Уз Свој Народ

Шта заиста повезује Винчу, Жрнов и манастир Раковицу? Управо то питање одвело нас је на падине Авале, испод некадашњег Жрнова и у долину Болечице, где смо открили трагове који сведоче о хиљадама година живота на овом простору. Када се сви они сагледају заједно, постаје јасно да је подножје Жрнова много више од још једног археолошког локалитета. Са нашим водичем Миланом Стевановићем обилазимо Манастириште, старе изворе, остатке древног насеља и места која ретко ко данас помиње. Не тврдимо да смо пронашли коначне одговоре. Овај крај стварно заслужује много више пажње и ако ова емисија покрене нова питања и даља истраживања, онда је наш циљ испуњен. https://youtu.be/rBZgxbBeisw

Posle medijskih navoda o privođenju Srbina u Kraljevu, u Prištini: Tvrde da je reč o svedoku iz slučaja Mala Kaludra - KoSSev https://kossev.info/posle-medijskih-navoda-o-privodjenju-srbina-u-pristini-tvrde-da-je-rec-o-svedoku-iz-slucaja-mala-kaludra/

Прва у Европи и васцелој планети по степену бахатости власти и степену трпељивости народа. https://t.me/Uz_Svoj_Narod

Опробани рецепт. Катаклизма и спасилац! Додуше остварило се, па се и греши... "Литар дизела нигде не можеш да купиш. (нигде аспиратор не можеш да купиш) Нема. Дали смо из оперативних резерви да не би ИЗВОЗИЛИ то за регион. Чувамо своје резерве..." Шизофрена цепања све чешћа, да ли због врућине или безграничне бахатости, закључите сами. https://t.me/Uz_Svoj_Narod

📁 Откријте најбоље Телеграм канале у овом каталогу да бисте пратили догађаје уживо и били у току са најновијим геополитичким, финансијским и културним вестима. 👉 ДОДАЈ КАНАЛЕ Ако сте заинтересовани да постанете део овог каталога, контактирајте нас директним порукама.

Тијело овог великог јунака сахрањено је на мјесту погибије, у доловима Мандића на путу Бенковац-Кистање, гдје и данас стоји обиљжје. Државни секретаријат Ватикана обавијештен је тада од нунција из Венеције да је млетачка влада „тешка срца” примила вијест о Мандушићевој смрти. ЊЕГОШЕВ „ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ” И ЕПСКА ПОЕЗИЈА Вук Мандушић је из историјске стварности директно ушао у народно памћење и српску епску поезију. Млетачки историчари су записивали да су његови подвизи достојни сваке историје, а народни пјевачи су га овјековечили стиховима: „Да ти кажем силнога војника, од бијела града Шибеника, по имену Мандушића Вука, сву је турску земљу поробио, и стотину глава одсјекао, њега хвале латинска господа, и јунаци славнога народа, јер бијаше Вуче Мандушићу, силни војник кано Краљевићу.” Његова слава прешла је границе Далмације, па га је српски великан Петар II Петровић Његош обесмртио у свом највећем дјелу „Горски вијенац” (19. вијек). Преносећи његов лик међу црногорске витезове, Његош је повезао српски народ од Далмације и Котара до Ловћена, изрекавши чувене стихове: „А у рука Мандушића Вука биће свака пушка убојита!” Због Његошевог дјела касније су се развијале и друге теорије о његовом поријеклу (да је са Велестова, или да су Мандушићи старином из Тетова па Средске на Косову и Метохији), што само показује колико је његово име постало општесрпски симбол. САВРЕМЕНИ ПОКУШАЈИ ПРИСВАЈАЊА И КРАЂЕ ИДЕНТИТЕТА Иако сви сачувани млетачки историјски документи, ватикански извјештаји и народне пјесме недвосмислено потврђују ко су били далматински Морлаци и коме је народу Вук Мандушић припадао, данас свједочимо покушајима савремене хрватске историографије да ове српске ускоке прекрсти и присвоји као „хрватске заповједнике”. Тиме се покушава избрисати историјска чињеница да је Далматинска Загора вијековима била витло српског православног народа и да су управо Срби Крајишници чинили бедем који је крвљу бранио те просторе. ПОНОС СРБА КРАЈИШНИКА Историјски архиви се не могу прекројити, нити се из народне душе може избрисати оно што је крвљу потписано. Вук Мандушић остаје нераскидиви дио српског националног бића: ✅ Симбол непокорног српског ускочког покрета; ✅ Смртни непријатељ османских освајача; ✅ Неустрашиви јунак српске епске поезије и Његошевог дјела; ✅ Вјечни понос Срба Крајишника и читавог српског рода. ВЈЕЧНА МУ СЛАВА И ХВАЛА! 🇷🇸

ВУК МАНДУШИЋ - СИМБОЛ СРПСКОГ УСКОЧКОГ ОТПОРА И ПОНОС КРАЈИНЕ Међу свим витезовима који су крвљу уписивали границе српског опстанка у Далмацији, једно име сија посебним, неугасивим сјајем - Вук Мандушић (погинуо 31. јула 1648. године). Био је "capo direttore" Морлачке војске, један од најистакнутијих српских харамбаша и ускочких војвода у Далматинској Загори, који је током Кандијског рата (1645–1649) ратовао у служби Млетачке републике и наносио тешке ударце Османском царству. ПОРИЈЕКЛО И БОРБЕНИ ПУТ ДАЛМАТИНСКОГ ЛЕГЕНДАРНОГ ЈУНАКА Вук Мандушић је рођен око 1610. године у залеђу Шибеника (простор од села Брибир до Брибирских Мостина). Као могућа мјеста његовог рођења историја и народно предање наводе село Рупе код Скрадина (што је још 1756. сачувао и франачки монах Андрија Качић Миошић) али се наводи и Петрово поље одн. Дрниш. У млетачким изворима из тог времена Мандушић се изричито наводи као православни Морлак (приморски Влах) - што је тадашњи термин који су Млечани користили за Србе у Далмацији. Подручје Далматинске Загоре у 17. вијеку било је већински насељено српским становништвом и представљало је стално поприште освајачких похода Османлија. Након погибије Григорија Суботића, Вук је изабран за морлачког харамбашу. Чврста организација била је преко потребна, па је Мандушић са својим четама продирао дубоко на турску територију (походећи и по девет конака у дубину), пљачкајући и разбијајући турске снаге. Први сачувани подаци о његовим подвизима датирају из фебруара 1648. године при нападу на Дрниш и Книн. Са својих 175 бораца у марту и мају исте године учествује у ослобађању Клиса и Кључа. Крајем фебруара 1648. упао је у млетачку Далмацију са Србима из Петровог поља, предводећи борбе пуних пет мјесеци. Са сердарима из Равних Котара - Стојаном Јанковићем и Илијом СмиљаниЋем - постао је најомиљенији народни јунак читаве ускочке епохе. ПРИЗНАЊА МЛЕЧАНА И ЉУБАВ НАРОДА Млетачки генерални провидур за Далмацију, Леонардо Фосколо, који је био Мандушићев савременик, у својим депешама и извјештајима оставио је незбрисиво свједочанство о Вуковој величини. Фосколо већ 3. јула 1648. спомиње Мандушића, а 11. јула пише Венецији тражећи да се Вуку додијели златна колајна (медаља) какву је добио и Стјепан Шорић. Фосколо тада истиче да је Мандушић то изузетно заслужио, те да би му то приштедјело горчину, а читавом народу послужило на велику утјеху - јер је Вук Мандушић у Крајини био цијењен више него иједан други командант. Као војник био је неустрашив, а као старјешина ненаметљив и несебичан. Све што би заплијенио од Турака дијелио би са саборцима, због чега су га саборци вољели, поштовали и безусловно слушали. Оставио је и писмени траг - његов извјештај о провали ускока у Кључ сачуван је у млетачкој архиви. Након смрти, на мјесту команданта шибеничких ускока замијенио га је његов усвојени нећак Тадија Вранчић, који је преузео презиме Мандушић. ПОСЉЕДЊА БИТКА И СЛАВНА СМРТ КОД ЗЕЧЕВА По наредби провидура Фоскола, Вук Мандушић је добио задатак да пресретне и нападне турску војску предвођену Хусеин-бегом, која се враћала из пљачкашког похода у задарском залеђу. Вук је поставио засједу у Зечеву (недалеко од Ђеврсака, котар кистањски), код тврђаве са кулом опасане зидом. У овој судбоносној бици учествовале су и харамбаше Медаковић, Миљанић и Вукадин Митровић. Одлучујућа битка одржала се 31. јула 1648. године. Многобројнија турска војска надјачала је ускоке. Вук Мандушић се борио надчовјечанском снагом - након што му је у борби одсјечена десна рука, успио је да лијевом руком убије још четири турска војника! Када је пао од изнемоглости, Турци су га заробили а један турски војник му је одсјекао главу. Хусеин-бег је Вукову главу, заједно са још 40 српских морлачких глава, однио Дервиш-паши у Ливно. Сачувано је предање да се чак и османски Дервиш-паша, у знак дубоког поштовања према невиђеној храбрости, поклонио пред одсјеченом главом Вука Мандушића.

МУДРЕ РЕЧИ Жарка Гавриловића. Великог теолога и родољуба. Следбеника Христа и истине каква год да јесте. Снимак пре његове смрти 2016 године. Video 🔗 Pročitaj celu vest

Турски "радник" који је убио девојку у Борчи, је био смештен са десетинама других Турака на адреси Грге Адријановића Трећа бр.16. Од Вучића и његовог картела који их доводе, до дегенерика који их смештају, сви треба да одговарају! Зауставимо замену становништва Србије! t.me/narodnapatrola

МАСОВНИ ПРОТЕСТИ У КИЈЕВУ! Траже оставку и одлазак Зеленског ОДМАХ ! Додуше требало им је само четири године бесмисленог рата да прогледају али боље икад него никад. https://t.me/Uz_Svoj_Narod

(почеток) Објективно, Србија је важна за Русију не само због свог повољног положаја, који омогућава ширење утицаја и на Европу и на Азију, већ и због дубоке духовне и историјске повезаности. У 14. и 15. веку, након ослобођења Русије од татарско-монголског јарма, српски монаси су нам помагали да обновимо и развијемо нашу културу, историју, писменост, образовање, науку и много тога другог. Касније су руске књиге штампане у Москви – буквари, богослужбене књиге, достављане уз ризик по живот у српске манастире, помагале Србима да сачувају свој идентитет под османским ропством. Најмање до 16. и 17. века наши преци су комуницирали без преводилаца и нису сматрани странцима када су долазили једни код других. Проливали смо крв једни за друге, и наше судбине су увек биле повезане. Наши идентитети су уједињени једним духовним кодом, једном културом, једном вером. Много пута смо обнављали и спасавали једни друге. Управо зато је кидање наших односа – давнашњи сан наших непријатеља. То није онај прагматични део, то није нешто што се може израчунати и изразити у новцу. Али, ако се руско-српски односи и даље буду сводили само на сетне уздисаје о заједничкој историји, уместо на реалне заједничке пројекте који доносе практичну корист и Србима и Русима, наша заједничка цивилизација ће прећи у домен митова и бајки за децу. А то значи да ће се неповратно променити и српски и руски идентитет. Русе ће окренути ка туркијском свету. Десиће се управо оно одвајање Русије од „словенског света“ о којем маштају наши непријатељи. Словенска православна цивилизација би могла постати окосница нове етапе развоја Европе, и само би Русија и Србија могле заједнички да формирају основу за то, јер само ми још увек чувамо у себи одлике те цивилизације, само смо ми способни да је обновимо у инат цивилизацији Запада која је изгубила Бога.

🎁Да наставимо тему српско-америчке стратешке сарадње. Мора се одати признање Американцима. Са новом администрацијом (доласком Трампа) коначно им је дошло до главе да је бесмислено ломити Србе преко колена. Треба бити позитиван, користан, исправљати неправду коју су сами нанели, али не превише, како не би изгубили полугу притиска и угрозили сопствене интересе. Могуће је и да је подршка Трампу од стране представника српске дијаспоре донекле ублажила његове методе спровођења америчке политике на Балкану. Овде се вреди присетити и рада америчке војске по српским школама и универзитетима, бројних спотова који су пратили исто тако бројне заједничке војне вежбе и причали о томе како су Срби и Американци наводно одувек били савезници, Американци су чак стали у одбрану права Срба на посету косовским светињама и вршили притисак на Приштину поводом обавеза према Србима. Ту је и изненадна ревизија става у истрази о геноциду над Србима у Босни, закаснело спровођење анкета међу преживелим жртвама – раније је цео Запад колективно игнорисао ову тему. А све је почело још прошле године, када је Меланија Трамп проговорила српски са женом чија је породица страдала у поплавама (тешко је поверовати да је тај дијалог био случајан), затим је уследило српско коло током кошаркашке утакмице у Чикагу, па Такер Карлсон који је довео у питање легалност и оправданост НАТО бомбардовања Југославије. Ни рад америчких НВО у целини такође нико није прекидао. Да, Трампов тим је јавно черечио USAID, али они нису престали да раде, као ни њихова ћерка-фирма NALED, где је раније радила садашња председница Скупштине – перјаница ЛГБТ покрета Ана Брнабић. А финансирање пројеката NED-а (фонда за удувавање демократије у сваку пукотину), судећи по њиховом извештају за 2025. годину, чак је знатно порасло. Према истом том извештају NED-а, на Балкану су им главни приоритети Босна и Херцеговина и Србија, тамо је уложено највише новца. Циљеви, наравно, директно произилазе из Закона о демократији и просперитету Западног Балкана, који смо раније разматрали: потискивање руског и кинеског утицаја, као и промена односа Срба према САД. Заправо, зато се на Албанији, Црној Гори и Македонији толико штеди. Тамо од руског утицаја није остало практично ништа. Тамо и српског, узгред, ускоро уопште неће остати. Згодан начин да се побегне од клетве Светог Петра Цетињског – престанеш да сматраш себе Србином, па онда можеш и против Русије да иступиш. Притом се у извештају NED-а појављује тако занимљив термин као што је „заштита словенског простора“. Већ сам спомињала овај нови сценарио током једног од интервјуа Олегу Шаландину, када сам говорила о новом уџбенику историје Украјине под уредништвом окореле русофобке Ен Еплбаум (супруге исто тако пећинског русофоба Радослава Сикорског) и о изјавама бившег шефа ГУР-а Украјине, члана СНБО Кирила Буданова, да су Украјинци заправо Руси, а Русија им је наводно украла идентитет и историју. Није то шизофренија – морали су да се боре са свим руским како би се одвојили, како би изградили нову концепцију. У тој новој концепцији Рус (Русь) и Руси су Украјина (зато се и пише нови уџбеник), а данашња Русија је наслеђе Златне Хорде, неевропска и несловенска земља. Иако генетика говори сасвим супротно: Руси, Украјинци и Белоруси су један народ, макар и са својим културним специфичностима. Али ко још ту генетику пита? Колективни Запад ће гурати и утврђивати ову нову верзију историје исто онако као што је некада Аустроугарска написала и наметнула целом свету своју верзију историје балканских народа, па тако и Срба. А подаци археолога, генетичара, древних аутора биће прецртавани и игнорисани. Па добро, Србима је све то одавно познато. Али вратимо се приземнијим темама. Поред разних хуманитарних пројеката, који свих ових година очигледно нису успевали да пробуде у Србима љубав према САД, Американци су одлучили да заиграју на карту српског прагматизма и уђу кроз бизнис и решавање примењених, материјалних проблема, чији је ефекат много опипљивији. И ту заиста постоји широко поље за деловање. Иако се земља, наравно, делимично опоравила након бомбардовања и ратова деведесетих, многи системски проблеми су остали нерешени (као на пример систем за наводњавање пољопривредног земљишта, који је готово потпуно уништен и сада обезбеђује воду за свега 3% пољопривредног земљишта). Има и онога што је пропало током владавине актуелног режима. Многе државне компаније су, уместо да улажу средства у поправку или модернизацију својих материјалних ресурса, просто развлачиле новац по џеповима топ-менаџера и чиновника. На крају су нагомилани дугови давали повод тим истим лоповским чиновницима да износе стратешка српска предузећа на продају у приватне руке. Сетимо се дуга државних предузећа од 143 милијарде према добављачима електричне енергије. Услед тога се и највећа енергетска компанија ЕПС заправо припрема за приватизацију. Власти су благовремено, још у децембру, промениле њен облик власништва у акционарско друштво. А за њима ће кренути и сви дужници, међу којима је, на пример, и компанија „Србијагас“. Не мораш бити Ванга да би предвидео чији ће капитал ући у ове стратешке компаније. Вучић отворено позива америчке инвеститоре. Осим великих пројеката попут изградње ХЕ Ђердап 3, 5Г мреже и система Паметни град, Американци су се ухватили и за области важне за обичне Србе. Прва ласта (а можда и не прва) већ је долетела – у Срему (Војводина) у неким насељима обавештавају мештане да сада водоснабдевање тамо обезбеђује нова компанија у власништву Американаца. Уопште не сумњам да су Американци способни да доведу у ред дотрајали систем водоснабдевања у Србији, као и друге важне системе за одржавање живота. Трагична је, а истовремено и иронична чињеница да ће за снабдевање становништва водом у Србији сада бити одговорни они који су покушавали да униште Србе уранијумским бомбама. Наравно, ово није покајање. Американци никада нису преузели одговорност за своје грехе; неке земље, попут Јапана, после бомбардовања, чини се, воле САД више од било кога. Али са Србима то тешко да ће упалити. Актуелна америчка администрација све пребацује на терен бизниса. И, с обзиром на српску прагматичност, овакав начин рада може бити далеко ефикаснији од глупе пропаганде. Могуће је да су све ове године уништавања националне економије, безнадежне крађе и корупције, страдања и понижавања Срба од стране сопствене владе биле потребне управо зато да би Американци могли да уђу са својим свеже одштампаним доларима као спасиоци. Иако је управо њихов рад (заједно са Британцима, Французима, Немцима и Турцима) уништио некада прилично просперитетну државу – једну од технолошки најмоћнијих економија у Европи. Циљеве САД, поред потискивања руског и кинеског утицаја из Европе, веома је добро анализирао експерт часописа Форбс, набројавши такође важност српских рудних богатстава (укључујући једно од највећих налазишта литијума у долини реке Јадар), потенцијал тржишта наоружања (преопремање Војске Србије у потпуности у складу са НАТО стандардима), као и повољан стратешки положај Србије за реализацију америчке и израелске политике на Блиском истоку. Да ли ће се ове предности показати толико важнима да САД повуку признање Косова? Сумњам. Иако САД и те како могу да искористе наду у то као слатки мамац за Србе. Уосталом, сви актуелни документи и потписане обавезе говоре да САД подржавају независност Косова и не планирају да одустану од тога. А албанске апетите за Прешевом САД очигледно подржавају. Уопште ме не занима у овој ситуацији хоће ли САД потиснути Кину. Предаторски однос кинеских компанија према српској земљи изазива само бес. Тако да за кинески бизнис немам саосећања. Али где је у свему томе Русија? Не знам на шта тамо мирише дух Енкориџа, али историјски су сви договори са Англосаксонцима мирисали на издају. Где су руски интереси на Балкану и зашто се нико за њих не бори? Даље...

🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸 То су ти сјајни, бајни мигранти. Данас је убијена Рускиња, сутра ће то бити Српкиња. По сваку цену морамо зауставити њихов долазак у Србију. t.me/buntcg

28. јула (15. јула по старом календару) Русија обележава Дан Крштења Русије. Прошло је више од хиљаду година од тренутка када је Свети благоверни кнез Владимир донео судбоносну одлуку да прими хришћанску веру и у њу преведе свој народ. Наши уџбеници историје говоре нам о прагматичности његовог избора, аргументујући га користима од јачања односа са Византијским царством, претераном строгошћу других монотеистичких религија и крајњом ефикасношћу монотеизма као једног од инструмената уједињења разједињених племена под влашћу апсолутне монархије. Све је то, на свој начин, тачно. Али у „Повести минулих лета“ постоји једна важна епизода – разговор кнеза Владимира са византијским философом. Он му је укратко испричао целу историју од стварања света, о Богу и делима Његовим, о људским гресима, о доласку, страдању и распећу Господа нашег Исуса Христа, о искупљењу грехова, о васкрсењу и о Страшном суду.

„Установио је Бог и дан један, у који ће, сишавши са небеса, судити живима и мртвима и узвратити свакоме по делима његовим: праведницима — царство небеско, лепоту неизрециву, весеље без краја и бесмртност вечну; грешницима пак — мучење огњено, црва који не спава и муку без краја. Таква ће бити мучења за оне који не верују Богу нашем Исусу Христу: мучиће се у огњу они који се не крсте“. И, рекавши то, философ показа Владимиру завесу на којој је било насликано судилиште Господње, указа му на праведнике са десне стране, који у весељу иду у рај, а грешнике са леве, који иду на мучење. Владимир пак, уздахнувши, рече: „Добро је онима који су десно, тешко онима који су лево“. Философ му одговори: „Ако хоћеш са праведницима са десне стране да станеш, онда се крсти“. Владимиру то паде на срце, те рече: „Причекаћу још мало“, желећи да се распита о свим верама. И даде му Владимир многе дарове и отпусти га са великом чашћу."

Даље, према летописима, кнез Владимир је послао своје људе да виде како исповедају своју веру, како се моле људи оних религија које су му биле представљене, и само се учврстио у избору Православља. Избор који је Владимир направио поставио га је са десне стране Господа међу праведнике, а целом руском народу отворио је тај пут ка спасењу. Постали смо Православни. Праведност, саосећање, спремност на самопожртвовање, способност за саосећање постали су основа нашег националног кода. Управо је то помогло Русима да се изборе са најтежим искушењима и сачувају свој идентитет током хиљаду година. Управо ове особине и својства нашег народа помогли су нам да створимо огромну и снажну државу, насељену не само Русима, већ и мноштвом других народа, којима смо постали добре комшије и заштитници. Није наше суседство увек било мирно, чему сведоче дуги ратови на Кавказу у 19. веку. Међутим, на крају, само живећи у заједничкој држави са Русима, многи народи су успели коначно да прекину међусобне ратове, сачувају своју самобитност, језике, културу, веру и одиграју најважнију улогу у развоју и просперитету наше заједничке велике земље – Русије.   Савремена непријатељска пропаганда говори да је крштење Русије наводно ишло огњем и мачем, позивајући се на лажни „Јоакимовски летопис“ из 18. века, који нема никакве везе са древним изворима и ослања се на вишевековну лаж коју Запад шири против Руса. Ова лаж се сада користи за пропаганду неопаганизма.   Отац Георгије Максимов наводи овакав пример:

„Ево, на пример, цитата из филма популарног међу паганима: 'За 12 година христијанизације само у Кијевској области (Кијевска Русија) од 12 милиона, 9 милиона је физички уништено'. Ето како је, према верзији пагана, текло крштење Русије. Ове бројке – 9 милиона убијених – лутају из једне неопаганске публикације у другу. Таква верзија, наравно, није за оне који ће питати: а одакле подаци? На којим историјским изворима се то заснива? Шта ћемо са чињеницом да у то време тако огроман број људи никако није могао да живи 'само у Кијевској области'? Идеолози неопаганизма знају да њихова циљна публика неће постављати таква досадна питања и да ће лаковерно прогутати сваку измишљотину, и што је измишљотина сулудија, то ће јој више веровати. Добро, прогутали смо. Али хајде да видимо шта из тога следи и како је то могло бити спроведено у пракси. Колико је војника имао Владимир? Лична дружина – око 400 људи. Ако би мобилисао све које може, дакле укључио и народну војску, максимум максимума је 40.000. И то су, као што разумемо, јуче крштени пагани-Словени, од којих многи баш у тој Кијевској области имају рођаке и пријатеље. Да ли су и њих крстили на силу? Да ли је 400 хришћана силом натерало 40.000 словенских ратника-пагана да приме крштење? И нису се побунили не само приликом крштења, већ ни када су их послали да истребе сопствене рођаке? Добро, претпоставимо да су тих 40.000 словенских ратника били толико покорни кнезу да су сва наређења извршавали беспоговорно. Али шта је са оних 9 милиона уништених пагана? Јер у то време није било оружја за масовно уништење, само мачеви, копља и стреле, сваког човека је требало убити 'ручно'. Притом је познато да је у древној Русији сваки одрасли мушкарац имао оружје, и тешко да би седео скрштених руку да су кнежеви војници дошли да му убију породицу.   Замислите призор: 40.000 хришћана наоружаних мачевима и луковима за само неколико година убија 9.000.000 пагана, од којих су најмање 1.800.000 били здрави мушкарци који су код куће имали исте такве мачеве и лукове.“

И ово је само један од примера како се фалсификује наша историја, како непријатељи каљају наше претке. Све – само да не би дозволили Русима да се препороде и ојачају кроз Православље. У 20. веку борба против такозваног „великоруског шовинизма“, стварање „совјетског човека“, удаљавање од Православља у сферу материјалистичке идеологије, а затим урушавање те конструкције, довели су до тога да су Руси одједном схватили да заправо више не разумеју баш најбоље шта то значи бити „Рус“, схватили су да је део наших корена одсечен, искривљен, заборављен и да морамо поново да се присетимо ко смо ми заправо. Као и у случају са Србима, које су покушавали да прекроје у Југословене, на сваки наш покушај да се препородимо, да изнесемо на светлост Божију богатство наших древних култура, наше историје, наши непријатељи одмах дижу дреку о руском или, у случају са Србима, о српском национализму. Али ако се сетимо да је камен темељац, основа нашег идентитета Православље – религија мира, добра, која никада није иницирала ни инквизицију, ни крсташке ратове, ни борбу са неверницима, нити било какве друге Богу и човекољубљу противне ствари, доћи ћемо до једноставног и неоспорног закључка: искрено православни човек не може бити нациста, јер се његова вера заснива на љубави, а не на мржњи. Љубав према свом народу, очување историје, културе, сећања на претке – то су неопходни услови за опстанак сваке нације, посебно у глобалном свету који покушава да нас све учини једнако бездушнима и послушнима. А Православље је управо тај пут који нам даје шансу да станемо са десне стране Господа на Страшном суду, доказујући својим животом, својим служењем Богу, истини и правди, право да се нађемо међу праведницима. 🥰 Хвала Господу за све! Срећан Празник, драга браћо и сестре!☦️

🇷🇸🇪🇺🏴‍☠⚡️ GEOPOLITIČKI MEMORANDUM: Lažni proruski narativ i anatomija briselske kapitulacije 🔴 Ekskluzivni uvid u "Plan implementacije“ sa ćiriličnim inicijalima „I. D.“ stavlja tačku na medijske spinove. Mit o tome da je Ivica Dačić "prevaren“ prilikom potpisivanja Briselskog sporazuma ruši se pred suvom logikom njegove biografije. Nemoguće je da bude prevaren čovek koji je završio Fakultet političkih nauka sa najvišim ocenama. On je školovani tehnolog vlasti koji savršeno razume težinu svakog zareza u međunarodnim ugovorima. Njegov potpis na papiru kojim je ugašena srpska policija i pravosuđe na severu bio je svestan izbor celog tadašnjeg establišmenta, uz horsku podršku pro-EU opozicije (Đilas, Tepić, & Co) i jedini izuzetak Vojislava Koštunice. Danas taj narativ o "naivnosti“ služi samo kao jeftin štit za pranje političke biografije, dok se u pozadini sprovode Francusko-nemački plan i Vašingtonski sporazum [sports]. Iza te dekorativne fasade kriju se surove činjenice o realnom svrstavanju Srbije: 1. Naoružavanje Kijeva i zvanični odlasci kod Zelenskog Dok se u javnosti simulira neutralnost, Srbija preko posrednika masovno isporučuje municiju i naoružanje koje završava na ukrajinskom frontu protiv ruskog naroda. Taj kurs prati otvorena finansijska pomoć Kijevu, kao i zvanične posete Ane Brnabić i Tamare Vučić kojima se pruža direktan politički legitimitet režimu u Ukrajini, dok se istovremeno u Beogradu otvara prostor za ukrajinske diplomate koji otvoreno vode kampanju protiv Rusije i Vladimira Putina. 2. Dvostruki aršini elite i medijski mrak nad civilnim žrtvama Kada su ukrajinske snage izvele brutalne napade i pobile decu u studentskom domu na spavanju, u Beogradu je vladao apsolutni muk – nijedna politička opcija iz vlasti i opozicije nije podigla glas protiv tog zločina. Nasuprot tome, proevropska opozicija histerično koristi prirodnu smrt ruskih oponenata da u javnosti kreira lažne narative, direktno optužujući Kremlj radi skupljanja poena kod zapadnih ambasada. 3. Diplomatski promašaji i delovanje ambasade Ovom trendu nesvesno doprinosi i kruta, birokratizovana strategija same ambasade RF u Beogradu. Analitički podaci pokazuju da svaka nespretna izjava ambasadora Bocan-Harčenka, umesto da jača istorijsko prijatetljstvo, zapravo hladi određeni procenat srpskog naroda prema Rusiji, čineći više štete po javno mnjenje nego celokupna NATO propaganda zajedno. Jedina stvarna brana kolonijalnom poretku na terenu i gašenju humanitarnog centra u Nišu ostao je isključivo običan narod, čija je svest i pobuna jedini neprobojan štit koji domaća elita ne može da slomi.

Рекордно ниски водостаји, пожари, масовна изградња Дата центара у најави АКО НЕ УСТАНУ, ЖРТВЕ РАТА ЗА ВОДУ БИЋЕ ГРАЂАНИ, БИЉКЕ И ЖИВОТИЊЕ Горњи Милановац, Топола и многе општине у Србији издале наредбу о штедњи воде из водовода и увеле рестрикције, Власинско језеро скоро пресушило. Озбиљна прича, и код нас и у свету.. Video 🔗 Pročitaj celu vest

https://vm.tiktok.com/ZS4MrynnQ Američki predsednik ima neobičan hobi, uživa da potire patos Emanuelom Makronom. Niti je higijenski, niti je diplomatski, ali Donald Tramp to redovno radi. I što je najgore Emanuel se uopšte ne buni. Očekujemo brzu reakciju iz Beograda, da naš "pravdoljubivi" prcednjik uzme u zaštitu svog omiljenog (intimnog) "Rafalnog" francuza. https://t.me/Uz_Svoj_Narod

Гледајући слике миграната који надиру ка шпанским енклавама у Африци, просто је неодољиво како се мигрантске кризе са мјером пале и гасе. Неко би рекао да су мигранти оружје којим се бије противник. Послушајте Аљошу Миленковића који прави паралелу мигрантске кризе са Косова и оне нешто касније са блиског и другог истока.