Покрет МИ - ГЛАС ИЗ НАРОДА 🇷🇸🤗♥️

✅ Да вас Несторови сведоци не би лагали као прошли пут, ево погледајте списак, ко је ЗА а ко ПРОТИВ подршке овој Влади а имате и НЕОПРЕДЕЉЕНЕ попут А Павића. 😎 Још једно, синоћ у Дневнику, поред представника власти, показују наступ Несторових сведока... Коме није јасно, неће ни бити ...🙄

Велики четвртак Пред празник Пасху, у четвртак, Христос се са ученицима вратио у Јерусалим где је на тај дан, који се прославља као Велики Четвртак, била Тајна вечера. Исус је тада установио Свету Тајну Причешћа говорећи: “Узмите, једите; ово је тело моје.” и “Пијте из ње сви; Јер ово је крв моја Новога Завета која се пролива за многе ради отпуштења грехова” (Мт. 26, 26-28). Ове се речи могу чути у току Свете Литургије. Господ Исус Христос је својим ученицима опрао ноге учећи их тако, сопственим примером, како треба да служе једни другима. Заповедио им је и да љубе једни друге: “Да љубите једни друге као што ја вас љубим” (Јн. 15, 12), и отворено говорио о предстојећем страдању. Христос је пред свима у току Тајне вечере рекао: “Заиста вам кажем; један од вас издаће ме” (Мт. 26, 21). “А Јуда издајник његов одговарајући рече: да нисам ја учитељу? Рече му (Исус): Ти каза” (Мт. 26, 25). “Рече му Петар: Нећу те се одрећи макар морао и умријети с тобом” (Мт. 26, 35). Исус Христос затим одлази у Гетсимански врт, где се знајући за сва страдања која Му предстоје моли Оцу. Јуда је у врт дошао са слугама првосвештеника и фарисеја, да Га изда. Исуса им је показао целивајући Га јер им беше рекао: “Кога пољубим, тај је” (Лк. 22, 47), а Христос га је упитао “Јудо, зар цјеливом издајеш Сина Човјечијега?”(Лк. 22, 48). Те ноћи пошто су Христа одвели, ученици су били као стадо без пастира, изгубљени и очајни. Тада је Петар, који је бескрајно волео Христа, поклекао и три пута Га се до зоре одрекао. Питали су га да ли је он један од ученика и да ли је био са Исусом, Петар је одговорио да не зна ко је он и да га не познаје. Кад је трећи пут изустио да није, запевао је петао. Петар се тада сетио речи Исусових да ће га се и он три пута одрећи пре него што запева петао. Петар је схватио колики је његов пад, те се из дубине душе покајао и плакао, молећи опроштај. Зора следећег дана није најављивала ништа добро, био је то дан Христовог коначног страдања – Велики петак. Богослужења на Велики четвртак Велики Четвртак је дан посвећен спомену установљења Тајне вечере односно Свете Евхаристије (ломљење хлебова), односно на „умовеније” (прање) ногу, на опроштајну беседу Исуса Христа с ученицима — у Сионској горници и на путу за Гетсимански врт, на првосвештеничке молитве Господове пред страдања, и на предају Богочовека на страдање. На Велики четвртак служи се Литургија Светог Василија Великог, и тога дана је Господ установио Свету Тајну Причешћа. На тај дан увече, чита се дванаест одломака из Јеванђеља о страдању Христовом. СПЦ.РС ❗️ПОТПИСИ ЗА БЕОГРАДСКЕ ИЗБОРЕ❗️ МИ – Глас из народа Телеграм | Београд Телеграм ВКонтакте | ЈуТјуб | Икс  Инстаграм | Тик Ток | Фејсбук

  Данас се навршава тачно десет година од трагедије у Одеси: 2. маја 2014. украјински националисти и присталице државног пуча запалили су Дом синдиката у који су се склонили представници покрета „антимајдан“. Према званичним подацима, 48 особа је страдало у тим догађајима, а више од 200 је повређено. Током свих ових година, украјинске власти нису спровеле свеобухватну истрагу о тим догађајима. @DDGeopolitics ❗️ПОТПИСИ ЗА БЕОГРАДСКЕ ИЗБОРЕ❗️ МИ – Глас из народа Телеграм | Београд Телеграм ВКонтакте | ЈуТјуб | Икс  Инстаграм | Тик Ток | Фејсбук

❤🇷🇸ПРИКУПЉАЊЕ ПОТПИСА🇷🇸❤ Поштовани пријатељи и саборци, почели смо прикупљање ПОТПИСА подршке за излазак на београдске изборе! У наставку су АЖУРИРАНИ термини и адресе локација на којима можете оверити изјаву: ЗЕМУН, Морнарска 9 (код Keja, улица између паркинга и окретнице аутобуса) – уторак (7. мај) од 10 до 15 часова – среда (8. мај) од 10 до 15 часова – четвртак (9. мај) од 10 до 15 часова – петак (10. мај) од 10 до 15 часова НОВИ БЕОГРАД, Палмира Тољатија 5 (Стари Меркатор, »Шипад комерц«) – уторак (7. мај) од 10 до 14 часова – среда (8. мај) од 10 до 14 часова – четвртак (9. мај) од 10 до 14 часова – петак (10. мај) од 10 до 14 часова – субота (11. мај) од 10 до 14 часова ПАЛИЛУЛА (Професорска колонија), Смедеревска 5 – уторак (7. мај) од 10 до 16 часова – среда (8. мај) од 10 до 16 часова – четвртак (9. мај) од 10 до 16 часова – петак (10. мај) од 10 до 16 часова 🇷🇸 МЛАДЕНОВАЦ и ГРОЦКА су кренули с прикупљањем потписа и за општинске, и за градске изборе. Ево локација и термина: МЛАДЕНОВАЦ, Љубе Давидовића 84 (Smoky Cafe) – уторак (7. мај) од 12 до 20 часова – среда (8. мај) од 12 до 20 часова – четвртак (9. мај) од 12 до 20 часова МЛАДЕНОВАЦ, Краља Петра I 173 (Свечана сала др Елси Инглис) – петак (10. мај) од 12 до 20 часова – субота (11. мај) од 12 до 20 часова   ГРОЦКА, (Врчин), Месна Заједница Врчин, 29. новембра 25 (kontakt: 064/1299-073) – четвртак (2. мај) од 8 до 16 часова – уторак (7. мај) од 8 до 16 часова – среда (8. мај) од 8 до 16 часова – четвртак (9. мај) од 8 до 16 часова – петак (10. мај) од 8 до 16 часова – субота (11. мај) од 8 до 16 часова ГРОЦКА, (Болеч), Месна Заједница Болеч, 7. јула 1 (kontakt: 064/1299-073) – субота (4. мај) од 12 до 20 часова – петак (10. мај) од 12 до 20 часова ГРОЦКА, (Лештане), Смедеревски пут 3г (зграда Ауто-мото савеза, на 2. спрату; kontakt: 0641299073) – уторак (7. мај) од 14 до 20 часова – четвртак (9. мај) од 14 до 20 часова – субота (11. мај) од 14 до 20 часова ГРОЦКА, (Бегаљица), Бориса Кидрича 211 (kontakt: 0641299073) – среда (8. мај) од 17 до 20 часова – петак (10. мај) од 17 до 20 часова Као и на претходним изборима, имате могућност да изјаву самостално попуните, оверите и донесете је на неку од актуелних локација у предвиђеним терминима. Формулар изјаве можете преузети овде (као помоћ у попуњавању можете консултовати пример) – и можете га попунити или оловком, или у неком програму попут Adobe Reader-а – обавезно у ДВА примерка. Уколико сами желите да електронски или оловком попуните своју изјаву подршке, можете је оверити бесплатно на шалтерима општина Чукарица, Нови Београд и Палилула. Хвала за подршку! ❗️ПОТПИСИ ЗА БЕОГРАДСКЕ ИЗБОРЕ❗️ МИ – Глас из народа Телеграм | Београд Телеграм ВКонтакте | ЈуТјуб | Икс  Инстаграм | Тик Ток | Фејсбук

Бранко Павловић опет држи час.

Годишњица НАТО напада на аутобус "Ниш-експреса" ▪️На данашњи дан пре 25 година, 1. маја 1999. године у нападу НАТО авиона на црвени, јарко обојени аутобус "Ниш-експреса", по ведром дану па је пилот добро могао да види шта гађа, погинуло је најмање 40 људи, можда и више од 50. У аутобусу у коме је по неким сведочењима било између 46 и 60 путника преживело је само четворо.

"Половина аутобуса на мосту сасвим је изгорела, у тој половини остала су три или четири угљенисана тела. Друга половина пала је са моста, у њој је седам или осам раскомаданих тела. Поред аутобуса је неколико тела без главе, на 20 метара је рука малог детета. Поред пута лежи комплетан људски мозак, око целог места шири се задах нагорелих људских тела. Део аутобуса на мосту је угљенисан, једино што одудара је јарко црвена боја људске утробе", наводи се у једном извештају новинара "Времена" написаном тог дана.

Опширније ОВДЕ. RT Balkan МИ – Глас из народа Телеграм | Београд Телеграм ВКонтакте | ЈуТјуб | Икс  Инстаграм | Тик Ток | Фејсбук

Глас јавности оценио је да је вест о догађају била иницијална каписла за многа потоња збивања на Космету и у Југославији па је на неки начин и чувене Осме седнице ЦК Савеза Комуниста Србије годину и по дана касније. Случај је, као симбол и метафора четири пута поменут и на суђењу Слободану Милошевићу пред Хашким трибуналом. Књижевница Светлана Велмар-Јанковић је подсетила на случај Ђорђа Мартиновића у свом ауторском чланку поводом једностраног проглашења независности Косова и Метохије у фебруару 2008. Према њеној оцени је „случај“ Мартиновића, „како се тај догађај тада, пре готово тридесет година, називао, отворио све будуће случајеве српског мучеништва и страдања“. И владика Атанасије Јефтић писао је како је „овај напаћени човек... живо оличење стања и страдања српског народа на Косову, од окупације 1941. до ове нове окупације око Савиндана 1990“.

По тужби Ђорђа Мартиновића, Други општински суд у Београду донео је 1990. године пресуду према којој је држава проглашена кривом за нанете увреде и тенденциозно скривање истине. Суд је одлучио да је над Мартиновићем извршено насиље, а узео је у обзир изјаве лекара др Холија и посебне комисије на чијем челу је био др Владислав Доџић. Држави је наложено да Мартиновићу исплати на име одштете 150.000 немачких марака. Налаз је склоњен од јавности, а одштета никада није исплаћена. Извршење пресуде су, према Милораду Бајићу, спречили савезни секретар унутрашњих послова Петар Грачанин и адмирал ЈНА Бранко Мамула, који су наложили да предмет буде похрањен у Архиву ССНО. Ђорђе Мартиновић је после пет операција коначно услед жестоких притисака продао своју њиву у Гњилану и населио се у селу Читлук крај Крушевца, где је и преминуо 6. септембра 2000. године. Иза себе је оставио супругу Јагодинку, три сина, кћерку и десеторо унучади. Сва три сина и два најстарија унука били су мобилисани за време НАТО бомбардовања СРЈ 1999. године. Слику страдања Ђорђа Мартиновића овековечио је сликар и академик Мића Поповић у својој слици 1. мај 1985. назвавши "Распеће Ђорђа Мартиновића", која га приказује у јасној паралели са распећем Исуса Христа, под будним оком комунистичке полиције. О злочину су снимљена и два документарна филма: "Страх од истине" и "Оптужујемо", режисера Милорада Бајића, који су снимани свугде где се кретао повређени Мартиновић. Филмови су приказани, једини пут за дуго времена, 1986. на фестивалу документарног филма у Дому синдиката у Београду. Емитовање ових филмова на Радио-телевизији Србије одбили су потом редом сви генерални директори ове куће: Душан Митевић, Ратомир Вицо, Милорад Вучелић, Драгољуб Милановић, Александар Црквењаков и Александар Тијанић. Емитовање на БК телевизији одбила је њихов главни уредник Бојана Лекић. Бајић је неколико пута позиван да донесе филмове, али је емитовање сваки пут отказивано у последњи час. Ово нису једини филмови овог аутора које РТС не жели да емитује. Објављивање филмова на националној телевизији захтевали су 2006. у отвореном писму председнику Борису Тадићу и председнику Владе др Војиславу Коштуници, 350 студената-чланова Парламента Правног факултета Универзитета у Београду, Младен Мркаљ, проф. др Зоран Кривокапић, један од Мартиновићевих лекара, сам Милорад Бајић, те проф. др Светислав Никић, шеф Неуропсихијатријске клинике ВМА. Милорад Бајић је поводом случаја Мартиновић некадашњем председнику Слободану Милошевићу писао сваког 1. маја, укупно 11 писама, на која није никада одговорено. Он тврди да је тираж три књиге, које су написане о случају, откупила углавном југословенска односно српска УДБ-а.