myslji/мысљи MS

-ty tož to vidiš? -čto? -nu toj kanal, kde vsečto o medžuslovjanskom je bylo -a ne, ne pametam -nu, ot, ja ravno kako ty ne znam o takom, može někde taky i istnuje, ale ne v našem životu

#noviny pozdravy, moji dragi ljudi, a ja jesm živy :))) pojavil se jesm tut že by napisati velmi dobru novinu o medžuslovjanskoj spoločnosti: je počelo rabotati medžuslovjansko radio «slovjansky glas», ktoro bude razvivati se dalje. Dopoka radio imaje jedino medžuslovjansku muzyku, ale potom, kako piše «medžuslovjanska kapibara» budut pojavjati se podkasty i ine věči, koje sut povezane s temoju MSa. čělu informaciju imaje oficialny veb-sajt radia https://fabula.top/glavna/radio_ms <ŽRLO> vratim se črěz 3 stolětja поздравы, моји драги људи, а ја јесм живы :))) појавил се јесм тут же бы написати велми добру новину о меджусловјанској сполочности: је почело работати меджусловјанско радио «словјанскы глас», кторо буде развивати се даље. Допока радио имаје једино меджусловјанску музыку, але потом, како пише «меджусловјанска капибара» будут појавјати се подкасты и ине вєчи, које сут повезане с темоју МСа. цєлу информацију имаје официалны веб-сајт радиа https://fabula.top/glavna/radio_ms <ЖРЛО> вратим се чрєз 3 столєтја

поздрав ја навет не знал јесм о тутом, и вы, вєројетно, такоже, но не долгы час тому је был дењ меджусловјанского језыка, и лєпје је написати о тутом тутчас, нєж нєкогды потом :)) Зато честитам всих с минулым добрым светком🥳🍻 в новинах меджусловјанского дискорда пишут, же прва конференција CISLA о меджусловјанском језыку је была 3 јунија 2017 лєта, одкуд је почела се хисторија тутчасного меджусловјанского језыка, на којем пишем тутој пост :D ја велико хтєл бых, да бы каждым годом јешче выше људиј приступали до меджусловјанској сполочности и помагали развоју тутого прєкрасного пројекта потрєбно јест нєкде написати собє записку о тутом дње, же бы в наступном лєту не пропустити тутој светок, кој, мыслим, је важны за нашу сполочност <ЖРЛО>

pozdrav #noviny ja navet ne znal jesm o tutom, i vy, věrojetno, takože, no ne dolgy čas tomu je byl denj medžuslovjanskogo jezyka, i lěpje je napisati o tutom tutčas, něž někogdy potom :)) Zato čestitam vsih s minulym dobrym svetkom🥳🍻 v novinah medžuslovjanskogo diskorda pišut, že prva konferencija CISLA o medžuslovjanskom jezyku je byla 3 junija 2017 lěta, odkud je počela se historija tutčasnogo medžuslovjanskogo jezyka, na kojem pišem tutoj post :D ja veliko htěl byh, da by každym godom ješče vyše ljudij pristupali do medžuslovjanskoj spoločnosti i pomagali razvoju tutogo prěkrasnogo projekta potrěbno jest někde napisati sobě zapisku o tutom dnje, že by v nastupnom lětu ne propustiti tutoj svetok, koj, myslim, je važny za našu spoločnost <ŽRLO>

pozdrav #noviny ja navet ne znal jesm o tutom, i vy, věrojetno, takože, no ne dolgy čas tomu je byl denj medžuslovjanskogo jezyka, i lěpje je napisati o tutom tutčas, něž někogdy potom :)) Zato čestitam vsih s minulym dobrym svetkom🥳🍻 v novinah medžuslovjanskogo diskorda pišut, že prva konferencija CISLA o medžuslovjanskom jezyku je byla 3 junija 2017 lěta, odkud je počela se historija tutčasnogo medžuslovjanskogo jezyka, na kojem pišem tutoj post :D ja veliko htěl byh, da by každym godom ješče vyše ljudij pristupali do medžuslovjanskoj spoločnosti i pomagali razvoju tutogo prěkrasnogo projekta potrěbno jest někde napisati sobě zapisku o tutom dnje, že by v nastupnom lětu ne propustiti tutoj svetok, koj, myslim, je važny za našu spoločnost <ŽRLO> поздрав ја навет не знал јесм о тутом, и вы, вєројетно, такоже, но не долгы час тому је был дењ меджусловјанского језыка, и лєпје је написати о тутом тутчас, нєж нєкогды потом :)) Зато честитам всих с минулым добрым светком🥳🍻 в новинах меджусловјанского дискорда пишут, же прва конференција CISLA о меджусловјанском језыку је была 3 јунија 2017 лєта, одкуд је почела се хисторија тутчасного меджусловјанского језыка, на којем пишем тутој пост :D ја велико хтєл бых, да бы каждым годом јешче выше људиј приступали до меджусловјанској сполочности и помагали развоју тутого прєкрасного пројекта потрєбно јест нєкде написати собє записку о тутом дње, же бы в наступном лєту не пропустити тутој светок, кој, мыслим, је важны за нашу сполочност <ЖРЛО>

večer, dobri ljudi:) #slova tema tutogo teksta je medžuslovjansko slovo «Črveny» i kakym ono je v inyh slovjanskyh jezykah. 📕Etimologija: věrojetno, sut byli dva varianty tutogo slova, od ktoryh potom sut pojavili se tutčasne slovjanske slova: praslov. «*čьrvenъ» - rus. «червонный» [červonnyj] (od poljskogo črěz davnorutensky) ukr. «червоний» [červonyj] (od poljskogo) běl. «чырвоны» (od poljskogo) poljsk. «czerwony» češsk., slovač. «červený» srbohrvat. «црвен/crven» bul. «червен» [červen] i od inoj rekonstrukciji «*čьrvl'enъ» sut mogli pojaviti se: rus. «червленый» [čěrvl'jonyj] (je pravdiva vozhodnoslovjanska rěč, koja izhodi od davnorusskogo «чьрвлѥнъ» ale bělorussky i ukrajinsky sut utratili ju) sloven. «črlen» takože podobne formy sut imali ine davne slovjanske jezyky Tuta rěč imaje početok od slova «črv» 📗Interesnu situaciju imaje dnes russky jezyk, ibo rěči: червленый, червонный ne sut uživane. Zaměsto njih uživajut «Красный», koje imaje iny smysl v ostatnyh slovjanskyh jezykah, vključno medžuslovjansky. «Krasny» v inyh jezykah jest «Lěpy» i kakoby russky imaje kniževny smysl «Lěpy» ale to veliko rědko pojavjaje se v govoru. Zatom smysl tutoj rěči v russkom je unikalny. 🤔🟥🤔🟥🤔 вечер, добри људи:) тема тутого текста је меджусловјанско слово «Чрвены» и какым оно је в иных словјанскых језыках. 📕Етимологија: вєројетно, сут были два варианты тутого слова, од кторых потом сут појавили се тутчасне словјанске слова: праслов. «*čьrvenъ» - рус. «червонный» (од пољского чрєз давнорутенскы) укр. «червоний» (од пољского) бєл. «чырвоны» (од пољского) пољск. «czerwony» чешск., словач. «červený» србохрват. «црвен/crven» бул. «червен» и од иној реконструкцији «*čьrvl'enъ» сут могли појавити се: рус. «червленый» (је правдива возходнословјанска рєч, која изходи од давнорусского «чьрвлѥнъ» але бєлорусскы и украјинскы сут утратили ју) словен. «črlen» такоже подобне формы сут имали ине давне словјанске језыкы Тута рєч имаје почеток од слова «чрв» 📗Интересну ситуацију имаје днес русскы језык, ибо рєчи: червленый, червонный не сут уживане. Замєсто њих уживајут «Красный», које имаје ины смысл в остатных словјанскых језыках, вкључно меджусловјанскы. «Красны» в иных језыках јест «Лєпы» и какобы русскы имаје книжевны смысл «Лєпы» але то велико рєдко појавјаје се в говору. Затом смысл тутој рєчи в русском је уникалны. 🤔🟥🤔🟥🤔

hejka!🐈 prosim proščenje že taky dolgy čas nema postov tut, navet veliko ljudij sut izšli iz kanalu. prosim mene srazuměti. Ja jesm umoril se od tematiky medžuslovjanskogo jezyka i kako byh ne staral se izmysljati nove ideje - jih vyše nema, prosto ne znam 🤷‍♂️ Ja blagodarny jesm vsečnym, kto ješče je tut i trimaje naděju že aktivnost někogda se vrati ;) Nu myslim, da nove posty budut rědko, ale kanal ne zakryvaje se!!! Vy vsakčas isto možete koristati moj kanal dlja nauky medžuslovjanskogo, imam naděju, že naša knigarnja bude pomočna za vas ješče imam novinu - ako hčete viděti vyše lingvističnogo kontenta, sovětam pristupiti do mojego inogo kanalu, koj vedem po russky Nehaj vaša i naša medžuslovjanska sila bude razom s nami i vami хејка!🐈 просим прошченjе же такы долгы час нема постов тут, навет велико људиј сут изшли из каналу. просим мене сразумєти. Ја јесм уморил се од тематикы меджусловјанского језыка и како бых не старал се измысљати нове идеје - јих выше нема, просто не знам 🤷‍♂️ Ја благодарны јесм всечным, кто јешче је тут и тримаје надєју же активност нєкогда се врати ;) Ну мыслим, да нове посты будут рєдко, але канал не закрываје се!!! Вы всакчас исто можете користати мој канал дља наукы меджусловјанского, имам надєју, же наша книгарња буде помочна за вас јешче имам новину - ако хчете видєти выше лингвистичного контента, совєтам приступити до мојего иного каналу, кој ведем по русскы Нехај ваша и наша меджусловјанска сила буде разом с нами и вами

hej! #noviny či je li někto tut iz Moskvy? 03.05.25 w Moskvě bude medžuslovjanska shodka, kde vy budete mogti praktikovati medžuslovjansky jezyk, takože poznati novyh ljudij na shodkě budut ljudi iz MS spoločnosti i kako piše pab "Medžuslovjanska kapibara" gost iz Čehije🇨🇿 ako tut sut ljudi, hčuči prijeti v tutom učestničstvo - možete to bez problemov izrabiti vyše informaciji jest v: <ŽRLO> хеј! чи је ли нєкто тут из Москвы? 03.05.25 в Москвє буде меджусловјанска сходка, кде вы будете могти практиковати меджусловјанскы језык, такоже познати новых људиј на сходкє будут људи из МС сполочности и како пише паб «Меджусловјанска капибара» гост из Чехије🇨🇿 ако тут сут људи, хчучи пријети в тутом учестничство - можете то без проблемов израбити выше информације јест в: <ЖРЛО>

😊pozdravky! nikogdy ne je potrěbno mi věriti ako govorim, že ne budem vyše izčezati tak dolgo xDD #sovětсовєтMS ❗️Itak! - se okazyvaje, da istnuje 📖medžuslovjansky fraznik vsim, kto uči se medžuslovjanskomu bude velika pomoč za nauku Fraznik imaje objasnjenja kako popravno rabiti upotrěbu někojih rěčij vsečnym mnogo sovětam do čitanja 😊поздравкы! никогды не је потрєбно ми вєрити ако говорим, же не будем выше изчезати так долго xDD ❗️Итак! - се оказываје, да истнује 📖меджусловјанскы фразник всим, кто учи се меджусловјанскому буде велика помоч за науку Фразник имаје објасњенја како поправно рабити употрєбу нєкојих рєчиј всечным много совєтам до читанја

tutoj tekst ja tako že jesm dodal do našej 📕knigarnji тутој текст ја тако же јесм додал до нашей 📕книгарњи

pozdravy ! :) ja uže dolgy čas ničto jesm ne pisal iz někakovoj poeziji (ako moju rabotu je možno tak nazvati) napisal něčto, zato prosim do čitanja veliko, ne znam kaky smysl imaje tutoj tekst, možete jego samostojno izmysliti :D "Na lavkě je sěděl starec" 📘<LATINIČNA VERSIJA> 📙<КИРИЛИЧНА ВЕРСИЈА> kako vy jeste?🤔 поздравы ! :) ја уже долгы час ничто јесм не писал из нєкаковој поезији (ако моју работу је можно так назвати) написал нєчто, зато просим до читанја велико, не знам какы смысл имаје тутој текст, можете јего самостојно измыслити :D «На лавкє је сєдєл старец» 📙<КИРИЛИЧНА ВЕРСИЈА> 📘<LATINIČNA VERSIJA> како вы јесте?🤔

👋hejky, moji dragi ljudi, ja tut iznova jesm :))))) (da, ja pisal tut jesm něčto ostatny raz vely čas tomu, zato trěba vsečto izpraviti) ale davajte dnes porěčemo o slovjanskoj geografiji i prirodě rěka Dněpr - dolgostju zajmaje 4 město srěd rěk cěloj Evropy (2285 km), i teče skroz tri slovjanskyh krajev: Rosiju, Bělorus, Ukrajinu početok rěky (iztok / izvor) je v Rosiji, v Syčevskom lokalitetu Smolenskoj oblasti / regiona, a ustje jest v Ukrajině, izhodi do črnogo morja dolgost Dněpra v: Ukrajině - 1121 km, Bělorusi - 595 km (ješče 115 km je graniceju medžu Bělorusju i Ukrajinoju) i v Rosiji - 485 km Vele grady, ktore sut na Dněpru: Smolěnsk, Mogilev, Kyjev, Čerkasy, Zaporožje, Herson 😊ja mnogo postaram se vratiti se v kanal od prvoj možlivosti, ibo tutčas jesm zajety i ne možem često pisati posty :( nehaj vsečto budete imati dobro 👋хејкы, моји драги људи, ја тут изнова јесм :))))) (да, ја писал тут јесм нєчто остатны раз велы час тому, зато трєба всечто изправити) але давајте днес порєчемо о словјанској географији и природє рєка Днєпр - долгостју зајмаје 4 мєсто срєд рєк цєлој Европы (2285 км), и тече скроз три словјанскых крајев: Росију, Бєлорус, Украјину почеток рєкы (изток / извор) је в Росији, в Сычевском локалитету Смоленској области / региона, а устје јест в Украјинє, изходи до чрного морја долгост Днєпра в: Украјинє - 1121 км, Бєлоруси - 595 км (јешче 115 км је границеју меджу Бєлорусју и Украјиноју) и в Росији - 485 км Веле грады, кторе сут на Днєпру: Смолєнск, Могилев, Кыјев, Черкасы, Запорожје, Херсон 😊ја много постарам се вратити се в канал од првој можливости, ибо тутчас јесм зајеты и не можем често писати посты :( нехај всечто будете имати добро

pozdrav! ja vratil se jesm v tutoj kanal :D htěl byh pomysliti o nazvah měsecev v slovjanskyh jezykah. ako někto je ne znal - slovjanske jezyky imajut razne nazvy měsecev: latinske (russky, slovačsky, slovenečsky, bosnijsky, srbsky, črnogorsky, makedonsky, bulgarsky) i slovjanske (ukrajinsky, bělorussky, poljsky, češsky, hrvatsky) latinske nazvy sut pojavili se v slovjanskyh jezykah po prijetju hristianstva (v každom kraju toj moment je razny). jestli s latinskymi nazvami vsečto jest razumlivo, to odkud sut slovjanske nazvy měsecev? nazva měseca je zaležila od klimatičnyh uslovij kraja, takože od uslovij byta v tom kraju, napriklad: 🇺🇦ukrajinsky - «листопад» 🇧🇾bělorussky - «лістапад» 🇨🇿češsky - «listopad» 🇵🇱poljsky - «listopad» (11 měsec) očegledno, da ljudi sut svezali tutoj měsec so spadanjem listje ale napriklad hrvatsky, ktory jedin iz južnoslovjanskyh jezykov koristaje slovjanske nazvy měsecev, imaje inu nazvu: 🇭🇷hrvatsky - «studeni» klimat balkansky jest iny od ostatnyh slovjanskyh krajev, zato hrvati sut mogli svezati tutu nazvu so svojimi asociacijami podčas tej česti lěta. až po prijetju hristianstva, ljudi vo mnogyh slovjanskyh krajah sut mogli dolgy čas uživati v govoru slovjanske nazvy měsecev, no v kniževnosti one sut mogli byti rědkymi, osoblivo v crkovnyh knigah čto myslite o tutom? поздрав! ја вратил се јесм в тутој канал :D хтєл бых помыслити о назвах мєсецев в словјанскых језыках. ако нєкто је не знал - словјанске језыкы имајут разне назвы мєсецев: латинске (русскы, словачскы, словенечскы, боснијскы, србскы, чрногорскы, македонскы, булгарскы) и словјанске (украјинскы, бєлорусскы, пољскы, чешскы, хрватскы) латинске назвы сут појавили се в словјанскых језыках по пријетју христианства (в каждом крају тој момент је разны). јестли с латинскыми назвами всечто јест разумливо, то одкуд сут словјанске назвы мєсецев? назва мєсеца је залежила од климатичных условиј краја, такоже од условиј быта в том крају, наприклад: 🇺🇦украјинскы - «листопад» 🇧🇾бєлорусскы - «лістапад» 🇨🇿чешскы - «listopad» 🇵🇱пољскы - «listopad» (11 мєсец) очегледно, да људи сут свезали тутој мєсец со спаданјем листје але наприклад хрватскы, кторы једин из јужнословјанскых језыков користаје словјанске назвы мєсецев, имаје ину назву: 🇭🇷хрватскы - «studeni» климат балканскы јест ины од остатных словјанскых крајев, зато хрвати сут могли свезати туту назву со својими асоциацијами подчас теј чести лєта. аж по пријетју христианства, људи во многых словјанскых крајах сут могли долгы час уживати в говору словјанске назвы мєсецев, но в книжевности оне сут могли быти рєдкыми, особливо в црковных книгах что мыслите о тутом?

pozdrav #jezyky črnagorsky jezyk🇲🇪. my znamo o srbskom, o hrvatskom i bosnijskom jezykah, ktore sut srbohrvatske jezyky i imajut malo raznic, ale takože srěd tutyh jezykov istnuje črnagorsky jezyk, da, on isto imaje ješče menši raznici od srbskogo abo bosnijskogo, ibo kak znam - črnagorsky jezyk ne imaje literarnoju versiju (ako to ne je pravda - napišite), no on imaje někakove razliky od inyh susědskyh jezykov: prva razlika to upotrěba srěd črnagorskyh govoriteljev imperfekta v govoru razom s něktorymi formami aorista i pluskvamperfekta. Napriklad v srbskom jezyku tute formy sut jedino v literarnom jezyku, a v govoru navet sut arhaizmy vtora razlika od srbskogo, hrvatskogo i bosnijskogo - črnagorsky alfabet imaje 2 nove bukvy / litery, to kirilične «Ćć», «З́з́» i latinične «Śś», «Źź» takože je razlika mala v leksikě, napriklad: črnogorsky - «glib / glib» ostat. srbohrvat. - «blato / blato» medžuslov. - «nečistota, grez» črnagorsky - «cukar / cukar» ostat. srbohrvat. - «šećer / шећер» medžuslov. - «cukr» čto myslite o črnogorskom jezyku🇲🇪? поздрав чрнагорскы језык🇲🇪. мы знамо о србском, о хрватском и боснијском језыках, кторе сут србохрватске језыкы и имајут мало разниц, але такоже срєд тутых језыков истнује чрнагорскы језык, да, он исто имаје јешче менши разници од србского або боснијского, ибо как знам - чрнагорскы језык не имаје литерарноју версију (ако то не је правда - напишите), но он имаје нєкакове разликы од иных сусєдскых језыков: прва разлика то употрєба срєд чрнагорскых говоритељев имперфекта в говору разом с нєкторыми формами аориста и плусквамперфекта. Наприклад в србском језыку туте формы сут једино в литерарном језыку, а в говору навет сут архаизмы втора разлика од србского, хрватского и боснијского - чрнагорскы алфабет имаје 2 нове буквы / литеры, то кириличне «Ćć», «З́з́» и латиничне «Śś», «Źź» такоже је разлика мала в лексикє, наприклад: чрногорскы - «glib / глиб» остат. србохрват. - «blato / блато» меджуслов. - «нечистота, грез» чрнагорскы - «cukar / цукар» остат. србохрват. - «šećer / шећер» меджуслов. - «цукр» что мыслите о чрногорском језыку🇲🇪?

pozdrav, ty mene zapytaš - "v čim je sila?" a ja tobě odpověm že jest v tutom praslovjanskom slovu - "*sila", koje izhodi od prabaltoslovjanskogo "*séiˀlāˀ", hvala tutym rěčam vsečne tutčasne jezyky slovjanske imajut dobro fajno "sila" i razom s njimi medžuslovjansky :D mimohodom, prabaltoslovjansko "*séiˀlāˀ" navet je imalo mimo značenja "sila" takože smysl "duša", čto tutčas je možno uviděti v litovskom "siela", čto tež znači "duša" taka vam mala informacija do večera #slova 😊 поздрав, ты мене запыташ - «в чим је сила?» а ја тобє одповєм же јест в тутом прасловјанском слову - «*sila», које изходи од прабалтословјанского «*séiˀlāˀ», хвала тутым рєчам всечне тутчасне језыкы словјанске имајут добро фајно «сила» и разом с њими меджусловјанскы :D мимоходом, прабалтословјанско «*séiˀlāˀ» навет је имало мимо значенја «сила» такоже смысл «душа», что тутчас је можно увидєти в литовском «siela», что теж значи «душа» така вам мала информација до вечера

hejjjjjjj #slova govorimo kak byhmo htěli o pravdě / istině: počinamo od pravdy: russky - «правда» [pravda] ukrajinsky - «правда» [pravda] bělorussky - «праўда» [praŭda] poljsky - «prawda» češsky - «pravda» slovačsky - «pravda» bulgarsky - «правда» [pravda] izhodet od praslovjanskogo «*pra̋vьda», a tuto slovo sut imali veliko staryh slovjanskyh jezykov, napriklad starocrkovnoslovjansky - «правьда», srbohrvatsky - «пра̑вда / prȃvda», slovenečsky - «prȃvda», dohodimo do rezultata, že nemalo vsečne slovjanske jezyky sut imali tutu rěč, ale čemu tutčas to ne jest tak? pogledimo na istinu: bulgarsky - «истина» [istina] makedonsky - «вистина» [vistina] srbsky - «истина / istina» hrvatsky - «istina» bosnijsky - «istina» russky - «истина» [istina] ukrajinsky - «істина» [istyna] bělorussky - «ісціна» [iscina] češsky - «jistota» slovačsky - «istota» Slovo izhodi od praslovjanskogo «*jьstina», no ne vsi jezyky sut vzeli tutu rěč od praslovjanskogo, ibo napriklad jezyky vozhodnoslovjanske sut vzeli tuto slovo od crkovnoslovjanskogo «истина» Ale je slovenečsko slovo «resnica». To je najdivny moment, o kojem ja tutčas postaram se napisati... Rěč «resnica» je byla vzeta od praslovjanskogo slova «*ręsьnica», čto v praslovjanskom znači «resa», no v starocrkovnoslovjanskom je bylo slovo «rěsnota», čto je značilo «realnost, pravda / istina», i ono imaje svezok do kornja «*ręsà», od ktorogo izhodet «*ręsьnica» i «рѣснота» [rěsnota]. No problem je v tom, že nikde ne je napisano, da korenj «*ręsà» je imal někakovy smysl blizky do pravdy / istiny, zatom napisati točnu etimologiju, smyslovu historiju slovenečskogo «resnica» nemožno 😔 📕Knigarnja za nauku MS хејјјјјјјј говоримо как быхмо хтєли о правдє / истинє: починамо од правды: русскы - «правда» украјинскы - «правда» бєлорусскы - «праўда» пољскы - «prawda» чешскы - «pravda» словачскы - «pravda» булгарскы - «правда» изходет од прасловјанского «*pra̋vьda», а туто слово сут имали велико старых словјанскых језыков, наприклад староцрковнословјанскы - «правьда», србохрватскы - «пра̑вда / prȃvda», словенечскы - «prȃvda», доходимо до резултата, же немало всечне словјанске језыкы сут имали туту рєч, але чему тутчас то не јест так? погледимо на истину: булгарскы - «истина» македонскы - «вистина» србскы - «истина / istina» хрватскы - «istina» боснијскы - «istina» русскы - «истина» украјинскы - «істина» бєлорусскы - «ісціна» чешскы - «jistota» словачскы - «istota» Слово изходи од прасловјанского «*jьstina», но не вси језыкы сут взели туту рєч од прасловјанского, ибо наприклад језыкы возходнословјанске сут взели туто слово од црковнословјанского «истина» Але је словенечско слово «resnica». То је најдивны момент, о којем ја тутчас постарам се написати... Рєч «resnica» је была взета од прасловјанского слова «*ręsьnica», что в прасловјанском значи «реса», но в староцрковнословјанском је было слово «рѣснота», что је значило «реалност, правда / истина», и оно имаје свезок до корња «*ręsà», од кторого изходет «*ręsьnica» и «рѣснота». Но проблем је в том, же никде не је написано, да корењ «*ręsà» је имал нєкаковы смысл близкы до правды / истины, затом написати точну етимологију, смыслову хисторију словенечского «resnica» неможно 😔 📕Книгарња за науку МС

denj dobry! dopoka my ješče pišemo post o pravdě / istině, hčem napisati o nerednyh (nepopravnyh) glagolah v medžuslovjanskom. #sovětсовєтMS medžuslovjansky imaje glagoly: věděti, dati to sut glagoly, ktore imajut inu ganjugaciju / ino časovanje, koje razni se od osnovnyh, obyčajnyh pravil jezykovyh. 1. věděti: věděnje (glagolno ime), ja věm, ty věš, on/ona/ono vě, my věmo, oni/one vědut 2. dati: danje (glagolno ime), ja dam, ty daš, on/ona/ono da, my damo, vy date, oni/one dadut. (ne myliti s glagolom «davati») informacija iz slovnika imaje ješče glagol «jesti», no tutčasna tabela na tuty glagol imaje iny varinat ganjugaciji / časovanja v slovniku aoaoaoa :D 📕Knigarnja za nauku MS дењ добры! допока мы јешче пишемо пост о правдє / истинє, хчем написати о нередных (непоправных) глаголах в меджусловјанском. меджусловјанскы имаје глаголы: вєдєти, дати то сут глаголы, кторе имајут ину ганјугацију / ино часованје, које разни се од основных, обычајных правил језыковых. вєдєти: вєдєнје (глаголно име), ја вєм, ты вєш, он/она/оно вє, мы вємо, они/оне вєдут дати: данје (глаголно име), ја дам, ты даш, он/она/оно да, мы дамо, вы дате, они/оне дадут. (не мылити с глаголом «давати») информација из словника имаје јешче глагол «јести», но тутчасна табела на туты глагол имаје ины варинат ганјугацији / часованја в словнику аоаоаоа :D 📕Книгарња за науку МС

večer dobry, #sravnjenje čto izberete: pravdu, istinu abo resnicu🇸🇮? :D hčem napisati post o pravdě / istině potom, imam interes do etimologiji tutogo slova v raznyh jezykah🧐 вечер добры, сравњенје что изберете: правду, истину або ресницу🇸🇮? :D хчем написати пост о правдє / истинє потом, имам интерес до етимологији тутого слова в разных језыках🧐

večer vsim! #tekst 🌖 naš dobry surabotnik Artěmij Bulgaro-Sibirsky je napisal novy iztvor o Petru Prvom, koj my jesmo odrědaktovali. :)()(DDD))) 📘<LATINIČNA VERSIJA> 📙<КИРИЛИЧНА ВЕРСИЈА> *tekst takož je pojavil se v knigarnje вечер всим! текст 🌒 наш добры суработник Артємиј Булгаро-Сибирскы је написал новы изтвор о Петру Првом, кој мы јесмо одрєдактовали. :)()(DDD))) 📙<КИРИЛИЧНА ВЕРСИЈА> 📘<LATINIČNA VERSIJA> *текст також је појавил се в книгарње

zdravky, ja iznova jesm tut :DDD htěl byh pogovoriti o oružju, ibo slovjani imajut razne nazvy tutogo slova. #slova Počinamo od najpopularnogo srěd slovjanskyh jezykov "oružje" : russky - "оружие" [oružije] slovenečsky - "orožje" srbohrvatske jezyky - "oružje / оружjе" makedonsky - "оружjе" [oružje] bulgarsky - "оръжие" [oružie] Početok tutyh sloves ide od praslovjanskoj rěči "*orǫžьje". Vsečne jezyky sut vzeli slovo od praslovjanskogo, no napriklad divne věči sut v jezyku russkom, kde možlivo davnorussko slovo je dobylo izměnu vplyvom crkovnoslovjanskogo s dodanjem dokončenja "ие", ibo po tipovyh pravilah davnorusskogo potrěbno je bylo byti dokončenje "ье" ("оружье"), dobry priklad to podobno slovo "ружьё", koje izhodi od jednyh kornjij s "оружие". O starovozhodnoslovjanskom: Korenj "ороужьѥ" takože sut imali ukrajinsky i bělorussky jezyk - "оружжя" i "аружжа", ale tutčas one imajut najvyše popularne sinonimy "зброя" Ješče jezyk poljsky imaje rěč "oręż", ktoro izhodi od praslovjanskogo "*orǫžь", koje imaje svezok do inogo slova "*orǫžьje" О "Zbroja/Broň/broń" : ukrajinsky, bělorussky - "зброя" [zbroja] poljsky - "broń" češsky, slovačsky - "zbraň" ukrajinsko i bělorussko "зброя" imaje početok od poljskogo "zbroja", a poljsky imaje jego od praslovjanskogo "*sъ-brojiti", čto je značilo "sovršiti". Tutčas poljsko "zbroja" znači prosto "bronja/oklop", ale davny čas tomu je moglo imati smysl "orudovanje", no vplyvom "broń" je změnilo smysl. Rěči "Broń i Zbraň" izhodet od spolnogo praslovjanskogo kornja "*bȏrnь", a glagol "*borniti" v praslovjanskom je značil "obranjati", i prividno je byla izměna smyslov po ktoroj moderne slovesa v poljskom i češskom imajut nam znane smysly. Generalno - etimologija tutyh slov jest veliko težka i dojdti do odpovědi odkud sut tute slova na sto procent izrěkti ne je možno. 😊2 nočij iskanja informaciji здравкы, ја изнова тут јесм :DDD хтєл бых поговорити о оружју, ибо словјани имајут разне назвы тутого слова. Починамо од најпопуларного срєд словјанскых језыков «оружје» : русскы - «оружие» словенечскы - «orožje» србохрватске језыкы - «oružje / оружје» македонскы - «оружје» булгарскы - «оръжие» Почеток тутых словес иде од прасловјанској рєчи «*orǫžьje». Всечне језыкы сут взели слово од прасловјанского, но наприклад дивне вєчи сут в језыку русском, кде можливо давнорусско слово је добыло измєну вплывом црковнословјанского с доданјем доконченја «ие», ибо по типовых правилах давнорусского потрєбно је было быти доконченје «ье» («оружье»), добры приклад то подобно слово «ружьё», које изходи од једных корњиј с «оружие». О старовозходнословјанском: Корењ «ороужьѥ» такоже сут имали украјинскы и бєлорусскы језык - «оружжя» и «аружжа», але тутчас оне имајут највыше популарне синонимы «зброя» Јешче језык пољскы имаје рєч «oręż», кторо изходи од прасловјанского «*orǫžь», које имаје свезок до иного слова «*orǫžьje» О «Зброя/Broň/broń» : украјинскы, бєлорусскы - «зброя» [zbroja] пољскы - «broń» чешскы, словачскы - «zbraň» украјинско и бєлорусско «зброя» имаје почеток од пољского «zbroja», а пољскы имаје јего од прасловјанского «*sъ-brojiti», что је значило «совршити». Тутчас пољско «zbroja» значи просто «броња/оклоп», але давны час тому је могло имати смысл «орудованје», но вплывом «broń» је змєнило смысл. Рєчи «Broń i Zbraň» изходет од сполного прасловјанского корња «*bȏrnь», а глагол «*borniti» в прасловјанском је значил «обрањати», и привидно је была измєна смыслов по кторој модерне словеса в пољском и чешском имајут нам знане смыслы. Генерално - етимологија тутых слов јест велико тежка и дојдти до одповєди одкуд сут туте слова на сто процент изрєкти не је можно. 😊2 ночиј исканја информацији