Дилер Истине

И стварно је убрзо умро. Тог викенда кад сам га последњи пут видео, озбиљно сам се поздравио са њим. Веома формално и битно. Увек сам сматрао да смо се баш добро опростили. Био је девети април и цео дан сам плакао. Десети је провео у кући, на столу у дневној соби, где су долазили гости. Једанаестог сам носио крст на сахрани и, док је поворка пролазила кроз село, заустављана је испред скоро сваке куће. Да се домаћини опросте од покојника. Поп је рекао да село никад није видело толико људи који заустављају ковчег. То је неки обичај, јебем ли га. Ако си волео или поштовао преминулог, да му тако одаш почаст, што зауставиш сахрану. Дванаести сам опет провео у сузама, лутајући двориштем. Ушао сам у шталу и видео два гнезда ласта. Оно од пре пар година и ново поред њега. У старом сам видео огроман плавичасти реп како вири. Поп ми је данима раније објашњавао шта значи четрдесет дана у православљу, да му је душа ту и даље, да се опрашта од живих и тек онда иде даље. Ја сам почео да причам са ластама као са дедом и ту смо се још једном опростили.

Ух што сам волео да налазим голубија јаја као клинац. Да се пењем по таванима, котобањама и тражим гнезда. Разносио сам их. Чак сам имао дозвољен зид у гувну (иза куће, двориште за стоку) о који сам их разбијао. То је све било праћено дединим сокољењем како су голубови штеточине и само да наставим. У неким најранијим сећањима су ми милиони голубова на крову котобање и мене уче да пуцам из ваздушаре. Једва сам је држао, а кад треба да заменим дијаболу, нисам могао да је пресавијем. Да не бих случајно погрешио, деда ме је обавезно научио да разликујем гнезда ласта, јер ми је једно у штали дуго времена било на пику, ал високо, баш на зиду, не на плафону, профи направљено, тачно тако да један мали кретен не може да га разбије или узме јаја. Објаснио ми је какве су ласте птице и да смањују број инсеката који нападају животиње. Шестогодишњем мени је цела ситуација разнела мозак и опсесивно сам почео да пратим развој тог гнезда, пијукање пред храњење и константно одсуство родитеља. Мушка ласта је имала огроман реп, неке плавкасте боје, и неретко је цео реп вирео из гнезда које је више личило на гнездо стршљена него на птичје. Тих дана једино што је могло да ми засени ласте била је трка која се десила између бабе и деде. Обоје су били поприлично дебели и, иако су заиста радили све што треба на њиви, кретање им је у најмању руку било отежано. А нису имали толико пуно, нешто више од шездесет година. Баба је дефинитивно била много агилнија, док је он више волео да пуши цигаре и седи у дворишту. Био је образован човек и запослен у сеоској задрузи, па му је драже било да буде шеф. Расправа се управо водила око те физичке ангажованости, односно око тога како се она много више креће и како је готово сигурно бржа од њега. Зачудило га је што једна баба може да помисли да се трка са човеком од шездесет година. Па није покојан! Није можда у пуној снази, ал ваљда се зна каква је сила био до недавно. Трка је била од капије до капије, од предње до гувна. Добрих 70–80 метара. Цела кућа се попалила: нас четворо деце, ујна, уја и моји родитељи. Примале су се опкладе. Позор, старт и кренули су. Без трчања, кораком, наравно. Деда са штапом, баба без. Сваким пређеним метром баба се све више одвајала, док се њему фаца мењала од ха-ха, насмејаног, „зајебавамо се“, до строге озбиљности. Јер кад је баба стигла до капије и победила, он је тек прешао пола пута. Ух, ух, смртно га је погодило. Први пут сам видео деду тако озбиљног, да се не зајебава, да није насмејан, чак ни кроз спрдњу да призна пораз. Није му било до шале, док га је баба опасно товарила и ликовала. Још није ни стигао до стола где смо сви седели, а она му је већ довукла столицу и говорила: „Ево, ево, да одмориш мало. Ниси се оволико нашетао од Титових радних акција.“ Каже: „Хајде, шампионе, запали цигару. Нема потребе да газда икада више покушава да се креће брзо.“ Седео је и пушио, ми смо се сви смејали. Имао сам осећај да је боље да се не смејем, јер ћу некако ја најебати. Трпање се наставило данима после. Шта год да је требало да се уради, кад год би му се обратила, некако је гледала да то убаци. „Оћеш отићи до продавнице? Нека, немој, идем ја. Ти ћеш се сутра вратити“, и слично. Годинама касније сам се увек питао како је деда то дозвољавао. Ипак је то било друго време, мушко-женски односи имали су јасне границе, посебно због свих прича које сам чуо о њему у младости. Био је висок, веома маркантан човек, огроман женскарош. Знао је да оде од куће по пар недеља, да се не враћа, да буде са разним женама, од Циганки до директорица. Никад нећу заборавити када ме је шетао за руку кроз парк и показивао ми места где је јебавао у њему. Па прича: лето, мрак, ја им кажем увек сукњу да обуку и само ОП, и покаже средњи прст и као прц. Ја фазон, тад још можда нисам научио да читам. Легенда био деда. Не знам, у ствари, да ли је јебавао баш Циганке, ал од њега сам први пут чуо ону причу да им је пичка топлија, па сам можда тако повезао. Старији међу читаоцима се сигурно сећају колико су Цигани или просјаци пре знали да куцају на врата, да улазе у дворишта и да су некако били много присутнији тих година. Родитељи су нас стално упозоравали да их ни случајно не пуштамо у кућу ако смо сами. Ја се богами веома добро сећам хватања за браву и проверавања милион пута да ли је закључано. А у селима, ако је капија откључана, тако уђу и до предњих врата, па успут, ако им нешто западне за око... јебига. Ја сам био слаб на Цигане, мсм и сад сам, ал чак и као мали, упркос свим тим инструкцијама, увек сам давао леба, сланине, млека, шта год сам могао да извучем из фрижидера. Нису ме јебали или украли. Ово је било неких касних седамдесетих, док је деда био у једној од својих вишенедељних авантура. Тада је баби у двориште ушла висока жена, обучена у црно, са марамом. Баба није имала превише толеранције за њих, како кад, ал углавном их је терала. Жена је дошла до врата и покуцала. Кад је баба изашла, тражила је хлеба и воде. Инстинкт јој је говорио да је не отера, ал била је груба према њој. Рекла јој је: „Шта сад ти оћеш, докле више да вас храним?“ Ал ипак јој је изнела хлеба и воде. Жена је то прихватила, а онда јој рекла да је Света Петка и да зна да јој је муж опет одсутан код неке љубавнице. Захвалила се баби на поклону и обавестила је да ће он да се врати сутра и да после тога никад више неће отићи од куће. Али она не би требало ништа да му приговара, него само да га прихвати кад одлучи да се врати. Тако и би. Деда се вратио и никад више није отишао. Моја мајка и ујак су деценијама касније сазнали да имају полусестру рођену из једне од тих авантура, негде у Манђелосу. Ујак се видео пар пута са њом, ал она није хтела ништа са њима. Ја јој не знам ни презиме, знам да има своју породицу и унучад. Годину дана после трке пао је Слоба. Деда је био у СПС-у, иако нико осим њега у фамилији није волео Слобу и стално су га критиковали због тога. Он је увек говорио како ваљда он зна најбоље. За инат свима у селу, ишао је на састанке странке и давао инструкције како шта по њему. На дан гласања направио је сцену на бирачком месту и кренуо да се дере како их је све зајебао, како никада није био за њих и како ево, гласа за Коштуницу. Заокружио је пред свима и убацио листић у кутију. У фамилији смо мало причали о томе, јер које су шансе биле да је он био неки шпијун ДОС-а? Па скоро никакве. То је била нека његова мала игра, забава коју је себи приуштио у пензионерским данима. Убрзо је почео да предвиђа своју смрт. Иако је био гојазан и кретао се на штаку, није био превише матор, а ни болестан. Све је обављао по обичају, а разум никад није губио. Стално је провлачио како сви морају да се опросте са њим како треба, да не буде неразрешених рачуна. Имао сам осећај да нико то не узима за озбиљно осим мене. Ја сам тада изгубио онај однос малог унучета које треба он да забавља и почео да желим да чујем више о његовом животу, јер... па каже да ће да умре. По селу је, у продавници и кафани, почео да прима наруџбине шта да пренесе људима на оном свету. Ако има неко фамилију тамо да поздрави или нешто да приупита, па кад их види, да им каже. Људи су то веома озбиљно схватили, јер није био будала, можда мало ексцентрик, ал будала и глуп никако. Никад нећу заборавити кад је са нама сео комшија, неки род, и испричао причу о свом оцу. Током Другог светског рата, негде у Босни, два партизана из села привела су неког Немца у кућу. Бомба је пала и разнела кров и подове, а око њих су се нашле киле и киле злата. Испале из зидова, тавана, Бог ће га знати. Одлучили су да играју карте о свом том злату, а његов отац је све то однео и донео кући. Одмах након рата саградили су кућу и постали сумњиви локалним комесарима, партизанима. Отац је закопао благо и умро пре него што је успео да каже где. Па је молио мог деду да га упита, па да му некако пренесе. Деда је то веома озбиљно схватио и рекао како ће сигурно то да уради.

Некад се захвалим Богу што нисам никад тренирао борилачке спортове. Имам осећај да бих у једном тренутку пребацио тотално у глави и ишао и одвртао лобање по граду. Ови афтераши би били први на списку. Истини за вољу, један од њих је био готиван, знамо се цео живот, ретардињо, воли пребацити, воли дрогу и алкохол више него леба, ал духовит до јаја. Једном је нешто ситно заглавио на Зеленгори и сећам се да су му донели печено пиле и пошто је био љут на цимере, пред свима га је набио на курац да остали не би тражили да једу. Ма легенда. Наравно, било је неизбежно да нам приђу, ипак се знамо цео живот, а нисмо се видели дуго блабла. Долази легенда ретардињо и ту нешто ми прича кроз зубе, никако уста да отвори, вилица лево десно, очи на пола копља, ја се већ нервирам, јер знам те разговоре, водио сам их милион пута. Сад ће он да прича како ме је увек готивио или тако неко срање, наркоманска фејк љубав. Види он по мени да ми се пење на курац, барем то никад нисам крио и устреми се ка ортаку који је био са мном. -Деси бре ти, сто година? Јел и даље радиш тамо на пијаци у локалу? -Да да. -У јеботе, па ти си тамо сад већ преко десет година. Значи добро ти је, а? Добра лова и то? -Па јесте, све је океј, не могу да се жалим? -Значи добра ти је лова и све, а ти ниједном за тих десет година брату да избациш малу дебелу? То је био мој знак да треба да се терам. Замало да помислим како афтери и нису толико лоши, па да им дам још једну шансу.

Био сам пре пар недеља на афтеру после сто година. Није био баш прави афтер, јер није било 10 ујутру, било је пола 3-3 и није био у смрдљивом дорћолском сутерену код неких уживалаца зла-зла мајица. Клинци су донели цео диџеј пулт на гајбу и било је 30ак неких готивних људи, неке знам цео живот, а неки су ми нови, за мене деца. Цео тај дан сам био на ногама, од девет ујутру, крстио сам другару ћерку и настојао сам да не загинем као стока, него да умерено конзумирам супстанце измењивања свести. У мом случају је то увек био алкохол и ако налети нека буксна. А и то гледам да буде пред фајронт. Испратио сам цео протокол, направио масну потпору за цирку и у паузама јео телећу чорбу са екстра додатком бибера да мало заљути како би ме пробио зној, мало токсини да изиђу. Стоички сам одбио више пута кокаин, моју најомраженију дрогу, до сутра могу да пљујем то смеће за покондирене, изгасиране Србе, ал ајде то није поента, битно је да сам одбио. Биле су неке силне журке тај дан по граду, нисам много хајао за њима, ипак имаш дужност као кум да испоштујеш до краја, причаш са гостима, частиш певаљку и на крају однесеш поклоне у ауто како ред налаже. А с обзиром да се крштење журка завршавала у један, значи нису се затварале све шансе да се журка настави. Тако ја завршиш у приградском насељу, финој кући где блеје неки океј људи са све два диџеја који топ пуштају. Да ли је то мој неки субјективан осећај, јер се то дешава у мом родном граду у ком не обитавам често колико бих желео и то су неки људи које не виђам често колико бих волео, па сам се заиста осећао пријатно. То би све било савршено, да негде око четири није упала група од њих шест 30+ на гајбу. Три лика и три рибе. Затворили су се сви локали и вероватно су покушали негде да поједу пљескавицу, ал по стању њихове вилице готово сам сигуран да је пљескавица завршила у устима неке луталице. Једна од њих је имала оне курвањске Ајверсон кикице, реликвија прошлости, нешто што су у моје време носиле гого играчице, занимање које је и Бог заборавио. Да су се мученице родиле само десет година касније, сад би фурале успешне онлифанс каријере, ал нажалост сад само фурају ликове који их бију. Та мистериозна повезаност курветина и агресивних ликова који их туку. Јел сте извалили како увек Острог криминалци заврше са најгорим курветинама и онда им смета што су биле курветине као младе? Небитно. Иако не сматрам да су маторе по годинама, лица су им била изборана од некадашњих милион сати проведених у соларијумима и исто толико сати по афтерима и задњим седиштима. Знате оно кад не видим ни ситуацију у којој ја то јебем. А богами ни да издркам. Јел имате некад оне ситуације у којима сте толико одвратни себи, да нема шансе да издркате на нормалан порнић? Оно, кад вас једино ради генгбенг крек курве? Не, а? Небитно, оно што сам хтео да кажем, има неких риба на које бих могао да издркам, ал не и да их јебем. Е оне нису ниједно. Ови ликови са којима су биле им нису били момци, него оно, парти другари. Педери, ал нису педери. Она маса која се у младости толико гудрала мдмом и ексерима да им је то прерасло у природно стање. Цео је нешто као јако фин. Ал то није природно фин, него оно МИИИИИЛИИИИИ МОООООЈ. Свако му је мииили мој. Свако је мили. Топи се док прича, мази се по рукама. Иди бре у пизду материну.

Ивана сад вози такси и дошла је на задушнице са целом породицом. Океј лик заиста, вредна, хуманитарац онај прави, спашава живуљке, вози за џабе жене, жртве насиља, помаже циганима, цео гас. И даље немам појма јел воли мушкарце или женске. А и боли ме курац. Како време одмиче и како сам старији, рангирање жена за мене је ствар прошлости. Постоји само ,,видим ситуацију у којој ја то јебем" или апсолутно не. Јебига, Ивана је апсолутно не. Наствили смо да обилазимо породичне гробове, разбацане по целом гробљу, а први код улаза је била партизанска гробница, прадедин два рођени брат. Умро је у повратку из рата, док је прелазио Саву, 10ак километара од села, у пола ноћи. Пошли су на скелу са коњима, а они су се на пола реке узнемирили и њему се чизма упетљала у узенгију и потонуо је са њим. Погинуло још пар момака из села. Огромна туга, преживели године рата и умру на сат и по од куће. Кажу да је пре рата закопао у башти неке своје романе и песме у ковчег да има да настави да пише кад се врати. Иста башта се и дан данас користи и укућани су гледали где је копао, ал никад није нађено. А његов отац је погинуо у Првом светском рату негде код Кијева. И код њега смо били. Кева је код своје бабе стајала на гробу и споменула како је баба никад није волела, ал не замера јој, баба није волела никог. Ујна и њена мајка су кренуле на другу страну, код њихове фамилије, а кева и ја мало мало, па она оде да остави јабуку, наранџу некоме. Размишљам о свим тим гробовима код којих је била, чак нису ни наша фамилија, а прва ствар која је остављена данас. А оно подне. Све се надам, цигани су брже боље узели, а неко је био јутрос. Курац је неко био јутрос. Ту док кева стоји испред гробова, а ја као нешто бленем, размишљам о ко зна чему, налети један цига што свира виолину у том неком тамбурашком оркестру, па га знам из кафана. Њих двојица су фино обучени, ал виолиниста је бесан на овог другог, рекао бих брата. Ја не бих био ја, да не одем да извидим ситуацију и приђем да се јавим, да бих схватио да је проблем у томе што не могу да нађу дедин гроб. Виолиниста је отишао у Беч да ради на пар месеци, послао паре за споменик, а споменика и гроба нема нигде. Брат као тражи... као не може да се сети где су га сахранили. Прокоцкао паре ко кућа. Не знам човека, ал осећам. Циганине, биће скоро пропаст света, нек пропадне није штета.

Ретко кад ујутру нисам бесан ко пас. Не причај са мном док не попијем кафу хехе. Пре неки дан будим се пре девојке и док јако тихо покушавам да са сточића узмем сат и телефон да је не бих пробудио, чујем је како отвара очи, како јој се одлепљују трепавице и није јој требало пола секунде да почне да прича. О мајку ти јебем женску. Не знам ни шта је рекла, ал одма ме је изнервирала, само сам прстом показао да ћути и наставио да гледам у телефон. Ћути макар на задушнице. Не да има неке везе што су задушнице. Само како можеш? Тог дана на гробљу није дувало. Отишао сам по кеву, ујну и ујнину мајку, напуниле су цегер за све гробове и полако ка сеоском гробљу. Тај дан је такође била сахрана, ал поред цркве кад сам прошао није било никога. Каже ми ујна обесио се човек, украо од брата 20 сома евра, прокоцкао за два дана, није се никоме јављао и само га нашли како виси. Зато поред цркве није било никога, нема помена за самоубице. Мене је нервоза од јутра држала што ништа није чудно. Ујнина мајка се савила као кулен у кати, оно бабски, ал је скроз поштено гиљала са ујном под руку стазом ка гробљу. Наравно да су сеоске снс босанчине колима летеле тротоаром и паркирале на сред гробља. Баба од осамдесет може да хода, ал теле не може да носи своју босанску главуџу од сто кила на глави сто метери. И сад јебига ја сам увек тај који ће да направи неко срање, да се свађа на гробљу, потуче на паркингу, па не морам увек. Ал кунем, кунем у себи. Код нас у селу има две куће цигана одма на улазу, што значи нема их пуно, ал изгледа да су постигли најзад неку деобу, тако да сам се на улазу у гробље осећао као да сам поред Колосеума у Риму и да ме хорда Африканаца јури да купим фејк Ролекс. Био сам припремљен на то, па сам спремио мале апоене, ал како једном дам, други искочи испред и после трећег почињу већ да ме нервирају и реко доста, немам више. С обзиром да је било тачно подне, а сунчан дан, гробље је имало људи у поткошуљама више него денс арена у пет ујутру. На пола гробља паркирано 7-8 кола, да не спомињем опет одакле су. Приметим са њима је ту мршави манични Крајишник познатији као Лопата, висок два метра и шездесет кила, човек који живи на десет кафа дневно и познат по томе да су му коњи умирали у пољу од рада на њиви. Не да је он то радио да их израбљује, него раде коњи колико и он, па док не престане. А он је радио... превише. Не знам чиме је Лопата заслужио ћерку сина батосека, ал добио га је. Сви смо је звали Ивана, јер јој је то било име. Личила је на неки микс Дејвида Боувија и Луке Модрића. Невероватно ружан човек. Ја не знам јел свако село има лезбејку или шта год је Ивана била, ал мени се чини да има. Моја кева каже да је Ивана прави хермафродит, да није ова њу ејџ транџа, него стварно је рођена са увученим тестисима. Ја не знам да ли је то истина, јер никад нисам видео јаја да јој испадају из пичке. А пичку не могу да кажем да јој нисам видео, нажалост. Ту негде са осам година, кад сам је први пут упознао, било је код школе на игралишту. Она је старија од мене једно 5-6 година. Играли смо фудбал. Тај ружни мали дечачић није знао курца са лоптом, ал је трчала ко ветар и веома снажно ударала у цеванице. Ваљда је морала да надомести сав тај физички недостатак и мањак скила. И јебига, оћеш са дечацима да се играш, мораш да покажеш зубе, ако си девојчица. Не сећам се да ли смо се упознали пре почетка, да ли ми је рекла име, ал на игралишту је одзвањало ,,Ивана додај" милион пута. На некој од пауза, питао сам што га зову Ивана? Мислио сам да ме спрдају и да сам ја сад мајмун који је на тапету за дркање, док ме убеђују да је девојчица. Она се смејала, мало непријатно, мало искрено и ја као прави мали говнар не дам се намагарчити и да ме убеде да је она женско, док неко није рекао ОЋЕШ ДА ТИ ИВАНА ПОКАЖЕ ПИЧКУ? И ето, скине она гаће на сред игралишта и пичка. Мсм да је то био први пут да сам видео уживо пичку.

Znači ti ako izvadiš devize i kupiš stan u beogradu na vodi čeka te wc što smrdi na kalizaciju komšiluk sastavljen od žike šarenice viki miljković bake praseta(bonus marko džek kad uzme stan na sat) čode i 8372 kurve

Запамтите другари, ако живи у Београду на води - јебе се за паре

Мсм, знате већ како то иде. Што је највећа фора, интернет чудаци су тај део лора овог нфт-ја схватили као одличну прилику за зараду? НФТ је продат у року од два сата. Распродато све. Сајт само што није пао од количине онлајн корисника. Они су брже боље продали своје ,,леџендери" сличице за додуше дупло мању цену него што су очекивали, ал са оваквим сплетом догађаја, свашта је могло да буде. Могли су и ништа да не продају. Тако да, ова прича заправо има и срећан крај, легендице су узеле лову. А мучени Дрејк... испоставило се да није лагао. Испоставило се да је неки глупи новинар погрешно пренео информацију и да је он био то дете које је било сексуално злостављано од стране холивудских глава (нећу да кажем да су сигурно били Јевреји, ал су сигурно били Јевреји). Да ли је као младић био у Дизни кидс или само Николодеон, није ни битно, једно од та два. То је место где је био сексуално злостављан. На крају га и јебали као дете и замало да буде оптужен да је он јебао децу. Мученик.

Ево ево, настављам. Након што су успели, ал ипак нису успели и онда опет пробали, па опет нису успели, дошла је нова шанса за лаку лову. Појавила се следећа интернет помама, која је имала кратак век, сва срећа, ал је направила поприличан бум међу... па нећу да кажем идиотима, јер постоје људи који су направили лову на томе, ал дефинитивно међу мало мањем интелигентнима - НФТ. Картице, слике, како ко воли, са кодом учитаним у себе који приказује доказ о власништву. Да не грешим душу, и ја сам потрошио око 20$ на NBAtopshot, мало се играо, трејдовао и ено имам 50ак картица које курцу не служе. Ал шта је 20$, толико стављам суботом на Немце 2+пп, где су ту остали тикети... небитно. И пазите сад, наше легендице нису изабрали било какву слику од које ће да направе НФТ, били су довољно паметни да искористе Пепе жабца у различитим облицима и чак су ангажовали дизајнера да им направи нове ситуације у које Пепе упада. Пун погодак, зар не? Интернет, интернет чудаци, па и нечудаци, нормалци, сви воле Пепета. Направљено је око 500 сличица и пумпање је могло да почне. Страница, дискорд, сајт, ботови, инстаграм, фејс, грмело је, момци су били поприлично заузети својим новим пројектом и дан лансирања је био најављен у року од три месеца, као и пре. Сасвим довољно да се маса попали и да буде довољно људи на првој презентацији спремни да купе ово ново чудо технологије. Инстаграм им је највише природно нарастао и људи су деловали заиста заинтересовано. И тако један дан се њима јави Дрејк Бел из популарне Дрејк и Џош серије за децу која се емитовала на Николодеону. То је мало после мог времена, чуо сам ја за њих, ал јебига, немам појма шта се тачно у тој серији дешавало. Стигне им та порука са све плавом квачицом, они гледају да ли је неки скем, није, барем делује да није, профил је прави, милион и нешто пратилаца, Дрејк је заинтересован за њихов НФТ. Они мало скептични, ал наравно и заголицани, кажу му ајде ако није проблем да имамо састанак преко камере, па ћемо се лако договорити. Нема проблема, закаже се састанак и мало касније појави се на камери Дрејк и понуди им да он буде заштитно лице њиховог НФТ-ја за проценат продаје, око 30-40%. Нуди да на свом милионском профилу редовно рекламира преко сторија и да стави линк у опис. Није им требало много да вагају, знали су веома добро шта значи тај број пратилаца и убрзо су пристали. Чак је понудио да на презентацији и отварању продаје свира гитару и отпева новокомпоновану песмицу само за тај догађај. Дрејк је свој део договора испоштовао више него довољно. Рекламирао је редовно и њихова страница је добила огроман број пратилаца, у десетинама хиљада. Све је деловало више него савршено, чак је разматрано да се дигне цена сличице са 300$ на 500$, ал су ипак се нашли на 400$. Рачуница је прелепа, равно 200 сома долара које ће да изделе између себе, притом сад да не улазим превише у математику, ал свако од њих има пар својих тајних ,,леџендери" сличица које коштају мало више и ићи ће на продају након што се распрода све са отварања. Јер, распродаће се сигурно, интересовање је огромно. Да, стварно је све деловало савршено. Али... Два дана пред лансирање, Дрејк бива оптужен за педофилију. Као и већина деце глумаца, Дрејк је био оштећен, сад како и зашто нећу да улазим. Ал да, Дрејк је оптужен да је током неких снимања сексуално злостављао НЕКО ДЕТЕ. Они имају хитан састанак, он се куне да то није истина, нажалост два дана је кратак период да се то све демантује, немају избора, или да се све прекине или да се настави. Паре су паре, а они су само момчад из Срема који никад нису прошли близу шансе да зараде толики новац. Одлучују да верују Дрејку, прекосутра је презентација и креће продаја. Драма, два дана неспавања и нервозе, најављују све како треба, а у поруке не смеју да уђу. Сат откуцава, креће лајв стрим, хиљаде и хиљаде људи на њему, помера се завеса на којој Дрејк седи и креће да свира гитару да отпева свој НФТ сонг и како се појавио коментари почињу да... мало је рећи пљуште. PEDO. PEDO. CHILD MOLESTER. SATANISM. HOLLYWOOD PEDO.

Не верујем да је тај дан био врућ као данашњи, ал дефинитивно ми није био пријатан. Зидали смо зид поред капије, јер је прошли био стар брат брату 70+ година, маторији од куће у дворишту и кренуо је да се љуља. Није био неки претерано тежак посао, с обзиром да смо радили нас четворица у тијенџерским годинама, а ја сам још увек имао оба јајета, тако да сам био препун снаге и тестестерона. Знали смо веома добро да слажемо цигле на малтер, ал нас је бунио крај, тј шта да урадимо са врхом зида, колико да наспемо чега и како да га обликујемо. Пошто смо били сами без родитељског надзора, једина особа коју смо могли да питамо како да назидамо и уобличимо врх ограде је био мој деда који је већ надгледао са сигурне удаљености на клупи, испод липе. Догегао се до капије и рекао шта треба да радимо, ал обавезно на крају да разбијемо флаше од пива које смо циркали и да наспемо у малтер срчу. Ал баш добро да наспемо, да вири оштро стакло и сигурно ће нам требати десетак флаша. Чак нам је одвојио једну картонску кутију у коју можемо да разбијамо, без да срча лети по дворишту. Све је он нама објаснио, само на крају није рекао што. Претпоставио сам, а претпостављате и ви шта ће бити одговор, а он је наравно био "ПА ДА ЦИГАНИ НЕ ПРЕСКОЧЕ ОГРАДУ И КРАДУ ПО АВЛИЈИ". Истини за душу, ми старији се сећамо веома добро цигана који су улазили у двориште и куцали на врата да просе, неретко и покушавали да уђу у кућу, ако виде да је дете само, ал то се није десило у том моменту већ 10+ година. Деда се мало и наљутио што нећемо да правимо његову верзију бодљикаве жице, нешто прогунђао о омладини и сигурности породице, ал на крају је пристао да ћути под митом једног Јелена. Кренуо је да претура по гајби полу млаког пива са очигледно неким циљем на уму. Погледао је око себе по дворишту, гледао опет у гајбу, извлачио попијене флаше и напокон гласно и јасно опсовао још једном омладину. -Деда, шта је сада? -Ништа не знате... Све браон флаше... Ниједна зелена. -Зелена флаша? Па нема њих пуно, увек једна или ниједна у гајби. Ал нисмо узели целу, него смо узимали из фрижидера, па нисам ни обраћао пажњу. -Наравно да ти ниси обраћао пажњу, кад не знаш. Не знаш да је Јелен пиво у зеленој флаши три пута квалитетније од овог у браон. -А добро чекај, како може да буде квалитетније, исти курац, Јелен ко Јелен? -Зелена флаша ти је тест флаша! То они обележе да баш та иде на проверу у Завод за заштиту здравља, па она буде сигурно по прописима и наравно да прође цела тура само због ње. Зелени Јелен је најбољи Јелен. Ајде, сад иди до ћошка и нађи деди један такав, не бисте курца знали да назидате да вам нисам помогао. На крају није ни било тачно да нам је помогао да назидамо врх ограде, јер нам је требао шаблон и даске да подупремо да би била заобљена на врху. Ал то није ни битно, урађено је дан касније уз помоћ комшије. Оно што је битно је - која је права истина иза ретке зелене Јелен флаше, како је настала и нестала, да ли је стварно тест флаша и остале урбане легенде?

https://www.instagram.com/stories/merkurxtip.rs/3398923698632169815?utm_source=ig_story_item_share&igsh=eWNiMW56bnRyM3g3 Молио бих вас да гласате за ЧСК да добију дресове ти несретници

Уморан сам браћо. Али искрено, уморан сам већ дуго од ове сексуализације. Уморан сам од онлифанс курветина, од разголићених дроља које причају кринџ вицеве, од бумерских сексуалних видеа, од реклама за барбамс лосион у којима се пичке ложе на ликове са брадом, од амиџи шоа где глупе задругарке јашу лопту за фитнес и симулирају секс. Поражен сам браћо чињеницом да нека глупа онлифанс курва прича како она није рођена као Тесла и да јој ништа друго не преостаје сем да продаје своје тело за паре глупим смрдљивим инселима који јој то омогућавају. Од момента када је Игор Озбиљне теме кренуо са садржајем на нивоу жвалавог Чоде где ти снима како му је било на крстарењу од, види ми курца, читавих 500е, ту смо требали сви да га надувамо курцем. Сад је касно. Сад је већ објаснио деци у основним школама како је скроз океј да омогућаваш да жене живе од продаје свог тела. И не, не желим да улазим у расправу да ли је слика продаја тела. Није на нивоу проституције где курац улази у пичку, али јесте. И не могу да причам о глупим курветинама. Као што ми је СНС смучио заставу, као што ми је Бунт смучио србовање (да да, Бунт = СНС, то није поента), тако су ми и оне смучиле било какав еротски садржај. Већ дуго ме смара било какав садржај те врсте. Како крене сцена секса на филму, мени се очи већ склапају. Не могу, видео сам то сто пута. Видео сам три курца у шупку на порнићу, јебе ми се за глуму секса испод јоргана у америчком филму. Оћу да причам о мушкарцима који плаћају јебени онлифанс. Ко су ти људи? Зашто их не спрдамо? Јел могуће да постоји неки working class човек који ради за сатницу од 130 динара и уплати некој Хабиби која чак није ни добра риба да гледа месечни садржај где се она облачи у зечицу и пуши дилдо? Ви мислите да Друштвена Динамика преживљава већ десет година тек тако? Па браћо, нажалост, курсеви се продају, он има часове и држи предавања. Постоје ликови неспособни за контакт са женама и плаћају тај смрдљиви онлифанс. И они криве исте те жене зато што су неспособни. Које јебене пичкетине. ДА, жена им је крива што је он болид и не може да је гледа у очи, а не у сисе. Браћо, ако већ причате да су све жене курве или шта већ, онда немојте то да им омогућавате, веома је једноставно. Ајде да се мало погледамо у очи и кренемо да јебемо матер и спрдамо свакога ко плаћа то срање, као што смо сад усрали Озбиљне теме. А заслужио је веома. И више од свега овога. Будите ми добри и памет у главу, није курва крива што је курва итд.

sabskrajbuj se na ozbiljne teme i budi ucesnik izvlacenja fuck a fan na nikinom onlyfansu

То је тај комични део целе ове црне приче, ако можеш да замислиш како је све то изгледало. Из овог угла, десет година касније од тог догађаја и 20 година касније од свог малтретирања које је несрећни Страца доживео, све што могу да кажем је да могу да се барем потрудим да исправим то на неки начин. Њему можда тренутно нема помоћи, ал ако се на време деца уче да не раде ствари као што смо ми радили, можда се барем један клинац одлучи да разуме различите услове под којим остала деца одрастају.

Нешто је кренуо да прича, да лаже о некој војној обуци на којој је као био и како се спрема да иде на Косово. И јебига, некад ти прија да слушаш шта будала прича, а некад те смара и само оћеш да га отераш у курац. Али, прича добија нови угао кад Страца вади из џепа пун целофан семења татуле. Некоме (не кажем да нисам ја био тај злотвор) је пало на памет да кренемо да га ложимо колико може највише татула да поједе и успут попије вотке на бело. Сад, не знам колико сте упознати са конзумирањем татула, ал ставе се семенке у чеп било какав и смрве док су у њему и ти кад напуниш тај чеп и смрвиш га то је једна доза или како год да то називамо. Он је то урадио једном, смрвио, па још једном, па још једном док није преливало из чепа. Дрмнуо је то и кренуо да залива вотком док ми навијамо ко у америчким филмовима ЈОШ ЈОШ ЈОШ ЈОШ, па је брат брату оцепио пола литре вотке на бело. Хаос је почео у рекордном року, не знам да ли му је требало пет минута да полуди. Кренуо је да показује шта је као научио на тој војној обуци на којој је шатро био. Да пузи по некој прашинчини, да ради колут, да се пење уз неку јадну брезу и за дивно чудо успео је јебеш ми све сигурно два метра да се успење са ногама обгрљеним око ње. Кад се спустио био је сав изгребан по фаци, рукама, ма хорор. Питали смо га јел научио да уради стој и да пете наслони на брезу, одговорио је пун себе НАРАВНО! И јебо матер, стварно уради он прави правцати стој и таман кад је требао пете да наслони на дрво, промаши га и дркне свом тежином у ону прашинчину која се дигла толико да га је целог сакрила у браон маглу. Ту смо умирали од смеха пар минута и коначно нас је сморио и одлучили смо да запалимо гајбама и да се спремимо да гледамо негде текму, остављајући самог Страцу прљавог и крвавог у шибљу насеља. И прође ту пар месеци, од њега ни трага ни гласа. Увек је вребао ту около, имао је тај њух када се негде пали буксна да се само појави и да моли да му оставимо на крају флопа. Мајке ми, забринули смо се за њега, ал немаш ти ни кога да питаш јел жив ил мртав. И ето ти га, појави се после неког времена. Кошуљица карирана, неке патика ципеле, оно класичан неуспешни покушај уљудљивања и брате, нормално прича, нема замуцкивања и смишљања реченице. Па добро бре Страцо где си ти месецима? Каже он нама сећате се онај дан кад сте ме оставили овде... Како да заборавимо... Па каже ви отишли, а мени се слошило и ја у хитну. Ушао ја све фино, обратио се оним добрим људима реченицом "Људи, мени је лоше, баш ми се слошило, треба ми испирање" и замисли џукеле ме вежу за кревет, ошамуте и пробудио сам се у Београду у душевној болници. Месец дана сам био тамо везан каишевима, кењао сам низ ногавицу, све ми се говна скорила око ноге, као гипс да сам имао. Ал ево сад сам дошао себи и тражим посао, ни не пијем више, ништа. Мени га било жао, баш сам се осећао кривим и реко ај брате видећу ја нешто да тамо код мене на рециклажи пакујеш картон или балираш, не знам. И стварно дошао сутрадан тамо и радио добра три месеца док се опет није пропио, ал то је друга прича. Неко време касније, сретнем ја комшију који ради у хитној. Нешто крене да ми се жали и дода "Ал ништа као онај дан кад нам је Страца упао...". Реко шташташта, причај? Каже ма брате, упао нам дебил одваљен од ко зна чега, кренуо да ломи прозоре, удара песницом, крвав сав, луд, напада пацијенте, ми скочили на њега, он нас баца, нас тројица га једва савладало брате, морали да га убодемо неким малтене отровима за пацове да га успавамо и ја брате назовем Београд и спакујемо га тамо и одвеземо. Ја му испричам Страцину верзију приче, он кренуо да се крсти, каже брате, ако је неко заслужио да га пошаљемо тамо, он је, какав бре курац Људи мени је лоше, молим вас помозите ми, није га нико реч разумео, као горила бре да је упала у хитну.

Скоро ми је причао другар како је имао проблем са дететом од десет година и да је сазван родитељски састанак у сеоској школи. Дошли су тамо са клинцима и учитељица је позвала малу циганчицу са кевом испред табле и мајка је кренула у причу како јој ћерку остала деца киње. Говоре јој да смрди, да је прљава и неретко има и физичког насиља. Девојчица је кренула да плаче и рекла како не би се ни жалила, док нису кренули да је пљују на путу до школе. Неки родитељи су у том тренутку одлепили и кренули да бију своју децу у сред родитељског у учионици и настао је општи хаос. Другар је малог је одвалио од батина на правди Бога још у школи, а кад су дошли кући испричао је и баби и деди зашто је био родитељски и онда су га и они пребили. А знам дете, није кварно, добар ко лебац, само ко и свако дете, глуп ко курац. Е сад, кад год се помене термин "дизање свести" о било чему, не могу да не помислим на нека геј НАТО, НВО, Зелено-леви фронт срања, и у глави визуализујем Малу Врањанку док прича како је скроз океј и здраво бити морбидно гојазан. А мени браћо у глави у последњих пар месеци само нека мракача, све желим да напишем нешто смијешно, ал све сагледавам кроз призму неке црне комедије. И тако одлучих да можда и преточим у роман све то са радним насловом "Учите вашу децу да не буду говна". Зајебано је писати о дечјим бубама, колико су деца окрутна и шта су у стању да ураде другима, јер може да има контраефекат као што су га имале Ране нпр. Уместо да то буде трагична прича о два млада живота, ми смо ипак сви желели да завршимо као Пинки и Шваба и јебемо ТВ водитељке. Поздрав за мог оца који ме је пустио у петом основне да се офарбам у жуто као њих двојица у филму. Е сад, долазим до геј НАТО, НВО срања. Мислите да смо раних двехиљадитих знали за децу која су спорија у развоју, аутизам и слично? Мислите да смо имали обзира према њима или да су уопште родитељи имали свест како они треба да се лече? Тебра, код нас у насељу само што четвороношке нису ходали са десет година. Није било то као идемо лечимо га, чувај дете овако онако, та деца су исто била пуштана на игралиште и на милост и немилост насеља. Страца је био једно од те деце, клинац са огромном главом и на сред ње је имао улубљење, као обрнути мост. А родитељи, наравно да су га шишали на кеца и то је било десет пута видљивије. Први пут сам га приметио у насељу је био када су му остала деца на мелодију Ружица си била, певала "Страца има главу као дирижабл, као да лети преко мог прага". Што се тиче улубљења у глави, старији су сковали теорију да му је глава таква направљена да може савршено да пасује за мацоле, да ти прст има залет да боље удари у њу. Ћале му је био познат у насељу, јер је један дан банула интервентна и развалила им стан, јер се матори толико напио да је кренуо да пуца на голубове који су направили гнездо на тераси и пењали му се на курац гугутањем (савршено разумем човека), тако да је Страца остао без ћалета на неко кратко време, прича која се понављала мало-мало. Е пошто сам обећао причу о татулама пре сто година, ово се уклапа у то. Овде нећу дужити о Страцином одрастању, јасно вам је како је то текло, него прећи на време кад је одрастао. Тај дан се играла утакмица Србија Албанија, јес био октобар, ал леп дан, сунце је пичило и седели смо у насељу и већали да ли да се запутимо пут Београда, јер ће сигурно нешто да се деси на стадиону. Кад ето Страце, испада из неког шибља са флашом Атлантик вотке која је већ начета.

ako vidis ribu da ima istetovirano bilo koje slovo iza uveta to znaci da ima labaviji cmar od picke

Када се прича о пајдоманима и злу хероина, увек се некако заборавља та супермоћ коју добије корисник. Нико није способан да направи лову за кратко време као млад човек навучен на хероин. Било то да изнесе нешто из сопствене куће, што је морам признати било доста чешће него из туђе, јер ипак на крају крајева већина зависника јесу били слабићи, па су бирали тај лакши пут који се састојао од крађе од најрођенијих. Додуше, ови други што су чукали трафике, мењачнице и крали ташне су неретко имали и доста маштовите комбинације за лову. Сећам се једног што је висио на рулету и наивним клинцима продавао системе за исти. Никад нећу заборавити - када падну две нуле, тад крећеш да играш. За сома динара ја ти напишем комбинацију и следећих десет бројева. То је био први пут да сам чуо за те врсте преваре, сад можда је то мејнстрим, ал он је био јебени Дел бој свог доба. А то доба је било оно када у мањем граду си имао рулет на два места, а потражња је била огромна. Сви су јебено играли електронски рулет кад се појавио. И свако је имао систем и из ког броја пада у следећи. Ваљда је лакше мислити да програм ће имати неки алгоритам који прати магнет што привлачи лоптицу, него што ће га имати рулет који заврти неки лик у казину. Наравно, човек са таквом визијом је био предодређен да се запосли у кладионици, а као и сваки преварант који је радио у кладионици, примао је уплате и касније сторнирао тикете за које је мислио да неће проћи. А као и сваки наркоман/ преварант, морао је да се оклизне једном. Када је добио отказ, смислио је комбинацију да "прима уплате" које кладионица неће да прима, типа друга шкотска лига и остало. Наводно је имао конекцију са иностраним кладионицама и слао уплате преко нета, што је за период пре 10+ година била баш жешћа лаж. Ал наркоман у кризи зна да буде веома шармантан и убедљив, што је знам, апсурдно, ал је стварно тако. Да превара буде убедљивија, он би од добитне опкладе узимао 10% профита као цена за своје услуге. Примио је вероватно пар уплата, док није прошао први тикет. Задње што сам чуо о њему је да је ишао неким клинцима да заврши пакет траве и ушао у зграду која је имала два улаза и само је изашао на други, а клинци своју вутру никад нису видели. После тога му се губи сваки траг, и ево сигурно 7 година нико не зна где је он, тако да РИП Дексара, никад нећу заборавити како си оверио у вцу Брејвхарта док се играо турнир у кантеру 1.6.