ГРАФИТИ - GRAFFITI
Open in Telegram
18+"ГРАФИТИ". Покушаћемо да кроз историју заједно са вама схватимо прошлост,садашњост и погледамо у будућност.Будућност, садашњост и прошлост су делови времена у коме оно што ми зовемо прошлошћу постаје садашњост или будућност и обратно
Show moreThe country is not specifiedThe category is not specified
231
Subscribers
No data24 hours
+47 days
+1130 days
Posts Archive
Дино Мерлин - Да те није Алија 1993
ТИ БУДИ ДАЛЕКО, ТИ САМО БУДИ ДАЛЕКО... КРАЉЕВО ЈЕ РЕКЛО СВОЈЕ... КОНЦЕРТ ЈЕ ОТКАЗАН.
МАДА, МОЖДА ИПАК ДА ПОКУША У БЕОГРАДУ, У БЕОГРАДУ ИМА МНОГО ВИШЕ ИДИОТА КОЈЕ СТРАДАЊЕ СРБА И ДЕШАВАЊА ИЗ РАТА У БиХ 90-их НЕ ЗАНИМАЈУ... ВИДЕЛИ СМО СА ПОСЛЕДЊЕГ КОНЦЕРТА ДИНА МЕРЛИНА.
СИГУРАН САМ ДА БИ ПУБЛИКА У АРЕНИ ОТПЕВАЛА СА ДИНОМ ЧАК И ОВУ ПЕСМУ...100%
ГРАФИТИ
На месту погибије Бранке Радеве, подигнут је мрамор са седећим текстом:
"Овдје погибе Бранка Р. Ђукић, 2. септембра 1975. године", а на подигнутом Бранкином споменику у Спужу уклесани су сљедећи стихови:
"На Чакору високоме,
сретоше је крвождери,
што са њима нешће поћи,
пресудише револвери.
Не заврши гимназију,
но за образ даде главу.
Оде вила у легенду
и вјечиту стече славу.
Освети је отац Раде,
то витешки он учини.
С тим подиже вјечни спомен
својој људској величини"
#шиптарскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Некадашњи полицијски инспектор Веселин Симоновић је много година касније проговорио о случају Бранке Ђукић и навео име убице: Кур Мехтај. Такође је детаљно и описао како је дошло до убиства, односно шта се дешавало када је ишао у кућу Тафа Љокаја да хапси убицу.
Иначе, убици Кури Мехтају је након што су крајем деведесетих година 20. века завршени оружани сукоби у јужној србској покрајини у родном месту подигнут споменик на месном гробљу, гдје је уклесано да је он "жртва србског терора", што свакако не показује истину, али је албанска пропаганда још једном злоупотребила на најгори могући начин криминалце у редовима своје нацоналне заједнице, уместо да се огради од њих.
Интересовање јавности и грађана није се задржало само у оквирима самог догађаја у судници, него и на плану давања подршке за чин освете. Уследила је петиција са потписом 75.000 грађана из Полимља и других крајева Црне Горе, као и из крајева ван граница тадашње Југославије.
Петицијом је тражено од судских органа пуштање на слободу Бранкиног оца Рада. И поред тога што је сасвим извесно, да из законских разлога није долазило у обзир да се Раде ослободи одговорности, петиција коју је потписао оволики број грађана, ипак је имала утицаја на судске органе који су првоизречену пресуду Раду од 8 година, смањили на пет, а након помиловања на 3 године.
Рада су на суђењу бранили чувени адвокати из Београда, Вељко Губерина и његов сарадник Милан Вујин и то добровољно, без новчане надокнаде. Раде Ђукић је Губерини касније у знак захвалности поклонио гусле које је за ову прилику направио Радота Живаљ из плавског села Велика.
Овај мајстор у изради гусала од јаворовог дрвета, чувен у Горњовасојевићком крају, улепшао је поменуте гусле разним орнаментним шарама. У разговору о овом случају на церемонији приликом преноса Бранкиних мошти из Метеха у Спуж (25. август 1991. године), Вељко Губерина, који је такође био присутан, изјави - да су му ове гусле веома драг поклон и да ће га вечито подсећати, јер је бранећи Рада, истовремено бранио достојанство, част и понос једног одважног и храброг оца.
Извадио је Раде свој револвер који је био за појасом, направи само три корака и уз пуцањ се појави пламен на глави убице, а одмах и други на леђима. Како су касније медицински стручњаци утврдили - оба хица су била смртоносна, јер је први прошао кроз мозак, а други кроз срце убице, који није имао времена ни да јаукне.
Онај други Албанац, саучесник у злочину над недужном Бранком, одмах се баци под ноге осталим милиционерима и тако се спаси, мада је Раде био припремио следећи метак и за њега, који је већ био у цеви пиштоља. Отац и друга родбина присутних Албанаца се нису макли с места.
Милиционери одмах појурише ка Раду, а он им пружи свој пиштољ и запали цигарету. Раде Ђукић се није опирао, већ се одмах предао. Предавши пиштољ милиционеру, Раде га упозори:
"Пази да некога не убијеш, јер је метак у цијеви".
Затим се окрену према оном другом Албанцу и рече: - “И ти ћеш овако проћи”.
У судници завлада права паника милиције и судија који чуше пуцњеве пиштоља, те одмах дођоше у судницу. Иако је већ судско веће било донело пресуду (убици 15 година строгог затвора, а саучеснику 13,5 година затвора), одлука тада није саопштена.
Уместо тога председник Судског већа саопшти, да се због убиства обуставља поступак против убице, а одлука о висини казне саучесника у убиству биће саопштена накнадно. Милиционерима се наложи да изврше детаљни претрес, како би дошли до података о припреми убиства у судници.
Следећи дан је пресудан и последња нада да се изврши план. Смислио Раде и извео боље него било који режисер и сценариста за снимање филма. Када је улазио Раде, опет последњи, милиционер поче да претресањем провјерава има ли оружје, а Раде га дочека оштрим и прекорним речима:
“Макни ми се с очију, зашто ме гњавиш? Доста ме зла убило, а ти ме још претресаш. Видио си јуче да немам ништа, зашто ме мучиш?!”.
Милиционер се повуче и одустаде од претресања, а Раде уђе са напуњеним револвером домаће марке (војно-државни) калибра 9 мм (кратка деветка).
Знао је Раде да ће се судије повући на већање ради изрицања пресуде, па се определио да тада изведе планирану акцију. Када се судије повукоше, присутнима се саопшти - да не могу излазити ван они који желе да чују пресуду, јер безбдоносни органи нису у могућности да поново врше проверу о евентуалном уношењу ватреног и хладног оружја при улазу.
Међутим, у судници је било ватрено оружје (код Рада). Скоро сви пуше, па се судница убрзо напуни димом од дувана. Многи од тог дима почеше да кашљу. А Раба Цакина се окрену милиционеру који је управо чувао убицу и одреагова на следећи наћин:
“Видите ли да се погушисмо од дима, отворите прозор, шта чекате!”.
Милиционер то прихвати и приђе прозору, а Раде процени да је куцнуо час да оконча суђење непосредно пре саопштења пресуде.
Није извесно да су судски органи и милиција били обавештени о Радевим намерама, али с обзиром на то да су предузели строге превентивне мере - да не дође до обрачуна у судници, стиче се утисак да се очекивао догађај који се десио на крају судске расправе.
Првог дана суђења претресани су сви који су ушли у судницу, а највише пажње је у том погледу посвећено управо Раду Ђукићу, који је, намерно, последњи ушао у судницу. На самом судском претресу није било потешкоћа за тужиоца и Радеве адвокате, јер убице све признаше. Изјављују, да се не кају, нарочито онај који је и пуцао. Не крију ни намеру, да су хтели да изврше присилну обљубу, зато што је Српкиња. Оцу Раду и свим присутним у судници, осим родбине убица, се од ових изјава диже коса на глави.
Сахрана се обавља на гробљу Ђукића на домаку Радеве куће. На овом испраћају у рајско насеље Бранке Васојевке окупило се свеколико људство - комшије, родбина, пријатељи .... Дирљиви говор на опроштају држи директор Одељења беранске гимназије у Плаву, Боро Микић. Опрашта се од дојучерашње ученице коју је наставнички колектив васпитавао за живот и будућност, а злочиначки хитац је прекинуо то све.
Плаче нескривено и старо и младо, а отац Раде, мајка Вида, сестре Славица, Анка, Јованка - просто су изнемогли од превеликог бола. Не верују суровој стварности. У глави оца Рада је тако сазрела жеља за осветом.
Случај је одмах пријаљвљен надлежним властима. Почела је права потрага за непознатим злочинцима. И није дуго потрајало, а инспектори полиције су релативно брзо открили извршиоце овог монструозног злочина.
Откривено је и утврђено - да су извршиоци злочина два албанска младића из села Стреоца код Пећи. Одмах су ухапшени и спроведени у истражни затвор у Бијелом Пољу, а у Метеху, у Радевој кући и братству Ђукића - одвија се невиђена туга и жалост.
Медицинском експертизом је утврђено да није било обљубе, јер се Бранка није дала савладати, што је ипак једна врста утехе за њене најближе и братство Ђукића.
Бранка је као права хероина жртвовала свој живот штитећи на тај начин свој образ и достојанство породице.
Стицајем околности тог поподнева тим путем није нико наишао, а за још већу трагедију случај је хтео да изјутра наредног дана на мртву Бранку наиђе управо несрећни отац Раде. У први мах помислио је - да је привиђење, јер зна да је Бранка у Пећи. Пита се у себи, да ово није случајно само ружан сан, из којег се треба што пре пробудити. Родитељска драма се одвија као у неком филму са трагичном тематиком.
Подиже Раде своју кћерку са земље, проверава њен пулс срца, али нажалост не примећује код Бранке никакве знаке живота. Не верује несрећни родитељ ни својим очима, ни својим ушима. За тренутак несрећни отац помисли да је нису случајно дивље звери убиле. Испоставило се да јесу звери, да јесу дивље и још веома поганог рода.
У раним јутарњим сатима 2. септембра 1975. године Бранка Ђукић је отишла у Пећ аутобусом, како би се уписала у нову школу. Завршила је своје обавезе, јер пећка гимназија те школске 1975/1976 није почињала на време, већ пар дана касније. Тако је несрећна Бранка кренула аутобусом назад, како би још пар дана провела са својом породицом, која је због летњих послова одлазила у катуне (летњиковце) гдје је у брдима држала стоку на испаши.
На Чакор је Бранка стигла у поподневним часовима, одакле је пешке кренула путем ка Јечмишту и Шабовој глави. Стаситу и одважну Бранку спазише два Aлбанца из Стреоца код Пећи, који су били са стоком у оближњем катуну и одлучише да је прате ка омару. Бранка их није приметила, јер нису ишли путем већ заобилазно и то трчећи.
Кад је Бранка била већ поодмакла и у дубини четинарске шуме, обесни албански пресретачи изађоше пред њу и покушаше да је зауставе, али како су касније већ изјавили на суђењу Бранка их је тотално игнорисала и наставила да иде даље својим путем. Видевши да од вербалне претње нема ништа, покушаше да је физички присиле на обљубу, али их је кршна и снажна Бранка, олако од себе физички одбацила.
Албанска недоношчад не одустају од своје прљаве намере. Један од њих вади пиштољ и запрети јој да ће пуцати уколико она не пристане на обљубу. Чувши те огавне речи, Бранка му опали шамар и пљуну у лице.
Тог тренутка опалио је пиштољ и хитац је прошао кроз Бранкину главу. Бранка тако положи свој младалачки живот, али зато сачува своју част, достојанство и понос. Видевши шта су направили, извршиоци овог монструозног злочина побегоше натраг, а Бранка оста насред пешачког пута у близини чакорског превоја.
БРАНКА Р. ЂУКИЋ
Бранка Ђукић (1956-1975) је трагично настрадала девојка, коју су покушали да силују, а потом и убили двојица Албанаца из западних делова Метохије.
Она је била ученица плавске гимназије тек стасавала за живот. Имала је непуних 19 ходина у моменту погибије.
Злочинци су били ухапшени и суђено им је у судници Окружног суда у Бијелом Пољу. Њезин отац Раде Ђукић није могао да чека изрицање пресуде, јер је адвокат одбране тражио ослобађајућу пресуду. Тада је узео пиштољ и сам пресудио злочинцу.
Ово је један од најпознатијих случајева у правосуђу бивше СФРЈ, а о њему су писали медији и ван граница тадашње Југославије. Многи часни људи су оправдавали поступак освете Раде Ђукића, за своју невино убијену кћер.
Тако је Бранка отишла у рај, а прича о њеном страдању у легенду.
#шиптарскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Да проследимо
Да ли сте били на Маглич фесту прошле године? Ако нисте у недељу 6.септембра је прилика да то исправите.
ГРАФИТИ
Ексклузивни кадрови постављања споменика пуковнику Николају Рајевском у манастиру Светог Романа код села Ђунис, где почива срце руског хероја.
Сутра, 2. септембра, овде ће бити одржана свечана церемонија откривања споменика, посвећена 150. годишњици почетка Српско-турског рата и херојске погибије чувеног руског добровољца.
ГРАФИТИ
Први септембар није само први школски дан. За хиљаде деце то је и повратак на пут до школе.
Родитељи, пре него што деца изађу из куће, подсетите их на неколико важних ствари: пешачки прелаз, поглед лево-десно-лево, без телефона док прелазе улицу и никада трчање на коловоз.
Возачи, успорите поред школа. Обратите пажњу на раскрснице, пешачке прелазе и зоне школа. Дете може направити корак неочекивано, зато ви морате бити спремни. Родитељи, припремите децу. Возачи, очекујте их. Први септембар почиње опрезом.
Заједно и безбедно кроз детињство.
ГРАФИТИ
На Равној Гори, код Горњег Милановца, у рејону села Брајићи и Коштунићи гори више од 15 хектара ниског растиња и зимзеленог дрвећа.
Ватра је угашена у Лукову код Врања, у околини слеа Козик у сјеничком крају и у селу Слишане код Лебана.
У месту Каона код Лучана пожар је под контролом.
На Столовима је ситуација боља него претходних дана, саопштено је данас из локалне ватрогасне службе.
Падала је слаба киша, али стрм и неприступачан терен и даље отежава гашење пожара.
Екипе ватрогасаца, радници „Србијашума" и припадници добровољних ватрогасних друштава и даље раде на локализацији пожара на Столовима.
Ноћ у Делиблатској пешчари протекла је мирно, нема ни већих ни нових жаришта.
Кошава и даље дува, али знатно слабијим интензитетом него јуче, а температура је у току целог протеклог дана била испод 30 степени Целзијуса.
Слаба киша падала је у току јучерашњег дана и ноћи у неколико наврата, али ватрогасне екипе су на опрезу.
#вестисрбија@channelgraffiti
ГРАФИТИ
