en
Feedback
География жозибаси

География жозибаси

Open in Telegram

Профессор Бахрамов. Қ. Ҳ.

Show more
890
Subscribers
No data24 hours
-37 days
-1830 days
Posts Archive
Repost from Orifon.uz
 Қуръони каримда тиббиёт, фалакиёт, география каби кўпгина аниқ фанларга оид жуда тўлиқ маълумотлар мавжуд. Булар борасида бир қанча илмий тадқиқотлар олиб борилган ва олиб борилмоқда. Шулардан бир жиҳати Қуръони каримда ададга оид мўъжизалардир. Биз шулардан баъзи бирларини эслаб ўтмоқчимиз: Кунлар (айём) сўзи 365 маротаба зикр қилинган, бу эса бир йилдаги кунлар ададидир.   Алоҳида кун (ёвм) сўзи эса 30 маротаба зикр қилинган, бу эса бир ойдаги кунлар ададидир.   Ой (қамар) сўзи 12 маротаба зикр қилинган, бу эса қамарий ойлар ададидир.   Ой (шаҳр) сўзи 12 маротаба зикр қилинган, бу эса бир йилдаги ойлар ададидир.   Имон сўзи 25 маротаба зикр қилинган, куфр ҳам 25 маротаба зикр қилинган.   Дунё сўзи 115 маротаба зикр қилинган, охират ҳам 115 маротаба.   Фаришталар (малоиклар) 88 маротаба зикр қилинган, шайтон ҳам 88 маротаба.   Одамлар сўзи 50 маротаба зикр қилинган, Пайғамбарлар ҳам 50 маротаба.   Эркаклар сўзи 24 маротаба зикр қилинган, аёллар ҳам 24 маротаба.   Ҳаёт сўзи 145 маротаба зикр қилинган, ўлим сўзи ҳам 145 маротаба.   Яхшилик сўзи 167 маротаба зикр қилинган, ёмонлик ҳам 167 маротаба.   Осмонлар (самовот) 7 маротаба ўзининг ададига мос равишда зикр қилинган.   Жазо сўзи 117 маротаба зикр қилинган бўлса, мағфират сўзи эса 234 маротаба яъни, ундан икки баробар кўп.   АЛЛОҲНИ КАЛОМИ НАҚАДАР УЛУҒ, ВА МЎЖИЗАКОР!!! ♻️🌸♻️🌸♻️🌸♻️ ♻️🌸♻️🌸♻️🌸♻️ •┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈• Дўстларингизга ҳам улашинг! @orifonuz

БИЛАСИЗМИ ??? ОК АЙИКЛАР УЧУН КАМОК ХОНА. Канаданинг Манитоба штати Черчилл шахрида дунеда ягона ок айиклар учун камок хона мавжуд.Шимолий кутбда Арктика зонасида яшайдиган ок айиклар шимолдаги одам лар яшайдиган пунктларга озик- овкат кидириб тез- тез мехмон булишади.Ок айиклар бир хил вакт одамларга хам хужум килиб колишади.1982 йилгача хужумкор айиклар отиб улдирилган.Аммо улар ни сони кескин камайиб кетганлигини хисобга олиб 1983 йил Черчилл шахрида ок айик одамни улдиргани учун Бу ерда ок айиклар учун камокхона ташкил этилди. Канада харбийлари учун мул Яжалланган морг биноси таьмирланиб 20 та камокхона камераси ташкил этилади. Камокхонада ок айикларни саклаш муддати 2 кундан 28 кунгача ок айикнинг жиноят турига караб жазо муддати белгиланади.Хозиргача 1000 якин жиноятчи ок айиклар камокхонага етиб чикишган. Камокка тушган ок айиклар терисига махсус тамга куйила ди.Камокхонада ок айикларга факат сув берилади.Овкат эса берилмайди.Муддатини Яутаган ок айиклар махсус транспортда Гудзон култигига олиб бориб куйиб юборилади. Оч колган ок айик жуда хавф ли шу учун уларга Гудзон кул тигида улган тюлень гуштлар и билан бир муддат бокилади ва сунг озодликка куйиб юборилади.Тажриба шуни курсатдики айрим ок айиклар икки ва ундан куп камокхона га тушган.Камокхона маьмур ияти ва 20 дан ортик хизмат чи ва махсус автотехникалар хизмат килади.Ок айик факат 5та мамлакат худудида яшашини хисобга олиб,кейин ги йилларда жиноят килает ган айиклар сони купайгани учун камокхона биноси кенг айтирилиб камералар сони 20 тадан 28 тагача етди. Маьлумотни интернет яндекс иловасидан фойдаланиб профессор К.Бахромов тайер лади. Фикрингизни каналда езинг.

БИЛАСИЗМИ ??? УЗБЕКИСТОНДАГИ АЙРИМ ШАХАРЛАРНИНГ ГЕОГРАФИК КООРДИНАТАЛАРИ ВА ДЕН ГИЗ САТХИДАН БАЛАНДЛИГИ 1.Тошкент 41°18'ш.к.69°15 шк.у 423 метр 2.Самарканд 39°39' ш.к.67°15' шк.у. 718 метр 3.Наманган 41°00' ш.к.71°41' шк.у. 442 метр 4.Андижон 40°48' ш.к.72°27' шк.у. 494 метр 5.Фаргона 40°24' ш.к 71°52' шк.у. 580 метр 6.Бухоро 39°21' ш.к. 64°28' шк.у 229 метр 7.Навоий 40°00' ш.к.65°32' шк.у 391 метр 8.Жиззах 40°09' ш.к.67°50' шк.у. 382 метр 9.Гулистон 40°34' ш.к 68°45' шк.у. 272 метр 10.Урганч 41°38' ш.к 60°63' шк.у. 103 метр 11.Нукус 42°34' ш.к 59°48' шк.у. 76 метр 12.Термиз 37°11'ш.к.67°22' шк.у. 304 метр 13.Карши 38°49' ш.к.65°39' шк.у. 384 метр 14.Бекобод 40°12' ш.к.69°13' шк.у 15.Кукон 40°32'ш.к 70°55' шк.у. 16.Китоб 39°11'ш.к.67°31' шк.у. 622 метр Узбекистон миллий атласи дан ва Узбекистон сиесий маьмурий харитасидан фой даланиб профессор Каюм Бахромов тайерлади. ФИКРИНГИЗНИ КАНАЛДА ЕЗИНГ.

БИЛАСИЗМИ ??? ГЕОГРАФИЯ ФАНИ ХАКИДА 1.География - худудлар фалсафасидир.( И.Назаров) 2.География - табиий ва ижтимоий фанлараро куприк дир.( К.Бахромов) 3.География - бу олам умри У сени самоларда парвоз этишга, дуненинг у бурчаги дан бу бурчагига бир онда саехат килишга муяссар этади.(Страбон) 4.Оз булса хам билмок учун куп укимок керак (Монтеске) 5.Аввал табиат инсонни куркитар эди, энди инсоният табиатни куркитмокда. (Жак Ив Кусто) 6.География ила маьмура (Ландшафтшунослик) ва дуне илми воке булурким, бу бил имларсиз на оламни идрок этиш шаклланади, на мохият равшанлашади.(А.Авлоний) 7.Инсониятнинг энг буюк кашфиетлардан бири - улар нинг олам хакидаги билимла рни жамлаб , илм сифатида шакллантирганлигидадир. Зеро география булмаганда эди, инсоният хали хам тогларни девлар, денгизларни куз ешлар тулдирган деб юрган булар эди.(Силвана Даниели) 8.Тарих ва география умумий уйгунликка эга. География худ удни макон нуктаи назаридан такик этса, тарих замон нукта назаридан тахлил этади. (Абдукодир ибн Мухаммад) 9.География - шундай илмки, у билан етти иклим ахволи ва шу иклимларда жойлашган шахарлар, тоглар, сахролар, даре ва денгизлар урганила ди.(Рогиб Саржоний) 10. Карта - Географиянинг альфа ва омегасидир. (Н.Н.Баранский) 11. География - бугунги кун нинг тарихидир, тарих эса утган кунлар географиясидир. (Элиза Реклю) 12.Дуне микесида фикрлаш керак, муаммони кичик худуд микесида хал килиш лозим. (Й.Г. Саушкин) 13.География фанининг бир бутунлиги ва айни вактда унинг икки каноти- табиий хамда иктсодий география нинг мавжудлиги ушбу фани3 нг фронтал ривожланишини таьминлаб беради. (Абдусами Солиев) 14.Географ учун худбинлик етдир, у хамма жойни бир хил ва сйни вактда хар хил кура билиш кобилиятига эга булиши керак.(А.Солиев) 15.Географияни укимок мусулмонларга лозимдир. (Махмудхужа Бехбудий) 16.География харита билан бошланиб, харита билан тугайди (Н.Н.Баранский) 17.Карта - географиянинг иккинчи тилидир.(Н.Баранский) 18.Географиянинг барча фан ичидаги мавкеи Эверест тоги баландлигида, Тинч океани махобатида, Марианна ботиги чукурлиги каби улугвордир. (Каюм. Бахромов) 19.География - табиий фанлар султонидир. ?? 21.Географик маданият - умум инсоний маданият пойдеворидир. ( И.Анучин) 22.География - инсоният муаммоларини уйгунликда урганадиган ягона таьлимот дир.( К. Бахромов) 23.Укувчида мантикий фикрлашни шакллантирищ асоси география илмисиз амалга ошириб булмайди. (Кори Ниезий) 24.Инсоният ва борликни глобусда жойлашгани курган мисиз.География - глобус каби барча фанлар учун асос дир (.П.Мусаев) Географияга оид сузлар ва фикрларни турли манбаьлар дан.олинди. География хонасини безатиш ишларида турли тарбивий тадбирларда фойдаланасизлар деган умиддаман К.Бахромов ФИКРИНГИЗНИ КАНАЛДА ЕЗИНГ.

photo content

БИЛАСИЗМИ ??? ТАБИАТНИНГ ОЧИЛМАГАН КИРРАЛАРИ ХАРАКАТЛАНУВЧИ ТОШЛАР АКШнинг Ажал водийсида Рейстрэк Плайя куриган кул тубида олимлар узок йиллар узидан-узи тирик жониворлар таьсирисиз тошларнинг аста секинлик билан минутига 2-5 мм харакатданиши кузатила ди.Бу геологик феномен камдан - кам учрайдиган ходи са булиб купгина геолог, физик ва бошка олимлар нега тошлар харакатланишини дат чикни тошларга куйиб кузат ганлар.1948 йилда Джим Макалистер ва Аллен Агню Ажал водийсида харакат ланувчи тошлар харакат траек ториясини ва тош излари харитасини чизишга уринишган.Аммо тошлар шамол содир булмаганда хам харакатланиши уларнинг сирти ва кул тубидаги тузлар таьсири натижасида тошлар харакатланади.деган хулоса ясашган. 1955 йилда Жорж Гордон Мичиган университет профессори шу хакда илмий макола езиб ,тошларни харакатга келтирув4чи куч шамол булиб огирлиги бир неча килограмм булган тош ларни харакатлантирувчи бу шамол эканлигини таькид лаган.1972 йил Роберт Шарп ва Кэри Дуайн куриган кул ту бидаги 30 та харакатланувчи тошларни белгилаб 7 йил уларни харакатини кузатиб емгир егиш вактида тошлар остида нам тупланиб, улар горизонтал кул тубида сирпа ниб харакатланиши мумкин деган хулосага келишди. Тошларни харакати 1993 йил 162 та тошнинг географик координатлари аникланиб уларни харакати урганилди. Огирлиги 350 кг гача булган тошлар хам харакатланиши йилига харакат йули 30 - 40 м жойидан силжигани аниклан ган.Тошлар харакаланишда давом этмокда.сабаблаи хар хил.Яратувчининг кудрати чек сиз.Тошларни ким харакатла нтираяпти.?Савол жавобсиз колмокда. Ма шаа Аллох Аллох буюкдир! Маьлумотни интернетнинг яндекс иловасидан фойда ланиб профессор К.Бахромов тайерлади. Фикрингизни каналда езинг

БИЛАСИЗМИ ??? ГАРОЙИБ СТАДИОН Словакиянинг Чьерный Балога шахарчасида гаройиб футбол стадиони бор.Бу стади оннинг кизикарли томони шундаки, томошобинлар утирадиган трибуна ва футбол майдони уртасидан темир йул утган булиб, у ердан вакт вакти билан паро воз ва вагонлар утиб, матч вактида томошобинларни нигохини тусиб туради.Бунака антика стадион дунеда бирта 1982 йилда темир йулни кучиришга уринганлар аммо уни айрим сабабларга кура кучира олмаганлар.Щунинг учун футбол ишкибозлари сабр билан поезд оставини утишини кутишларига тугри келади. Маьлумотни профессор К.Бахромов тайерлади. Фикрингизни каналда езинг.

photo content

БИЛАСИЗМИ ??? ГАРОЙИБ СТАДИОН Словакиянинг Чьерный Балога шахарчасида гаройиб футбол стадиони бор.Бу стади оннинг кизикарли томони шундаки, томошобинлар утирадиган трибуна ва футбол майдони уртасидан темир йул утган булиб, у ердан вакт вакти билан паро воз ва вагонлар утиб, матч вактида томошобинларни нигохини тусиб туради.Бунака антика стадион дунеда бирта 1982 йилда темир йулни кучиришга уринганлар аммо уни айрим сабабларга кура кучира олмаганлар.Щунинг учун футбол ишкибозлари сабр билан поезд оставини утишини кутишларига тугри келади. Маьлумотни профессор К.Бахромов тайерлади. Фикрингизни каналда езинг.

АПРЕЛДА ТУГИЛГАНЛАР (Мархум устозимиз г.ф.н. профессор И.Назаров хотирасга багишланади) Каюм Бахромов шеьри Арасту,Фалес,Сукрот, Фалсафа даргалари. Мангуберди миниб от, Апрелда тугилганлар. Узок- узокни кузлар Максадни куйиб аник. Фикрлари куп тиник. Апрелда тугилганлар Мискинларнинг расули Мухаммад алайхисалом. Аллохдан сузлаб калом Апрелда тугилганлар. Буюклар бешдан бири, Калбида йук хеч кири Куллайди доим пири Апрелда тугилганлар. Жахон ярмин ишгол этган Амир. Темур курагон. Фаранг шохи Напалеон Апрелда тугилганлар. Шайх Мухаммад Юсуф Мухаммад Содиклар. Жаннатга хуб лойиклар Апрелда тугилганлар. Футбол шохи Пеле хам Кумондон Робеспьер жам. Магрур, боши булмас хам Апрелда тугилганлар. Хак гапни айтар улар, Булмасин канча аччик. Иш кузин яхши билар Апрелда тугилганлар. Уларга тенг келолмас Куплар билим бобида. Дунекараши бекиес Апрелда тугилганлар. Колган ойда тугилганлар. Сизда хам хислатлар куп Сизга хавас килар хуп Апрелда тугилганлар. Хурматга лойик устоз, Канча мактасакда оз. Килич угли Исроил. Апрелда тугилганлар. Шеьр битиб Каюм Бахром. Илхомланиб батамом. Барчага табрик йуллар, Апрелда тугилганлар.

#bilib_oling 🗺 Ekvator chizig'i kesib o'tgan davlatlar: 📌Amerika qit'asidagi davlatlari: 🇪🇨 Ekvador 🇪🇨 Kolumbiya 🇧🇷 B
#bilib_oling 🗺 Ekvator chizig'i kesib o'tgan davlatlar: 📌Amerika qit'asidagi davlatlari: 🇪🇨 Ekvador 🇪🇨 Kolumbiya 🇧🇷 Braziliya 📌 Afrika qit'asidagi davlatlari: 🇬🇦 Gabon 🇨🇬 Kongo 🇨🇩 KDR 🇺🇬 Uganda 🇰🇪 Keniya 🇸🇴 Somali San Tomi va Prinsipi 📌 Osiyo qit'asifagi davlatlari: 🇮🇩 Indononeziya Maldiv Kribati 💬 Fikringizni qoldiring va bizga aʼzo boʻling: 📡 @Uzb_Geografiya_Kanal

БИЛАСИЗМИ ??? ХАЛКАРО ДЕНГИЗ ЙУЛИНИНГ МУХИМ АРТЕРИЯЛАРИ 1.ЛА-МАНШ БУГИЗИ-Европа ва Буюк Британия уртасида узунлиги 578 км, кенглиги уртача 150 км( айрим жойлар да тор 32 км айрим жойда кенг 250 км) уртача чукурлик 23,5 метр.Кунига 500 та юк кемаси утади.Йилига 180 минг та кема утади. 2.МАЛАККА БУГИЗИ Малакка ярим ороли ва Индонезия оролларини ажратиб туради. Узунлиги 54 км кенглиги 1200 м уртача чукурлик 230 метр йилига 50 000 та юк ортилган кемалар утади 3.ПАНАМА КАНАЛИ 1920 йил ишга тушрилган.Шимолий Америка ва Жанубий Амери кани ажратиб турувчи мухим савдо йули.Каналнинг 65,4км курукликда казилган.16,2 км денгиз ичидан шлюзлар б.н. богланган.Уртача кенглиги 150 метр.Канал оркали йили га 14 мингта кема утади. 4.СУВАЙШ КАНАЛИ Кизил денгиз ва Урта ер денгизини ажратиб турувчи тарихий канал узунлиги173 км шундан 9.2 км Урта ер денгиз и ичидвн утказилган.Уртача кенглиги 120- 150 метр.Урт чукурлик 20 метр.Йилига 21 000 та кема каналдан утади. 5.БОСФОР БУГИЗИ - Кора ва Мармар денгизларини ажра тади.Узунлиги 30км кенглиги 3 700 метр.Уртача чукурлиги 80 метр.йилига 48 000 тагача кема утади. Шунингдек халкаро денгиз савдосида.Авлие Лаврентия дареси(Буюк куллар ва Атлан тика океанини боглайди 140 та портларни узаро улвй ди.йилига 80 000 та кема утади.катта ахамиятга эга. БАА ва Эрон давлатини ажратувчи ОРМУЗ БУГИЗИ хам мухим ахамиятга эга. Хинд океани ва Форс култигини туташтирувчи бу бугиздан йилига 78 000 та юк кемалври сузиб утади. МАЬЛУМОТНИ К.БАХРОМОВ ТАЙЕРЛАДИ. ФИКРИНГИЗНИ КАНАЛДА ЕЗИНГ

БИЛАСИЗМИ ??? ДУНЕДАГИ ЭНГ КЕНГ УЗАНЛИ ДАРЕЛАР( кенглик км хисобида) 1.Ла-Плата 220 км 2. Ганг 200 км 3. Нил 100 км 4. Обь 80 км 5.Амур 50 км 6.Амазонка 40 км 7.Лена 30 км 8. Волга 27,5 км 9 .Кама 22 км 10. Дунай 20 км курсатгичлар уртача олинган Маьлумотларни К.Бахромов туплади.

Биласизми??? Мусулмон оламида еттита шахар ШАРИФ унвонига сазовор. 1.МАККА 2.МАДИНА 3.КУДДУС 4.БАГДОД 5.ШОМ 6.МОЗОР 7.БУХОРО Самарканд сайкали руи замин. Бухоро Куббатул ислому дин. Изох: КУРЬОНИ КАРИМДАН кейин иккинчи буюк китоб ХАДИСИ ШАРИФни Имом ал Бухорий езгани ва мусулмон

ДУНЕ МАМЛАКАТЛАРИ НЕЧТА? БИЛАСИЗМИ??? Африка 54 та Осиеда 48 та Европада 44 та Жан. Америкада 12 та Шим. Амеркада 23 та Австр ва Океания 14 та Жами 195 та БМТга аьзо мамлакатлар 193 та Ватикан БМТ га аьзо эмас, у доимий кузатувчи Тан олинмаган худудлар 21 та Мустамлака худудлар 46 та Эгаси йук худудлар 5 та жами мамлакатлар 251 та Маьлумотни йигувчи профессор К.Бахромов

Domla qiynalib buni to‘plab yurmang! ChatGpt buni 10 sekuntda topib beradi! Dunyodagi eng uzun 10 ta metro tizimi quyidagicha:(2023 yil malumoti) Shanxay metrosi (Xitoy) – 743 km uzunlikka ega bo‘lib, dunyodagi eng uzun metro hisoblanadi. Uning 23 yo‘nalishi va 457 dan ortiq bekati mavjud. Pekin metrosi (Xitoy) – 807 km uzunlikda, dunyodagi eng katta metro tarmoqlaridan biri. London metrosi (Buyuk Britaniya) – 402 km uzunlikka ega bo‘lib, 270 dan ortiq bekatga ega. Nyu-York metrosi (AQSh) – 1050 km uzunlikdagi tarmoqqa ega, biroq yo‘lovchilar tashiydigan qismi taxminan 1050 kmni tashkil qiladi. Moskva metrosi (Rossiya) – 400 km uzunlikda bo‘lib, dunyodagi eng chuqur metrolardan biri sanaladi. Seul metrosi (Janubiy Koreya) – 508 km uzunlikda, 23 yo‘nalish va 728 bekatga ega. Tokio metrosi (Yaponiya) – 310 km uzunlikda va kuniga 10 milliondan ortiq yo‘lovchiga xizmat ko‘rsatadi. Parij metrosi (Fransiya) – 226 km uzunlikdagi tarmoq, 16 ta yo‘nalish va 302 bekatdan iborat. Guanchjou metrosi (Xitoy) – 621 km uzunlikda bo‘lib, Xitoyning yirik metro tarmoqlaridan biri hisoblanadi. Madrid metrosi (Ispaniya) – 294 km uzunlikda bo‘lib, Yevropadagi eng yirik metrolardan biri hisoblanadi. Bu metrolar uzunlik, yo‘nalishlar soni va yo‘lovchilar tashish hajmi bo‘yicha dunyodagi eng yirik transport tizimlaridan hisoblanadi.

Биласизми??? ЭНГ УЗУН МЕТРОЛАР 1.ПЕКИН 599 км 2. ШАНХАЙ 588 км 3.ПАРИЖ 587 км 4.ЛОНДОН 402 км 5.СЕУЛ 393 км 6.МОСКВА 379 км 7.НЬЮ ЙОРК 373 км 8.ТОКИО 310 км 9.МАДРИД 292 км 10.МЕХИКО 225 км Маьлумотни профессор К. Бахромов туплади

ЯРИМ ШАРЛАР ХАРИТАСИ Қаюм Баҳромов шеъри Ярим шарлар харитаси Глобуснинг теқислиқ акси. Унда бутун олам жам. Дарс ўтади хотиржам. Икки думалоқ шарлар Мисли кўкимтир гумбаз. Ер шариин табиатин Тафаккур қил сен бир пас. Бўёқлари қам, саноқли Кўкимтир, яшил, сариқ, Сабзиранг ва тўқ жигар, Унда рельеф акс этар. Баландлик шкаласи бор, Уммон, денгизлар қатор. Баланд тоғлар бор қорсиз, Дарё ва кўллари сувсиз. Паралелл ва меридиан Унинг юзидаги безақ. Четида бор рақамлар, Координата ўлчар бешақ Ярим шарларга атаб Шеър ёзди Қаюм Баҳром. География бош харитаси Бағишлаб унга илҳом.

🇮🇷🌧 Эроннинг Хурмуз шаҳри соҳилида кучли ёмғир туфайли ер қизил рангга айланди. Бунинг сабаби маҳаллий тупроқдаги темир оксидининг кўплигидир. Канал 👉 @BUXORO_BUGUN