cookie

Sizning foydalanuvchi tajribangizni yaxshilash uchun cookie-lardan foydalanamiz. Barchasini qabul qiling», bosing, cookie-lardan foydalanilishiga rozilik bildirishingiz talab qilinadi.

avatar

Туркистон кутубхонаси | Туркестанская библиотека | Turkestan library | تورکستان كتبخانەسی

➖ Туркистон тарихи бўйича илмий-оммабоп, библиографик саҳифа. •https://youtube.com/channel/UCs-6nzm9BgxeqRIi_Uj4pQQhttps://twitter.com/turkiston_K __________________ Мурожаат учун: @library_TK Саҳифа юритувига кўнгиллилар олинмоқда.

Ko'proq ko'rsatish
Reklama postlari
4 916
Obunachilar
-124 soatlar
-117 kunlar
-4930 kunlar

Ma'lumot yuklanmoqda...

Obunachilar o'sish tezligi

Ma'lumot yuklanmoqda...

Инқилоб жангчилари // масъул муҳаррир М.Маҳмудов. Нашр: Тошкент - 1990.
Тўпламда Туркистонда совет ҳокимиятининг ўрнатилиши ва бошқарувининг илк йилларида иштирок этган кадрлар тўғрисида мақолалар йиғилган. Улардан:

- Файзулла Хўжаев;
- Пётр Кобозев;
- Турор Рисқулов;
- Исаак Зеленский;
- Султонбек Хўжанов;
- Рустам Исломов;
- Иномжон Хидиралиев;
- Мансур Мирзааҳмедов;
- Усмонхон Эшонхўжаев;
- Ҳаққул Ҳусанбоев;
- Раҳимжон Раҳимбобоев;
- Дмитрий Урюпин;
- Нажиб Ҳусаинов;
- Карим Ҳакимов.
*** 👉Туркистон кутубхонаси👈
Hammasini ko'rsatish...
Инқилоб жангчилари.pdf59.74 MB
👍 15
Иккинчи жаҳон урушида иштирок этган бухоролик жангчилар (Бухоро матбуоти саҳифалари) Муаллиф: Миршод Сиддиқов. Нашр: Бухоро - 2019.
Китобда Иккинчи жаҳон урушида қатнашган бухоролик жангчиларнинг Бухоро матбуотида берилган мактуб, суҳбатлари тўпланган.
👉Туркистон кутубхонаси👈
Hammasini ko'rsatish...
Иккинчи_жаҳон_урушида_иштирок_этган_бухоролик_жангчилар.pdf1.47 MB
👍 10
Repost from bukhari.uz
#Eʼlon #Yangiliklar #ONLAYN_SEMINAR 📢 DIQQAT, E’LON! ✅ Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi huzuridagi Imom Buxoriy xalqaro ilmiy-tadqiqot markazi va Islom hamkorlik tashkilotining Islom tarixi, san’ati va madaniyatini tadqiq qilish markazi (IRCICA) hamkorligida «MARKAZIY OSIYO – ISLOM MADANIYATI VA SANʼATI OʻCHOGʻI» turkumi doirasida oʻtkaziladigan xalqaro onlayn ILMIY SEMINARga taklif etamiz. 👤 Seminarda Imom Buxoriy xalqaro ilmiy-tadqiqot markazi direktori, tarix fanlari doktori (DSc), katta ilmiy xodim Shovosil Ziyodov «BUXORO AMIRLIGI KUTUBXONALARI TARIXIDAN» mavzusida ma’ruza qiladi. 🫥 Onlayn seminar 2024-yil 26-iyun kuni Toshkent vaqti bilan soat 16.00 da boshlanadi. ⌨️ ZOOM dasturi bo‘yicha ulanish identifikatori. 👉 https://us06web.zoom.us/j/4469793351?pwd=EuwvBB9p9dol7LZu0BFdR8JiZH8bQC.1&omn=82728786203 Seminar identifikatori: 446 979 3351 Parol: 12345 Batafsil: 👉 bukhari.uz/?p=36014&lang=oz Yaqinlaringizga ulashing! 🌐 bukhari.uz 💬 Telegram 📱 Facebook 📹 Instagram 💬Twitter 📹 YouTube 📹 TikTok 💬 OK 🌐 Taplink
Hammasini ko'rsatish...
👍 4
Туркистон ҳуррияти йўлида (туркистонлик муҳожирлар томонидан 1929-1939 йилларда нашр этилган «Ёш Туркистон» журналидаги мақолалар тўплами) Муаллиф: Муслимбек Алижонов. Нашр: Тошкент - 2024.
Китобда 1929-39 йиллар Берлин ва Парижда чоп этилган «Ёш Туркистон» журналидан мақолалар жой олган.
** "Ёш Туркистон" журнали. 1929 йил 1 сон. *** 👉Туркистон кутубхонаси👈
Hammasini ko'rsatish...
Туркистон ҳуррияти йўлида.pdf8.29 MB
👍 8 2🔥 2😢 1
Эрк куйлари. Ўзбек ёш шоираларининг шеърларидан бир тўплам. Тўпловчи: Ойбек // эски ўзбек алифбосидан нашрга тайёрловчи О.Ҳамроева Нашр: Тошкент - 2024.
Ушбу китоб ўзбек ёш шоиралари шеърларидан иборат 1926 йилги «Эрк куйлари» тўпламининг кунимиз ўзбек-лотин алифбосига ўгирилган нашридир.
👉Туркистон кутубхонаси👈
Hammasini ko'rsatish...
Эрк куйлари.pdf1.99 MB
👍 9
Эрк куйлари. Ўзбек ёш шоираларининг шеърларидан бир тўплам «Эрк куйлари» — янги ўзбек адабиёти бошланғичида ижодини бошлаган шоираларнинг шеърларидан тузилган тўпламдир. Бу нашр Мусо Тошмуҳаммад ўғли Ойбек томонидан тўпланиб, 1926 йил Тошкентда чиқарилган. Тўпламда Хосият Тиллахонова, Ҳожар Ғулом қизи, Саодат Шамсиддин, Эрк Чирчиқбоева, Ойдин, Зарифа, Эркчи, Ҳалима Шоумар қизи, Хосият Мусино каби янги давр шоираларининг шеърлари киритилган. Тўпланган шеърларнинг аксарият кўпчилиги ЎзССР хотин-қизларининг «Янги йўл» журналида нашр қилинган иларидан намуналар бўлган. Жумладан, Ойбек тўпламни шундай деб таништиради: - "...Ўқувчи ўртоқлар, қўлинғиздағи шу «Эрк куйлари» мажмуаси асрлардан бери қуллар каби эзилган хотин-қизларнинг парёдлари, нолалари ва туйғуларидир. Ёш шоираларимизнинг чолғиларинди титраган парчаларида турмишимизнинг энг қора, энг қўрқинчли кўринишларин ҳис этамиз. Табиий, «Эрк куйлари»даги шеърларда камчиликлар жуда кўб..." [давоми] *** 👉Туркистон кутубхонаси👈
Hammasini ko'rsatish...
👍 7
Кембрижнинг "Silk Road Programme"нда бу йил ҳисобидан охирги маъруза Сомонийлар мақбараси ҳақида бўлмоқда. Бугун. Маърузачи Др. Дилрабо Тошева. Дилрабо Тошева Марказий Осиё ва Ислом дунёсининг меъморчилик тарихи, мероси ва маданий антропологияси бўйича ишлаб келади. Яқиндагина (2022 йил) Квинсленд университети (Австралия)да PhD даражасини олган эди ("Making the Islamic Façade: Transformation in the Funerary Structures of Central Asia in the Tenth and Eleventh Centuries" номли диссертацияси билан). Тадқиқотчи ҳозирда Йель университетида постдокторант ва маърузачи. Йель университетидаги тадқиқотлари билан диссертация ишининг давоми ўлароқ янги китоб устида ишламоқда экан — En Route to the Taj Mahal: Transformation of Royal Identity and Architecture under the Qarakhanids in Pre-Mongol Central Asia. Маъруза бугун (14 июнь), Тошкент вақти билан 18:00 да бошланмоқда. Қизиққанлар ZOOM қурилмаси орқали маърузага қўшилиши мумкин (мана бу линк орқали рўйҳатдан ўтиб). @turkiston_kutubxonasi
Hammasini ko'rsatish...
Welcome! You are invited to join a meeting: From Foundation to Function: Reevaluating the Samanid Tomb through New Evidence. After registering, you will receive a confirmation email about joining the meeting.

The Samanid tomb in Bukhara, constructed during the reign of Ismail ibn Ahmad Samani (r. 892-907), was a central Muslim pilgrimage site until the 1920s. For over a thousand years, the Samanid descendants maintained ownership of the shrine and the donated properties from Ismail and wealthy patrons who wished to showcase their nobility and piety. When the Communists confiscated all forms of private land ownership and waged a war against religion, the Samanid heirs either escaped from Bukhara or managed to fit into the new order of the Soviet state. The building itself featured in every survey of Islamic architecture as a representative of funerary architecture from the Eastern Islamic lands, however, little attention has been given to the physical layout of the site and the endowment deeds associated with the building. In this talk, Dr. Tosheva will analyze the site, architecture, and endowment deeds to make three arguments: that the Samanid tomb was not a single tomb but part of an Islamic funerary complex built…

🎉 5👍 3
Photo unavailableShow in Telegram
"Мулла Насриддин" журнали "Мулла Насриддин" (ملا نصر الدین) - 1906 йилдан 1931 йилга қадар Кафказда чоп қилинган адабий сатирик журналдир. Журналнинг илк сонлари (1906-17) Тифлисда, сўнградан Табриз (1921) ва Бокуда (1921-31) нашр қилинган. Умумий 741 сони чиққан. Журнал Россия империяси мусулмонлари (ва, умуман мусулмон дунёсида) карикатура йўналишидаги биринчи нашрлардан. Ўз даврида жуда ҳам машҳур бўлган журнал мусулмон дунёсида модернлашиш, янги тил ва адабиёт, интелектуал тарих бўйича керакли манбалардан. Озарбайжон ФА Қўлёзмалар Институтининг ғайрати билан 3 йил давомида ушбу журналнинг барча сонлари қамраб олинган электрон платформа яратилибди. У ерда журналнинг барча сонларининг электрон нусхалари (унинг ёнида транслитерация нашрлари)дан фойдаланиш мумкин. Платформанинг ишлаши мукаммал! Содда ва қулай ҳолатда журнални онлайн ўқишингиз ва юклаб олишингиз мумкин. Ўша "Мулла Насриддин"нинг саҳифаси: mnjurnal.az *** 👉Туркистон кутубхонаси👈
Hammasini ko'rsatish...
👍 19👎 1 1
Atomic Steppe. Қозоғистоннинг ядро қуроли билан тажрибаси Қозоғистоннинг шимоли-шарқидаги Семипалатинск полигони 1949 йилдан 1989 йилгача Совет давлатининг ядро қуроллари устидаги тажрибалари ўтказилган майдон бўлган. Халқаро хавфсизлик, тижорат ва ядро хавфсизлиги бўйича эксперт, Американинг Албани университети тадқиқотчиси Тўғжан Кассенова 2022 йил Қозоғистондаги ушбу полигон тарихи, ядровий тажрибалар устидаги китобини чоп қилган - Atomic Steppe: How Kazakhstan Gave Up the Bomb (Stanford University Press). Ўзининг айтишича, тадқиқотчилик йўналиши ва айнан бу китобнинг ёзилишида отасининг ўрни катта бўлган. Отаси, Ўмирсерик Кассенов (1945-1998) таниқли дипломат ва 1993 йил Қозоғистон президенти ҳузурида иш бошлаган Стратегик тадқиқотлар марказининг илк директори бўлган. Оиласи ҳам айнан Семипалатинскдан эди. Дипломат ва олим оиласида туғилган Тўғжаннинг ёшлиги Олмаотада кечган, 19 ёшидан бошлаб хориждаги таълим-тадқиқотлари бошланган. Шунга қарамай 80 йиллар "қайта қуриш" даврида бошланган полигонни тугатиш учун намойишлар, ва отасининг 90 йилларда полигонни тугатиш, зарарсизлантириш бўйич давлат сиёсатидаги ишлари унга ҳам катта таъсир ўтказган. Жаҳон урушидан сўнг бошланган "Совуқ уруш" ва қуролланиш пойгаси билан СССРнинг ядро қуроллари бўйича тажриба полигони ўлароқ Семипалатинск танланади. Илк ядро тажрибаси (плутоний бомбаси) 1949 йил 29 августда ўтказилган. Илк синовга машҳур олим Игор Курчатовнинг шахсан ўзи раҳбарлик қилган. 1951 йил уран бомбаси, 1953 йил водород, 1955 йил термоядро бомбаларининг синови бирин-кетин ўтазилган. Сўнгги синов 1989 йил октабрида қилинди (жами 468 та синов ўтказилган). Синовлар ҳам атмосфера, сув (махсус кўл қурилган) ва ер остида (1960 йиллардан) амалга оширилган. Қозоғистон раҳбариятининг қарори билан 1991 йил 29 августда полигон ёпилган. Аммо, уни ёпишгача бўлган ҳаракатлар ва тажрибаларнинг инсон, табиатга зарари оз бўлмади. Полигон қурилиши арафасида бу ерда яшовчи камсонли аҳоли бошқача жойларга кўчирилиб, бу ерда махсус шаҳарча бунёд этилган. Шаҳарча КГБнинг доимий назоратида, керакли барча нарсалар билан таъминланган эди. Аммо, полигоннинг атрофида яшовчи аҳоли, табиат ядро тажрибаларидан катта зарар кўрди. Айтилишича, 40 йиллик тарихи давомида ядровий синовдан синовлар қурбони (касалланган, вафот этган) сифатида 1 миллион 57 минг киши тан олинган. Ҳукумат томонидан 1957 йилдан бошлаб тиббий текширувлар йўлга қўйилган бўлса ҳам, китобда ёзилишича яқин атрофда яшовчи инсонлар радиациянинг зарарли таъсири ҳақида умуман огоҳлантирилмай келинган. Полигоннинг зарарли таъсири, ёпилиши кераклиги ҳақидаги фикрлар 60 йиллардаёқ айтилган, фақат Горбачёвнинг қайта қуриш, ошкоралик сиёсати билан катта намойишлар бошланган. 1989 йил машҳур, Ўлжас Сулаймонов ташкилотчилигидаги "Невада-Семипалатинск" оммавий ҳаракати бўлиб ўтган. 1991 йил полигоннинг ёпилишига эришилган бўлса ҳам, ундаги инфратузилманинг зарарсизлантириш 2000 йилларгача чўзилди. Китобда бу ҳақда Қозоғистоннинг Америка ва Росси билан ҳамкорликдаги ишлари ва ўзига хос "ядро дипломатияси" очиб берилган. Т.Кассеновага китобни ёзиш учун 15 йил керак бўлди. Архив материаллари, тиббий текширув ҳисоботлари ва оғзаки маълумотлар қизиқарли ҳолда уйғунлаштирилган. Тадқиқотчининг оилавий катта сиёсатга яқинлиги Қозоғистон, Россия ва Америкадаги сиёсатчи, дипломатлардан ҳам маълумот олишига ёрдам берган. Китоб 2023 қозоқ тилига ҳам таржима қилинган. Қуйида китобнинг электрон версияларини ўқишингиз мумкин: ▪️ингилизча ▪️қозоқча *** @turkiston_kutubxonasi
Hammasini ko'rsatish...
Атом улаған дала (Atomic Steppe). Интервью с Тогжан Касеновой (english subtitles)

Тогжан Касенова – старшая научная сотрудница Проекта по международной безопасности, коммерции, и государственному управлению в сфере экономики при Центре политических исследований, Университет Албани (SUNY-Albany). В этом видео Тогжан рассказывает о своей книге “Атом ұлаған дала: Қазақстанның бомбадан бас тарту жолы (Atomic Steppe: How Kazakhstan Gave Up the Bomb)”, которая была переведена на казахский язык при поддержке Фонда имени Фридриха Эберта в Казахстане. Перевод данной публикации на казахский язык позволит ознакомить широкую общественность Казахстана с исторической перспективой того, как Республика Казахстан проводила целенаправленную политику по отказу от ядерного оружия – наследия Советского Союза, принимая во внимание страдания, причиненные испытаниями ядерного оружия на Семипалатинском Полигоне казахстанскому народу. Также, в этом интервью Тогжан поделилась своими мыслями и развитии ядерной политики Казахстана, и о глобальной значимости ядерного разоружения и нераспространения. Eng: Togzhan Kasenova is a senior researcher at the Project on International Security, Commerce, and Public Administration in the Field of Economics at the Center for Political Studies, University of Albany (SUNY-Albany). In this video, Togzhan talks about his book “Атом ұлаған дала: Қазақстанның бомбадан бас тарту жолы (Atomic Step: How Kazakhstan Gave Up the Bomb)”, which was translated into Kazakh with the support of the Friedrich Ebert Foundation in Kazakhstan. The translation of this publication into Kazakh will allow the general public of Kazakhstan to familiarize with the historical perspective of how the Republic of Kazakhstan pursued a purposeful policy of renouncing nuclear weapons – the legacy of the Soviet Union, remembering the suffering caused by nuclear weapons tests at the Semipalatinsk Test Site to the Kazakh people. Also, in this interview Togzhan shared her thoughts on the development of Kazakhstan's nuclear policy, and the global importance of nuclear disarmament and non-proliferation.

👍 7
Repost from BBC News O’zbek
Ўзбек сиёсий элитасидаги "путинпарастлар" ва Кремль таъсиридан қутилиш - BBC News O'zbek Куба, Лаос, Беларусь, Гвинея-Биссау ва беш Марказий Осиё давлатлари раҳбарлари президент Путиннинг энг севимли байрами экани айтиладиган охирги Ғалаба парадида қатнашган ягона олий мартабали меҳмонлар бўлган. Бугунги кунда Россиянинг атрофида шу тилга олинган давлатларгина қолгандек. Улар, айниқса, Марказий Осиё давлатлари чиндан ҳам Россияга дўстми ёки Москва билан дўст бўлишга мажбурми? https://youtu.be/UJhybSpGp5M
Hammasini ko'rsatish...
Ўзбек сиёсий элитасидаги "путинпарастлар" ва Кремль таъсиридан қутилиш - BBC News O'zbek

Ўзбек сиёсий элитасидаги "путинпарастлар" ва Кремль таъсиридан қутилиш - BBC News O'zbek Куба, Лаос, Беларусь, Гвинея-Биссау ва беш Марказий Осиё давлатлари раҳбарлари президент Путиннинг энг севимли байрами экани айтиладиган охирги Ғалаба парадида қатнашган ягона олий мартабали меҳмонлар бўлган. Бугунги кунда Россиянинг атрофида шу тилга олинган давлатларгина қолгандек. Улар, айниқса, Марказий Осиё давлатлари чиндан ҳам Россияга дўстми ёки Москва билан дўст бўлишга мажбурми?

https://youtu.be/UJhybSpGp5M

Обуна бўлинг -

https://www.youtube.com/@bbcnewsuzbek

BBC News O'zbek янгиликлар каналига хуш келибсиз! Видеога изоҳлар сараланади. Ҳақорат, туҳмат, зўравонликка чақирув, реклама ва спам мазмунидаги изоҳларни ўчириш ҳуқуқимизни ўзимизда қолдирамиз. Афсуски, бизда изоҳларни ўз вақтида чиқариш имконияти йўқ, шу боис билдирган фикрларингиз шу заҳоти чоп этилмаслиги мумкин. Тўғри тушунганингиз учун ташаккур! #bbcuzbek​ #yangiliklar #uzbek Ўзбекистон, Марказий Осиё ва дунё бўйлаб юзлаб мухбирларимиздан келадиган видео янгиликлар ҳар куни мана шу каналда. Нафақат янгиликлар, балки қизиқарли воқеалар, санъат, мусиқа, маданият ва тарих ҳақида бетакрор видео фильмлар учун ҳам каналимизга аъзо бўлинг -

https://www.youtube.com/user/bbcuzbek​

Вебсаҳифамиз - bbc.com/uzbek Facebook:

https://www.facebook.com/bbcnewsuzbek​

OK.RU:

https://ok.ru/bbcuzbek​

Instagram:

https://www.instagram.com/bbcuzbek/​

Telegram:

https://t.me/bbcuzbek​

BBC News O'zbek - BBC News O'zbek tilida, onlayn, TV va ijtimoiy tarmoqlarda Узбекистан - Uzbekistan - O'zbekiston - Узбекистон

👍 3
Boshqa reja tanlang

Joriy rejangiz faqat 5 ta kanal uchun analitika imkoniyatini beradi. Ko'proq olish uchun, iltimos, boshqa reja tanlang.