ГРАФИТИ - GRAFFITI
الذهاب إلى القناة على Telegram
18+"ГРАФИТИ". Покушаћемо да кроз историју заједно са вама схватимо прошлост,садашњост и погледамо у будућност.Будућност, садашњост и прошлост су делови времена у коме оно што ми зовемо прошлошћу постаје садашњост или будућност и обратно
إظهار المزيدلم يتم تحديد البلدالفئة غير محددة
260
المشتركون
+224 ساعات
+87 أيام
+2530 أيام
أرشيف المشاركات
Српска премијера филма „Свети Василије Острошки.
Књига чудеса“ у Руском дому у Београду 12. маја у 18 часова са српским титловима!
Нови филм познате руске православне новинарке Анжелике Кареткине биће премијерно приказан на дан Светог Василија!
Улаз слободан! Добро дошли!
ГРАФИТИ
Жртве су из бунара извађене и сахрањене тек по окончању Другог светског рата, 1946. године. На месту страдања био је подигнут споменик у виду мајке са дететом у наручју, који је срушен током ратова деведесетих и до данас није обновљен.
#усташе@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Драгица Милановић из Слобоштине сведочила је да су жртве у бунаре бацане само у доњем вешу, а да је са њих скинута сва вреднија одећа, сатови или накит.
До цркве ме је спроводио један омален усташа. Био је млад и није био много виши од пушке. Мог деду Илију прислонили су уз стабло трешње, наслонили му пушку на прса и упитали га где жели да пуцају. Тад сам знала шта ће бити са нама. Наредили су да легнемо на земљу. Пуцали су по нама. Мене, срећом, нису погодили. Одједном је неко дете заплакало, а усташа је повикао „Види, нечије копиле је остало живо. Сад ћу ја тебе!“ Почели су нас вући за ноге и руке до неког јарка. Лежала сам више од два сата испод мртвих на хладној земљи.#усташе@channelgraffiti ГРАФИТИ
За узроцима смрти трагало се тек по завршетку Другог светског рата 1946. године, када су жртве ексхумиране и сахрањене. Утврђено је да је код већине смрт наступила гушењем, јер су живи бацани у бездан, једни на друге.
Злочине над Србима усташе нису прикривале када су их чинили, негде у „дивљини“. Али, у Славонији су своје трагове, колико год су могли, тајили због Немаца и осталог света да не би компромитовали „цивилизацијска и демократска начела“. То што је за место злочина одабрана Слобоштина, није случајност. Она је од давнина седиште православне парохије и центар политичких, културних и привредних догађаја у овом крају. Ту су свакодневно долазили и мештани околних села.#усташе@channelgraffiti ГРАФИТИ
Сећање на овај злочин од заборава чувају чланови Удружења Славонаца – Славко Симеуновић, Јован Милиновић, Радомир Купрешанин и Чедо Протић, који, за „Новости“, преносе потресна сведочења предака који су преживели масакр у Слобоштини.
Усташки војници НДХ поделили су жене, децу и старије у три групе. Прва је одведена у двориште Пере Станковића, друга испред цркве, а трећу су сместили код Николе Купрешанина. У сваком дворишту налазио се и бунар, а у парохијском су била два. Шеснаестог августовског дана започео је усташки крвави пир. Због врућине, поскидали су црне кошуље и бацали нејач у бунаре. Затрпавали су их опекама, земљом и бетоном. Све који су им дошли под руку заклали су, угушили и сакрили под земљу.#усташе@channelgraffiti ГРАФИТИ
У пет бунара у најстрашнијим мукама скончало више од 1.360 Срба.
Жртве ексхумиране и сахрањене тек по завршетку Другог светског рата, 1946. године
ГОЛИ до појаса, усташе су целог дана бацале жене, децу и старце у бунаре, затрпавале их опекама, земљом и бетоном. У пет бунара у славонском селу Слобоштина у најстрашнијим мукама скончало је више од 1.360 Срба.
Овај монструозни усташки злочин догодио се 16. августа 1942. године надомак Славонске Пожеге у Хрватској, када су војници НДХ под командом злогласног Макса Лубурића убили 1.368 голоруких Срба из славонских села Црљенци, Дежевци, Копривна, Кујник, Пасиковци, Подсреће, Расна, Слобоштина, али и несрећника из поткозарских села, који су на ово стратиште доведени из логора Јасеновац.
#усташе@channelgraffiti
ГРАФИТИ
+5
ПОЖЕГА – У селу Слобоштина код Пожеге, у западној Славонији, разбијена је спомен-плоча постављена у знак сећања на 1.368 жртава фашистичког терора, које су усташе убиле августа 1942. године и бациле у бунаре овог села.
Како преносе хрватски медији, полиција трага за непознатим починиоцем или више њих који су оштетили плочу на спомен-гробљу у Слобоштини. Плоча је била посвећена жртвама једног од најстрашнијих усташких злочина у овом делу Славоније.
Према подацима које је објавило Заједничко веће општина из Вуковара, на том месту сахрањено је 1.368 жртава, од којих је 1.165 било са Козаре, а 203 из околине Пожеге. Међу убијенима је било и 50 деце, старости од шест месеци до 14 година.
#усташе@channelgraffiti
#вестисрбија@channelgraffiti
ГРАФИТИ
На слици се налази један од два тенка Т-55 који су на данашњи дан, 10. маја 1999. године, извели невероватан војни подвиг када су успели да се попну на сам врх Кошара и помогну војсци у разбијању терориста који су продирали на границу.
Успели су да се попну, изврше задатак а затим безбедно сиђу са врха, све то уз константно гађање минобацача из Албаније и дејства НАТО авијације из ваздуха!
Био је то први и једини пут да је у бици на Кошарама употребљена техника.
#кошаре@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Током ноћи између 10. и 11. маја 1999. године НАТО авијација је бацила забрањене касетне бомбе на војнике Војска Југославије који су нападали позиције ОВК испод Раша Кошареса, убивши 8 војника и једног официра, а ранивши преко 40.
То је омогућило терористима да одбију снаге Војска Југославије са те позиције на почетну.
#кошаре@channelgraffiti
ГРАФИТИ
11. мај 1999. Министар одбране Републике Српске генерал Манојло Миловановић изјавио је да авиони НАТО у нападе на СР Југославију полећу и са аеродрома у БиХ и Хрватској.
#милосрднианђео@channelgraffiti
ГРАФИТИ
11. мај 1999. Кина је одбацила објашњење НАТО поводом ракетирања њене амбасаде у Београду и искључила могућност да је та зграда "грешком" гађана.
Кина је затражила да НАТО обустави агресију на СР Југославију, пре него што Пекинг уопште размотри да ли да подржи план Групе 8 изјавио је у Пекингу специјални изасланик руског председника за Југославију Виктор Черномирдин.
Основни принцип је престанак бомбардовања, и то је главна позиција, објаснио је Черномирдин становиште Пекинга након разговора са кинеским званичницима, и додао да политика употребе силе НАТО на СР Југославију само отежава преговарачки процес.
#милосрднианђео@channelgraffiti
ГРАФИТИ
11. мај 1999. Поново је бомбардовано насеље Мурино у општини Плав, на северу Црне Горе.
Мост на Лиму је срушен, али срећом, није било погинулих и рањених.
На мети НАТО авијације је био и железнички надвожњак на аутопуту Београд-Ниш, два километра од Велике Плане. Детонације су биле веома јаке тако да су на оближњим кућама у Великој Плани и суседном Великом Орашју попуцала сва стакла на прозорима. Железнички саобраћај је обустављен.
#милосрднианђео@channelgraffiti
ГРАФИТИ
11. мај 1999. Петоро људи је рањено у нападу НАТО авијације на село Јарчујак недалеко од Краљева.
Једна особа је погинула, а пет је рањено у нападу на складишта "Југопетрола" и "Енергогаса" у Нишу.
Једна жена је погинула у селу Орљане код Дољевца. Пет лица је лакше повређено у нападу на село Мрчајевци, удаљено неколико километара од Чачка.
#милосрднианђео@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Драгана Димић(4)
11. мај 1999. Авијација НАТО је нападала током целог дана околину Приштине. У тим нападима погинули су четворогодишња Драгана Димић и брачни пар Бошко (60) и Јевросима (59) Јанковић, док су тешко рањени петогодишњи Бојан Димић, његов отац Синиша, и Окица Шешлија (71) пребачени у приштински клинички центар.
#милосрднианђео@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Манастир Светог Ђорђа као и угоститељски комплекс Анин Двор налази се у Доњем Бирчу, општина Шековићи
ГРАФИТИ
