Ми знамо ко смо

Послушајте нову пјесму и подијелите је са вашим пријатељима: https://youtu.be/ECvZN6BQhA8?si=K_c8zVjaylJ6RqXv

Наш Александар Вучинић финансијски је консултатант и инжењер из Лондона тренутно ангажован у енергетском гиганту ЕТБ гдје координише финансијске активности фирме на Интернационалној и чикашкој меркантилној берзи. Претходно је радио у глобалној инвестиционој банци „Ситигруп” као стручњак за ликвидност у контексту регулаторног извјештавања и у евалуацији тржишног ризика финансијских инструмента са фиксним приходом и финансијских деривата. Професионалну каријеру започео је у глобалном трезору мултинационалне компаније „Диагео” у Будимпешти. Дипломирао је енерго-инжењерство на Московском техничком Универзитету „Бауман” – једном од најпрестижнијих универзитета из области техничких наука на Свијету. Магистарско звање стекао је из области међународне Економије и финансија на Корвиновом универзитету у Будимпешти, са уском специјализацијом из области финансија и сувереног дифолтног ризика. Александар држи до колективних вриједности свог, српског, народа и поносни је вјерник Српске православне Цркве.

Наш Блажо Вукамновић, економиста из Вирпазара, тренутно запослен као менаџер у компанији за савјетовање у области корпоративних финансија у Лос Анђелесу (Калифорнија), са радним искуством из Сан Франциска, Чикага, Даласа, Амстердама и Београда. Своје звање је стекао на Универзитету Нотрд Дам у Сједињеним Америчким Државама. Премда, као руководилац на пословима финансијског реструктурирања и кризног менаџмента, напорно ради и обавља сложене ангажамане у области корпоративног управљања, Блажо се труди да живи по начелима видовданске етике и косовског аманета. Он – гдје год да се нађе – не заборавља своје српско име и српски језик, за себе каже да је поносни вјерник Српске православне Цркве и да је косовски мит уграђен у саме темеље његовог идентитета. Вриједности којима је учен је, на којима је одрастао и по чијим постулатима живи, пренеће и својим потомцима.

Паралелно са студијама радио је у Квери Симпсон институту за биоелектронику под руководством чувеног професора Џон Роџерса, на пројектима најновије генерације биокомпатибилних и биоразградивих микро сензора и медицинских платформи које редефинишу приступ дијагнози и лијечењу пацијената. Такође, био је одабран за пројекат „Технологије глобалног здравста” који Нортвестерн Универзитет остварује са Стеленбош универзитетом у близини Кејптауна у Јужноафричкој Републици. Друге значајне научне пројекте остварио је са Шерли Рајан Абилити Лабом, једној од свјетски најнапреднијих истраживачких болница у области рехабилитације и физикалне медицине, и са Холистером, произвођачем медицинских уређаја за стому и континенцију. Тренутно ради у Давити, једном од лидера у здрављу реналног система као биомедицински специјализант. Јосиф чува свој идентитет и каже: „Кроз моје претке, њихова предања и ген који носим у себи, лако ми је да се одредим ко сам и што сам, којим језиком говорим и којој цркви припадам. Србин, српским језиком и српској православној цркви, цијелим својим бићем.” Јосиф је и хуманитарац, волонтер Црвеног крста, за његов хуманитарни рад у знак захвалности пјесник Рајко Јоличић је написао пјесму „Рођен са Божијим знаком” коју је посветио Јосифу.

Наш Јосиф Божовић, из Бара, дипломирао је биомедицински инжињеринг на Нортвестерн универзитету у Чикагу. Међутим, он је још у најранијој младости демонстрирао изванредан таленат за биологију освајањем првог мјеста на државном такмичењу, али и за друге предмете (ОШ „Југославија” завршио је као ђак генерацијe). Током двогодишњег образовања у гимназији „Нико Роловић” добија награду за ђака генерације и специјалну награду за ваннаставне активности. У том периоду осваја четири награде од којих два прва мјеста на Олимпијади знања из биологије. Касније, Јосиф добија стипендију за Уједињени Свјетски Колеџ у Мостару и тамо добија специјалну награду за свеукупно студентско достигуће. Први одлазак у САД био је поводом програма „Јејлових младих свјетских научника” са фокусом на биолошке и биомедицинске науке. Касније добија пуну стипендију за студије биомедицинског инжињеринга на престижној Мекормик школи инжињерства на Нортвестерн универзитету.

„Критиковали су неки Патријарха који охрабрује људе да се пишу као Срби, а ја им кажем, поред толико деценија притисака, застрашивања, дискриминације свих оних који су се тако осјећали и писали, и нису одустајали од тог свог пута, то никоме изгледа није био толики проблем колико је проблем да се појави један глас који ће да охрабри све те прогоњене, потлачене, маргинализоване и дискриминисане људе у овом земаљском смислу, овдје на земљи, што се појавио да их охрабри и подржи. Подржавам и ја, али ту се не заустављамо јер ту није крај. Идемо да постанемо оно што су наши преци који су се писали као Срби.” Епископ будимљанско-никшићки Методије, из бесједе изговорене на Светој архијерејској литургији на празник Свете мученице Харитине, у сриједу 18. октобра 2023. године у Манастиру Вољавац у Бијелом Пољу

Међутим, и поред изузетних научних и академских домета, на Богданов живот, идентитетска усмјерења и личне назоре пресудно је утицао догађај из дјетињства. Богдана је, наиме, у Манастиру Старчева Горица на Скадарском језеру, крстио блаженопочивши митрополит Амфилохије. По Богдановим ријечима, његова главна животна тежња је да он данас, и увијек, у свом животу и раду, поступа тако да зна да би блаженоуснули митрополит на њега био поносан.

Наш Богдан Живковић, рођен је 1991. године у Бару, доктор је историјских наука и научни сарадник Балканолошког института у Београду. Богдан је завршио мастер и основне студије историје на Филозофском факултету у Београду да би, потом, пошао на докторске студије историје у Италији, постао стипендиста Универзитета „Сапијенца” у Риму и докторирао, у двадесет деветој години, са одличним успјехом и највишим оцјенама. У свом научном раду бави се историјом XX вијека. Објавио је више различитих радова са темама о историји Југославије, учествовао је и на бројним научним скуповима и конференцијама, између осталих на Хумболтовом универзитету у Берлину, Средњоевропском универзитету у Будимпешти у сарадњи са Универзитетом Колумбија, на свом матичном Универзитету Сапијенца у Риму, Универзитету Алдо Моро у Барију, Универзитету у Тибингену итд.

„У Подгорици знамо ко смо, ком народу припадамо и којим језиком говоримо.” – Патријарх српски г. Порфирије, 15. октобар, 2023.

Патријарх српски г. Порфирије: „Добро знамо овде у Подгорици, и где год да смо, којим језиком говоримо и ком народу припадамо!” #МиЗнамоКоСмо2023

Патријарх српски г. Порфирије у Подгорици: Ми знамо ко смо, којим језиком говоримо и ком народу припадамо!

#МиЗнамоКоСмо #БезСтраха #Слободно #Пристојно #СрбиУЦрнојГори #ЈезикСрпски #Попис2023

#МиЗнамоКоСмо #БезСтраха #Слободно #Пристојно #СрбиУЦрнојГори #ЈезикСрпски #Попис2023

Премда напорно ради и постиже бројне успјехе диљем Европе, Милица чува свој српски идентитет, свој српски језик и поносни је вјерник Српске Православне Цркве.

Наша Милица Вучетић, из Пљеваља, биохемичар и научни савјетник на Департману за медицинску биологију у Научном инстититу Монака, докторирала је анималну и хуману физиологију на Биолошком факултету Универзитета у Београду гдје је, на Хемијском факултету, претходно одбранила и свој мастер рад. Своје HDR звање (фр. Habilitation à Diriger des Recherches) стекла је на француском Универзитету Азурне Обале у Ници, 2021. године. Током свог научног ангажмана, као истраживач сарадник и учесница из дијаспоре, партиципирала је у билатералној сарадњи на пројектима са Шпанијом, Француском и Њемачком. Чланица је неколико научних друштава међу којима су и International Society of Cancer Metabolism и European Society for Free Radical Research. Учествовала је на пар десетина научних конгреса у Шпанији, Италији, Португалу, Њемачкој, Грчкој, Мађарској итд. предавала на бројним научним симпозијумима и објавила бројне радове и публикације.

Премда напорно ради и постиже бројне успјехе диљем Европе, Милица чува свој српски идентитет, свој српски језик и поносни је вјерник Српске Православне Цркве.

Наша Милица Вучетић, из Пљеваља, биохемичар и научни савјетник на Департману за медицинску биологију у Научном инстититу Монака, докторирала је анималну и хуману физиологију на Биолошком факултету Универзитета у Београду гдје је, на Хемијском факултету, претходно одбранила и свој мастер рад. Своје HDR звање (фр. Habilitation à Diriger des Recherches) стекла је на француском Универзитету Азурне Обале у Ници, 2021. године. Током свог научног ангажмана, као истраживач сарадник и учесница из дијаспоре, партиципирала је у билатералној сарадњи на пројектима са Шпанијом, Француском и Њемачком. Чланица је неколико научних друштава међу којима су и International Society of Cancer Metabolism и European Society for Free Radical Research. Учествовала је на пар десетина научних конгреса у Шпанији, Италији, Португалу, Њемачкој, Грчкој, Мађарској итд. предавала на бројним научним симпозијумима и објавила бројне радове и публикације.

Добитница је бројних награда и признања међу којима је и награда за истраживачки пројекат Руске академије наука на Конгресу младих научника. Мила је вјерник Српске православне цркве. Лик и дјело блаженопочившег митрополита црногорско-приморског Амфилохија Радовића су јој путоказ за живот и за будућност. Она данас, својим трудом и залагањем, чува успомену на нашег митрополита.

Наша Мила Церовић, из Никшића, докторанд међународних односа и истраживач на Институту за друштвене науке Руске академија наука, своје основне и специјалистичке студије је завршила у Подгорици на Факултету политичких наука УЦГ (смјер: међународни односи) са просјечном оцјеном десет. Након чега је, уз подршку и благослов блаженопочившег митрополита Амфилохија, одлучила да своје школовање настави у Руској Федерацији. Од тада је магистрирала на Државном истраживачком универзитету „Висока школа економије” у Москви, да би докторске студије наставила на Московском државном институту за међународне односе при Министарству спољних послова Руске Федерације. Усавршавала се и на Факултету права и међународних односа Универзитета Порто у Португалији гдје је провела годину дана, била је асистент на Државном истраживачком универзитету „Висока школа економије”, била је стипендиста Научног истраживачког центра ПИР Међународне школе нуклаерне безбједности, радила је на програмима омладинског парламента Државне думе Русије.