ГРАФИТИ - GRAFFITI
Open in Telegram
18+"ГРАФИТИ". Покушаћемо да кроз историју заједно са вама схватимо прошлост,садашњост и погледамо у будућност.Будућност, садашњост и прошлост су делови времена у коме оно што ми зовемо прошлошћу постаје садашњост или будућност и обратно
Show moreThe country is not specifiedThe category is not specified
260
Subscribers
+224 hours
+87 days
+2530 days
Posts Archive
ВОЈВОДА РАДОМИР ПУТНИК
Један од највећих српских војсковођа и творац модерне српске војске војвода Радомир Путник /1847-1917/, који се као сјајан стратег посебно исказао у балканским ратовима и у Првом светском рату, умро је 24. јануара 1917. године.
Радомир Путник био је војник и војсковођа пуних 40 година. Војничко звање је стекао на Артиљеријској школи у Београду.
Путник је два пута био начелник Главног генералштаба, пет пута министар војни и начелник Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у балканским и Првом светском рату.
Он је творац модерне српске војске. У оквиру школовања и обуке официра увео је различите новине, укључујући и рјешавање тактичких задатака.
Заједно са Живојином Мишићем, војвода Путник припремио је све ратне планове за балканске ратове и Први светски рат.
ГРАФИТИ
Српскога рода заштитнице.. Ако вас икада пут нанесе, обавезно идите у Чајниче. Посетите Чајничку Красницу и осетите благодат и љубав који људи тамо пружају. Дан који иза мене остаје, носим у срцу као благослов. Све је било са пуно љубави, од људи чије су речи и погледи зрачили добротом, до гостопримства које је мене и моју сестру дубоко дирнуло. Емоције су се смењивале са сузама, а све је водило ка оном светом тренутку: када стојиш пред Мајком Божијом, певајући управо њој. То није само извођење то је молитва, сусрет душе и светлости. Захвална сам Богу што ми је отворио пут да дођем,видим и запевам пред Чајничком Красницом!Павлина Радовановић #православље@channelgraffiti ГРАФИТИ
16. мај 1999. Бомбардована трафостаница Рударско топионичарског басена „Бор“. Погођена су постројења „Југопетрола“, трафостаница у кругу смедеревског „Сартида 1913“, резервоар бензинске пумпе на зрењанинском путу.
У Гори на Космету ракетирани су телевизијски репетитор, фабрика лековитог биља, фарма оваца и магацин хране.
ГРАФИТИ
У зору 16. маја 1992. године Бихаћ и околину затресла је серија снажних експлозија. Инжењерци ЈНА уништили су писте и улазе у подземне објекте, усечене у планину. Тај задатак су обавили ефикасно и аеродром од тада више није употребљаван.
ГРАФИТИ
Колико је коштала изградња аеродрома Жељава званично није познато, али се у проценама помињу милијарде долара. Импресивни објекат изграђен шездесетих година прошлог века је, према расположивим подацима, могао да издржи и мање нуклеарне експлозије.
ГРАФИТИ
На данашњи дан 1992. године Југословенска народна армија (ЈНА), приликом повлачења из Босне и Херцеговине, уништила је аеродром „Жељава” код Бихаћа. Били су то драматични дани распада СФРЈ, рат у БиХ се незадрживо распламсавао, а ЈНА се повукла у Србију и Црну Гору које су остале у Савезној Републици Југославији (СРЈ).
Аеродром се налазио на граници БиХ и Хрватске, на падинама планине Пљешевице, и био је највећи такав објекат у Југославији, симбол њене војне моћи али и грађевинског умећа у годинама Хладног рата. Пре свега због подземне комплетне подземне инфраструктуре, укључујући простор за смештај авиона, горива и све пратеће опреме и наравно пилота, војника и другог особља.
ГРАФИТИ
Пре напада Пофалићи су свакодневно гранатирани, а по насељу је пуцано и из снајпера.
16. маја у 5.30 часова на насеље које је било у потпуном окружењу почео је напад из више праваца - од Железничке станице, Фабрике дувана, Бућа Потока и Кобиље Главе.
Злочин у Пофалићима однео је стотине живота, мада број никада није прецизиран, јер су многи Срби на почетку рата тражили уточиште у већински српским Пофалићима.
Многи се и данас воде као нестали, а они који су преживели ову голготу нису вратили своју имовину тако да нису у могућности да отворено говоре о страдањима својих најближих, јер страхују од опструкције и негативних реакција сарајевских власти на захтеве за поврат имовине.
#муслиманскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
У општем нападу муслиманских јединица на сарајевско насеље Пофалићи 16. маја 1992. године убијено је око 200 српских цивила, а упоредо са ликвидацијом и протеривањем Срба њихова имовина је опљачкана и спаљена.
Тог дана извршен је широк и систематичан напад муслиманских паравојних јединица такозване Патриотске лиге и Зелених беретки на српско становништво у насељу Горњи Пофалићи када су Срби заробљавани, премлаћивани, одвођени у логоре или убијани на кућном прагу.
У само једном дану потпуно је од Срба очишћено 16 километара квадратних простора на којем је српски народ вијековима живио, наводи се у "Атласу злочина" Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
#муслиманскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
ЛЕНА КОВАЧЕВИЋ - СМРТ СВЕТОГ САВЕ | Official Lyrics Video
ДОБРО ЈУТРО БРАЋО И СЕСТРЕ!!!
ГРАФИТИ
15. мај 1999. Над СР Југославијом, авиони НАТО пакта бомбардовали Чачак, Лађевце, Краљево, Крагујевац, мостове код Куршумлије и Ћуприје... Бомбардовано је складиште горива у Бору и Прахову. На Космету је гранатирана: Митровица, Приштина и Урошевац.
#милосрднианђео@channelgraffiti
ГРАФИТИ
ОДБРАНА БОРОВА СЕЛА
Хрватске полицијске снаге су 2. маја 1991. године имале задатак да упадну у Борово Село и "започну кавгу", јер су дан раније хрватски полицајци заробљени, који су дошли да скину југославенску заставу са петокраком и ставе хрватску заставу са шаховницом. Та југославенска застава је била истакнута јер је обележаван Први мај - држави празник.
Тако да је у преподневним часовима 2. маја 1991. у Борово Село дошло два аутобуса из винковачке специјалне полиције са јужне стране из правца Боросвске цесте. Они су се изашли и одмах су кренули ка центру Борова Села, пуцајући на све живо. Чак су ушли у Дом здравља, где су тамошње пацијенте узели као таоце.
Мештани су успели да се релативно брзо организују, а одбрану је лично предводио Вукашин Шошкоћанин и дошло је до размене ватре у којој је рањено два мештанина, а погинуло један добровољац из Ваљева - Војислав Милић и најмање 12 хрватских полицајаца.
Касније око 15 сати је дошла колона тенкова ЈНА из Осијека да буде тампон зона и развади зараћене стране. Они су заправо спасили преостале хрватске полицајце и пустилих их према Вуковару.
ГРАФИТИ
У априлу 1990. Вуле Шошкоћанин је говорио да се Србима не пише ништа добро у СР Хрватској. Он је имао такво мишљење јер су у републици на власт дошли Фрањо Туђман и његова милитантна странка Хрватска Демократска Заједница. Они су имали шовинистики програм и јасно изражен сепаратизам, односно одвајање од СФР Југославије... а на клеро-фашистичку НДХ из времена Другог светског рата гледали су са симпатијама и показивали усташке злочинце, певали забрањене песме и сл.
Кад су специјалне полицијске снаге МУП-а Хрватске напале национални парк Плитвице 31. марта 1991. године у коме су пале и прве жртве на обе стране, Вукашин Шошкоћанин је постао командант одбране Борова Села (највеће село у источном делу Хрватске).
Тада су Боровоселци подигли и прве барикаде, а командант Вукашин Шошкоћанин припасује за појас свој приватни пиштољ, договара се са мештанима у вези организовања стража, јер су мештани били у страху да се и њима не понови оно што је било већ у Пакрацу и на Плитвичким језерима неколико недеља раније.
Од тог тренутка његови суграђани, али и сви други у Источној Славонији, Барањи и западном Срему, спремају се за одбрану своје нејачи, својих огњишта и живота од припадника МУП-а Хрватске који наоружани до зуба кидишу на људе само зато што су Срби.
Припадници Југославенске Народне Армије су тих дана били прилично инертни и незаинтересовани за оно што се дешавало у држави, не схватајући да су хрватске паравојне снаге јачале из дана у дан и да се спремају напади на касарне ЈНА где су они били смештени. Они су по савезном Уставу били дужни да их заштите и да разоружају хрватске паравојне снаге.
Својим комшијама, али и свим другим Србима, Шошкоћанин поручује:
Бранићемо се како то доликује часним људима. Ми Срби никад нисмо нападали, нисмо убијали недужне људе, па вас молим да се коректно односите према својим комшијама Хрватима. Стање је ратно, ако сте ме изабрали онда ћете слушати моје наредбе.
Ко буде малтретирао Хрвате – недужне комшије, судиће му ратни суд!
ГРАФИТИ
ВУКАШИН ШОШКОЋАНИН, КОМАНДАНТ ОДБРАНЕ БОРОВА СЕЛА
Вукашин Шошкоћанин (1958-1991) је био ратни командант одбране Борова Села... касније и Сремско-Барањског дела Хрватске на почетку деведесетих година 20. века.
Истакао се у одбрани Борова Села 2. маја 1991. године када је његово родно место било нападнуто од више стотина хрватских полицицајаца - "муповаца", што је означило почетак ратних дешавања у том делу авнојевеске Хрватске.
Касније проглашен крајишким народним херојем на седници Народне скупштине САО Славоније, Барање и Западног Срема у Белом Манастиру, заједно са Миливојем Рашуом.
Трагично настрадао 15. маја 1991. под неразјашњеним околностима утопивши се Дунаву... када се враћао из Републике Србије, где је био да обиђе породице избеглих Срба.
Био је члан СДС странке лидера Јована Рашковића још од лета 1990. године јер је та странка постала покрет Срба у Социјалистичкој Републици Хрватској за остваривање културне, верске и просветне аутономије србског живља у авнојевској Хрватској.
Када се рат у Источној Славонији приближио, стао је храбро испред својих мештана у пролеће 1991. који су га бирали за председника сеоске месне заједнице.
По природи је био ведар и оштроуман, патриотски оријентисан. Оставио је иза себе жену и сина.
ГРАФИТИ
Око 600 војника и старешина 92. моторизоване бригаде ЈНА са 200 моторних возила је формирало колону, која се из касарне "Хусинска Буна" требало кретати према Брчанској Малти, па надаље према Бијељини. Ово је све урађено према договору официра ЈНА и представника локалних власти.
Припадници муслиманског МУП-а Босне и Херцеговине, муслиманске Територијалне одбране БиХ и паравојних формација са укупном снагом од око 3.000 војника су 15. маја 1992. године напале колону возила ЈНА која је мирно напуштала Тузлу према Бијељини без оружја и даље у правцу Републике Србије, чиме су прекршиле одредбе међународног ратног права, Женевску конвенцију као и претходни договор СР Југославије и муслиманских власти у Сарајеву о мирном повлачењу ЈНА са подручја Босне и Херцеговине до 19. маја 1992. године.
#муслиманскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
ЗЛОЧИН
Када је међународна заједница признала СР Босну и Херцеговину као независну државу од СФР Југославије априла 1992. године, а истовремено СР Србија и СР Црна Гора су истог месеца одлучиле да прогласе нову, трећу јужнославенску државу: Савезну Републику Југославију. Тако је Југославенска Народна Армија постала "ничија војска", односно према одредбама међурепубличких договора морала је да се повуче са територије БиХ.
Овај споразум је учињен са циљем да се мирно извуку јединице ЈНА које су биле у доста босанско-херцеговачких градова. Међутим, како је три дана раније већ формирана Србска Војска у БиХ, тако су муслиманске власти у Сарајеву виделе себи нове непријатеље које је требало уништити.
Зато је и направљен план о нападу на колону, тако да испада да је реч о грешкама појединица, а уствари је било све планирано и добро осмишљено где су многи војници ЈНА сматрани легалним метама.
#муслиманскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
