Љетописац

Како ћемо једног дана пред Лазара? Помолились и мы за упокоение души Ратко. Сретенский монастырь. Москва. 7 сентября 2026 г.

Страница оца Игњатија Шестакова, из Сретењске обитељи, из Москве. 👇

🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸 Опрости Генерале! 🇷🇸🇷🇸 t.me/buntcg

Како су у самим почецима сукоба у БиХ постављени циљеви војне борбе српскога народа и однос према становништву других народности? На самом почетку рата у Босни и Херцеговини, питање разграничења и односа према осталима народима било је једно од најсложенијих политичких и војних питања. У тима првима обраћањима српских званичника наглашавала се разлика између борбе против војних и политичких противника и односа према обичнима слојевима народа. Испод можете прочитати како је у мају 1992. године у Бањој Луци, пред Народном скупштином Републике Српске, о премјештању становништва и суштини сукоба говорио генерал Ратко Младић.

У својим првим говорима у Скупштини РС Младић подвлачи како у БиХ не сме да дође до етничког чишћења. У мају 1992, у Бањалуци је рекао: „Људи и народи нису пиљци нити кључеви у џепу, па да их премештамо тамо-амо. Ми не можемо имати решето да их просејемо, па да остану само Срби, а остали да оду. Не знам како би господин Крајишник и господин Караџић то објаснили свету. Нећемо водити рат против Муслимана и Хрвата као народа, већ против оних који су те народе повели и нахушкали на нас“.

📰 Одабрани одломци из фељтона Вечерњих новости „Ратко Младић: Корак испред потере“ 🖋 ЛѢТОПИСЕЦЪ #РаткоМладић #Повијест #РепубликаСрпска #СкупштинаРС #СрпскиСтав

Је ли мир уопште могућ када судбину једнога народа у крвавом сукобу кроје туђе војне и политичке силе? Како је српско војно руководство из деведесетих година посматрало улогу међународних снага и НАТО војске на овим просторима? Одбијање да се одбрана сопственога народа препусти туђинцима и доживљај НАТО бомбардовања као наставка повјесних неправди према Србима у 20. вијеку, неодступно су обликовали тадашње војне ставове. Прочитајте како је присуство Унпрофора и дјеловање УН и НАТО снага 1995. године оцјењивао генерал Ратко Младић. „Младићу није одговарало присуство међународних снага у Босни. Тешко их је подносио. Гостујући на Српској радио телевизији за генерала Мајкла Роуза, команданта Унпрофора, казао је: - Генерала Роуза знам и високо ценим. Млад је и перспективан, са добром школом, офанзивац. Знам и његове заслуге у рату на Фокландима и о томе могу да разговарам с њим. Али, колико је његово оружје на Фокландима било под мојом контролом, добро би било да и он, у тој истој мери, контролише моје. Јер, не желимо да туђе оружје брани наш народ, жене и децу, нашу земљу. То је наше исконско право. Ударе НАТО бомбардера на српске положаје Младић је дочекао као војник који са Западом ионако није у добрим односима. Пред ТВ камерама 1995. године каже: - Нисам изненађен одобрењем за такво дејство од стране УН, јер су оне одговорне за све жртве српског народа у овом рату. Оне су дозволиле да се комадањем бивше Југославије изврши злочин над Србима, нажалост, трећи пут у овом веку. 📰 Одабрани одломци из фељтона Вечерњих новости „Ратко Младић: Корак испред потере“ 🖋 ЛѢТОПИСЕЦЪ #РаткоМладић #Повијест #Унпрофор #НАТОБомбардовање #ОдбранаОтaџбине #КоракИспредПотере

Војводе Добој.

Знаш ти добро који, из Добоја моји!

🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸 Суд Господњи једини је прави. Ратко је овај свет напустио са Крстом у руци, како га је и живео. Србин, Христов војник. 🇷🇸🇷🇸 t.me/buntcg

🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸 И као печат, како из прве руке изгледа помоћ оних који нам никад не помажу, не знају где је Србија и хоће да нас поробе. Либерални еко-проеу фанатици вам никад неће рећи да су Руси, по ко зна који пут, без икакве користи, спречили да Србија доживи још један слом националног интереса, овог пута еколошког, ништа мање важног од претходних. 🇷🇸🇷🇸 t.me/buntcg

🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸 ❗️И кад вам кажу како су они велики и поносити Срби сетите се овог примера, сетите се да три пута у скупштини нису хтели да донесу резолуцију о геноциду у Јасеновцу, сетите се да су гостили Шредера на годишњицу почетка бомбардовања, да су Генералштаб хтели да дају Американцима... t.me/buntcg

Како човјек може бити сигуран да му је неки гријех заиста опроштен и да га више не носи као тешко бреме на својој души? Је ли опроштај само мисао да смо исповиједили преступ, или се он огледа у дубокој и истинској промјени нашега унутрашњега бића? У духовном животу често нас муче сумње и враћање старим кривицама. Међутим, прави знак Божијега помиловања не лежи у нашим разумским закључцима, већ у потпуном исцјељењу срца - када некадашња слабост изгуби сваку власт над нама и када према њој постанемо сасвијем равнодушни, као према нечему што је нашој души потпуно туђе. Погледајте поуку Светога Исаије Отшелнике.

„Знак да је гријех опроштен јесте то што тај гријех више не производи никаква дејства у срцу твоме, и што си га ти заборавио до те мјере да у разговору о сличном гријеху не осјећаш никакве наклоности према томе гријеху, као нечему сасвијем туђем теби. То је знак да си помилован.“

 📚 Свети владика Николај Велимировић, Охридски пролог 🖋 ЉЕТОПИСАЦ #СветиВладикаНиколај #ОхридскиПролог #ОпроштајГријехова #ДуховниЖивот #Православље

Је ли слободно мишљење постало раскош (луксуз) у савременом друштву, а простор за јавни разговор (дијалог) готово потпуно затворен? Шта се збива када се политичка воља појединца изједначи са читавом државом и народом? У времену када се границе међу државнима установама, јавним простором и личном влашћу све више бришу, намеће се питање како то утиче на свијест свакога од нас. Јесмо ли као друштво постали само огледало једне политичке воље и је ли могуће очувати независност мишљења мимо наметнутих оквира? Погледајте како дубоки ток сужавања јавне свијести и поистовећивања државе са појединцем описује професор Мило Ломпар.

„Но, у последњој деценији је видно сужено подручје за било какво противљење. Власт је себе поистоветила са друштвом, друштво са државом, државу са председником. Сви облици сужавања простора за јавно противљење истовремено су претворени у просторе сужавања јавне свести. Тако се друштво претворило у одраз председничке свести, која је - повратним путем - претворена у одраз друштва.“

Ломпар, М. (2023). Манекени лажи. Београд: Катена мунди, стр. 130. 🖋 ЛѢТОПИСЕЦЪ #МилоЛомпар #МанекениЛажи #ЈавнаСвијест #ДруштвоИДржава

Како се односимо према сопственом повијесном памћењу и жртвама које бише поднијете? Је ли је могуће да се унутар сопствених државних установа одвијају токови који умањују (релативизују) најболније тачке наше народносне повијести? У савременој српској јавности све се чешће отварају тешка питања о том на који начин државне установе, црквена јерархија и установе културе сјећања обликују народносно самобиће и однос према повијеснима чињеницама. Је ли на дјелу изворно његовање памћења или политика које мијења суштину једнога народа? Прочитајте како о односу државе, Цркве и његовине сјећања расуђује професор Мило Ломпар у својој књизи Манекени лажи:

„У Хрватској се циљано и промишљеним мерама државне политике релативизује и умањује број убијених у Јасеновцу. У томе учествују чланови јерархије СПЦ. То се одиграва у потпуној сагласности са Музејом геноцида у Београду, који ужива јавну подршку српског председника. У свим тим активностима државна власт и црквена јерархија делују у потпуној сагласности: као изопачени облик средњовековног начела симфоније у односима цркве и државе. Регионално стање свести постепено се претвара у национално; аутентична нација у синтетичку. Ко све то спроводи? Вучић-Брнабић режим.“

🖋 ЛѢТОПИСЕЦЪ #МилоЛомпар #ЊеговинаСјећања #Јасеновац #СрпскоПитање #МанекениЛажи

Како се спроводи дух самопорицања у Старој Србији - данашњој Сјеверној Македонији? Зашто се све српско претвара у македонско уз одобрење предсједника и, што је најжалије и најопасније, уз сагласност врхушке наше цркве? Какве то везе има са Косовом и Метохијом?

„Премда расипа знаке како очитује националну оријентацију, управо Вучић-Брнабић режим спроводи политику невладине интелигенције. То се недавно показало у Македонији: све што је српско - са јавним одобравањем српског председника - претворено је у македонско, да оно што није македонско него сасвим јасно везано за српску средњовековну традицију - попут Старог Нагоричина - престане да буде српско. То је наум који успоставља преседан - да титоистичко наметање које пола века није било признато напокон буде легализовано - да би се могла створити подлога за поступке према Косову и Метохији.“

📚Ломпар, М. (2023). Манекени лажи. Београд: Катена мунди. стр.129 🖋 ЛѢТОПИСЕЦЪ #Македонија #СредњовековноПредање #Титоизам #КосовоИМетохија #МилоЛомпар #МанекениЛажи

Како Вучић усрдно ствара подлогу за „дух самопорицања“? Зашто се све што је српско своди на србијанско? Који су то великани српске његовине (културе) којима пријети опасност да престану бити српски?

„У политици Вучић-Брнабић режима превладава, вођена америчком замисли о 'отвореном Балкану', регионална верзија српске егзистенције. Кроз сумњичење политичких противника у националном смислу, Вучић-Брнабић режим натапа јавну свест унутарсрпским разликовањима. Он, дакле, ствара подлогу да се оствари темељни налог духа самопорицања: све што је српско треба свести на србијанско, да оно што није србијанско – као Његош, Андрић, Селимовић, Петар Лубарда – временом престане да буде српско.“

📚Ломпар, М. (2023). Манекени лажи. Београд: Катена мунди. стр.128 🖋 ЛѢТОПИСЕЦЪ #ДухСамопорицања #ОтворениБалкан #Србијанско #МилоЛомпар #МанекениЛажи

Све што треба знати о Српском свијету (лично га називам српски пробисвијет). Скорашњи говор Александра Вучића и напад на Србе из Црне Горе је слика тога и таквога Српскога (проби)свијета.

„Када ме је подгорички режим именовао 'теразијским Црногорцем', он је то учинио да би распиривао антисрпску свест у Црној Гори и подстакао антицрногорску свест у Србији. Томе служи и одређење Вучић-Брнабић режима да сам 'врачарски Црногорац'. Имамо, дакле, два процеса која су лице и наличје једног процеса: чини га сарадња два режима и два председника у разгоревању антисрпског расположења у Црној Гори и антицрногорског расположења у Србији. Независно од протагониста оваквог понашања, попут Миломира Марића и његових агената-провокатора, шта је његов објективни учинак? Овакво произвољно именовање носи у себи дубљи историјски засад: у регионалном смислу, Вучић-Брнабић режиму не одговара моје залагање за српску интегралистичку свест. Оно - nota bene - противречи основном правцу западне (америчке) политике у дугом трајању југословенске кризе. Потребно му је, дакле, ускратити видљивост у највећем могућем степену. Отуд је владајући режим прегао да створи представу о 'српском свету' као симулакрум: опонашањем руске политике, која наглашава постојање 'руског света', режим настоји да отклони представу о свести, која је у темељу идеје о српском становиштву, представом о територијалности, која је лака за употребу. И, последично, лака за оптужбу самог српског постојања. Тако се задовољава настојање невладине интелигенције да обезвреди и осумњичи саму идеју о српском становиштву: да би се оспорио интегрализам свести, он се кривотвори у територијални интегрализам.“

📚Ломпар, М. (2023). Манекени лажи. Београд: Катена мунди. стр.127-128 🖋 ЛѢТОПИСЕЦЪ #СрпскиСвијет #МилоЛомпар #МанекениЛажи

Ви - јесте ви. И поред вас су они људи који вас воле, цијене вас и вјерују вам управо због тога. Али овдје постоји веома важан тренутак: не ваља мијешати честитост са отвореном безобраштином и грубошћу. Ова слобода никако не значи да можете говорити гадости на све стране. Ова слобода означава то да сада можете саградити свој лични лик на повјерењу, учинити себе само бољим и научити се носити одговорно за изречено. ✍🏻 Хенри Дејвид Торо 🖋 ЛѢТОПИСЕЦЪ #ХенриДејвидТоро #Истина #Слобода #ЛичнаИскреност #Душесловље

Је ли истина постала најријеђа врлина у савременом свијету? Шта се стварно догађа када човјек одлучи одбацити кринке и лажна угађања другима? Сви се ријечима залажемо за искреност, али рјетки су они који су спремни платити цијену коју она носи са собом. Почети говорити истину значи добровољно проћи кроз отпор околине, осуду и неувиђавност, али и кроз ток прочишћења који на концу води ка јединој правој унутрашњој слободи. Прочитајте дубоко рашчлањена раздобља кроз која човјек пролази када одлучи живјети и говорити искрено. Преузето са странице https://t.me/rodkom_kh 🔑 ШТА ЋЕ СЕ ДОГОДИТИ АКО ПОЧНЕТЕ ГОВОРИТИ ИСТИНУ? 1⃣ Људи ће престати разговарати са вама Ако почнете говорити истину, припремите се на то да ће неки људи престати разговарати са вама. То могу бити чланови ваше породице, ваши пријатељи, ваши сарадници и ваши улагачи. Припремите се на то да ће се ваше окружење корјенито промијенити - и то се тиче како стварних људи, тако и ваших „пријатеља” на друштвенима мрежама. Када човјек говори истину, тешко је кога не увриједити. Али једнако тако бјеше познато да се вријеђају једино они којима је то од користи. Ако је човјек сам са собом начисто, њега је веома тешко увриједити. У њега се може изазвати једино недоумица својим поступком. 2⃣ Људи ће почети мислити да сте сишли с ума Читајући ваше записе или општећи лично са вама, у многих ће почети настајати сасвијем природно питање: је ли све у реду са вашом главом? Сасвијем је могуће да ће они почети постављати то питање вашима пријатељима или сродницима и распитати се о вашем општем душевном стању. Могуће да ће ко хтјети посавјетовати вам добра душевна љекара (психијатра). 3⃣ Људи ће се почети плашити Људи ће вам почети пришивати називе (етикете). Неко ће рећи да ви једино покушавате истаћи се међу свјетином и бити „не као сви” (градски лудак или луди паметњаковић ко ће то раздвајати?). 4⃣ Неко ће вас назвати саможивом наметљивцем. Говорити истину је понашање не сасвијем природно за савремене разумне људе (Homo sapiens), и нико не воли када на заједничком састанку неко устане и почне говорити истину о том шта није добро. Уопште мало ко воли када се говори истина о стварима осуђенима на пропаст. 5⃣Људима ће постати занимљиви ваши поступци Пошто се ближњи привикну на ваше изјаве, неки ће вас тја наћи забавнима и људи ће се потихо почети враћати ка вама. Биће им занимљиво: шта ће овога пута извести овај лудак? И, шта је најважније, они ће бити сигурни у потпуну истинитост написанога или изреченога са ваше стране. Ви ћете им постати готово једини извор вијести „без забране (цензуре)”. Постаћете нешто попут приче у наставцима од које се тешко одвојити, само још дубље. 6⃣Људи ће почети вјеровати вашима савјетима Пошто прође раздобље навикавања и привезаности, људи ће вам почети вјеровати. Јербо ће они тачно знати да ћете им рећи истину, а не шапутати на ухо лијепе приче једино зато да бисте им продали нешто. Они вас могу не вољети, могу се паче и бојати вас, али ће по савјет свеједно доћи ка вама. Можете постати нешто попут посљедње установе, кано какав цар Соломон у свом насељу. 7⃣ Постаћете слободни И посљедње, најпријатније раздобље - постаћете слободни од златна кавеза сопствена лика (бренда) и саградићете себи нови лик који неће имати граница. Ако раније не говорасте оно што вам се заиста свиђаше или шта заиста мишљасте о овом или оном једино зато што се бојасте да коме не угодите или да не изгубите пријатеље, сада можете смјело говорити оно што заиста мислите. Јербо ће поред вас бити људи којима се свиђате управо због својих личних наклоности, а не зато што се слажете са њима једино да бисте им угодили. И вама ће свакако бити лакше, јербо сада неће бити потребно пазити на то шта сте написали, или шта сте обукли, или са киме се сада појављујете на сликама.

Како српски (проби)свијет Вулина, Вучића и иних родољубаца разграђује свесрпско уједињење?

„Из Подгорице су ме - у време одвајања Црне Горе од Србије - називали 'теразијским Црногорцем', а сада ме у телевизијској емисији Миломира Марића, на националној фреквенцији, зову 'врачарским Црногорцем'. Тада сам био споран као Србин који је члан Покрета за заједничку државу и отуд противник основног наума подгоричког режима, а сада зато што, као човек који је рођен 1962. године у Београду и који носи име свог деде, испољавам доследно негативно мишљење о политици Вучић-Брнабић режима. Толико вреди 'српски свет' Александра Вучића. У помућеној свести његове пропаганде, човек је српске националности уколико се слаже са његовим спровођењем другосрбијанске политике. Уколико се не слаже са његовим режимом, чињенице порекла постају меродавне... У часу када се нашао на удаљеној позицији од председникових намера у вези са Француско-немачким планом, други опозициони политичар, неоправдано благонаклон у односу на власт, почаствован је одређењем 'Милош Француз'."

📚Ломпар, М. (2023). Манекени лажи. Београд: Катена мунди. стр.127 🖋 ЛѢТОПИСЕЦЪ #СрпскиСвијет #ДругосрбијанскаПолитика #МилоЛомпар #МанекениЛажи