ГРАФИТИ - GRAFFITI
Відкрити в Telegram
18+"ГРАФИТИ". Покушаћемо да кроз историју заједно са вама схватимо прошлост,садашњост и погледамо у будућност.Будућност, садашњост и прошлост су делови времена у коме оно што ми зовемо прошлошћу постаје садашњост или будућност и обратно
Показати більшеКраїна не вказанаКатегорія не вказана
257
Підписники
-124 години
+57 днів
+2230 днів
Архів дописів
1945. У Нирнбергу је извршио самоубиство немачки генерал Франц Беме (62) тако што је скочио са 4. спрата затвора чувши да ће бити изручен Југославији.
Лично он је потписао наређење за покретање масовних стрељања Срба цивила у окупираној Србији: Драгинац, Крагујевац, Краљево, Шабац...
Ово је био део етничког чишћења злочиначке операције "Дрина-Сава", када је за три месеца убијено преко 35.000 Срба.
#немачкизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
На локалној саобраћајници између Братунца и раскрснице Коњевић Поље где се рачва магистрални пут за Београд и Сарајево, постављене су барикаде и прекинут саобраћај 29. маја 1992. Приликом деблокаде саобраћајнице на српске полицајце је са околних брда из заседе коју су поставили муслимани из Хрнчића и других околних села отворена жестока унакрсна паљба од које је страдало више лица.
Жртве:
1) Милутин (Стево) Милошевић, 1948;
2) Јово (Сретен) Благојевић, 1973;
3) Драгица (Стојан) Матикоса, 1955;
4) Срето (Милан) Сузић, 1960;
5) Миодраг (Мило) Воркапић, 1971;
6) Иван (Ратко) Ивановић, 1970;
7) Драган (Десимир) Петровић, 1967;
8) Весна Крџалић;
9) Александар (Мирко) Граховац,1972;
10) Жарко Ивановски.
#муслиманскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
У логору Јасеновац је Вукашин Мандрапа, скупа са осталим логорашима бивао тешко мучен и психички и физички. У једном бестијалном клању невиних цивила, које су усташе свакодвневно радиле зликовац Жиле Фиргановић, је посматрао Вукашина Мандрапу, како је и поред свега што се дешава око њега, имао стабилност и мир.
Извукао га је из колоне која је била спремна за клање, те га је почео мучити на најстрашнији начин. Захтевао је од Вукашина да каже на глас: "Живео Анте Павелић". Како је Вукашин то одбио, крвник Фиргановић је бивао све љући и ножем му је секао делове тела, док се Вукашин није чак ни опирао... само му је неколико пута поновио
"Само ти дијете ради свој посао"
Фригановић није могао да верује у Вукашиново понашање што га је још више излуђивало.
На крају га је и убио хладним оружјем 29. маја 1943. године.
#усташе@channelgraffiti
ГРАФИТИ
СТРАДАЊЕ
Вукашин тј. Спасоје Мандрапа је све до краја јуна 1941. године био у Сарајеву мислећи да њега неће нико дирати, јер је знао да никоме ништа није крив, а стално је помагао коме год је могао. Када је увидео да усташе почињу да одводе све виђеније и добростојеће Србе, онда је донео одлуку да оде у свој завичај, односно село Клепци код Чапљине.
Већ тада су многе србске породице тражиле спас или преко Дрине или у шуми. Вукашинови братанци Чедо и Добрило су били активно укључени оружане формације, при четничком покрету ЈВуО. Прво због националне свести, а друго што партизана тада у Сарајеву и околини није било много.
У општини Чапљина, по Србе није ништа било боље, напротив, у његовим Клепцима оружане снаге НДХ су већ масовно хапсиле, клале србско становништво, цивиле, силовали жене и девојчице... Такође у суседним Пребиловцима, хрватски фашисти су почетком августа 1941. године направиле стравичан покољ и помор жена и деце.
Вукашин Мандрапа је ухапшен од усташких оружаних снага у лето 1941. па је одведен у Сарајево, где је провео неколико месеци у затвору да би 6. маја 1942. заједно са 3.000 осталих Срба и Јевреја у чувеном "Ђурђевданском возу" био транспортован у железничким вагонима за концентрациони логор Јасеновац одакле се није вратио.
#усташе@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Вукашин Мандрапа
Спасоје Мадрапа, познатији као Св. Вукашин Клепачки, био је из угледне сарајевске породице која се ту доселила почетком 20. века из Херцеговине (село Клепци код Чапљине). Бавили су се трговином и стекли велики иметак на Башчаршији и Добрињи.
Породица Мандрапа се бавила хуманитарним активностима и били су добротвори и чувари имања и саме православне цркве Светих Архангела Михаила и Гаврила, познатије као ''Стара Црква" из XV века, најстаријег здања у Сарајеву.
Спасоје односно Вукашин Мандрапа је одведен 1942. године у злогласни усташки концентрациони логор Јасеновац, где је провео неколико месеци, а онда 29. маја 1943. године после свирепог мучења, бива убијен на најстрашнији начин од Жиле Фиргановића, познатог усташког крвника.
Чак и у тим моментима страдавања, Вукашин је поседовао невероватан душевни мир... и док му је зликовац Фиргановић одсецао делове тела, он му је говорио "Само ти дете ради свој посао".
Касније је Свети Синод СПЦ канонизовао Мандрапу за свеца, а о његовом лику, делу и страдању написано је неколико дела и песама.
#усташе@channelgraffiti
ГРАФИТИ
#шиптарскизлочини@channelgraffiti
#референдумцрнагора2006@channelgraffiti
#мађарскизлочини@channelgraffiti
#комунистичкизлочини@channelgraffiti
#фолксдојчери@channelgraffiti
#муслиманскизлочини@channelgraffiti
#немачкизлочини@channelgraffiti
#бугарскизлочини@channelgrafitti
#јасеновац@channelgraffiti
#ндх@channelgraffiti
#усташе@channelgraffiti
#кошаре@channelgraffiti
#милосрднианђео@channelgraffiti
ГРАФИТИ
28. мај 1999. Авиони НАТО пакта поново бомбардовали Алексинац, околину Ужица. Гранатирани су електро-енергетски системи код Пирота, Београда, Ниша, Владичиног Хана... Бомбардован је и Црни Врх на Старој Планини.
#милосрднианђео@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Што је било до човека учинио си, остало је било до судбине.
Овај стих уклесан на његовом споменику у Пискавици надомак Бањалуке, можда најбоље и описује цео његов живот.
ГРАФИТИ
Бечка специјална јединица „Вега” ухапсила га је на превару симболично на Видовдан 1999. године. У Бечу је боравио на позив аустријске Националне академије за одбрану на семинару Организације за европску безбедност и сарадњу. Ту се наводно требала изучавати његова брилијантна операција „Коридор 92.”
Она се данас изучава на свим највећим војним школама у свету.
Али тада је то био само трик које су му организовале аустријске власти иако су га позвале као начелника Генералштаба ВРС у званичну посету. На превару је ухапшен у кантини касарне, а на превару му је дан раније хашки трибунал и подигао тајну оптужницу.
У хашком казамату је током тамновања тешко оболео и избачен је месец дана пред смрт. Тако су изгледали последње године живота генерал-пуковника Момира Талића који је преминуо на 28. 5. 2003. године на ВМА у Београду.
ГРАФИТИ
28. мај 2003. У Беораду на ВМА умро је генерал Војске Републике Српске, Момир Талић. Он је 1992. године руководио операцијом Коридор Живота 1992. године, када је дошло до спајања источних и западних србских земаља у Посавини.
ГРАФИТИ
Цивина мисија УН на Косову и КФОР саопштили су после убиства у Церници да је међународна полиција одмах ухапсила једног Албанца осумњиченог да је убио тројицу косовских Срба. Портпароли УНМИК-а и Кфора нису изнели никакве друге детаље, осим да међународна полиција неће прекинути истрагу док не открије починиоце.
Африм Зећири, познатији под надимком "Црни бомбардер", а ког су Срби идентификовали као починиоца напада наводно се тада добровољно предао КФОР-у.
Претходно је неколико пута хапшен због провокација или напада на српско становништво у Церници. Зећири је пребачен у затвор у америчкој бази Бондстил недалеко од Урошевца.
Само две године касније, у јуну 2002, Међународно веће Окружног суда у Гњилану изрекло му је ослобађајућу пресуду, иако је за њега претходо тражена смртна казна.
Ако скупимо сво страдање света на једно место, оно неће моћи да се пореди са страдањем барем једног невиног детета.
#шиптарскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
На другом споменику посвећеном овом невином дечачићу стоје речи које сламају срца: "Убили га шиптарски терористи".
Тога дана убијена су још двојица мушкараца, међу којима и Милошев ујак, који је пробао да га заштити.
Три живота нестала су у рафалној паљби. Кобног дана из оближње реке злочинац се пришуњао и сасуо цео рафал аутоматском пушком у Србе. Нико није процесуиран.
#шиптарскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Невини живот детета Милоша Петровића одузели су албански терористи на данашњи дан, 28. маја 2000. године.
На гробу дечака стоји:
Децо, станите и погледајте ме. Ја тако мали, а зашто сам убијен?
#шиптарскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
28. мај 2000. код Гњилана у селу Церница на окупираној јужној србској покрајини Косово и Метохија, албански терориста из ОВК Африм Зећири испред продавнице убија три Србина од чега један дечак: Милош Петровић (4), Војин Васић и Тихомир Трифуновић.
#шиптарскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
28.мај 1994. На Брчко и околину, у артиљеријском нападу снага Хрватског већа одбране погинула једна, рањено 15 српских цивила, од чега четири теже.
На уже градско језгро из упоришта ХВО у Вучиловцу и Видовицама 12 км северозападно од Брчког, на град је испаљено шест ракетних и велики број хаубичких пројектила.
#усташе@channelgraffiti
ГРАФИТИ
