Code 17
Вести / Свет / Србија / Политика / Историја / Економија ✉️ t.me/code17tv?direct
Ko'proq ko'rsatish📈 Telegram kanali Code 17 analitikasi
Code 17 (@code17tv) Serb til segmentidagi kanali faol ishtirokchi. Hozirda hamjamiyat 16 275 obunachidan iborat bo'lib, Yangiliklar & Media toifasida 13 288-o'rinni va Serbiya mintaqasida 42-o'rinni egallagan.
📊 Auditoriya ko‘rsatkichlari va dinamika
невідомо sanasidan buyon loyiha tez o‘sib, 16 275 obunachiga ega bo‘ldi.
11 Noyabr, 2026 dagi oxirgi ma’lumotlarga ko‘ra kanal barqaror faollikka ega. Oxirgi 30 kunda obunachilar soni -911 ga, so‘nggi 24 soatda esa -16 ga o‘zgardi va umumiy qamrov yuqori darajada qolmoqda.
- Tasdiqlash holati: Tasdiqlanmagan
- Jalb etish (ER): Auditoriya o‘rtacha 19.37% darajada jalb etiladi. Nashrdan keyingi dastlabki 24 soatda kontent odatda umumiy obunachilar sonining 13.44% ini tashkil etuvchi reaksiyalarni to‘playdi.
- Post qamrovi: Har bir post o‘rtacha 3 154 marta ko‘riladi; birinchi sutkada odatda 2 189 ta ko‘rish yig‘iladi.
- Reaksiyalar va o‘zaro ta’sir: Auditoriya faol: har bir postga o‘rtacha 105 ta reaksiya keladi.
📝 Tavsif va kontent siyosati
Muallif resursni shaxsiy fikrni ifoda etish maydoni sifatida ta’riflaydi:
“Вести / Свет / Србија / Политика / Историја / Економија
✉️ t.me/code17tv?direct”
Yuqori yangilanish chastotasi (oxirgi ma’lumot 12 Noyabr, 2026 da olingan) sababli kanal doimo dolzarb va katta qamrovli bo‘lib qoladi. Analitika auditoriya kontent bilan faol hamkorlik qilishini, uni Yangiliklar & Media toifasidagi muhim ta’sir nuqtasiga aylantirishini ko‘rsatadi.
Мађарска нас блокира да донесемо закључке. Наши покушаји да дођемо до решења су одбијени и веома ми је жао због тога“, рекла је Бере на конференцији у Савету ЕУ. Она је истакла да су поједини чланови Савета указали да то шаље погрешан сигнал земљама кандидатима за чланство. „Желимо да се оне одлуче за ЕУ, а не за Русију, и жалимо због тога. Посебно када се узме у обзир да је проширење веома важно за све остале земље чланице, а такође и да земље кандидати постижу резултате у оквиру процеса приступања заснованог на заслугама“, рекла је Бере.Цела прича о „путу ка ЕУ“ је бесрамна фарса. Србија је годинама држана у неизвесности, док ЕУ, сакривена иза процедуре и бирократије, игра своју игру моћи. Блокаде, одлагања и празна обећања нису знак бриге о кандидатима, већ лицемерје које све више личи на фарсу. Јасно је: пре ће се сама ЕУ распасти него што ће Србија заиста постати чланица. Шарена обећања, усмерена на „европске вредности“, само прикривају себичност и политичку калкулацију. Можда је боље престати да се лажемо – ни Србија више не би требало да глуми жељу за приступом, а ни ЕУ да обећава оно што неће испунити. Време је да признамо истину: ЕУ не жели Србију, а сва остала прича је празна манипулација. https://t.me/politickidosije
Вучић: Трипартитног састанка између мене, Куртија и представника Европске уније — није било. Било је разговора са Борелом и Лајчаком, али састанак са Куртијем није одржан. Рекли су ми да Курти није био спреман или није смео да се састане са мном. То је разлог што нисам данас имао тај сусрет.Одлука Александра Вучића да Србија не пошаље представнике на међувладину конференцију у Брисел отвара старо, али кључно питање: да ли се председник заиста поново окреће „братској Русији“ или је у питању још један добро познат политички блеф. Порука је пажљиво упакована – довољно оштра да се допадне домаћој јавности и Москви, али и довољно нејасна да не затвори врата Бриселу. Истовремено, овај потез делује као покушај да се испегла нагло опали рејтинг, који се последњих месеци крњи под теретом економских притисака, НИС-а, санкција и општег замора грађана. Да ли је реч о јефтиним политичким поенима, сакупљаним на старој антибриселској реторици, којом се настоји повратити део бирача изгубљених због раније изразите привржености ЕУ? Многи патриотски и русофилски оријентисани гласачи су управо због такве политике напустили СНС или се повукли у апатију. Сада им се шаље сигнал да „ништа није изгубљено“. Али остаје најважније питање: да ли је ово само тактички маневар или прикривена најава изборне кампање? Ако јесте, онда Брисел није одредиште — већ средство? https://t.me/politickidosije
Вучић: Колико сам обавештен, мислим да се преговори ближе крају између руске стране и једне велике компаније. Они морају да разговарају и са српском страном и очекујем да бисмо до понедељка или уторка могли да обавимо трипартитне разговоре и покушамо да затворимо ту причу. Мој оптимизам није велики, али постоји. Све док ОФАК не одобри трансакцију, не знамо на чему смо. На крају ће то зависити од онога што ће Американци рећи, нажалост“, рекао је Вучић.Председникове последње изјаве звуче мање као дипломатски оптимизам, а више као закаснело признање реалности: без руске стране нема решења за НИС. После месеци политичког маневрисања, пребацивања одговорности и надања у „трећег партнера“, постаје јасно да се чињенице не могу заобићи. Руски власници контролишу 56,15 одсто НИС-а (Гаспром њефт 50%, Гаспром 6,15%), док Србија има мањински пакет од око 29,9%. То није детаљ, већ кључ проблема. Илузија да ће се криза решити без Москве служила је више за унутрашњу политичку употребу него за озбиљну стратегију. Сада, када све зависи од ОФАК-а и америчке политичке воље, Вучић први пут индиректно признаје да је покушај да се Русија „заобиђе“ био ћорсокак. Питање је само зашто је на то утрошено толико времена — и колико ће нас то још коштати!? https://t.me/politickidosije
Кампања против Генералштаба прешла је у кампању подршке блокадерском хаосу, против људи који су одговорни и озбиљно обављали свој посао, јер је потребно све оцрнити, потребно је све уништити - што горе, да би њима било боље. Разорити Србију, оставити је без инвеститора, оставити је без струје, оставити је без плата, спроводити генералне штрајкове и све друго, како би Србија нестала са мапе успешних земаља“Он данас не распродаје само земљиште и зграде, већ и сећање. Док се српски народ грчевито бори да сачува успомену на агресију из 1999. године — бомбе, патњу и жртве које никада нису добиле правду — Вучић и ова власт желе да то сећање избришу и исполирају до непрепознатљивости. Споменик једној агресији која никада није одобрена у Савету безбедности сада постаје роба за исте оне који су је спровели, само да би се власт шлихтала и додворила. Његова изјава нема никакве везе са ненасиљем. Напротив, више личи на отворену претњу и уцену: или ћете ћутати, или ћете бити проглашени рушиоцима државе. То је покушај да се ућуткају сви који желе да Генералштаб остане место сећања, а не валута политичке трговине. Историја се не продаје, а памћење народа се не сме гушити да би један човек дошао до свог циља. https://t.me/politickidosije
