћа, јер зелено обрана – „сазревају” у хладњачама супермаркета. Исто неукусно „смеће” једе цео свет, од топле и сунчане Шпаније до тмурне и кишовите Британије. НСП је очигледно сукобљен са интересима слободних народа и суверених нација, па се против њега мудро бори или му се ропски предаје. Оба решења су излаз. Ми смо на страни народа и његовог националног интереса а за отпор НСП-у. Али стварност говори: исход борбе је врло неизвестан, па је опасно НСП потценити, а његов противфронт у стварању (прерано) преценити. За борце против НСП (без обзира на исход) сигуран је мир њихове савести да су били на правој страни.” Владимир Д. Љотић