Ижица

Как лучше всего перевести сербское слово пречица (англ. shortcut)?

Коначно смо подигли сидро. Море узбуркано и жуто, облаци сиви, непрозирни; киша и снег су падали наизменично – ето шта нас је испраћало из отаџбине. Снаст и опуте су се ледиле. Морнари у фланелским капутима скупљали су се у гомилу. Фрегата се, уз шкрипу и крцкање, преваљивала с таласа на талас; обала, која се иначе видела, заогрнула се у маглу. Дежурни официр, у кожном капуту и непромочивој шапци, оштрим оком гледао је унаоколо, трудећи се да ништа не избаци напоље, осим бркова којима је дао потпуну слободу да се мрзну и квасе. ~ „Фрегата Палада“, И. А. Гончаров ~

Насчёт уроков сербского: есть ещё места в группе по понедельникам в 12, уровень А1. Что касается свободных окошек, есть в 11 по понедельникам, средам и четвергам. Спасибо всем, кто уже записался на уроки! 😊

https://www.youtube.com/live/g9ok4l8xKKU?si=o8QHZD80MGU5BM1e Видимо се за двадесетак минута! 👋🏻

Начинаем новую череду объявлений о сербской музыке!🙂 Инструментальная песня из юго-восточной Сербии, под которую можно танцевать один из вариантов сербского народного танца 'коло' (или 'оро' в некоторых краях). Кадры сняты тоже на юго-востоке Сербии, село Топли-До. #сербская #музыка https://youtu.be/Hk5_IR2XU20

Манасия Плаво и златно Послѣднї прстен видика Послѣдня ябука сунца Зографе Докле твой поглед допире Чуеш ли конїцу нощи Алах ил илалах Кичица твоя не дрхти Бое твое не плаше се Ближи се конїца нощи Алах ил илалах Зографе Чта ли видиш на дну нощи Златно и плаво Послѣдня звѣзда у души Последнї бескрай у оку 🖋 Васко Попа #србскословенска #читанка

УПРАЖНЕНИЕ НА ПЕРЕВОД Переведите данные слова и словосочетания на русский, а потом попробуйте перевести обратно. ✍️ њој – њему – њима – на овој – са овима – према овој – ка овом – са њим – са њом – Вама – мојој мајци – његовом брату – са мојом мајком – са мојим другом – њеној – са њиховим братом – нашим родитељима – у твом граду – у мом ауту – у њиховим градовима – са вашим пријатељима – на мом рачунару – са његовим братом – са њеним братом и његовом сестром – са њиховим родитељима – њеној тетки – Вашој баки – њиховом ујаку – твом другу – са твојим друговима – на мом столу – у овом документу – у њиховим телефонима – на твојој књизи – у мојој руци – у обема рукама – у свим књигама –

„Не, не желим у Париз, – сећате да сам вам говорио, – ни у Лондон, чак ни у Италију, колико год дивно да о њој певате, песниче, – желим у Бразил, у Индију, желим тамо где сунце из камена извлачи живот, а одмах поред претвара у камен све што дотакне својим огњем; где човек, као праотац наш, кида несејане плодове, где риче лав, пуже змија, где царује вечито лето, – тамо, у светле дворове Божијег света, где природа, као индијска плесачица, одише сладострашћу, где је загушљиво, страшно и опчињавајуће живети, где исцрпљена фантазија занеми пред оним што је створено, где се очи не уморе да гледају, а срце да куца.“ ~ „Фрегата Палада“, И. А. Гончаров ~ Перевод в комментариях.

Сунце 🌞 Родио се на Іонском мору, на обалама пуним сунца, тамних вртова и блѣдих статуа, и, као галеб, окупляо се у азуру, свѣтлости и мирису вѣчито загрѣяних вода. Майка га є често носила по студеним сѣнкама дрвеща чие є лисще имало мирис сна. Несрѣщни пѣсник! Дѣтетом є отишао у край гдѣ є небо блѣдо и смрзло, на коме гори бѣло и хладно сунце, и по чиим обалама плачу вѣтрови. И єдна мисао, као рана, опоминяла га є на нєгову сунчану іонску обалу, тамне вртове и блѣде статуе. И заедно с таласима и вѣтровима, он є плакао горко и неутѣшно на жаловима меланхоличног тућег мора. Тако много година. И кад су нєгове косе, плаве као увело лисще, постале бѣле; кад су нєгове страстне и велике очи, нѣкад зелене као лимуново лисще, постале мутне; и кад є у своим венама осѣтио єсен коя више нема свог пролѣща, он се вратио на свое сунчане обале Іонског мора. Све є тамо било као и прѣ. Али он више ние био онай исти. И ние могао да позна те сунчане обале родног края. Болно, он затвори очи и погледа у себе. И гле, тамо он видѣ све онако као что є било нѣкад; непрѣгледне обале са дрвещем и сѣнкама, кое су ишле до края свѣта; и блѣде статуе у коима є узруяно струила бѣла крв страсщу и заносом; и єдно огромно сунце кое є изгледало веще него свемир. Оно є давало просторе своду, сіяй и облике стварима, яснощу и чистоту мислима, и позлащивало све куда є пало. То є било сунце кое се не раћа на истоку свѣта, Сунце Младости, кое излази и залази на границама кое су шире од свию простора, сунце кое є давало дубину небеском своду, бою прѣдѣлу, трептанє звѣздама, лѣпоту страсти и коби у очима жене; и кое є сада свѣтлило іош само дубоко у вечернєм сутону єдне душе. Єр ствари имаю онакав изглед какав им даде наша душа. 🖋 Іован Дучищ #србскословенска #читанка

https://t.me/izhicaa/647 https://t.me/izhicaa/646 🔔 Осталось ещё три дня! 📌 Остало је још три дана!