ch
Feedback
ஐ✨ღ⎠ 𝑀𝑜𝓎ç𝑒ç𝒶𝓀 ⎝ღ✨ஐ

ஐ✨ღ⎠ 𝑀𝑜𝓎ç𝑒ç𝒶𝓀 ⎝ღ✨ஐ

前往频道在 Telegram

💖Ishq haloldir. Ikki qalbning bir - birini deb urishi , yuraklarning sevgi ila jo'sh urib, ishq daryosida oqishi Allohning rahmatini jilvasidir. 💖        Reklama uchun👉👉 @reklamala_arzon Talab taklif shikoyat uchun👉👉 @Neiba_bot

显示更多

📈 Telegram 频道 ஐ✨ღ⎠ 𝑀𝑜𝓎ç𝑒ç𝒶𝓀 ⎝ღ✨ஐ 的分析概览

频道 ஐ✨ღ⎠ 𝑀𝑜𝓎ç𝑒ç𝒶𝓀 ⎝ღ✨ஐ (@ibratli_nomalar) 乌兹别克语 语言赛道中的 是活跃参与者。目前社区聚集了 42 690 名订阅者,在 宗教与灵性 类别中位列第 1 440,并在 乌兹别克斯坦 地区排名第 1 829

📊 受众指标与增长动态

невідомо 创建以来,项目保持高速增长,吸引了 42 690 名订阅者。

根据 01 七月, 2026 的最新数据,频道保持稳定运转。过去 30 天订阅人数变化为 5 000,过去 24 小时变化为 0,整体触达仍然可观。

  • 认证状态: 未认证
  • 互动率 (ER): 平均受众互动率为 19.27%。内容发布后 24 小时内通常能获得 13.47% 的反应,占订阅者总量。
  • 帖子覆盖: 每篇帖子平均可获得 8 253 次浏览,首日通常累积 5 770 次浏览。
  • 互动与反馈: 受众积极参与,单帖平均反应数为 171

📝 描述与内容策略

作者将该频道定位为表达主观观点的平台:
💖Ishq haloldir. Ikki qalbning bir - birini deb urishi , yuraklarning sevgi ila jo'sh urib, ishq daryosida oqishi Allohning rahmatini jilvasidir. 💖        Reklama uchun👉👉 @reklamala_arzon Talab taklif shikoyat uchun👉👉 @Neiba_bot

凭借高频更新(最新数据采集于 02 七月, 2026),频道始终保持新鲜度与高覆盖。分析显示受众积极互动,使其成为 宗教与灵性 类别中的关键影响点。

42 690
订阅者
无数据24 小时
-2 5607
+5 00030
帖子存档
#САБИРЛИГИМ МУАЛЛИФ НУРФАРИЗ ҚУРБОНОВА 2003-қисм Гулхаёнинг қулоғи динг бōлиб эшикка тиралди. Гулхаё ҳозир ич ичидан биринчи марта Азизбек келиб калтаклашини иложи бōлса қувиб чиқаришини ҳоҳлаётганди. Чунки у кетмоқчи. Шунинг учун ҳаммага хатто Азизбекга ҳам яхши муомала қилмай, уй ишларини ҳам қилмай қōйганди. Зулхумор опа Малак ōлгандан икки кун ōтиб кетмоқчи бōлган қизини қайтариб шундай деганди - Биттаси ōлган бōлса ҳам иккта боланг тирик. Аҳмоқдек шунча машақат билан емай ичмай қилган уйингни буларга ташлаб кетасанми. Боларингни насибаси бу уй! - Менга бу уй керакмас, барибир ажрашаман! Сизни уйингизга сиғмасам майли кōчада яшайман. Чунки энди Малак йōқ. Кōчада қолсак қийналади ёки касал бōлса даволатолмайман деб ōйлаб сиқиладиган қизим йōқ энди! - Хōп... Майли ажрашасан уйга олиб кетаман! - Турсунбой ака Гулхаёга эзилиб қаради-Лекин аввал яна бир марта яшаб кōрасан. Азизни ҳам бола йōқотиб кōзи очилди. Агар Малакни қирқи ōтиб ҳам кетаман десанг, булар одам бōлмаса ҳеч кимга қарамай олиб кетаман. Лекин яна бир марта ҳаракат қилиб кōр...иккта ōғлингни ōйла! Гулхаё ōша куни хōп деб уйда қолди. Аммо бу уни таслим бōлгани эмасди. Аксинча у шу кундан бошлаб жанг қилишга киришганди. Ҳозир ҳам Азизбекни уйга бостириб келиб уни дōпослашини кутаётган бир вақтда хаёллари буткул пуч бōлиб чиқди. Азизбек - Опа қанча келсангиз келаверинг. Наима ҳам болалари ҳам қанча истаса шунча яшайди. Ҳеч ким аралашолмайди. Чунки бу уй отамни уйи. Лекин-Азизбек Ҳовли тōридан ōзи кōтарган уйни кōрсатди - Бу уй меники. Ва эртага ōша уйга болаларим билан кōчиб ōтамиз! - Эее бизчи?! -Сиз шу ерда Наима билан яшайсиз. Узоққа кетаётганим йōқку орамиз нари бери ōн қадам чиқади...

#САБИРЛИГИМ МУАЛЛИФ НУРФАРИЗ ҚУРБОНОВА 202-ҚИСМ ГУЛХАЁ болаларига овқат сузиб уйига кириб кетди. Шахло ōзига келолмай роса ховлини бошига кōтариб бақириб қарғаниб юрди. Онаси билан синглиси ҳам қōшилиб гап баттар катталашди. Улар мōмин қобил хизматкорларини бирдан тили чиқиб қутуриб кетганини ҳазм қилолмаётганди. Гулхаё болаларига овқат бераман дегани билан қōли қалтираб нафаси сиқавериб Билолжонга бир қошиқ ҳам едиролмади. Онасини кузатиб турган бечора болалар аста косаларини ōзларини олдига олишди - Сиз ётинг ая. Укамга ōзим қарайман! Гулхаё бош силкиб аста дастурхон ёнига чōзилди. Билолжон мана икки ёшни тōлдирди. Иброҳимжон беш ёшда аммо боғчага боришмайди. - Ортиқча чиқим қилмай болаларинга ōзинг қара! - деганди Ҳалима ая бир гал боғчага берайлик деб айтганда. Гулхаё бироз ōйланиб туриб қōлига Элёр икки уч кун аввал - Бирон муаммо бōлса ёки жанжал қилишса мени чақирасан! - деб берган телифонини олди. Вазира боғчада ишларди, уни рақамини терди. Қисқа саломлашиб дарров мақсадига ōтди - Менга қара опа, шу боғчангларда бōш жой йōқмикан? -Нима қиласан ишламоқчимисан?! - Йōқ...болаларимни боғчага бермоқчиман! Вазира иккиланиб қолди. Боғчадаку жой бор. Лекин Ҳалима ая кōнармикан... - Жой боруу..қайнонанг индамайдими? -Ундан сōраб ōтирмайман. Болалар меники нима қилишни ōзим биламан. Вазира синглисини гапларидан бироз чōчиб ичида тинчлик бōлсинда деб қōйди. - Майли эртага Мудир билан гаплашаман. Кейин сенга айтаман. - Майли эртагача... Гулхаё телифонини ōчирди. Шу пайт ташқаридан Азизбекни овози эшитилди. Совуқда ҳам ичи ёнганига чидолмай ташқарига ōтириб олган опалари ва онаси билан саломлашди. Гулхаё болаларига жим ишорасини қилиб ташқарига қулоқ тутди. Шахло актрисалик қилиб дарров ув тортиб йиғлаб юборди - Нима бōлди опа?! - Вой шōргинам қурсин.... Дадамдан кейин бу ҳовли ōзи бизга тор келиб қолганди. Энди аста аста сиғмай ҳам қоляпмиз, энагинам ōтиб кетса бу кōчаларданам ōтолмаймиз чоғи.... - Уфф опа ōзи чарчаб келяпман. Мингта ташвишим бор. Тушунтириб гапирсангиз гапиринг бōлмаса... - Ҳаа нега опанга жариллаяпсан?! - зарда қилди Ҳалима ая. - Хōп унда дардини айтсинда?! - Бунга бақирмай бор хотинингдан сōра нима номақул еганини!!

#САБИРЛИГИМ МУАЛЛИФ НУРФАРИЗ ҚУРБОНОВА 201-ҚИСМ ГУЛХАЁ овқат қилиб қōйиб ташқарига чиқди. Ôчоқ бошида бир дунё кир уйилиб ётарди. Сув иситадиган қозонни сувга тōлдириб тагига ōт ёқдида кирларни саралай бошлади. Аввал сочиқлар ва дастурхонларни кейин ōзи ва болаларини кийимларини ажратиб олди. Бироз иккиланиб Азизбекни ҳам кийимлари ва пайпоқларини ажратди. Азизбек эрталаб тоза ички кийим ва тоза пайпоқ тополмай дōкондан олиб келиб кийиб кетганди. Лекин онаси қанча жавраса ҳам Гулхаёга оғир гапирмай индамай ишга кетганди. Иккиланиб иккиланиб униям кийимларини олиб Сув исигандан кейин бир бошидан ювишга тутинди. Чамаси икки соатда ювиб бōлиб туриб кетаётганди. Олдига буғча кōтарган Шахло келиб қолди - Гулхаё яхшимисан? - Ассалому алайкум, келинг опа. -Ҳа ōзинга кепқопсанда, яхши... Ма кирларимни оп келдим. Шуьларни ювгин, ҳали уйда яна икки бухча бор. Кōтариб келгани эриндим эрта Замира билан оп келасанда... - Қōлингиз синганми?! -А?! -Қōлингиз синганми ёки ногиронмисиз деяпман?! - Вой, вой сени тилинг чиқиб қоптими, ҳозир сени шу тилингни... - Бунча тилимга осилдинглар а?! Менга қаранг мен сизни чōрингиз эмасман. Ана қозон ана тоғора хатто совун ҳам бор. Сув иситиб ōзингиз ювинг кирингизни! - Хоо жуда баланддасанку ҳозир жойинга соламан сен мегажинни!. - Мегажин деб ōзингизни ёки анави туғмас қизларингизни айтасиз мени эмас! Шахлонинг юзи бōзариб кетди. Чунки унинг иккинчи қизи ҳам турмушга чиққанига икки йил бōлди. На катта қизида на кичкинасида бола бōлмаяпти. Уларни боласи бōлмаётгани учун келин қилсаму улар туғса қизларим куяди деб аллақачон вақти соати етган ōғилларини уйлантирмаётганди. Ôзи ōлгудек ялқов бōлгани учун ҳōкиздек ōғилларини ва эрини кийимларини олиб келиб Гулҳаёга ювдирарди. Аммо Гулхаё бугун портлади. - Сен...сен мени қизларимни гапирма ифлос. Олдин мендек қилиб соппа соғ қилиб қиз туғиб катта қил, уларни оқлик билан эрга бер кейин гапирасан! - Соппа соғ туғган қизимга кун кōрсатмай ногирон қилиб гōрга тиқдингларку яна нима ҳохлайсизлар?! - Гулхаё ōзингни йиғиб ол. Мен билан тōғри гаплаш! - Истасангиз умуман гаплашмайман. Қисқаси ана онангиз ва синглингизни кирлари. Қōшимча жиянларингизники ҳам. Олингда сасиғини ōзингиз ҳидлаб ҳидлаб ювинг!!

#SABIRLIGIM MUALLIF NURFARIZ QURBONOVA 2003-qism Gulxayoning qulog'i ding bōlib eshikka tiraldi. Gulxayo hozir ich ichidan birinchi marta Azizbek kelib kaltaklashini iloji bōlsa quvib chiqarishini hohlayotgandi. Chunki u ketmoqchi. Shuning uchun hammaga xatto Azizbekga ham yaxshi muomala qilmay, uy ishlarini ham qilmay qōygandi. Zulxumor opa Malak ōlgandan ikki kun ōtib ketmoqchi bōlgan qizini qaytarib shunday degandi - Bittasi ōlgan bōlsa ham ikkta bolang tirik. Ahmoqdek shuncha mashaqat bilan yemay ichmay qilgan uyingni bularga tashlab ketasanmi. Bolaringni nasibasi bu uy! - Menga bu uy kerakmas, baribir ajrashaman! Sizni uyingizga sig'masam mayli kōchada yashayman. Chunki endi Malak yōq. Kōchada qolsak qiynaladi yoki kasal bōlsa davolatolmayman deb ōylab siqiladigan qizim yōq endi! - Xōp... Mayli ajrashasan uyga olib ketaman! - Tursunboy aka Gulxayoga ezilib qaradi-Lekin avval yana bir marta yashab kōrasan. Azizni ham bola yōqotib kōzi ochildi. Agar Malakni qirqi ōtib ham ketaman desang, bular odam bōlmasa hech kimga qaramay olib ketaman. Lekin yana bir marta harakat qilib kōr...ikkta ōg'lingni ōyla! Gulxayo ōsha kuni xōp deb uyda qoldi. Ammo bu uni taslim bōlgani emasdi. Aksincha u shu kundan boshlab jang qilishga kirishgandi. Hozir ham Azizbekni uyga bostirib kelib uni dōposlashini kutayotgan bir vaqtda xayollari butkul puch bōlib chiqdi. Azizbek - Opa qancha kelsangiz kelavering. Naima ham bolalari ham qancha istasa shuncha yashaydi. Hech kim aralasholmaydi. Chunki bu uy otamni uyi. Lekin-Azizbek Hovli tōridan ōzi kōtargan uyni kōrsatdi - Bu uy meniki. Va ertaga ōsha uyga bolalarim bilan kōchib ōtamiz! - Eyee bizchi?! -Siz shu yerda Naima bilan yashaysiz. Uzoqqa ketayotganim yōqku oramiz nari beri ōn qadam chiqadi...

#SABIRLIGIM MUALLIF NURFARIZ QURBONOVA 202-qism Gulxayo bolalariga ovqat suzib uyiga kirib ketdi. Shaxlo ōziga kelolmay rosa xovlini boshiga kōtarib baqirib qarg'anib yurdi. Onasi bilan singlisi ham qōshilib gap battar kattalashdi. Ular mōmin qobil xizmatkorlarini birdan tili chiqib quturib ketganini hazm qilolmayotgandi. Gulxayo bolalariga ovqat beraman degani bilan qōli qaltirab nafasi siqaverib Biloljonga bir qoshiq ham yedirolmadi. Onasini kuzatib turgan bechora bolalar asta kosalarini ōzlarini oldiga olishdi - Siz yoting aya. Ukamga ōzim qarayman! Gulxayo bosh silkib asta dasturxon yoniga chōzildi. Biloljon mana ikki yoshni tōldirdi. Ibrohimjon besh yoshda ammo bog'chaga borishmaydi. - Ortiqcha chiqim qilmay bolalaringa ōzing qara! - degandi Halima aya bir gal bog'chaga beraylik deb aytganda. Gulxayo biroz ōylanib turib qōliga Elyor ikki uch kun avval - Biron muammo bōlsa yoki janjal qilishsa meni chaqirasan! - deb bergan telifonini oldi. Vazira bog'chada ishlardi, uni raqamini terdi. Qisqa salomlashib darrov maqsadiga ōtdi - Menga qara opa, shu bog'changlarda bōsh joy yōqmikan? -Nima qilasan ishlamoqchimisan?! - Yōq...bolalarimni bog'chaga bermoqchiman! Vazira ikkilanib qoldi. Bog'chadaku joy bor. Lekin Halima aya kōnarmikan... - Joy boruu..qaynonang indamaydimi? -Undan sōrab ōtirmayman. Bolalar meniki nima qilishni ōzim bilaman. Vazira singlisini gaplaridan biroz chōchib ichida tinchlik bōlsinda deb qōydi. - Mayli ertaga Mudir bilan gaplashaman. Keyin senga aytaman. - Mayli ertagacha... Gulxayo telifonini ōchirdi. Shu payt tashqaridan Azizbekni ovozi eshitildi. Sovuqda ham ichi yonganiga chidolmay tashqariga ōtirib olgan opalari va onasi bilan salomlashdi. Gulxayo bolalariga jim ishorasini qilib tashqariga quloq tutdi. Shaxlo aktrisalik qilib darrov uv tortib yig'lab yubordi - Nima bōldi opa?! - Voy shōrginam qursin.... Dadamdan keyin bu hovli ōzi bizga tor kelib qolgandi. Endi asta asta sig'may ham qolyapmiz, enaginam ōtib ketsa bu kōchalardanam ōtolmaymiz chog'i.... - Uff opa ōzi charchab kelyapman. Mingta tashvishim bor. Tushuntirib gapirsangiz gapiring bōlmasa... - Haa nega opanga jarillayapsan?! - zarda qildi Halima aya. - Xōp unda dardini aytsinda?! - Bunga baqirmay bor xotiningdan sōra nima nomaqul yeganini!!

#SABIRLIGIM MUALLIF NURFARIZ QURBONOVA 201-qism Gulxayo ovqat qilib qōyib tashqariga chiqdi. Ôchoq boshida bir dunyo kir uyilib yotardi. Suv isitadigan qozonni suvga tōldirib tagiga ōt yoqdida kirlarni saralay boshladi. Avval sochiqlar va dasturxonlarni keyin ōzi va bolalarini kiyimlarini ajratib oldi. Biroz ikkilanib Azizbekni ham kiyimlari va paypoqlarini ajratdi. Azizbek ertalab toza ichki kiyim va toza paypoq topolmay dōkondan olib kelib kiyib ketgandi. Lekin onasi qancha javrasa ham Gulxayoga og'ir gapirmay indamay ishga ketgandi. Ikkilanib ikkilanib uniyam kiyimlarini olib Suv isigandan keyin bir boshidan yuvishga tutindi. Chamasi ikki soatda yuvib bōlib turib ketayotgandi. Oldiga bug'cha kōtargan Shaxlo kelib qoldi - Gulxayo yaxshimisan? - Assalomu alaykum, keling opa. -Ha ōzinga kepqopsanda, yaxshi... Ma kirlarimni op keldim. Shularni yuvgin, hali uyda yana ikki buxcha bor. Kōtarib kelgani erindim erta Zamira bilan op kelasanda... - Qōlingiz singanmi?! -A?! -Qōlingiz singanmi yoki nogironmisiz deyapman?! - Voy, voy seni tiling chiqib qoptimi, hozir seni shu tilingni... - Buncha tilimga osildinglar a?! Menga qarang men sizni chōringiz emasman. Ana qozon ana tog'ora xatto sovun ham bor. Suv isitib ōzingiz yuving kiringizni! - Xoo juda balanddasanku hozir joyinga solaman sen megajinni!. - Megajin deb ōzingizni yoki anavi tug'mas qizlaringizni aytasiz meni emas! Shaxloning yuzi bōzarib ketdi. Chunki uning ikkinchi qizi ham turmushga chiqqaniga ikki yil bōldi. Na katta qizida na kichkinasida bola bōlmayapti. Ularni bolasi bōlmayotgani uchun kelin qilsamu ular tug'sa qizlarim kuyadi deb allaqachon vaqti soati yetgan ōg'illarini uylantirmayotgandi. Ôzi ōlgudek yalqov bōlgani uchun hōkizdek ōg'illarini va erini kiyimlarini olib kelib Gulhayoga yuvdirardi. Ammo Gulxayo bugun portladi. - Sen...sen meni qizlarimni gapirma iflos. Oldin mendek qilib soppa sog' qilib qiz tug'ib katta qil, ularni oqlik bilan erga ber keyin gapirasan! - Soppa sog' tug'gan qizimga kun kōrsatmay nogiron qilib gōrga tiqdinglarku yana nima hoxlaysizlar?! - Gulxayo ōzingni yig'ib ol. Men bilan tōg'ri gaplash! - Istasangiz umuman gaplashmayman. Qisqasi ana onangiz va singlingizni kirlari. Qōshimcha jiyanlaringizniki ham. Olingda sasig'ini ōzingiz hidlab hidlab yuving!!

САБРЛИГИМ Муаллиф: Нурфариз Курбонова

Келин-куёвга никоҳ ўқиб бўлишганидан сўнг, қори домла айтибди: — Ана энди, бир-бирларинг учун ҳалол бўлдингизлар. Куёв сўрабд
Келин-куёвга никоҳ ўқиб бўлишганидан сўнг, қори домла айтибди: — Ана энди, бир-бирларинг учун ҳалол бўлдингизлар. Куёв сўрабди: — Домла, энди юзидан, лабидан ўпсам бўладими? Домла: — Албатта, бўлади, бўтам. Куёв яна сўрабди: — Елкаси, қорни, синасидан ўпсам ҳам бўладими? Домла: — Бўлади, бўлади, лекин жуда пастга тушиб кетманг, бўтам. Куёв ҳайрон бўлиб: — Нега, пастда бўлмайдими? Домла кулиб: Домлани гапини эшитиб аниқ кулгудан тўхтолмайсиз 😂👇

​​ва шижоатига қараб келгинди хотинни бир тепиб ҳайдаб юборишига ҳамма ишонди. Райҳонбиби пахта термоққа энгашди. Унинг қўллари тўхтовсиз чаноқларга бориб келар, пахтасини ўлчатиб юрган бола тарозу билан жўяк ўртасида бўзчининг мокисидек қатнарди. Райҳонбиби бармоқлари чаноқларнинг учига урилавериб қонаётганини сезмади, оппоқ пахталар қонга беланиб этак ичига чўкаверди. У қуёш уфққа бош қўя бошлаганда белига боғланган этакни зарб билан бир тортиб узди-да, жўяк ичкарисига итқитиб юборди. Шарт ортига бурилди-да, оёқларига ғўза буталари илашиб, чайқала-чайқала, шиддат билан пахтазордан чиқиб кетди. Шу пайт унинг рўпарасидан энди машинадан тушган раис чиқиб қолди. – Ҳа, келинхон, бугун нўрмани икки юз бажарибсанми? Бироз яқинлашгач эса аёлга қараб вишиллади: – Худо бор-да, Худо бор, қанжиқ, мани кўзимга туз сепувдинг, Турсунбой сани юрагингга туз сепди. Қалайсан энди?! Райҳонбиби раисга қаҳр билан қаради: – Илоҳо Худодан топгин-ки, мен томоша қилай! У уйи томон шаҳд билан юриб кетди. Райҳонбиби ҳовлига кириб келганида сўрининг тўрида ҳалиги аёл, берироқда эри, унинг рўпарасида қайнонаси Муродиллани тиззасига олиб ўтирар, ҳамманинг қиёфаси тунд эди. У индамай бориб қайнонасининг қўлидан боласини олдида, ётоғи томон йўл олди. – Тўхта, – деди Турсунбой хотинига қараб. Энди сен энам билан турасан! Райҳонбиби эрига бурилиб қаради: – Нега бундай қилдингиз, бўлажон? – унинг овози ҳазин ва мушфиқ эди. Турсунбойнинг ичи зириллаб кетди. Бироқ қовоғини солиб “ишинг бўлмасин”, деди. – Нимага ишим бўлмайди бўлажон, мен энди нима қиламан?! – Айтдим-ку, энам билан турасан, деб. Жумагул хола гапга аралашди: – Ҳай эссиз, отанг йўқлик қиляпти-да, сен болани! Мени муштипар билиб, билганингни қилиб юрибсан. Отанг бўлганида икки тарсаки солиб, эсингни киргизиб қўярди. Ҳай, аттанг... Жумагул хола сўридан тушди. – Юр, болам, нарсаларингни ўзим олиб чиқаман. – Холажон, нарсаларимни олиб чиқиб нима қиласиз? Ундан кўра анови беникоҳ шармандага айтинг, кетсин, рўзғоримизни бузмасин! – Қорнида боласи боракан... – Қорнидагиси ҳаром! Орттирган жойига бориб туғсин! – Ўзингнинг боланг ҳаром, – келгинди аёл гапга аралашди. – Ай, ҳамма гапирсаям сен жим ўтир, бузуқ, ҳали укаларимни чақирсам кетингга бир тепиб, кўчага ҳайдайди! Хотиннинг сўнгги гаплари Турсунбойни ғазаблантириб юборди. Давоми бор.

УМРНИНГ УЧ ФАСЛИ.

Опамнинг отамнинг оёқларига бош уриб еглагани ҳамон эсимда..Берманглар мени унга..Тирик қолдирмайди у махлуқ мени..Аммо болма
Опамнинг отамнинг оёқларига бош уриб еглагани ҳамон эсимда..Берманглар мени унга..Тирик қолдирмайди у махлуқ мени..Аммо болмади..Ҳеч ким опамни эшитмай уни оша кимсага узатишди.. Тойдан 1 ой ўтар ўтмас эса опамнинг болакларга болинган жасади келганида ҳеч ким опамга ачинмади.. Жанозадан 3 кун отар отмас уйимизда оша одам яна пайдо болди..Бу галги нияти эса мен эдим.. Отам яна хато қилиб мени унга узатди..Тойнинг илк кечасида эса болакларга болинган опам ётоқда.....

кучан! Қичқирма, кучинг овозингга ўтиб кетади. – А-а-а-а-ҳ! – Райҳонбиби барибир қичқириб юборди. Бирдан чақалоқнинг йиғиси янгради. Қайнона дарҳол қўлига пичоқ олди ва исириқ тутунига тоблаб бўлгач, неварасининг киндигини кесди. – Ўғил, келинжон, ўғил! Илоё умри билан, бахти билан берганинг чин бўлсин, Худойим! Жумагул хола чойшабни ёзиб болани ётқизди. – Илоҳо орқангдан қатор-қатор укаларинг туғилсин! Турсунбойимнинг тўнғичи, болагинамнинг ўғлони! Келинининг устига кўрпа тортгач, чақалоқни олиб онасига тутқазди. – Эмиз, қизим... Райҳонбиби титраб турган беҳол қўллари билан гўдакни олиб, бағрига босаркан, кўзларига негадир дув-дув ёш келди. – Холажон, Мукаррам холанинг дўхтирликка ўқиётган ўғли шаҳардан келганмиш. Шу йигитдан неварангизни отасига хабар юборинг, – деди. ...Ғофур сўраб-суриштириб милиция мактабини топиб борди. Ётоқхона эшиги олдида ўтирган навбатчи хотиндан Турсунбой турадиган хонанинг рақамини сўрагач, зиналардан иккинчи қаватга кўтарилди. Ҳамқишлоқ йигитнинг хонасини топиб, эшигини тақиллатди. – Кираверинг эшик очиқ, – ичкаридан Турсунбойнинг овози эшитилди. Ғофурнинг кўзи аввал картошка арчаётган оқ-сариқдан келган малласоч аёлга тушди. – Ие, Ғофур ўзингмисан? Кел-эй дўстим! Стол олдида ниманидир ёзиб ўтирган Турсунбой меҳмон билан қучоқлашиб кўришди. Аёл ҳам ўрнидан туриб салом берди. Ғофурнинг кўзи бу аёлнинг дўппайиброқ қолган қорнига тушди. Йигитлар стол ёнидаги курсиларга ўтиргач, аёл дастурхонга нон-чой, ликобчаларда ҳар хил ширинликлар келтириб қўя бошлади. – Яхшимисан, Ғофур, ўқишларинг қалай? – деди Турсунбой. – Раҳмат, юрибман ўқиб. Ўзингнинг ишларинг яхшими? Қишлоққа бормаётган эмишсан, энанг хавотир бўляпти. – Ҳа, энам қандай, яхшими? – Э, энанг ҳам яхши, хотининг ҳам соғ-саломат. Суюнчини чўз, хотининг ўғил туғди. Энанг ўғлингнинг исмини Муродилла қўйди. Турсунбой чўнтагидан пул чиқарди. – Мана суюнчи, жўра! – Ҳа Турсунбой, ота бўлдинг! Суҳбатни эшитиб турган аёл тарс-турс юриб, эшикни қарс ёпиб чиқиб кетди. – Э, жўра, ўқиш қийин, уйга вазифа жуда кўп берилади. Ҳар куни тайёрланиш керак. Қишлоққа боролмай юрибман-да, – деди Турсунбой ерга қараб. – Ҳа қандай сабоқлар билан машғуллигинг кўриниб турибди. Бу аёл ким? – Э, бошим қотиб қолди. Мастлигимда шу иш бўлиб... Энди бу ҳам оғироёқ. Нима қилишимни билмай қолдим. Ғофурнинг энсаси қотди. – Маст бўлмай ҳар нарса бўл, Турсунбой! Булар ёмон закончи. “уйланасан”, деб туриб олишади. Ўзингга ўзинг ғалва орттирибсан. – Ҳа, “уйланмасанг, ўқишдан ҳайдатаман”, деяпти. Лекин ўзимнинг хотиним яхши. – Бўпти жўра, мен боришим керак, қарз гапни етказдим. Бу ёғини ўзинг биласан. Ғофур ўрнидан турди... ...Икки томони пахтазор қишлоқ йўли бошида кузовли машина тўхтади. Устидан милиция формаси кийган Турсунбой тушиб, ҳайдовчининг ёнида ўтирган аёлга қўл узатди. Аёл тушгач, бир қўлида чемодан, иккинчи қўли билан аёлнинг қўлидан тутиб йўл бошлади. Пахта тераётган колхозчиларнинг кўзи деярли бир вақтда бу икковлонга тушди. – Ие, бу ўзимизнинг Турсунбой-ку! Формасини қаранг, зўр экан! Энгашиб пахта тераётганлар ҳам бирин-кетин бошларини кўтариб, қўлларини пешоналарига соябон қилганча шу томонга анграйдилар. – Вой, олдидаги хотин ким бўлди экан? – Қўлидан ушлаб олганига қараганда янги хотини-да! – Вой, тоза қўлидан ушлаб ол-а, шарманда! Қора меҳнатдан бошқа нарсани билмайдиган одамларга томоша топилган эди. – Э, ошиқ-мошиқ бўлишибди-да, қўл ушлашиб олишибди. – Ана, Райҳонбиби келиннинг эри бошқа хотин олибди! – Ажаб бўпти, раиснинг кўзини камроқ ўйнатиб, мукофотни ҳам камроқ олиш керак эди, – деди аламзада қиз. Берилиб пахта тераётган Райҳонбиби ҳам шу томонга қаради. Эрини таниб, ичидан бир нарса узилиб, шувв этиб танасидан чиқиб кетгандай бўлди. Уларга бироз қараб тургач, кўз ўнгги қоронғулашиб кетди ва “иҳ” деб жўяк ичига ўтирди. – Ҳа, келин, мазанг қочдими, эр бермоқ, жон бермоқ! Райҳонбиби бор кучини тўплаб ўрнидан турди ва овоз келган томонга қаради. – Э, бор, чоп уйингга, – деди яна кимдир. Райҳонбиби ўзини тутиб, хотиржам жавоб берди. – Уйимга ҳам борарман, бу бузуқнинг кетига бир тепиб ҳайдаб ҳам юборарман! Аввал нормамни бажарай!!! Унинг хотиржам овози

УМРНИНГ УЧ ФАСЛИ.

Diniy topishmoq Yakkayu yagona 2 dugona 5 ta askar 30 lashkar...? Javobi ...👇

ЭР АЁЛИНИ СЕВИШИ БЕЛГИЛАРИ Бир аёл узига ишончи паст, эрим мени севмасачи деб юраркан‼️: — Эрим мени севишини қандай билсам б
ЭР АЁЛИНИ СЕВИШИ БЕЛГИЛАРИ Бир аёл  узига ишончи паст, эрим мени севмасачи деб юраркан‼️: — Эрим мени севишини қандай билсам бўлади? — Агар мана шу  ҳаракатлар эрингда мужассам бўлса, ишон, у сени севади. — Улар нима? Сиз хам билишни хохлайсизми? 😍 — ... Жавобини билиш ..

🟠🔴🔴🔴🟠 🔴🔴🟠🟠🔴🟠 🔴🔴🔴🔴 🟠🟠ЭРИНГИЗНИ УЙГА ТАЛПИНИБ КЕЛИШИНИ ХОХЛАЙСИЗМИ?🔴🔴 🟠🟠🔴ЖУДА ЁҚИМЛИ КАНАЛ БОР ФАҚАТ АЁЛЛАР УЧУН🔴🟠🟠 🔴🔴 ЭРКАКЛАР КИРМАСИН🔴🔴 🔴АЁЛЛАРГА КЕРАКЛИ ҲАММА СИРЛАР БЕПУЛ ЎРГАТИЛАДИ, КИРСАНГИЗ ЧИҚИБ КЕТОЛМАЙСИЗ🟠 🟠🟠🟠🟠🟠🟠🟠🟠🟠🟠🟠🟠 🟠 https://t.me/+c0pf0NTUwVxmNWVi 🟠 https://t.me/+c0pf0NTUwVxmNWVi

қиб кетди. Бу хабар Райҳонбибини эсанкиратиб қўйди. Хаёлига лоп этиб тушида Тоштурдининг айтган гапи келди. “Энди сенга эр қайда! Қолиб кетади ўша ёқларда!” – Бўлажон кетманг, сиз кетсангиз биз икки ожиза қийналиб қоламиз. Шу одам атайлаб қиляпти. Нияти ёмон унинг. Жуда одамга ёмон қарайди, ғаркўз. Рўзғоримизни бузмаса, деб қўрқаман. – Қўрқма. Нурали чўпон итим кўпайиб кетган, бирортасини обкет, деятувди. Битта бўрибосарини олиб келаман. Ҳовлига қўйвориб қўясизлар. Турсунбой ўқишга кетгач, раис хабар олиш баҳонасида бир-икки келди. Аммо Турсунбойнинг бўрибосари дарвозадан ичкари ўтказмади. Унинг мажлисларда мақтайвериши Райҳонбибини безиллатиб қўйди. Қайнона ҳам ўғлининг ўқишга жўнатилиши бежиз эмаслигини фаҳмлай бошлади… Райҳонбиби тандир бошидаги нон ёпаётган қайнонасига хамир ясаб берар экан, хола, қишлоқ чеккасида изғиб юрган итларнинг баъзилари қутурган эмиш, бўрилар ҳам пайдо бўлганга ўхшайди. Шу кеча увиллашини эшитдим, деди ва бироз ӯӣланиб тургач, қӯшиб қӯйди: --Хола, ўғлингиз ўқишдан тезроқ қайтсайди, анави раис бованинг кўзи ёмон, гоҳида яқин келиб ҳеч кимга эшиттирмай уят гаплар ҳам айтади”,-деди. – Қарғаб ташламайсанми, ҳамманинг олдида шарманда қилиб?! – Эшитмаганга олиб кетавераман, ўғлингизга бирор ёмонлик қилмасин деб қўрқаман. Тошбуви хола ҳам, “қизим эҳтиёт бўл, бу одам яхши одам эмас. Жуда кўп одамнинг рўзғорини бузган. Сенга ҳам ёмон кўз билан қараб юрибди. Яна бир балони бошламасин”,- деди. – Э болам, қишлоқда шунча бўй йигитлар туриб Турсунбойимни ўқишга юборганида билувдим. Бу Худодан топкурнинг нияти яхши эмаслигини! Қизим, сен чўнтагингга бир ҳовуч туз солиб юр. Худо сақласин-у, итми, бўрими учраса, бирдан кўзига сепсанг, жони оғриб турган ҳайвон қувламайдиям, ташланмайдиям. Кӯнгли недир хавотирга тӯлган қайнона келини тайёрлаган хамирларни тап-тап этиб тандирга ёпа бошлади. – Тузга қалампир аралаштириб, халтачага солиб оламан, киссамдан тўкилади, хола, – деди Райҳонбиби. – Тўкилса, ҳар куни тўлғаз. Халтачани олиб очгунча вақт кетади, ҳайвон ташланса улгурмайсан… …Райҳонбиби бир боғлам ўтни бошига қўйиб жўякдан энди чиқаётган эди, Тошбуви хола гап қотди. – Ҳа, кетяпсанми қизим? – Борай холажон. Уйда ҳам бир талай юмуш бор. Холам ҳам кексайиб қолган. Далада ишлаяпман, деб қўл солишмасам чарчаб қолади. – Илоё барака топ, қизим, яхши бор. Райҳонбиби пахтазордан узоқлашиб, тутзор оралаб ўтиладиган сўқмоққа қайрилди. Жой бир қадар хилват бўлгани учун тез-тез юриб кетди. Шу тобда сўқмоқ йўл бошига раиснинг "виллис"и келиб тўхтади. Уловдан тушган раис аёл бурилган томонга юрди. – Ҳув, жонидан, тўхта! У тез-тез одимлаётган жувон томон югура бошлади. – Одамни қон қилиб юбординг-ку! Санам одамсан-ку, эркакни соғингандирсан, ахир? Тўхта деяпман! Райҳонбиби бошидаги ўт-ўлан боғламини ерга ташлаб, қоча бошлади. Раис қутуриб кетди. – Тўхта деяпман, қанжиқ, мен сенга шунча мукофотни бекорга бердиряпманми, сендай меҳнат қилаётган мингта, ким мукофот об ётибди?! У аёлга етиб олиб сочи аралаш рўмолига чанг солди. Райҳонбиби шарт бурилиб чангалидаги қалампир аралаштирилган тузни раиснинг юз-кўзига ишқалаб юборди. Бирдан тутзорда эркак кишининг бўкирган овози янгради. Райҳонбиби жон ҳолатда қочди. Қишлоқ кўчалари оралаб, уйи томон бурилар экан, кўзларидан дув-дув ёш оқарди. Ичкарига кирди-ю, ўчоқ бошида куймаланиб юрган Жумагул холани қучоқлаб, йиғлаб юборди. – Нима бўлди, болам, айтсанг-чи, нима бўлди? – Ит, холажон, ит! Қутурган ит қувлади. Кўзига туз тиқдим. Шундан кейин Райҳонбиби далага ишга чиқмай қўйди. Ишга чиқсин деб суриштириб келган бригада бошлиғига Жумагул хола “келинимнинг мазаси йӯқ, туролмай ётибди”, деб жўнатиб юборди. Эрта тонг. Қийналибгина супа супураётган келин бирдан қорнида қаттиқ оғриқ ҳис қилди. Яна ерга бир-икки супурги ургач, қаддини ростлади. – Вой, эна, энажон! Жумагул хола уйдан югуриб чиқди. – Қўрқма, қизим, сени тӯлғоқ тутяпти, юр ичкарига! Қайнона келинини суяб уйга олиб кирди, қават-қават кўрпача тӯшаб, устига ётқизди. Югуриб ташқарига чиқиб, хокандозда исириқ тутатиб келди. Хона исириқ тутунига тўлиб кетди. Райҳонбиби оғриққа чидай олмай, яна қичқириб юборди. – Кучан, уялма болам,

УМРНИНГ УЧ ФАСЛИ.

🔥ШУБХА🔥 asari siz azizlar uchun Hikoya narxi 15.000 soʻm. Toʻliq tugallangan holatda yopiq kanalda oʻqishingiz mumkin! HIKOYA 223 qismdan iborat. Har bir hikoya uchun alohida karta qoʼyilgan. TOʻLOV QILISHDAN AVVAL QAYSI KARTA DEB SOʻRANG!!! Murojaat uchun @A_lixan

#Шубҳа 62-қисм “Маржона, тинчлан биз ҳеч қанақа соат кўрганимиз йўқ”,-деб холам овози сал баланд чиқарди. “Хола, мен жасад билан бирга у уйдан олиб кетилган нарсаларни кўрдим. Қишни куни бу одам битта кўйлакда юримаган. Қани уни куёвлик костюми, курткаси?” “Бизда ўлган одамнинг нарсаси уйда сақланмайди. Бериб юборгандирда хотини”,-деганида бошқа чидай олмадим. “Бир кунлик келинни нимасидан бунчалик қўрқасизларки, ўз жиянингиздан ҳам ортиқ ҳимоя қиласизлар? Ҳали акам ўлганига неча кун бўлди нарсасини тарқатасизлар?” “У нима деганинг Маржона қиз?”,-деб поччам орага кирди. “Сиз айтинг почча.Сиз эски уйга борганингизда ўлик бор эдими?” “Ҳа, бор эди? Ҳамма видеога расмга олаётган эди. Биз ҳеч нарсасига тегмадик”,-деб у ҳам асабийлашиб жавоб берди. “Акамнинг нарсалари бор уйни сотди. Қани у ердаги кийими бошқа техникалари. Мени акам биолог одам эди. Уни албатта компьютери ва бошқа жиҳозлари бўлиши керак.”,-деб борган сари қизишиб борардим. “Бизга Миршоднинг ҳеч нарсаси тегмади ҳам. Уни кийими аканга ёки поччанга бўлса экан биз олсак”,-деб холам ўз ўғлини ва эрини назарда тутди. “Ичим оғрияпти деб келмади. Қўнғироқ қилинг шу арзанда келинингизга ва сўранг менга акамнинг нарсаларини берсин”,-деб холамга бироз дўқ урдим. Поччамнинг қон босими ошган кўринади. Икки бети қизарган эди. “Алло! Нигора қизим”,-деб холам гап бошлаганида сочларимнинг учидан тортиб товонимгача ток ургандек бўлди. “Миршодни нарсалрини нима қилдинг қизим?”,-деб сўраб жим бўлди. Телефондан келаётган жавобни кутарди. Бошқа чидай олмай холамнинг қўлидан телфоннини тортиб олдим. “Ҳой, Маржона! У қиз икки қат”,-деб мени огоҳлантирмочи бўлган холамага “Жиянингни ўлдирди булар! Икки қат бўлса нима қилай?”,-деб бақириб бердим. Оёқ -қўлим асабдан қалтирарди. “Менга тўғрисини айт. Акамнинг нарсалари қаерда? Айниқса қўлидаги соати қани?”,-деб дўқ қилиб сўрадим. “Мен биламайман мен ўша куни шокда эдим. Нарсаларига текканим йўқ”,-деб эзмаланди. “Уйдаги нарсалари қаерда унда?” “Бизникида ҳовлига олиб келдик”,-деганида унга у нарсаларни ҳеч кимга бермаслигини айтиб гўшакни қўйдим. “Вой, хўжайин! Нима қилди сизга?”,-деб холам эрига қарашар экан сув олгани ошхонага чиқдим. Холамларнинг олдига қайтиш йўлимда келини олдимдан чиқди. “Опа, мени айтманг...лекин сиз қидирган соатни дадажон бировга сотди”,-деган гапи асабларимга сўнги нуқтани қўйган эди.