Уз Свој Народ

Већ годинама се питам, где је бар један доказ о било каквој кривици овог човека? Он је изгледа преузео “кривицу” сваког (до последњег) српског војника; не пред Хагом, (то је кретенски суд), него пред Богом!!!

СРПСКИ ЈУНАК – БАБА ДАНИЦА ОБРАДОВИЋ Да ли сте чули причу о баба Даници која је у Републици Српској Крајини живела у једном забаченом српском селу званом Дивосело код Госпића у Лици? Даница Обрадовић је била стара бака, Српкиња из Лике, која се још у младости, да би преживела, борила против хрватских нациста и фашиста у Другом светском рату, а у старости је нажалост доживела да је хрватски неонацисти закољу на кућном прагу током злочиначког „Медачког Џепа“ 09.09.1993. године. Но није им остала дужна, све до последњег метка била је са својим митраљезом „бровинг“ страх и трепет за хрватске агресоре и стране плаћенике који су јуришали на њено село. Све док је могла, бака Даница је упркос својих 70 и нешто година храбро бранила, на првој линији фронта, српску нејач и цивиле од страшног непријатеља. И када је започела страшна офанзива на њено село, Дивосело, није се повукла, већ се до последњег метка борила против Хрвата омогућивши тако да се на десетине српских цивила спаси из страшног окружења. Тек када више није имала чиме да пуца, „храбри“ хрватски јуришници су је заклали, убеђени да су је убили за сва времена. Но, њена храброст никада неће бити избрисана из колективног сећања српског народа у Крајини и шире. Дивосело је сравњено са земљом, а сви браниоци су побијени. После дуготрајне артиљеријске припреме, која је трајала пуних шеснаест сати, хрватска војска, предвођена међународним псима рата и плаћеницима, упала је у Дивосело и друга села јужно од Госпића и побила све што се кретало. Војници Уједињених нација нису могли да виде било шта живо- ни мачку, ни пса, нити овцу! Баба Даница је преклана за својим митраљезом“бровинг“из којег је испалила и последњи метак. Могу да замислим како из шипражја на ситну, дебељускасту старицу доброћудног изгледа скачу „легионари“ у црном с камом у рукама. Нa нашим пијaцaмa видимо њене вршњaкиње кaко се жaле нa цене купујући пaприке зa зимницу. Исти ход нa ногaмa које муче вене, исте стaрaчке пегице нa рукaмa, исте нaочaре тaнких метaлних оквирa…Бaбa Дaницa није имaлa привилегију дa припремa зимницу – зa својим митрaљезом, a повремено и сa минобaцaчем, онa је брaнилa злaтaсто јесење обиље пијaцa и својих исписницa које смaтрaју дa је дошaо смaк светa због скупих пaприкa…” Ову храбру старицу, Момо Капор је овековечио у у књизи “Смрт не боли“ као пример јунаштва за будућа српска покољења.

У хрватској геноцидној операцији "Медачки Џеп" на подручју Средње Лике у септембру 1993. године учествовале су сљедеће јединице Хрватске војске: *9. Гардијска бригада „Вукови“ из Госпића, која је била једна од главних јединица. - Командант: Иван Мартић (у вријеме операције). *1. Гардијска бригада „Тигрови“, која је имала улогу у подршци и извршавању напада. - Командант: Миле Базина. *Специјалне јединице полиције (СЈП) МУП-а Хрватске, које су такође учествовале у операцији, нарочито у првим фазама. - Командант: Младен Маркач Операцијом је директно командовао генерал Мирко Норац, који је у то вријеме био командант оперативне зоне Госпић. Осим њега, важну улогу у планирању и реализацији покоља Срба имао је и генерал Јанко Бобетко који је био начелник Главног штаба Хрватске војске. Масакри српских цивила у Дивоселу, Почитељу, Читлуку, Рибнику, Орницама и другим селима су идентични масакрима током Другог свјетског рата. Фотографија: У средини је Душан Виро а са страна су Рахим Адеми и Жељко Сачић

КРВАВИ СЕПТЕМБАР У ЛИЦИ 1993 Неспорно је, тврде правници, да пресудом Међународног суда правде у Хагу Загреб није успео да докаже геноцидне намере српске стране у ратним сукобима. С друге стране, иако противтужба Србије није усвојена, највиша правна институција УН потврдила је да су хрватске снаге починиле масовне злочине према Србима у Хрватској. Али, дешавања у Медачком џепу су по свим елементима бића кривичног дела геноцида еклатантан пример његовог чињења. Позната и као „Крвави септембар у Лици“ или као злочиначка акција етничког чишћења „Спржена земља“, операција Медачки џеп је била чак трећи напад хрватских зликоваца на подручје Републике Српске Крајине, које је у то време више од годину дана било под заштитом Унпрофора. У свирепој акцији која је почела у рано јутро 9. септембра 1993. године, хрватска војска и полиција сравнили су и опљачкали српска подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ. Убили су 88 Срба, од којих 36 цивила, а међу њима 17 жена. – Спавали смо када су у петнаест до шест прве тенковске гранате засуле Читлук – прича за „Новости“ Ђукан Пјевач из Клека код Зрењанина. – Буновни, затечени и испрепадани, у пиџамама побегли смо у конобу. А када смо зачули звуке тенкова, настали су општа паника и бежанија. Отац Стево се некако загубио и тог јутра видели смо га последњи пут. Знамо да је убијен и да су хрватски бојовници његово тело обесили о дрво, а потом на њему вежбали прецизно гађање ножевима. Још му кости нисмо пронашли… Ђукан прекида причу. После дуже паузе, уз дубок уздах наставља: – Мајка Зорка, супруга Радојка, ја и наши синови Срђан и Вељко, босоноги, једва смо се домогли прво Почитеља, па потом Метка. Кад год се сетим тог јутра увек се питам како смо уопште избегли кишу граната која нас је непрекидно засипала. Како смо који корак направили, падало их је све више. Чули су се цика, плач, запомагање. Осећали смо и мирис паљевине. Како изгледа кад неко крене да спроводи операцију „спржена земља“, не може се описати речима. Ни слике не могу да говоре оно што се проживи и преживи. Спржили су тај наш комад земље да се никад не вратимо. Ни ми, ни нико наш, ни нико други – тешко прича Ђукан Пјевач. А у те крајеве, нико се није вратио ни дан-данас. Земља спржена 1993. данас је пуста, нема живе душе. – Данас у Почитељу и Читлуку живи само по један старац – додаје Драган Пјевач, адвокат из Београда, председник Координације српских удружења породица несталих. – Желим, такође, да нагласим и подсетим да у овој стравичној акцији није било рањеника. Сви су убијени, и то ритуално, стравично. У резултатима првих обдукција писало је, на пример, разбијена лобања, прострелне ране из непосредне близине, одсечени прсти. Посреди је, дакле, било систематско убијање заробљених и рањених. Припадници Унпрофора касније су извукли још 18 лешева, од којих је већина измасакрирана или запаљена. Драган Пјевач каже да је ритуално убијена и његова мајка Боја. После 18 дана њено тело је пронашао син Никола. Разбијене лобање, без три прста… После истраге коју је водило до 2004, Тужилаштво Хашког трибунала подигло је оптужнице по командној одговорности против генерала Јанка Бобетка, начелника Генералштаба Хрватске војске, генерала Рахима Адемија, команданта Војног подручја Госпић и генерала Мирка Норца, команданта Девете гардијске бригаде. Бобетку оптужница није уручена, јер је преминуо априла 2003. – Није било ни суђења у Хашком трибуналу, јер је случај септембра 2005. пребачен хрватском правосуђу, које је оптужницу подигло 22. новембра 2006. године – подсећа Драган Пјевач. – Суђење је почело у јуну 2007, а завршило се годину касније. Адеми је ослобођен, а Норац осуђен на јединствену казну од седам година затвора због неспречавања убистава цивила, пљачкања имовине и убијања и мучења ратних заробљеника. Да парадокс буде већи, у образложењу њихове пресуде хрватски суд је као одговорне за геноцид у Медачком џепу означио Давора Домазета Лоша, изасланика начелника Главног штаба Хрватске војске и Жељка Сачића, пуковника специјалне полиције. Против њих, међутим, никада није покренута било каква истрага, нити их ко помиње…

⏫⏫⏫⏫⏫ ..., а Ратко је највећи ратник и људина за нашег вакта, да могу ходати ишао би и ја . Зато вечерас као да је неко дао команду, на мјесту вољно и учинио да заједно останемо уписани у вечности. Јер сви смо били Ратково војници. ✍️ Бојан Вегара https://t.me/Uz_Svoj_Narod

Након што се све у мени слегло послије јучерашњег дана, потпуно сам сигуран да генерација која је створила Републику Српску може да одахне, јер Српска остаје да живи вјечно и та генерација остаје забиљежена као најбоља генерација Срба преко Дрине. Сцене које су ми се јуче редале пред очима, гдје корачају ратници, инвалиди, старци, омладина и мала дјеца, да одају почаст јунаку, улила ми је наду као никад ништа прије. Сусрети са старим ратницима који још увјек одишу неком снагом и поносно иду да испрате команданта. Ти загрљаји људи са свих страна свијета који су ми пришли и који не крију сузе и понос , јер су ту да испрате највећег јунака и први пут виде ратнике који су створили Републику Српску, учинили су да данас више већ икад прије вјерујем да ћемо опстати и да нам нико ништа никад неће моћи. И што ми ћаћа рече кад сам кренуо за Београд, -Једина част у животу ми је била то сам био његов војник, све друго је пролазно и заборављено, https://t.me/Uz_Svoj_Narod ⏬⏬⏬⏬⏬⏬

Изгубили су сваку ограду и меру , aко су их икад имали... Во имја... https://t.me/Uz_Svoj_Narod

Видећемо гљивице да ли ћеш се сам предати или ћемо те вијати по белом свету. Изјава Дачића на дан хапшења генерала Младића и тада је прасац био министар МУП-а.

Нисмо требали да се вратимо са Косова Саша Шајкић,ветеран 72.специјалне бригаде,писац књиге Да се не поздрављамо,на ТВ Куриру у емисији Неиспричано износи, ових дана,како каже свој став ,,нисмо требали да се вратимо са Косова,, Ову искрену изјаву,са тоном покајања,први пут чујем од једног ветерана ,званично изнешену. Собзиром да сам става да наша војска није смела да изврши то наређење,да није смела да послуша такозвани Кумановски споразум,јер тиме старешине и војници крше заклетву коју су дали уласком у војну службу,те уједно чине један историјски преседан,повлачење са сопствене територије без борбе,и чине ни мање ни више него издају какву наша ратничка историја не памти. На овакву изјаву дуго смо чекали. Такав искрен став може да има само ветеран чисте савести. Како наводи, у једној својој изјави ,поменути Шајкић,специјалац мора бити храбар и дрзак,што он овде својим ставом и потврђује. Поставља се питање,да ли ће остати са нама једини искрен у свом ставу,где су високи официри,од којих се очекује да буду први у рату,али и у миру. Одбрана земље,јунаштво и патриотизам нису тренутна искра,они су стање у карактер војника и старешине . То су особине које нису везане за једну ситуацију,то је вековна дијагноза наших предака. Историјски гледано ,мало је времена прошло од повлачења војске с Косова,али је више него довољно да се види да је тај немили чин био пресудан за многа страдања,за многа убиства Срба,за многе несреће,прогоне ,за Погром 2004.,када је уништено и спаљено много манастира и цркава,када је велики број Срба морао да напусти своја вековна огњишта. Сваки бол и суза,свака патња деце која су изгубила не само живот,већ и своје детињство,радост,право за школовање,за игру,сва њихова мука пада на терет војсци која их је ,повлачењем,довела у ту ситуацију. Ми се нашег светог Косова не одричемо,ми се повратку њему надамо и Богу се молимо. Свака част колега Шајкићу,свака част на дрској храбрости,на искрености,и да се надамо да сада многи крену твојим стопама. Горан Јосијевић официр са Кошара |📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај| | @evroaz| @evroazp |

Подгорица - ухапшен српски посланик због одавања почасти упокојеном генералу Младићу Привођење Миливоја Брковића само је још један у низу доказа суровог и континуираног институционалног прогона којем је изложен српски народ на свом вјековном етничком и културном простору. Данашња држава Црна Гора, настала као неприродна творевина на темељима однарођивања и насилног кидања са историјским идентитетом, данас функционише искључиво као апарат за отворену дискриминацију Срба. Док се Србима систематски ускраћују основна људска и политичка права, а слобода мишљења кажњава хапшењима, репресивни апарат прогони све што носи српско име и знамење. Овај посљедњи упад у слободу изражавања јасно показује да је и актуелни државни оквир осмишљен са само једним циљем - да банализује, потисне и у потпуности обесправи аутохтони српски народ на његовој сопственој земљи, народ који је њен историјски темељ и истински творац.

🗃️ Дарко Шарић је поднео званичан захтев за условни отпуст. Шарићеви браниоци су поднели овај захтев након што је он одслужио две трећине казне од 14 година затвора.

Данима слушамо и гледамо пљување мањине не само по часном генералу Ратку Младићу и његовој породици него по свима нама, Србима са обе стране Дрине. Ова грађанезерска мањина је саму себе убедила да је боља, чистија и вреднија као да би сви ми други заиста величали било чија убиства и злочине. Истина је потпуно супротна, Ратко Младић није никакав злочинац и није починио никакав геноцид (ено вам га у Гази ако вам је стало, а пре тога над Србима и то више пута) и ми то добро знамо, зато га и сматрамо херојем, јер је дао све што је имао да одбрани свој народ, дао је дете, породицу и самог себе. Свесно. Спасао је сваког цивила ког је могао међу којима је било Срба, муслимана и Хрвата. О свему томе постоје бројни докази. Докази о тзв. геноциду су сви до једног мањкави, нема их. Циљ ове објаве није понављање онога што знамо сви ми који хоћемо да знамо истину, него јаван одговор бесрамној мањини са почетка објаве. Зашто да се ћути на све то усред Србије? Они, дакле, верују да су само они нормални и исправни, а ми сви луди, зли, покварени и жељни било чије смрти. И ми те увреде слушамо данима не само са светских медија, него и са Н1, Данас-а и шта већ овде има. Да ли сте ви, не-знам-како-да-вас-назовем, свесни да сваки дан вређате нас који смо већина, који овде живимо, чија је ово земља? Да нас сваки дан изнова и изнова називате геноцидним само зато што смо Срби и јавно износимо истину, да сте нам се згадили за вјеки вјеков? Да ли себи у огледало признате да то радите, иако знате да није истина, зато што вас неко плаћа да то радите? Кукате што српску омладину васпитавају родитељи, бабе и ђедови. А ко треба да их васпитава? Хилари Клинтон? Тони Блер? Насер Орић? Динко Грухоњић? Ана Брнабић? Ви са Ндх1? Ха. Пазите ви њих, ту нашу квази бољу Србију, неће да се одрекну ниједног летовања, ниједне кафе, шопинга, неће да се одрекну безвизног режима и истовремено на смрт замерају Србима што нису хтели да се одрекну живота онда када су већ били гурнути у рат, не својом вољом и жељом. Као да рат на овом мучном свету фабрикују Срби, па нам се сме замерити? Ништа нисте створили и никад ништа нисте дали, не дате ни свој вишак, а камоли да сте некад за опште добро дали оно мало што имате, зато ви никад нећете моћи да разумете шта значи у рату кад су сви против тебе сачувати своју земљу и народ и то платити личном жртвом, једином ћерком, јединим животом, једином породицом, слободом... Зар не видите да не можете ништа, да се само замерате народу и бламирате, а тако сте уверени у своју памет? Подједнако је бедан покушај режима да уграбе политичке поене сада, али не да вам се. Није смео Вучић на сахрану, али није смео ни да такне у њу. Ово што данима гледате и посебно данас је права народна почаст и сахрана, десетине хиљада људи који иду километрима за нашим ђенералом кога нисмо могли да сачувамо од убица, али можемо да га сахранимо како доликује, да цео свет гледа и не верује да Срби и даље постоје, усправне кичме па макар нам било задње. Од пљувача гори су само ови што ћуте да се не би замерили „пленумима“ , њихова посланичка места су важнија од одбране српске части. Ви који мислите да не знате на коју ћете страну, све вам је доступно, мозак имате, Срби опет живе велике, историјске тренутке иако боле и велика је штета не бити тога свестан и то је само ако не желите да будете свесни. Зар је сав овај народ данас на највеличанственијем скупу модерне српске историје, луд? Зао? Покварен? Ови одрасли људи који плачу као мала деца? Не бојте се, тако је добро бити Србин. Скупо, али добро. Не дајте да вас они који су нас вековима убијали, отимали земљу и лажно нам судили убеде у супротно. То су исти они који нас и данас убијају пљачком, неправдом, исти они који хоће да нас потрују рудницима. Нисмо ми оно што о нама кажу уистину највећи светски злочинци. Знамо ми ко смо. Има овде још Савине духовне деце и Лазареве и Милошеве и Мишићеве и Степине и коначно, Младићеве. Марија Алимпић t.me/radjevina

Сретењски манастир Москва. Отац Игњатије Шестаков.

Велики господин Славко Новаковић из Бијељине, целу поворку прошао пешака. Страдао у мучком нападу муслиманских паравојних формација на Тузланску колону и регуларну ЈНА војску која се мирно повлачила. 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

Говор Дарка Младића на сахрани Генералу

Novi srpski mit o junačkom generalu Mladiću Verujem da će grob generala Mladića, da postane zavetno mesto za mnoge Srbe. Verujem da će izvestan broj školskih ekskurzija kojima je jedna od destinacija grad Beograd, (pogotovo ekskurzije iz Republike Srpske), obaviti malo "skretanje" i po svesti prosvetnih radnika koji decu prate, svakako posetiti Topčider, upaliti sveću i pokloniti se seni pok. generala Mladića. Treba raditi na uspostavljanju nacionalnog mita o generalu heroju koji je od zapadnih čankoliza izdan i mučki umoren u tamnici. https://t.me/Uz_Svoj_Narod

ЗАВЕТ ВЕЧНОСТИ У РАЂЕВИНИ, ФРЕСКА КОЈА ПРЕВАЗИЛАЗИ ЗЕМАЉСКЕ СУДОВЕ Док су се годинама исписивале хиљаде страница фингираних пресуда у канцеларијама ђавољих адвоката, у срцу наше Рађевине, у цркви у Красави, тихо је истрасиран један сасвим другачији, узвишени траг. На зиду светог храма, међу иконама и фрескама, осликан је лик српског ђенерала Ратка Младића, захваљујући свештенику Горану Вујанићу, а за време владике Лаврентија. Овековечен је наш ђенерал за живота. Није случајност да се фреска налази баш овде, у Рађевини, земљи која кроз векове чува своју непоколебљиву веру и заветну свест. У нашој православној традицији, ставити једног војсковођу на живопис за његовог земаљског живота није проглашење за светитеља, нити канонско приписивање безгрешности, већ чин најузвишеније народне и црквене благодарности ономе ко је стао у одбрану кућног прага, жртвеника и рода. Младићев лик на зиду јесте сведочанство народа и Цркве да је његово дело препознато као хришћанска врлина, врлина жртвовања за ближње. Ова фреска је порука вековима који долазе: „Овај је човек сачувао наш род, одбранио наш крст и задужио наше потомство.“ То је тренутак у коме се древна античка арете, она праисконска, витешка врлина и неустрашивост, преображава у хришћански подвиг. Људски закон, променљив, пролазан и често подређен поганим силама овога света, покушао је да изрекне своју последњу реч, али је Рађевина одговорила позивањем на виши, вечни и божански закон који је утиснут у биће нашег народа и тај исти одговор пружа сав српски народ данима, свом силом свога бића. Фрескописањем у храму, земаљско дело Ратка Младића извучено је из дневнополитичког кала и преведено у простор Литургије. Докле год у цркви у Красави гори кандило и докле год се узноси молитва, његов лик присуствује сабрању пред лицем Самога Бога, заједно са светим ратницима нашег рода. Они који су мислили да су му пресудама одредили место у историји, превидели су да је у Рађевини његов лик већ био запечаћен тамо где земаљски параграфи не допиру. Има ли лепшег примера да се земаљске заслуге за одбрану свог народа утискују у меморију Цркве и народа која не заборавља? Гледам ових дана, морам признати са не тако малом дозом пријатности, како се сви покушаји сумасишавших мрзитеља васколиког православног српства и хонорарних радника разних епштајна да запечате клевете, разбијају о чврстину наше воље и снагу Истине коју носимо у срцу као таласи о стене, и осећај је епски добар. Ко би рекао да ћемо ми, Срби, после толико недаћа, неправде и зла, опет доживети овако велике тренутке, ма колико истовремено болели? Заиста, чудни су путеви Господњи. И гледам са осмехом како бацате милијарде на пропаганду, а не знате да је генерал Ратко Младић већ више од деценије уписан у вечност у нашој Рађевини. Узалуд вам печат кнеза овога света, Христова је задња. Џабе милијарде и белосветски судови, српска га је земља пригрлила, а Небо примило! Васкрсао си у срцу народа, ђенерале! Марија Алимпић t.me/radjevina