Ehtido
Open in Telegram
Ehtimol foydali : 📚 Hayot falsafasi 🖋 Hikmatli so'zlar 🖋 Sheriat olami 🖋 https://tirikchilik.uz/ehtido
Show more581
Subscribers
+124 hours
-27 days
-330 days
Posts Archive
581
Ўрнак
📃Шундай кун келадики, фарзандингиз кимнингдир қаршисида ўтириб, сизнинг риоянгизда қандай вояга етганини сўзлаб беради. Буни айтиб беришга арзигулик ҳикояга айлантиринг. У муҳаббат, меҳр ва унутилмас кичик табассумларга бой ҳикоя бўлсин.
Сиз ҳозир унинг ҳаёт йўлини лаҳзама-лаҳза ёзиб боряпсиз. Шундай экан, уни фарзандингиз фахрланадиган, кўзларида фахр ва соғинч порлаб сўзлаб берадиган гўзал бир ҳикояга айлантиринг
581
Abdurahmon degan kishi hazrat Umarning xonadoniga yumush bilan boribdi. Qorong‘i tushib qolgan, halifa sham yorug‘ida ishlab o‘tirgan ekan. Mehmon bilan so‘rashgach, yonib turgan shamni o‘chirib, boshqa shamni yoqibdi.
– Mana endi gaplashsak bo‘ladi, – debdi mehmonga.
Mehmon hayron bo‘pti
– Boyagi shamni nega o‘chirdingiz-u, nega xuddi shunaqa boshqa shamni yoqdingiz?
– Yonib turgan sham davlatniki edi. Men uning yorug‘ida davlat ishini bajarayotgandim, – debdi halifa. – Sen bilan qiladigan suhbatimizning davlat yumushiga daxli yo‘q. Shuning uchun o‘z pulimga sotib olgan shamni yoqdim...
© O‘tkir Hoshimov "Insof"
@ehtidoo
581
Bizni tanlaganda yorlar adashdi
Ilkimiz tutganda xorlar adashdi
So‘rab kelsak bir kun molin berar deb
O‘zimiz zormiz-u zorlar adashdi
Kulbamizga arang sig‘ar boshimiz
Dargohi keng deya torlar adashdi
Dashtda Husayn kabi holimiz xarob
Bizlar minib kelgan norlar adashdi
Dunyosiga kelib nima ham qildik
Biz telbamiz... esi borlar adashdi
✍️Asqar Mahkam
@ehtidoo
581
МУСОБАҚА
Чарли Чаплин айтади: мен анча машҳур бўлиб кино оламида юлдуз бўлганимдан кейин ҳар хил жойларда “Чарли Чаплинга ўхшай оласизми?” деган мусобақалар уюштирила бошланди. Шунда битта мусобақага ўзимни танитмай бошқача гримда келдим. Қатнашиш истагини билдириб ариза бердим. Мени қабул қилишди. Мусобақада қатнашдим ва иккинчи ўринни олдим. Биринчи ўринни эса мусобақа раҳбарининг ўғли олди!
😀 Hayot shunday azizlar...
@ehtidoo
581
✍Chingiz Aytmatov o‘zining "Asrga tatigulik kun" romanida bir fantastik voqeani keltiradi.
Unda kosmosga chiqqan ikki kosmonavt ularning kosmos stansiyasiga uchar likopchasida kelgan o‘zga sayyoraliklar bilan uchrashib qoladi. O‘zga sayyoraliklar ularni o‘z sayyoralariga taklif qilib, olib borishadi. Kosmonavtlar o‘zga sayyoradagi tinchlik, farovonlikni ko‘rib - sizlarda odamlar va davlatlar o‘rtasida o‘zaro urushlar va harbiy nizolar bo‘lmaydimi? deb so‘raydi. Shunda o‘zga sayyoraliklar - Bizda ham ming yillar oldin bunday ishlar bo‘lgan, lekin hozir bizning sayyora odamlari onggi va tafakkuri oshib, bu bosqichlardan o‘tgan va bunday hayvoniy ishlarni mutlaqo qilmay qo‘yishgan degan mazmunda javob berishadi.
Bizning sayyorada ham urush va nizolar, davlatlar o‘rtasida bir-biriga tajovuz qilish va himoyalanish kabi maqsadlarga trillionlab dollarlar sarflanib qurollanish kabi irkit holatlar batamom yakunlanmas ekan, sayyoradagi eng aqlli jonzotga nisbatan aytiladigan-hazrati inson maqomi chuqur kemtik bo‘lib qolaveradi.
@ehtidoo
581
Repost from Ehtido
Таваккал
Сўфи Оллоёр “Саботул ожизин” асарида бир ҳикоятни келтиради: “Абдуллоҳ ибн Муборак саҳрода йўлдан адашибди. Юриб-юриб, узоқдан бир қудуқни кўргач, энди арқон ва бир челак бўлсайди, деб кўнгилдан ўтказди”.
Қудуққа яқин боргач, челак ҳам, арқон ҳам йўқ, сув анча пастда эди. Ибн Муборак ҳайрон бўлиб бир четга бориб ўтирди. Шу пайт саҳро қўйнидан бир кийик қудуқ томон кела бошлади. Етиб келгач, тумшуғини қудуққа суққан эди, сув кўтарилди, ҳатто қудуқдан тошиб чиқди.
Кейин сув ичиб яна саҳро бағрига кириб, ғойиб бўлди. Бундан ҳайрону лол бўлган Абдуллоҳ югуриб қудуқ бошига борди, сув эса Абдуллоҳ етиб боргунича яна пастлаб кетди.
Шунда унинг қалбидан бир нидо отилиб чиқди ва деди: “Ё Раб, берурсан оҳуга об, менга бермассан, Эй султон ваҳҳоб”. Шу пайт Абдуллоҳ ибн Муборакнинг қалбига бир нидо келди: “Ўша сен кўрган оҳу саҳрога ризқ истаб чиққан пайтда мендан бошқага таваккал қилмаган эди. Сен эса қудуқни кўрибоқ қалбингни челак ва арқон ташвиши эгаллади”.
Ибн Муборак бу нидони эшитиб, беҳол бўлди, бу танбеҳдан қалбида завқ дарёси жўш урди ва шундан сўнг умри охиригача чанқамади.
Ҳа, дўстлар! Аллоҳ Ўз дўстларининг қалбидаги бир лаҳзалик ғафлат учун ҳам танбеҳ беради. Зеро, буюк чўққидаги одамнинг хатари ҳам буюк бўлади.
@ehtidoo
