cookie

We use cookies to improve your browsing experience. By clicking «Accept all», you agree to the use of cookies.

avatar

Reveka-K адвокатлик бюроси | хукукий ёрдам

Мурожат учун - @advokat_Reveka_k

Show more
Advertising posts
232
Subscribers
No data24 hours
+37 days
+1430 days

Data loading in progress...

Subscriber growth rate

Data loading in progress...

БУГУНГИ КУН ҲОЛАТИГА ИШСИЗЛАР ТОМОНИДАН ТЎЛАНИШИ КЕРАК БЎЛГАН АЛИМЕНТ МИҚДОРЛАРИ 📃 Оила кодексининг 140-моддасида, ➖ агар алимент тўлаши шарт бўлган шахс шу даврда ишламаган бўлса ёки унинг иш ҳақи ёки даромадини тасдиқловчи ҳужжатлар тақдим қилинмаган бўлса, алимент қарзи ундирилаётган вақтда Ўзбекистон Республикасидаги ўртача ойлик иш ҳақи миқдори бўйича ҳисоблаб чиқилади деб кўрсатилган. Давлат статистика агентлиги томонидан ҳисоблаб чиқилган Ўзбекистондаги ўртача ойлик иш ҳақи ҳозирги кунда 5 519 392 сўмни ташкил қилмоқда. ✔️ Бир нафар бола учун— 1 379 848 сўм; ✔️ Икки нафар бола учун— 1 839 797; ✔️ Уч ва ундан ортиқ бола учун— 2 759 696 сўмдан кам бўлмаган миқдорида ундирилиши керак.
Show all...
👍 1
Photo unavailableShow in Telegram
#Биласизми 📌 Қонунчиликка кўра, ҳар ким ёзишмалари, телефон орқали сўзлашувлари, почта, электрон ва бошқа хабарлари сир сақланиши ҳуқуқига эга. Ушбу ҳуқуқнинг чекланишига фақат қонунга мувофиқ ва суднинг қарорига асосан йўл қўйилади. ✔️ Ҳар ким ўз шахсига доир маълумотларнинг ҳимоя қилиниши ҳуқуқига, шунингдек нотўғри маълумотларнинг тузатилишини, ўзи тўғрисида қонунга хилоф йўл билан тўпланган ёки ҳуқуқий асосларга эга бўлмай қолган маълумотларнинг йўқ қилинишини талаб қилиш ҳуқуқига эга.
Show all...
Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2024 йил 25 июндаги қарорлари: - Судлар томонидан жиноят ишларини тафтиш тартибида кўриб чиқишнинг айрим масалалари тўғрисида - Судлар томонидан маъмурий ҳуқуқбузарлик тўғрисидаги ишларни тафтиш тартибида кўриб чиқишнинг айрим масалалари тўғрисида - Судлар томонидан фуқаролик ишларини тафтиш тартибида кўришнинг айрим масалалари тўғрисида - Судлар томонидан иқтисодий ишларни тафтиш тартибида кўришнинг айрим масалалари тўғрисида - Судлар томонидан маъмурий ишларни тафтиш тартибида кўришнинг айрим масалалари тўғрисида _ Постановления Пленума Верховного суда Республики Узбекистан от 25 июня 2024 года: - О некоторых вопросах рассмотрения судами уголовных дел в ревизионном порядке - О некоторых вопросах рассмотрения судами дел об административных правонарушениях в ревизионном порядке - О некоторых вопросах рассмотрения судами гражданских дел в ревизионном порядке - О некоторых вопросах рассмотрения судами экономических дел в ревизионном порядке - О некоторых вопросах рассмотрения судами административных дел в ревизионном порядке
Show all...
👍 1
САЙЁР ҚАБУЛГА МАРҲАМАТ ! 2024 йил 11 июль куни соат 10.00.да Бектемир туманида жойлашган Profi Universitu биносида(Манзил: Ҳусайн Байқаро кўчаси, 117-уй) Тошкент шаҳар ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органлар раҳбарларининг туманларда ўтказиладиган сайёр қабуллар жадвалига асосан Бектемир тумани аҳолиси учун Сайёр қабул бўлиб ўтади. Унда Тошкент шаҳар судлари раҳбарлари, судьялар иштирок этиб, фуқароларнинг суд-ҳуқуқ масалалари бўйича қизиқтирган мурожаатларини тинглайди Тошкент шаҳар судлари матбуот хизмати
Show all...
Эр ёки хотиндан бирининг аризаси асосида никоҳдан ажратиш Вазирлар Маҳкамасининг 2023 йил 20 октябрдаги 550-сон қарорига 3-ИЛОВА "Фуқаролик ҳолати далолатномаларини қайд этиш ҚОИДАЛАРИ"нинг 106-бандига кўра Ўзбекистон Республикаси Оила кодексининг 43 ва 219-моддаларига мувофиқ эр-хотиндан бири: ➖ суд томонидан бедарак йўқолган деб топилган бўлса; ➖ суд томонидан руҳияти бузилиши (руҳий касаллиги ёки ақли заифлиги) сабабли муомалага лаёқатсиз деб топилган бўлса; ➖ содир қилган жинояти учун уч йилдан кам бўлмаган муддатга озодликдан маҳрум қилинган бўлса, ўртада вояга етмаган умумий болалари бор-йўқлигидан қатъи назар, эр-хотиндан бирининг аризасига кўра ФҲДЁ органларида никоҳдан ажратиш қайд этилади. Бундай ҳолларда аризага қўшимча равишда қуйидагилар илова қилинади: ➖ эр (хотин)нинг муомалага лаёқатсиз ёхуд бедарак йўқолган деб топилганлиги тўғрисида қонуний кучга кирган суд қарори; ➖ эр (хотин)нинг уч йилдан кам бўлмаган муддатга озодликдан маҳрум қилинганлиги тўғрисида қонуний кучга кирган суд ҳукмидан кўчирма, шунингдек судланган эр (хотин)нинг никоҳдан ажратишга ўртада умумий болалари ва мол-мулки юзасидан низолари йўқлиги тўғрисидаги розилиги. Болалари тўғрисида, биргаликдаги умумий мол-мулкини бўлиш ҳақида ёки ёрдамга муҳтож, меҳнатга лаёқатсиз эр (хотин)га таъминоти учун маблағ тўлаш ҳақида низо мавжуд бўлса никоҳдан ажратиш суд тартибида амалга оширилади.
Show all...
⚡️Abituriyentlar diqqatiga! Ruxsatnomalar tayyor! ❗️ 2024-2025-o'quv yilida oliy va professional ta'lim muassasalariga kirish uchun onlayn ro'yxatdan o'tgan abituriyentlarga "Abituriyent ruxsatnomasi"ni berish boshlandi! 📱Ruxsatnomani my.gov.uz portalidagi "Abituriyentni onlayn ro'yxatdan o'tkazish" xizmatidan foydalangan holda olishingiz mumkin. 📅 Ruxsatnomada test topshirish sanasi va joyi hamda boshqa muhim ma'lumotlar qayd etilgan.   🪪 Imtihonlarga belgilangan vaqtda pasport (ID-karta) va ruxsatnoma bilan kechikmasdan borish talab etiladi. 🎉 Barcha abituriyentlarga imtihonlarda omad tilaymiz! Eslatma: Ruxsatnomasiz imtihonlarga kirishga ruxsat berilmaydi!
Show all...
👍 1
Фуқарони пропискадан чиқариш тартиби Вазирлар Маҳкамасининг 2018 йил 22 октябрдаги 845-сон қарори билан тасдиқланган "Ўзбекистон Республикаси фуқароларини доимий яшаш жойи ва вақтинча турган жойи бўйича рўйхатга олиш тартиби тўғрисида"ги низомнинг 15-бандига асосан Фуқаронинг доимий рўйхатга олинганлиги қуйидаги ҳолларда миграция ва фуқароликни расмийлаштириш бўлинмалари томонидан бекор қилинади: 👉 Ўзбекистон Республикаси ҳудудида бир манзилдан бошқа манзилга доимий рўйхатга олинганда; 👉 мулкдорнинг аризасига кўра — турар жойга нисбатан мулкий ҳуқуқларга ёки мулкдор билан қариндошлик алоқаларига эга бўлмаган шахслар (ушбу шахсларнинг уй-жойдан фойдаланиш ҳуқуқи суд томонидан белгиланган ҳолатлар ёки тарафлар ўртасида бошқача келишув мавжуд бўлган ҳолатлар бундан мустасно) ҳамда Ўзбекистон Республикаси Уй-жой кодексида белгиланган бир киши учун турар жой майдонининг ижтимоий нормаси тўғрисидаги қоидалар асосида доимий рўйхатга олинган фуқаролар; 👉 мулкдор ўзгарганда, унинг аризаси ва уй-жойга эгалик қилишни тасдиқловчи ҳужжатлар асосида; 👉 суднинг фуқарони уй-жойдан фойдаланиш ҳуқуқини йўқотган, шахсни бедарак йўқолган деб топиш ва кўчириш ҳақидаги қарори асосида; 👉 фуқаро қонунда белгиланган тартибда хорижга доимий яшашга кетганда; 👉 сохта ҳужжатлар ёки ҳақиқатга мувофиқ бўлмаган ҳужжатлар асосида доимий рўйхатга олинганлиги аниқланганда — суднинг қонуний кучга кирган айблов ҳукми асосида; 👉 умрбод озодликдан маҳрум қилинганда — суднинг қонуний кучга кирган айблов ҳукми асосида; вафот этганда — ФҲДЁ органининг ўлим ҳақидаги гувоҳномаси ёки маълумотномаси асосида. Озодликдан маҳрум этишга ҳукм қилинган шахсларнинг доимий рўйхатини бекор қилиш маҳкумнинг ишончномаси асосида ёки уй-жой биносидан фойдаланиш ҳуқуқини йўқотганлик ҳақидаги суд қарорига мувофиқ амалга оширилади. Қандай хужжатлар тақдим қилиниши керак? Мулкдор (мулкдорлар) фуқаронинг доимий рўйхатга олинганлигини бекор қилиш учун Қорақалпоғистон Республикаси ҳамда вилоятлар туман (шаҳар) ички ишлар бошқармаси (бўлими) МваФРБга қуйидаги ҳужжатларни тақдим этади: 👉 мулкдор (мулкдорлар)нинг ёки қонунда белгиланган тартибда хорижга доимий яшашга кетган шахснинг эркин тарзда ёзилган аризаси ёхуд нотариал тасдиқланган аризаси (розилиги), агар шахсан бориш имкони мавжуд бўлмаса; 👉 уй-жойга эгалик қилишини тасдиқловчи ва ушбу Низомнинг 16-бандига асосан рўйхатга олишни бекор қилиш учун асос ҳисобланадиган ҳужжат. Фуқаро хорижга доимий яшашга кетаётганда, фуқародан қўшимча равишда Ўзбекистон Республикаси ҳудудида доимий яшайдиган ўз ота-онасининг ва турмуш ўртоғининг (биргаликда чиқиш ҳолатлари бундан мустасно), шунингдек, агар биргаликдаги никоҳдан вояга етмаган болалари бўлса, Ўзбекистон Республикасида доимий яшайдиган собиқ турмуш ўртоғининг нотариал тасдиқланган розилиги, улар вафот этган ёки бедарак йўқолган ҳолларда эса — вафот этганлик тўғрисидаги гувоҳноманинг ёки суднинг шахсни бедарак йўқолган деб эътироф этиш ҳақидаги қарорининг нотариал тасдиқланган нусхаси талаб этилади. Фуқаронинг доимий рўйхатга олинганлиги ҳужжатлар қабул қилиб олингандан сўнг бир кун ичида бекор қилинади. Доимий рўйхатга олишни бекор қилиш рад этилган тақдирда, фуқарога шу куннинг ўзида асослантирилган жавоб хати берилади.
Show all...
O‘zbekistonda qonuniy kripto-aktivlar faoliyatini olib borish mumkinmi? O‘zbekiston Respublikasining Jinoyat, Jinoyat -protsessual kodeksiga hamda O‘zbekiston Respublikasining Ma’muriy javobgarlik to‘g‘risidagi kodeksiga o‘zgartirish va qo‘shimchalar kiritish haqidagi ‘’ 899-sonli qonun ushbu yil 19-yanvar sanasida qabul qilinib, 3 oydan so‘ng kuchga kirdi. O‘zbekistonda kripto operatsiyalarni amalga oshiruvchi traderlarning xavotiriga sabab bo‘lgan ushbu qonun litsenziya olmagan xizmat provayderlaridan foydalanish uchun javobgarlik belgilaydi. Ushbu qonun orqali Ma’muriy javobgarlik to‘g‘risida kodeksga hamda Jinoyat kodeksiga o‘zgartirish va qo‘shimchalar kiritilishi belgilandi. 899-sonli qonun orqali Jinoyat kodeksi va Ma’muriy javobgarlik kodekslarida kiritilgan javobgarlik 19-aprel sanasidan kuchga kirdi. Ushbu vaqtga qadar boshqa markazlashgan Binance, OXS, Bybit kabikripto birjalar Istiqbolli loyihalar milliy agentligidan (NAPP) litsenziya olmasa, ushbu ilovalardan foydalanuvchilar ham, litsenziya olmagan holda O‘zbekiston fuqarolariga xizmat ko‘rsatayotgan kripto birjalar ham javobgarlikka tortilishadi.
Show all...
Kriptoaktivlarni qonunga xilof ravishda olganlik uchun ma’muriy javobgarlik belgilandi. 👉Kriptoaktivlarni qonunga xilof ravishda olish, o‘tkazish yoki ayirboshlash, litsenziya olmasdan kripto-aktivlar aylanmasi sohasidagi xizmatlar provayderlari faoliyatini amalga oshirish 15 sutkagacha ma’muriy qamoqqa olishga yoki ma’muriy qamoq qo‘llanilishi mumkin bo‘lmagan shaxslarga BHMning 20 baravaridan 30 baravarigacha miqdorda jarima solishga sabab bo‘ladi. Bunda kripto-aktivlarni hamda mazkur huquqbuzarliklarni sodir etish qurollari musodara qilinadi. 👉Kriptoaktivlar aylanmasi sohasidagi xizmatlar provayderlari tomonidan anonim kriptoaktivlar bilan operatsiyalarni amalga oshirish mansabdor shaxslarga BHMning 30 baravaridan 40 baravarigacha miqdorda jarima solishga sabab bo‘ladi. 👉Kriptoaktivlarni qonunga xilof ravishda olish, o‘tkazish yoki ayirboshlash, belgilangan tartibda litsenziya olmasdan kripto-aktivlar aylanmasi sohasidagi xizmatlar provayderlari faoliyatini amalga oshirish yoxud kripto-aktivlar aylanmasi sohasidagi xizmatlar provayderlari tomonidan anonim kripto-aktivlar bilan operatsiyalarni amalga oshirish shunday harakatlar uchun ma’muriy jazo qo‘llanilganidan keyin sodir etilsa, quyidagi jazo choralaridan biri qo‘llanilishi mumkin: 💢 BHMning 100 baravarigacha miqdorda jarima; 💢2 yildan 3 yilgacha axloq tuzatish ishlari; 💢1 yilgacha ozodlikni cheklash; 💢1 yilgacha ozodlikdan mahrum qilish. 👉Shuningdek, yashirin mayningni amalga oshirish BHMning 100 baravaridan 300 baravarigacha miqdorda jarima yoki 2 yilgacha ozodlikni cheklash yoxud 2 yilgacha ozodlikdan mahrum qilish bilan jazolanadi.
Show all...
❗️ЙЎЛ-ТРАНСПОРТ ҲОДИСАСИ СОДИР ҚИЛИБ ВОҚЕА ЖОЙИДАН ҚОЧИБ КЕТИЛСА НИМА БЎЛАДИ? МЖТКнинг 137-моддасига кўра, йўл-транспорт ҳодисаси қатнашчиларининг белгиланган қоидаларни бузган ҳолда ҳодиса юз берган жойдан кетиб қолиши, — базавий ҳисоблаш миқдорининг ўн беш баравари миқдорида жарима солишга сабаб бўлади. ❗️Йўл-транспорт ҳодисаси қатнашчиларининг белгиланган қоидаларни бузган ҳолда ҳодиса юз берган жойдан кетиб қолиши, агар ушбу йўл-транспорт ҳодисаси жабрланувчига енгил тан жароҳати ёки анча миқдорда моддий зарар етказилишига олиб келган бўлса, — базавий ҳисоблаш миқдорининг ўттиз баравари миқдорида жарима солишга ёки транспорт воситаларини бошқариш ҳуқуқидан бир йил муддатга маҳрум этишга ёхуд ўн беш суткагача муддатга маъмурий қамоққа олишга сабаб бўлади.
Show all...
Choose a Different Plan

Your current plan allows analytics for only 5 channels. To get more, please choose a different plan.