uk
Feedback
Najmiddin Turon

Najmiddin Turon

Відкрити в Telegram

Dilda darding bo‘lmasa, Dardisarimni kovlama. Mashrab

Показати більше
4 685
Підписники
-424 години
-287 днів
-8130 день
Архів дописів
Шоирлар каптардир - мактуб ташувчи, Манглайига Тангри хат битган. Минг йилларки, бўзлабон, илҳақ Ўқирманни кутгани, кутган. К
Шоирлар каптардир - мактуб ташувчи, Манглайига Тангри хат битган. Минг йилларки, бўзлабон, илҳақ Ўқирманни кутгани, кутган. Кечикиш ваҳмидан, э воҳ, букланиб, Ғижим бўлаверар у келтирган хат. Нетайлик, мактубни ўқишни қўйиб, Каптарни овласа саросар миллат. ©Нажмиддин Эрматов 2019, феврал

* * * Хаёлимни ушлолмаяпман, Бир гўшадан келмайди бери. У гўшада бир қиз ухлайди, Хаёлини тушга ўгириб. Уйқумни тун беркитиб
* * * Хаёлимни ушлолмаяпман, Бир гўшадан келмайди бери. У гўшада бир қиз ухлайди, Хаёлини тушга ўгириб. Уйқумни тун беркитиб қўйган, Тополмадим қанча ахтариб. У гўшада бир қиз ухлайди, Уйқусини ҳуснига чайиб. Юрагимни мен топиб олдим, Варақларга тўкилмиш ғариб. У гўшада бир қиз ухлайди, Унаётган дардим суғориб. © Нажмиддин Эрматов

Бир қатим нур эдинг қуршади зулмат, Нигун орзуларинг ютмоқда тийра. Бир вақтлар осмоннинг кўзгуси бўлган Ашкларинг киприкка о
Бир қатим нур эдинг қуршади зулмат, Нигун орзуларинг ютмоқда тийра. Бир вақтлар осмоннинг кўзгуси бўлган Ашкларинг киприкка осилган тўрва. Унда бойқушларга ташийсан увоқ, Бэўхшов-бэўхшов инграр бақалар. Қайтар йўлларингни илонлар ютган, Сен кетиб борасан вақтни ёқалаб. Энди яшалмайди келётган умр, Энди яралмайди янгитдан баҳор. Лойига айрилиқ қўшиб қорилган Яратиғ бир энди Яратганга ёр. Энди кун юзига тутар паранжи, Туннинг тоқ сийнасин дард эмар энди. Энди бу дунёси биз учун зиндон, Келгинди, жоним-о, жоним, келгинди. Агар шунча дардни енгиб ўтолсанг, Агарда ололсанг янгитдан нафас— Сен мени ҳеч қачон севмагансан, ёр, Мен ёниб севганим демак сен эмас. ©Нажмиддин Эрматов Апрел. 2019.

дерлар: баҳорни соғинган уруғ, кута-кута гуллаб кетади, ўзи айланади баҳорга. дерлар: ёмғирни соғинган дарё, кута-кута парлан
дерлар: баҳорни соғинган уруғ, кута-кута гуллаб кетади, ўзи айланади баҳорга. дерлар: ёмғирни соғинган дарё, кута-кута парланиб кетар, ўзи эврилади ёмғирга. билмам: сени соғинётган мен, кута-кута яшасам, не бўлади охири?.. ©Нажмиддин Эрматов ноябрь, 2018

* * * Қонялоқ тусига киради уфқ, Тоғларнинг қуёшга санчган тиғидан. Дарахт панасида мизғиган соя, Ҳуркиб туриб кетар ўрнидан.
* * * Қонялоқ тусига киради уфқ, Тоғларнинг қуёшга санчган тиғидан. Дарахт панасида мизғиган соя, Ҳуркиб туриб кетар ўрнидан. Чингиз лашкаридай ёғилар оқшом, Таслимман - аммо йўқ менда оқ байроқ. Кўнглим ўғирланган, таланган руҳим, Эгасиз кулбадай туришимга боқ. Осмонга қадагач оппоқ туғини, Зулматга юлдузлар ёғдиради шон. Кўзлари кўр бўлган умид ва ҳамда Фонуслар кўтарар кучсиз бир исён. Барча кишанларни ечади кеча, Барча кишангарга эшикбон уйқу. Кунли қувончларни бўғизлаб бунда, Оч қолган қашқирдай изғийди қайғу. Одамлик сиёҳи ўтирмас танга, Одамлик қолипи бу лаҳза жимдай. Вахший жондор каби ўкираман ва Мунис оҳу янглиғ йиғлайман тинмай. ©Нажмиддин Эрматов

Бахтли бўлмоқликка тўсиқ кўп менда: йўл тўсиқ, дил тўсиқ, кўз ёш ҳамда ғам, икки ўрим сочини юлиб, сийрак қилган ушбу ватан ҳ
Бахтли бўлмоқликка тўсиқ кўп менда: йўл тўсиқ, дил тўсиқ, кўз ёш ҳамда ғам, икки ўрим сочини юлиб, сийрак қилган ушбу ватан ҳам. Яшамоққа тўсиқ кўп менда: қўлида тутганча фироқнинг тиғин- ҳаётим тўсиқдир яшашга ҳатто. Ўлимгачи? Биргина Худо. ©Нажмиддин Эрматов mart, 2019

Bu g‘arib dahrda uchrashsak yana, Yo‘llaring oxiri chopsa ko‘zima, Ashklaring nahridan kechib o‘tmasam, O‘ksima. Darz ketgan
Bu g‘arib dahrda uchrashsak yana, Yo‘llaring oxiri chopsa ko‘zima, Ashklaring nahridan kechib o‘tmasam, O‘ksima. Darz ketgan kosada may ichib tursam, Sanasang, qovurg‘am biri bo‘lsa kam. Qarasang, jismimda kam bo‘lsam men ham, Ichikma. Ko‘zlarim kadardan kiyinsa kafan, Puflasang, qaqnuslar chiqmasa kuldan, Kuyug‘ ko‘kayima kuldon qidirib, Kuyunma. Qushlarsiz uyaday ezg‘inlik hokim umrima sochsa gar umidlar hokin, Qayta butlamoqqa haddimiz sig‘mas, Yig‘inma. Ikkimiz bir dunda ikki yon ketsak, Qismat kishanida gar tanho ketsak, Joning omon bo‘lsin, faqat bu jonga Ko‘nikma. Joning omon bo‘lgur, mensiz bu jonga, Ko‘nikma... ©Najmiddin Ermatov iyun, 2019

Сурнайнинг бўғзига кишанланган сас, Видо фурсатида симрилган нафас, Ташқарида висол, ташқари қафас, Айрилиқнинг минг йиллик э
Сурнайнинг бўғзига кишанланган сас, Видо фурсатида симрилган нафас, Ташқарида висол, ташқари қафас, Айрилиқнинг минг йиллик эҳроми ичиндамиз. Гул парини ютган уч бош аждаҳо, Баҳодирин кутган ул кўзи шахло, Ташқарида дунё—ташқари рўё, Рўёлиғнинг унутлиғ достони ичиндамиз. Қувғинлиғ наҳрида чўмилган андуҳ, Сандулоч томоғин макон қилган руҳ, Дулдулнинг ёлида уялаган ''чуҳ'', Бу дунёнинг чиндан чин ёлғони ичиндамиз. “Севаман” сўзидан титраган ҳаво, Ҳаво титроғидан яралган наво, Биз ўша лаҳзада қолиб кетиб, о, Асрлардан барҳаёт бир они ичиндамиз. Рўёлиғнинг унутлиғ достони ичиндамиз. ©Нажмиддин Эрматов 2019, апрел

Hijron shomiga kirdim, tonglarim xush qol endi, Shabixun nayzalarga umrim giriftor endi, Ko‘zim, mendan ranjima, ko‘rmasam ba
Hijron shomiga kirdim, tonglarim xush qol endi, Shabixun nayzalarga umrim giriftor endi, Ko‘zim, mendan ranjima, ko‘rmasam bahor endi, Sabuhiy tug‘yonlardan judo bo‘lgan yo‘ldamiz. Ko‘rganimiz nur emas, bizdan kahkashon baland, Ul somon sochig‘idan tiklangan narvon baland, Hali jism langarim, hali bu osmon baland, Yetim qovurg‘a yanglig‘ tanho bo‘lgan yo‘ldamiz. Bunda faqat boyqushlar ko‘zida mung tashiydi, Bunda faqat alaflar hasratimni taniydi, Bunda faqat ashk yog‘ar- anduhimdan chayindi, O‘ssa faryod o‘stirib, ado bo‘lgan yo‘ldamiz. Bir umr va bitta Ishq, faqat visol oz bo‘ldi, Ko‘rar kunim boyqushning ko‘zlariga mos bo‘ldi, Netay endi, qismatim shu yo‘llarga xos bo‘ldi, Atodan meroslig‘ ul xato bo‘lgan yo‘ldamiz. ©Najmiddin Ermatov may, 2019

Elparvar bo‘lish mumkin nutq so‘zlayotgan payt, Vatanni sevish mumkin hammadan ortiq. Shu tuproq va uning har gardi uchun, Qi
Elparvar bo‘lish mumkin nutq so‘zlayotgan payt, Vatanni sevish mumkin hammadan ortiq. Shu tuproq va uning har gardi uchun, Qilish mumkin hatto joningni tortiq. Keyin zangor ekran, ro‘znomalarning, Alohida rukni bosar bu nutqni. Millat fidosi va yurtparvarligingga Ishontirish mumkin ko‘nuvchan xalqni. Keyin iymanmasdan hammaga boqib, Chiqib ketish mumkin liq to‘la zaldan. Eshik yopiladi, qolar shiorlar, Nigohlar quvmaydi aslo ortingdan. Keyin hammasiga qo‘l siltab birdan Uch qavat uyingning keng xonasida, Nutqingni erinib o‘qishing mumkin, Siltangan yurtingning ro‘znomasida... Najmiddin Ermatov may, 2019

* * * Кетиб бораяпти ҳавода масрур, Сенинг лабларингдан учган ҳиргойи. Бахт менга ҳиргойи бўлиб кўринди, Ахир бахт эдида у учган жойи. Кетиб бораяпти ҳавода дилхун, Қайгa кетаяпти, сархуш, билмайди. Дард манга ҳиргойи бўлиб кўринди, Ахир лабларингга қайтa олмайди. © Нажмиддин Эрматов

Javlon JOVLIga bag‘ishlanadi Ushbu she'r Baland minbarlardan allalangan va Aldangan bolalar haqida emas. Unutlig‘ ul bulbul t
Javlon JOVLIga bag‘ishlanadi Ushbu she'r Baland minbarlardan allalangan va Aldangan bolalar haqida emas. Unutlig‘ ul bulbul tumshug‘idagi Zanjirband nolalar haqida emas. Ushbu she'r Bu g‘urbat dahrida g‘aribdan g‘arib, Musofir o‘g‘lonlar haqida emas. Ham ro‘zi, ham so‘zi, ham yurtda o‘zi Qahatlig‘ zamonlar haqida emas. Ushbu she'r Kech kuzak qahridan qaltirab dir-dir, Kech ungan yalpizday beumid, besas, Erlari xorijda quldayin yurgan Yarim tul juvonlar haqida emas. Ushbu she‘r Tiniq osmoniga qarsak uchirib, Shoyini maqtovdan qilganicha mast. Xalqiga orzu va zahqum ichirib, To‘ymagan halqumlar haqida emas. Ushbu she'r Juft o‘rim sochlari to‘kilganicha, Oro(l)min yo‘qotgan onaday besas, Ichdan evrilsa-da Har go‘dagidan Umidvor bir Vatan haqida emas. Ushbu she'r Shirin tushlarini suvga oqizib, Bemahal uyg‘ongan odam haqida. © Najmiddin Ermatov may, 2019

Kunduzning ko‘nglimga xazari borday, Visol tuflab ketdi zaxarim borday, Xushlik yaqin kelmas xatarim borday, Meni ichib qo‘ys
Kunduzning ko‘nglimga xazari borday, Visol tuflab ketdi zaxarim borday, Xushlik yaqin kelmas xatarim borday, Meni ichib qo‘ysangchi, kecha. Qamarni xanjar qil, ertamni tilgin, Qonimni ming yillik may debon bilgin, Axir kuyug‘ jonning mast qilishi chin, Meni ichib qo‘ysangchi, kecha. Haqiqat ishqdir dedim umrimdan ortiq chiqdi, Haqiqat yurtdir dedim ko‘zlari yoshlig‘ chiqdi, Shu bitta haqiqatga ming bitta boshliq chiqdi, Meni ichib qo‘ysangchi, kecha. Ketay deb egar bossam, shamollar yag‘ir bo‘ldi, Chaqmoqqa osilgandim, qadami og‘ir bo‘ldi, Semurg‘dan ulgu olgan shu kuyug‘ bag‘ir bo‘ldi, Meni ichib qo‘ysangchi, kecha. Men tongga dog‘ bo‘lurman, tonglarda xush on kelar, Barchaga baxt ulashib tip-tiniq osmon kelar, va ular o‘tginchidir va ular yolg‘on kelar, Meni ichib qo‘ysangchi, kecha. Najmiddin Ermatov may, 2019

Шоирлар каптардир - мактуб ташувчи, Манглайига Тангри хат битган. Минг йилларки, бўзлабон, илҳақ Ўқирманни кутгани, кутган. К
Шоирлар каптардир - мактуб ташувчи, Манглайига Тангри хат битган. Минг йилларки, бўзлабон, илҳақ Ўқирманни кутгани, кутган. Кечикиш ваҳмидан, э воҳ, букланиб, Ғижим бўлаверар у келтирган хат. Нетайлик, мактубни ўқишни қўйиб, Каптарни овласа саросар миллат. ©Нажмиддин Эрматов 2019, феврал

Сурнайнинг бўғзига кишанланган сас, Видо фурсатида симрилган нафас, Ташқарида висол, ташқари қафас, Айрилиқнинг минг йиллик э
Сурнайнинг бўғзига кишанланган сас, Видо фурсатида симрилган нафас, Ташқарида висол, ташқари қафас, Айрилиқнинг минг йиллик эҳроми ичиндамиз. Гул парини ютган уч бош аждаҳо, Баҳодирин кутган ул кўзи шахло, Ташқарида дунё—ташқари рўё, Рўёлиғнинг унутлиғ достони ичиндамиз. Қувғинлиғ наҳрида чўмилган андуҳ, Сандулоч томоғин макон қилган руҳ, Дулдулнинг ёлида уялаган ''чуҳ'', Бу дунёнинг чиндан чин ёлғони ичиндамиз. “Севаман” сўзидан титраган ҳаво, Ҳаво титроғидан яралган наво, Биз ўша лаҳзада қолиб кетиб, о, Асрлардан барҳаёт бир они ичиндамиз. Рўёлиғнинг унутлиғ достони ичиндамиз. ©Нажмиддин Эрматов 2019, апрел

* * * Бўйинбоғга бандилар келиб, Ёзишсин, дедилар, барча баробар. Ёза бошладилар деворга ўйиб, Кишанлари ила махбуслар. Сўнгр
* * * Бўйинбоғга бандилар келиб, Ёзишсин, дедилар, барча баробар. Ёза бошладилар деворга ўйиб, Кишанлари ила махбуслар. Сўнгра термулдилар ўшал ёзиққа, Тамшаниб, энтикиб, бўлганича шод. Барча банди эди у юртда, фақат ’'Озодлик’’ ёзилган деворлар озод. Тўрт томонни ҳайқириқ босди, Юрак унутганди юраклигини. Ҳеч ким тушунмасди деворга эмас, Озодлик одамга кераклигини. © Нажмиддин Эрматов

Қулоғимни кесдим, ҳайқир, ҳайкаллар, Тилимни тишладим, бир гапинг борми? Ўйларим қуш бўлиб ўтмишга учди, Қўлингдан келса гар қўйиб юборма. Мени чорлаяпти минг йиллик сурон, Аллалар вахмидан оғир бу оғриқ - ким сенинг юзингни беркитди мендан, Бир кун ниқобингни ечаман, тарих. Ким жангдан соғ чиқса, яратган чўпчак, Йўқ, бу уйдирмани олмагайман тан. Оппоқ кўпик қусган пахтазорлардан, Мен куйиниб қамиш излайман. Бугунга сиғарман, эрта ҳам балки... Балки зиндонга ҳам сиғарман ўзим. Қўлга ўрганмагай - руҳимдир озод, Ҳеч қандай қафасга сиғмайди сўзим. Сирсотар қамишни тополмасам гар, Пахта толасидан ясайман торни. Ноласи учгайдир шунда, ҳайкаллар, Қўлингдан келса гар қўйиб юборма. @Najmiddin_Ermatov апрел, 2019 http://t.me/Najmiddin_Ermatov

Мен қайтиб кетяпман, совқотдирди қиш, Нидолар ёғдириб ердан фалакка. Биргина йўлтўрвам шу кўнглим халос, Ва унга солинган дар
Мен қайтиб кетяпман, совқотдирди қиш, Нидолар ёғдириб ердан фалакка. Биргина йўлтўрвам шу кўнглим халос, Ва унга солинган дарди ҳарина. Мен қайтиб кетяпман, бойчечак унмай, Ҳали эсмасидан хафиф шаббода. Ўтган кун хулёдир, келар кун абас, Шу хулё илинждир энди дунёда. Мен қайтиб кетяпман, нам нигоҳ ила, Қонли қилич каби ҳавони тилиб. Энди йўқлигимни (сезишинг учун) Куртаклар бўғзига қўйганча илиб. Мен қайтиб кетяпман, Дунёнинг ўша, Битмай қолган бир кам чизиғи сари. Ахир келувчилар йўлни кесишган, Менга қолган йўллар—кетишдир бари. Мен қайтиб кетяпман, қолмоқ илинжи, Мағлуб байроғидай кетди сўтилиб. Танам—хум, руҳим-чи, шу синиқ хумдан Тўкилиб боряпти, фақат тўкилиб. Мен қайтиб кетяпман, фақат бир қўрқув, Интим умидимга тўқийди кафан. Қайтмоқлик ёнингдан кетмолик эмас, Сени кутмоқлигин сезармикинсан? ©Нажмиддин Эрматов 2019 йил, феврал

* * * Тун. Ёмғир. Қоришиқ ифор. Учқур хаёл, қадамлар аста. Борлиққа сочилиб келади кетгинг, Ёмғир бўлсам керак, аслида. Сен й
* * * Тун. Ёмғир. Қоришиқ ифор. Учқур хаёл, қадамлар аста. Борлиққа сочилиб келади кетгинг, Ёмғир бўлсам керак, аслида. Сен йўқсан. Ҳеч ким йўқ. Нималардир бор. Ненидир туярсан ёмғир остида. Мен ахир осмонда яшаганманку, Не қилиб юрибман замин устида. Шайтон. Таъқиқ. Ва ўша мева— Афсус бор қувғинди одам наслида. Негадир уларга алоқам йўқдек, Ёмғир бўлсам керак, аслида. © Нажмиддин Эрматов