- Підписники
- Перегляди допису
- ER - коефіцієнт залучення
Триває завантаження даних...
Триває завантаження даних...
Четврти београдски божићно-новогодишњи концерт Коларчева Задужбина 12. јануар 2018.
Zadatak borbene grupe „Helbrok” je efikasno upravljanje krizom, brzi odgovor, odnosno brzo vojno reagovanje na prostoru i izvan EU, što znači izvršavanje borbenih zadataka gde god treba.
"Ако Уставни суд донесе одлуку да је Закон о родној равноправности неуставан, помоћи ће остваривању женских права", уверен је адвокат Миленко Радић из чије канцеларије је упућена прва (од осам) иницијатива за покретање поступка о уставности оспореног закона. Према Закону о равноправности полова, који је престао да важи 1. јуна 20212, када је почела примена спорног закона, мушкарци и жене су равноправни. По Закону о родној равноправности она више није била жена, већ небинарни облик који је изгубио сва дотадашња права. Уколико би се мушкарци изјаснили као жене, имали би иста права као оне."🔗Прочитајте више ОВДЕ 🌐Јутјуб 🌐Фејсбук 🌐Инстаграм 🌐Икс 🌐Тикток 🌐ВК
Одредбе које су оспорене дефинишу појам рода који наш Устав не познаје
Нацрт закона о измјенама и допунама Кривичног законика Републике Српске се врши усклађивање Кривичног законика са одредбама Устава Републике Српске. Наиме, из Кривичног законика Републике Српске брише се родни идентитет, јер Устав Републике Српске прописује да су грађани Републике Српске равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки су пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство, саопштено је из Владе Републике Српске.🔗Извор информације ОВДЕ 🌐Јутјуб 🌐Фејсбук 🌐Инстаграм 🌐Икс 🌐Тикток 🌐ВК
Из Кривичног законика Републике Српске брише се родни идентитет. Ово је предвиђено Нацртом закона о измјенама и допунама Кривичног законика Републике Српске који је утврдила Влада Републике Српске на данашњој сједници.
Gost naše nove emisije bio je rektor Beogradskog univerziteta Ratko Ristić. Preporučujemo da pogledate najnoviji intervju o Vučićevom mahnitom srljanju u gradjanski sukob. Autor i voditelj Vuk Rosandić #litijum #vucic #riotinto #snaganaroda #ratkoristić
Аутор текста и музике: Јелена Бојовић Музички аранжман: етно група "Траг" ►Преузмите албум: http://www.etnogrupatrag.com/zavjestanje/ ►Download this album: http://www.etnogrupatrag.com/legacy/ Facebook: http://www.facebook.com/EtnoGrupaTrag Web: http://www.etnogrupatrag.com CD Shop: http://www.etnogrupatrag.com/shop/ Email: [email protected] The song "Crven cvet (Red Flower)" is written by Jelena Bojovic in one of the latest Serb refugee columns from Kosovo and Metohija. The song is about suffering and tribulation of Serbian people there, still since the historical famous Battle of Kosovo in 1389 to nowadays. The most beautiful, traditional Serbian songs are originally from Kosovo and Metohija, as heartland of the Serbian culture, religion and tradition. Literally, the song title "Crven cvet (Red Flower)" means flowering plant named red peony, which grows in Kosovo and it symbolizes Serbian roots, red color- bloody Serbian history and finally, flower- a ray of hope. Legend says that red peony was growing up from the blood of dead Serbian heroes on Kosovo. Пјесму "Црвен цвете" је написала Јелена Бојовић у једној од посљедњих избјегличких колона са Косова и Метохије. Пјесма говори о страдању и патњи српског народа тамо, још од исторјски познате Косовске Битке из 1389. па до данас. Најљепше, традиционалне српске пјесме су са Косова и Метохије, срца српске религије и културне баштине. Дословно, наслов пјесме "Црвен цвете" означава цвијет Божура, који расте на Косову, а симбол је српских коријена, црвена боја говори о крвавој српској историји, а цвијет о трачку наде. Легенда каже да црвени божур је изникао из крви палих српских јунака на Косову пољу. Видео спот Траг-а рађен у продукцији РТРС-а. Видео је урађен за пјесму "Црвен цвете", која је објављена 2013. године на албуму "Завјештање" Сценарио и режија: Драган Радетић Сниматељ: Синиша Јалић Монтажер: Синиша Жигић Мајстор свјетла: Ново Букша Кран оператор: Дарко Шушић Костимограф: Власта Каран Опачић Шминкер: Татјана Павловић Монтер крана: Ненад Марић Возач: Јулијан Халић Продуцент: Мара Радуљ Асистент режије: Бианка Кристи За указану подршку приликом снимања спота захваљујемо: Радио телевизији Републике Српске; Рафтинг клубу "Кањон"; КУД-у "Славко Мандић" Лакташи; сестринству манастира Гомионица у Кмећанима; цркви Клисина на Мањачи; Народном позоришту РС; КУД-у "Пискавица"; и свим статистима! ▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬ஜ۩۞۩ஜ ▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬ Официјелни видео у власништву канала etnogrupatrag. Забрањено учитавање на приватне канале због кршења ауторских права. Свако учитавање спота на YouTube, биће пријављено YоuТubе Администраторима. ▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬ஜ۩۞۩ஜ ▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
Немци су веома заинтересовани за копање литијума у Србији, а на својој територији имају дванаест пута више литијума него што ми имамо, зашто не копају код себе? Можда не желе да загађују своју животну средину. У јадариту који садржи литијум има много више бора, 7 до 8 пута више. Он се користи за високотехнолошке компоненте. Прича око литијума је била једна маркетиншка тактика која је требала да привуче пажњу јавности како би се представила идеја да ми као држава учествујемо у модерној индустријској грани.🔗Погледајте целу емисију ОВДЕ 🌐Јутјуб 🌐Фејсбук 🌐Инстаграм 🌐Икс 🌐Тикток 🌐ВК
На вашому тарифі доступна аналітика тільки для 5 каналів. Щоб отримати більше — оберіть інший тариф.