ДЕЛИЈЕ СЕВЕР

На данашњи дан... 100. Вечити дерби Легендарни, стоти по реду вечити дерби одигран је на нашем стадиону 6. маја 1995. Победили смо 2:1 а ево и дела атмосфере уочи и на самој утакмици... https://youtu.be/hv5wpgmUuNs?si=kw0bukC7xbJ47rfo

Фудбалски клуб Црвена звезда је у Централној ложи стадиона прославио крсну славу Ђурђевдан. Клупска слава, Св. Великомученик Георгије је обележена у просторијама стадиона „Рајко Митић“. Догађају су присуствовали чланови управе нашег клуба, генерални директор – Звездан Терзић, председник Светозар Мијаиловић, оперативни директор – Марко Петровић, као и директор Омладинске школе – Никола Јелић. Звездине легенде су такође традиционално увеличале славу клуба. Ломљењу славског колача су присуствовали чланови стручног штаба на челу са шефом – Владаном Милојевићем, као и капитен Александар Драговић уз саиграче. Свештенство из Храма Светог Саве - отац Драган Шовљански и протођакон Младен Ковачевић су у просторијама нашег стадиона уз молитву испоштовали славске обичаје. (Извор: сајт ФК Црвена Звезда)

Москва - Београд

Данас је и годишњица незапамћене трагедије која се десила у основној школи Владислав Рибникар и следећег дана у Младеновцу. Више него симболично - на Велики петак.

„Данас виси на крсту онај који је земљу поставио на водама, трновим венцем се крунише Цар ангела, у хаљину поруге облачи Се Онај Који одева небо облацима, ударце прима искупитељ који је у Јордану ослободио клетве Адама, клиновима се прикива на крст Женик Цркве, копљем се пробада Син Дјеве. Клањамо се страдањима Твојим Христе! Покажи нам и светло Твоје  васкрсење!” Велики Петак је најтрагичнији дан у људској историји - дан када је човек распео Бога. Дан када је Богочовек Христос умро на Крсту да би два дана касније васкрсао, победио смрт и даровао живот вечни. Дуго смо се борили да се фудбал не игра на Велику суботу. Ми смо навијачи са свим манама и слабостима које прате тај начин живота али желели смо да макар тих неколико дана уочи Васкрса, централног догађаја и највећег хришћанског празника, буде мира међу навијачима и да уместо на стадионима те дане проводимо у храмовима и својим домовима. Неко ће рећи да је лицемерно бити Хришћанин тих пар дана а остатак или већину дана у години проводити на други начин. Али то није исправан став. Ми се боримо свакодневно, више или мање, да будемо пре свега бољи људи. Боримо се и за бољи свет око нас кроз друштвени активизам. Боримо се и за бољи навијачки свет у коме ће владати витешки дух. Али ма колико да смо у свему овоме успешни или неуспешни, ово су дани у којима треба нешто што је важније од свега да има своје место у друштву и у нашим животима. Да се макар на неколико дана закопају ратне секире, острашћености, дневне и пролазне бриге и да се удубимо у велике догађаје који су се одиграли рад нас и ради нашег спасења. Али и да бисмо сачували као народ оно што нас највише одређује а то је наша православна вера.

НОВИ ШАМПИОН И ТИТУЛА!

Још 6 утакмица до краја! Време је за славља... Да пунимо трибине и стадионе за нову ДУПЛУ КРУНУ!